Povreda prava na suđenje u razumnom roku u postupku utvrđenja svojine

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku za utvrđenje prava svojine po osnovu bračne tekovine. Postupak, koji je trajao preko 15 godina, obeležilo je neefikasno postupanje prvostepenog suda, što predstavlja glavni razlog povrede prava.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. J. iz Manastirice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 8. oktobra 2015. godine, doneo je

O D L U K U

Usvaja se ustavna žalba S. J . i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred O snovnim sudom u Požarevcu – Sudska jedinica u Petrovcu na Mlavi u predmetu P. 38/07 (ranije predmet Opštinskog suda u Petrovcu P. 434/96) povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. J . iz Manastirice podnela je, 4. januara 2012 . godine, preko punomoćnika Slobodana Jovanovića iz Manastirice, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Rep ublike Srbije, u postupku koji se tada vodio pred Osnovnim sudom u Požarevcu – Sudska jedinica u Petrovcu na Mlavi u predmetu P. 38/07 (ranije predmet Opštinskog suda u Požarevcu P. 434/96).

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno da je parnični postupak započeo podnošenjem tužbe još 1996. godine Opštinskom sudu u Petrovcu i da u vreme izjavljivanja ustavne žalbe, ni nakon 16 godina nije okončan. Predloženo je da se usvoji ustavna žalba i utvrdi povreda prava na suđenje u razumnom roku u predmetnom parničnom postupku.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je zajemčeno svakom pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Požarevcu – Sudska jedinica u Petrovcu na Mlavi P. 38/07 (ranije predmet Opštinskog suda u Petrovcu P. 434/96) i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Tužilja S. J . iz Manastirice, ovde podnositeljka ustavne žalbe, podnela je 24. juna 1996. godine Opštinskom sudu u Petrovcu tužbu protiv tuženog P. J. (bivšeg supruga) i M.J (svoje majke), radi utvrđenja prava svojine po osnovu bračne tekovine. Tužba je u sudskom upisniku zavedena pod brojem P. 434/96. M.J. je u odgovoru na tužbu i na glavnoj raspravi od 15. oktobra 1996. godine priznala tužbeni zahtev u celosti, dok je tuženi P.J. podneo protivtužbu protiv tužilje-protivtužene i tuženih M.J. i J.P, oboje iz Manastirice.

Prvu presudu sud je doneo nakon skoro deset godina od podnošenja tužbe. Do donošenja presude je zakazano 50 ročišta za glavnu raspravu, od kojih 16 ročišta nije održano, i to zbog nedostatka procesnih pretpostavki, sprečenosti postupajućeg sudije, zato što veštačenje nije obavljeno u ostavljenom roku i zbog uručivanja podnesaka između parničnih stranaka neposredno na ročištu. Tokom postupka sud je dva puta određivao mirovanje postupka zbog nedolaska uredno pozvane tužilje-protivtužene na zakazano ročište, nakon čega je u nastavku postupka predmetu dodeljen novi broj P. 443/03. U sprovedenom dokaznom postupku saslušane su parnične stranke i predloženi svedoci, izvršen uvid u dostavljenu i pribavljenu dokumentaciju, kao i u određene vanparnične spise predmeta tog suda, izvršen uviđaj suda na licu mesta i veštačenja od strane sudskih veštaka geometra i građevinske struke.

Presudom Opštinskog suda u Petrovcu P. 443/03 od 28. aprila 2006. godine usvojen je tužbeni zahtev tužilje-protivtužene, pa je utvrđeno da je tužilja-protivtužena vlasnik određene nepokretne i pokretne imovine, što je tuženi-protivtužilac dužan da prizna i da tužilji-protivtuženoj omogući da se upiše kao vlasnik na njenom udelu od predmetnih nekretnina kod Službe za katastar nepokretnosti u Petrovcu, odnosno da joj preda u državinu određene pokretne stvari, dok je protivtužbeni zahtev tuženog-protivtužioca odbijen kao neosnovan i obavezan je tuženi-protivtužilac da tužilji-protivtuženoj naknadi parnične troškove.

Parnične stranke su izjavile žalbe protiv prvostepene presude.

Rešenjem Okružnog suda u Požarevcu Gž. 2002/06 od 25. decembra 2006. godine ukinuta je ožalbena presuda Opštinskog suda u Petrovcu P. 443/03 od 28. aprila 2006. godine i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje, zbog bitnih povreda pravila postupka.

U ponovnom prvostepenom postupku predmetu je dodeljen broj P. 38/07. Do donošenja druge prvostepene presude zakazano je pet ročišta za glavnu raspravu, koja su i održana. Na održanim ročištima saslušane su parnične stranke i predloženi svedoci i izvršen uvid u spise određenog parničnog predmeta tog suda.

Presudom Opštinskog suda u Petrovcu P. 38/07 od 12. oktobra 2007. godine usvojen je tužbeni zahtev tužilje-protivtužene, pa je utvrđeno da je tužilja-protivtužena vlasnik određene nepokretne i pokretne imovine, što je tuženi-protivtužilac dužan da prizna i da tužilji-protivtuženoj omogući da se upiše kao vlasnik na njenom udelu od predmetnih nekretnina kod Službe za katastar nepokretnosti u Petrovcu, odnosno da joj preda u državinu određene pokretne stvari, protivtužbeni zahtev tuženog-protivtužioca je odbijen kao neosnovan i obavezan tuženi-protivtužilac da tužilji-protivtuženoj naknadi parnične troškove.

Rešenjem Okružnog suda u Požarevcu Gž. 663/08 od 10. februara 2009. godine vraćeni su spisi predmeta P. 38/07 Opštinskom sudu u Petrovcu, radi otklanjanja procesnog nedostatka, jer prvostepeni sud nije odlučio o svim tužbenim zahtevima stranaka koji su predmet parnice, te je konstatovano da će se žalba smatrati kao predlog stranke da se donese dopunska presuda.

Opštinski sud u Petrovcu je doneo dopunsku presudu P. 38/07 od 2. juna 2009. godine kojom je utvrdio da je tužilja-protivtužena po osnovu zajedničkog sticanja vlasnik na 1/6 određenih pokretnih stvari, što je tuženi-protivtužilac dužan da prizna i da joj preda stvari u državinu.

Odlučujući o žalbama parničnih stranaka izjavljenim protiv presude Opštinskog suda u Petrovcu P. 38/07 od 12. oktobra 2007. godine i dopunske presude Opštinskog suda u Petrovcu P. 38/07 od 2. juna 2009. godine, Apelacioni sud u Beogradu je rešenjem Gž. 5780/10 od 10. marta 2011. godine vratio spise P. 38/07 Osnovnom sudu u Požarevcu – Sudskoj jedinici u Petrovcu, da odluči u celini o tužbenom zahtevu tužilje-protivtužene.

Osnovni sud u Požarevcu – Sudska jedinica u Petrovcu na Mlavi je doneo dopunsku presudu P. 38/07 od 21. aprila 2011. godine, a zatim i rešenje od 6. maja 2011. godine o ispravci navedene dopunske presude u izreci.

Tužilja-protivtužena je izjavila žalbu protiv rešenja o ispravci dopunske presude.

Viši sud u Požarevcu je rešenjem Gž. 1142/11 (1996) od 13. septembra 2011. godine vratio spise predmeta P. 38/07 prvostepenom sudu radi otklanjanja procesnog nedostatka, imajući u vidu da je tužilja-protivtužena u žalbi protiv pobijanog rešenja postavila zahtev za izuzeće postupajućeg sudije.

Rešenjem Osnovnog suda u Požarevcu – Sudska jedinica u Petrovcu na Mlavi P. 38/07 odbačen je kao nedopušten zahtev tužilje-protivtužene za izuzeće sudije od postupanja u predmetu P. 38/07.

Rešenjem Višeg suda u Požarevcu Gž. 1498/11(1996) od 1. decembra 2011. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužilje – protivtužene, pa je potvrđeno rešenje Osnovnog suda u Požarevcu – Sudske jedinice u Petrovcu na Mlavi P. 38/07 od 6. maja 2011. godine.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž. 419/12 od 8. marta 2012. godine odbačena je kao nedozvoljena žalba tužilje-protivtužene izjavljena protiv dopunske presude Opštinskog suda u Petrovcu P. 38/07 od 2. juna 2009. godine, odbačena je kao nedozvoljena žalba tuženog-protivtužioca izjavljena protiv dopunske presude Osnovnog suda u Požarevcu – Sudske jedinice u Petrovcu na Mlavi P. 38/07 od 21. aprila 2011. godine, ispravljene rešenjem istog suda P. 38/07 od 6. maja 2011. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe parničnih stranaka i potvrđena presuda Opštinskog suda u Petrovcu P. 38/07 od 12. oktobra 2007. godine.

Pismeni otpravak drugostepene presude je 23. maja 2012. godine uručen punomoćniku tužilje-protivtužene, ovde podnositeljke ustavne žalbe.

4. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, na čiju se povredu podnositeljka ustavne žalbe poziva, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak pokrenut 24. juna 1996. godine, podnošenjem tužbe Opštinskom sudu u Petrovcu i da je okončan donošenjem presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 419/12 od 8. marta 2012. godine, iz čega proizlazi da je postupak trajao više od 15 i po godina.

Iako je period u kojem se građanima Republike Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom proglašenja Ustava Republike Srbije, Ustavni sud je, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, stanovišta da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka uzme u obzir celokupan period trajanja parničnog postupka.

Kada je reč o dužini trajanja parničnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je postupak trajao preko 15 i po godina, što samo po sebi može da ukazuje na njegovo nerazumno dugo trajanje.

Polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom sporu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja nadležnih sudova , kao i od prirode zahteva, odnosno značaja prava o kome ce u postupku odlučuje za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dužinu trajanja konkretnog parničnog postupka.

Ispitujući uticaj svih navedenih kriterijuma na trajanje konkretnog parničnog postupka, Ustavni sud je na osnovu prethodno utvrđenih činjenica i okolnosti ocenio da je dužini postupka presudno doprinelo neefikasno i nedelotvorno postupanje prvostepenog suda. Naime, sud je prvostepenu presudu (P. 443/03 od 28. aprila 2006. godine) doneo nakon skoro deset godina od podnošenja tužbe, a presuda je ukinuta drugostepenim rešenjem Gž. 2002/06 od 25. decembra 2006. godine, zbog bitnih povreda pravila postupka. Sledeću presudu P. 38/07 od 12. oktobra 2007. godine, prvostepeni sud je doneo u kratkom roku, za nepunu godinu, ali je propustio da odluči o tužbenom zahtevu u celini, zbog čega je doneo i dopunsku presudu P. 38/07 od 2. juna 2009. godine, posle duže od godinu i po dana. Međutim, ni dopunskom presudom nije odlučeno u celini o tužbenom zahtevu tužilje-protivtužene, pa je Osnovni sud u Požarevcu – Sudska jedinica u Petrovcu na Mlavi doneo još jednu dopunsku presudu P. 38/07 od 21. aprila 2011. godine, a zatim i rešenje od 6. maja 2011. godine o ispravci navedene dopunske presude.

Ustavni sud je našao da je predmetni postupak bio činjenično i pravno slo žen, imajući u vidu radnje koje je sud preduzeo u dokaznom postupku u cilju utvrđivanja činjenica bitnih za presuđenje, kao i da je u postupku odlučivano o tužbenom i protivtužbenom zahtevu. Naime, sud je odredio dva veštačenja, od strane veštaka geometra i veštaka građevinske struke, pa i dopunu veštačenja, u cilju utvrđivanja i razjašnjenja činjenica bitnih za presuđenje, za koje je bilo potrebno stručno znanje kojim sud ne raspolaže. Pored toga, sud je u dokaznom postupku saslušao i značajan broj svedoka i izvršio uvid u obimnu dokumentaciju i pismene dokaze. Me đutim, Sud je ocenio da nesumnjiva složenost činjeničnih i pravnih pitanja u ovoj pravnoj stvari ipak ne može opravdati navedeno trajanje postupka .

Ocenjujući značaj predmeta spora za podnositeljku ustavne žalbe, Ustavni sud je zaključio da je p odnositeljka imala legitiman interes da ce o njenom tužbenom zahtevu odluči u razumnom roku, imajući u vidu da je podnetom tužbom tražila utvrđenje prava svojine na nepokretnim i pokretnim stvarima po osnovu bračne tekovine.

Ispitujući ponašanje podnositeljke ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da je i podnositeljka, kao tužilja, u određenoj meri doprinela neopravdano du gom trajanju parničnog postupka, s obzirom na to da je dva puta sud određivao mirovanje postupka u trajanju od po tri meseca, zbog nedolaska uredno pozvane tužilje na zakazano ročište.

Ustavnopravna ocena ukupno sprovedenog postupka u ovoj pravnoj stvari, ipak dovodi do zaključka da u konkretnom slučaju parnica nije zadovoljila standard suđenja u razumnom roku, što je prvenstveno posledica neefikasnog i nedovoljno delotvornog postupanja prvostepenog suda.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Požarevcu – Sudska jedinica u Petrovcu na Mlavi u predmetu P. 38/07 (ranije predmet Opštinskog suda u Petrovcu P. 434/96), povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13-Odluka US), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, odlučujući kao u izreci.

Ustavni sud je, krećući se u granicama zahteva, a budući da podnositeljka ustavne žalbe nije istakla zahtev za naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, našao da je, u smislu odredbe člana 89. Za kona o Ustavnom sudu, donošenje odluke kojom je utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku dovoljna mera da se postigne adekvatna pravična satisfakcija podnositeljki ustavne žalbe.

5. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45 . tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.