Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog nesprovođenja izvršenja

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđuje povredu prava na imovinu zbog dugotrajnog nesprovođenja izvršnog postupka i dosuđuje podnosiocima naknadu materijalne štete u visini glavnog duga. Žalba u pogledu visine naknade za povredu prava na suđenje u razumnom roku se odbacuje.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi O . Ć, U . Ć . i M . T , svih iz Čačka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 1. juna 2017. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba O. Ć, U . Ć . i M . T . i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 2377 /14 (ranije predme t Opštinskog suda u Čačku I. 1662/08) podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu iz člana 58. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete svakom u visini iznosa opredeljenih rešenjem o izvršenju O pštinskog suda u Čačku I. 1662/08 od 1. decembra 200 8. godine, umanjenog za eventualno naplaćene iznose po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se ustavna žalba O. Ć, U . Ć . i M. T . izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Čačku R4-I. 164/14 od 20. januara 201 5. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Ržg. 230/15 od 1. aprila 2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. O. Ć, U . Ć . i M . T , svi iz Čačka podneli su Ustavnom sudu, 1 9. maja 201 4. godine, preko punomoćnika D. J, advokata iz Čačka, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na imovinu iz člana 58. Ustava u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 2377 /14 (ranije predme t Opštinskog suda u Čačku I. 1662/08). Ustavna žalba bila je zavedena pod brojem Už-4541/2014.

Nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), kojima je za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan, predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležan redovni sud, Ustavni sud je ustavnu žalbu ustupio na nadležnost redovnom sudu.

Rešenjem Višeg suda u Čačku R4-I. 164/14 od 20. januara 201 5. godine je usvojen zahtev predlagača za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i utvrđeno da je u izvršnom postupku koji je u toku pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 2377/14 (raniji broj predmeta I. 1662/08 i I. 9379/10) podnosiocima povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Podnosioci ustavne žalbe su 16. jula 201 5. godine izjavili novu ustavnu žalbu , koja je zavedena pod novim brojem Už-3881/2015, zbog „nesprovođenja izvršenja u razumnom roku“ u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 2377/14 (ranije predme t broj I. 1662/08 i I. 9379/10 ) sada proširujući zahtev i na rešenje Višeg suda u Čačku R4-I. 164/14 od 20. januara 201 5. godine i rešenje Vrhovnog kasac ionog suda Ržg. 230/15 od 1. aprila 2015. godine.

U novoj ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno da osporenim rešenjima, u delu kojim je odlučeno o visini naknade za povredu prava na suđenje u razumnom roku , nisu otklonjene posledice utvrđene povrede, odnosno nije postignuta „sveobuhvatna naknada“, te podnosioci smatraju da i dalje „ima ju status žrtve…“. Istič u da dosuđena naknada nije u skladu sa praksom Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prav a u sličnim slučajevima, te da im je na taj način povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. Ustava i pravo na delotvorno pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava.

Ustavni sud je ustavnu žalbu od 19. maja 201 4. godine, u neodlučenom delu zahteva kojim je traženo da se utvrdi povreda prava na imovinu iz člana 58. Ustava zbog nesprovođenja rešenja o izvršenju u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 2377/14 (ranije predme t I. 1662/08 i I. 9379/10), spojio sa ustavnom žalbom od 16 . jula 2015. godine, radi zajedničkog razmatranja i donošenja jedinstvene odluke, u skladu sa odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13).

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u dostavljenu dokumentaciju i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Rešenjem Opštinskog suda u Čačku I. 1662/08 od 1. decembra 200 8. godine usvojen je predlog za izvršenje ovde podnosilaca ustavne žalbe na osnovu pravnosnažn e presud e Opštinskog suda u Čačku P1. 554/07 od 17. marta 2008. godine plenidbom novčanih sredstava sa računa izvršnih dužnika i prenosom na račun izvršn ih poveri laca.

Osporenim rešenjem Višeg suda u Čačku R4-I. 164/14 od 20. januara 2015. godine, u stavu prvom izreke, usvojen je zahtev predlagača za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i utvrđeno da je u izvršnom postupku koji je u toku pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 2377/14 (ranije predme t I. 1662/08 i I. 9379/10) podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. U stavu drugom izreke ovog rešenja naloženo je Osnovnom sudu u Čačku da preduzme sve mere kako bi se izvršni postupak okončao u najkraćem roku, a u stavu trećem izreke je dosuđena naknada podnosi ocima zahteva za povredu prava na suđenje u razumnom roku svakom u iznosu od po 100 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva za isplatu , dok je stavom četvrtim izreke rešenja odbijen kao neosnovan zahtev predlagača u delu u kome je tražena naknada nematerijalne štete preko naknade određene u tački 3) izreke rešenja, i to za iznos od još po 1.900 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Petim stavom izreke odbijen je kao neosnovan zahtev za naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenog rešenjem o izvršenju I. 1662/08 od 1. decembra 2008. godine, a šestim stavom izreke predlagačima su dosuđeni troškovi postupka u iznosu od 6.780,00 dinara na teret budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova, u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva za isplatu.

Odlučujući o žalbi predlagača izjavljen oj protiv rešenja Višeg suda u Čačku, Vrhovni kasacioni sud je osporenim rešenjem Ržg. 230 /15 od 1. aprila 2015. godine odbio žalbu kao neosnovan u i potvrdio rešenje Višeg suda u Čačku R4-I. 164/14 u stavu četvrtom i petom izreke .

U obrazloženju osporenog rešenja Vrhovnog kasacionog suda je, između ostalog, navedeno: da su predlagač i kao izvršni poveri oci 1. decembra 200 8. godine podneli Opštinskom sudu u Čačku predlog za izvršenje radi naplate novčanog potraživanja iz radnog odnosa protiv izvršnog dužnika AD "F.", Čačak ; da je 1. decembra 200 8. godine usvojen predlog rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I. 1662/08, te da izvršni postupak još uvek nije okončan, a poverioci ni su naplati li svoja potraživanj a; da je, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, prvostepeni sud pravilno priznao pravo na isplatu primerene novčane naknade u dosuđenom iznosu, jer taj iznos sa izrečenom merom za ubrzanje postupka predstavlja primerenu satisfakciju predlagačima zbog učinjene povrede prava.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje ustavnom žalbom, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Za ocenu osnovanosti ustavne žalbe, u konkretnom slučaju, od značaja su i odredbe Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11, 101/11 i 101/13), kojima je propisano: da stranka u sudskom postupku koja smatra da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, može neposredno višem sudu podneti zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, da se ovim zahtevom može tražiti i naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku, te da je postupak odlučivanja o zahtevu iz stava 1. ovog člana hitan (član 8a); da ako neposredno viši sud utvrdi da je zahtev podnosioca osnovan, može odrediti primerenu naknadu za povredu prava na suđenje u razumnom roku i odrediti rok u kome će niži sud okončati postupak u kome je učinjena povreda prava na suđenje u razumnom roku, te da će se naknada iz stava 1. ovog člana isplatiti iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva stranke za isplatu (član 8b st. 1. i 2.); da se na postupak za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i naknade za povredu prava na suđenje u razumnom roku shodno primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje vanparnični postupak (član 8v).

5. Analizirajući navode ustavne žalbe izjavljene 19. maja 2014. godine o neodlučenom delu zahteva kojim je traženo da se utvrdi povreda prava na imovinu iz člana 58. Ustava zbog nesprovođenja rešenja o izvršenju u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 2377 /14 (ranije predmet I. 1662/08 i I. 9379/10), Ustavni sud konstatuje da propust izvršnog suda da izvrši presudu izrečenu u korist podnosilaca ustavne žalbe, u konkretnom slučaju predstavlja i povredu prava podnosi laca na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. Ustava, koju čini potraživanje utvrđeno tom presudom (isti stav, pored drugih, izražen je i u predmetu Už-5551/2011). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

Polazeći od iznetog, a uzimajući u obzir da Ustavni sud prilikom odlučivanja u postupku po ustavnoj žalbi uvažava i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Sud je, saglasno članu 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete svakom u visini iznosa opredeljenih rešenjem o izvršenju O pštinskog suda u Čačku I. 1662 /08 od 1. decembra 200 8. godine, umanjenih za eventualno naplaćene iznose po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

6. Odlučujući o ustavnoj žalbi podnosilaca izjavljenoj protiv rešenja Viš eg suda u Čačku R4-I. 164/14 od 20. januara 2015. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Ržg. 230/15 od 1. aprila 2015. godine, u delu kojim je određena primerena naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od po 100 evra, u dinarskoj protivvrednosti, Ustavni sud konstatuje da su podnosi oci us tavne žalbe u suštini nezadovoljni visinom dosuđene naknade.

Ustavni sud, najpre, ukazuje da je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku koji je kao pravno sredstvo ustanovljen Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, preventivno-kompenzatornog karaktera, odnosno da pored ubrzanja postupka predviđa i mogućnost isplate naknade zbog dugog trajanja postupka. Primarni cilj ovog pravnog sredstva jeste njegov preventivni karakter, odnosno ubrzanje i okončanje postupka. Po oceni Ustavnog suda, osnovanost i visina novčane naknade je stvar sudske procene takvog zahteva i zavisi od ponašanja podnosioca u konkretnom postupku, složenosti predmeta i značaja spornog prava za podnosioca. Takođe, Sud je stanovišta da se naknada mora primeriti standardu života građana i materijalnim mogućnostima Republike Srbije.

Podnosiocima ustavne žalbe je usvojen zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, naloženo je da se preduzmu sve neophodne mere kako bi se predmetni izvršni postupak okončao u najkraćem roku i dosuđena je naknada. Međutim, po stanovištu Ustavnog suda, potrebno je u konkretnom slučaju utvrditi da li je dosuđena novčana naknada odgovarajuća i dovoljna i sa aspekta sudske prakse ovoga suda. Naime, podnosi oci mo gu tvrditi da su „žrtv e“ povrede prava na suđenje u razumnom roku ukoliko je iznos koji im je dodeljen manji od iznosa koji se dodeljuje u sličnim slučajevima (videti presude Evropskog suda za ljudska prava Cocchiarella protiv Italije, broj aplikacije 64886/01, st. 65-107, ECHR 2006-V i Carić protiv Hrvatske, broj aplikacije 58650/12, stav 39.).

S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da su nadležni sudovi u ovom slučaju podnosiocima dosudili novčanu naknadu zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku i obrazložili razloge na kojima temelje svoju odluku. Ustavni sud takođe primećuje da je dosuđena naknada niža u poređenju sa iznosima koje u sličnim predmetima utvrđuje ovaj sud. Međutim, polazeći od same suštine naknade nematerijalne štete kojom se oštećenima pruža odgovarajuće zadovoljenje, kao i životnog standarda i materijalnih prilika u Republici Srbiji, Sud ocenjuje da vrednost iznosa od po 100 evra, u dinarskoj protivvrednosti, nije nerazumna, posebno ako se ima u vidu priroda i suština pravnog sredstva – zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, kao i to da je Ustavni sud ovom odlukom utvrdio povredu prava na imovinu i naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenih rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Čačku. Pored toga, Ustavni sud ukazuje da o dosuđenom iznosu naknade nematerijalne štete ne može odlučivati kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove.

Sledom iznetog, Ustavni sud je ustavnu žalbu u delu u kome je izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Čačku R4-I. 164/14 od 20. januara 201 5. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Ržg. 230/15 od 1. aprila 2015. godine odbacio kao očigledno neosnovanu, saglasno članu 36. stav 1. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao u tački 3. izreke.

7. Polazeći od iznetog, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog nesprovođenja izvršenja

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti