Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe o troškovima
Kratak pregled
Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu koja se odnosila na odluku o troškovima u postupku protivizvršenja. Sud je ocenio da su razlozi privrednih sudova o nepriznavanju troškova za dva odvojena podneska jasni, dovoljni i nisu arbitrerni, te su navodi neosnovani.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Sibinke Gajić iz Niša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 2. decembra 2010. godine, doneo je
R E Š E Nj E
Odbacuje se ustavna žalba Sibinke Gajić izjavljena protiv rešenja Privrednog suda u Nišu I. 247/2010 od 19. maja 2010. godine i rešenja Privrednom apelacionog suda u Beogradu Iž. 2116/10 od 8. jula 2010. godine.
O b r a z l o ž e nj e
1. Sibinka Gajić iz Niša, preko punomoćnika Milana Pavlovića, advokata iz Niša, podnela je Ustavnom sudu 24. avgusta 2010. godine ustavnu žalbu protiv rešenja Privrednog suda u Nišu I. 247/2010 od 19. maja 2010. godine i rešenja Privrednom apelacionog suda u Beogradu Iž. 2116/10 od 8. jula 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, kao i prava na naknadu štete iz člana 35. stav 2. Ustava. Podnositeljka ustavne žalbe se istovremeno pozvala i na povredu prava na pravično suđenje iz člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, kao i prava na imovinu iz člana 1. Protokola 1 uz Evropsku konvenciju.
U ustavnoj žalbi je navedeno da je u izvršnom postupku koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe usvojen predlog za protivizvršenje podnositeljke ustavne žalbe, kao izvršnog dužnika, pa je naloženo izvršnom poveriocu da podnositeljki vrati ono što je izvršenjem primio, kao i da joj naknadi troškove protivizvršenja, dok je predlog za protivizvršenje koji se odnosio na povraćaj troškova izvršnog postupka povučen na predlog podnositeljke. Podnositeljka ustavne žalbe ističe da su u konkretnom izvršnom postupku postojala dva izvršna poverioca - Gradska opština Medijana, na čiji žiro račun je uplaćen novčani iznos na ime komunalnih taksi i punomoćnik izvršnog poverioca, na čiji račun su uplaćeni troškovi izvršnog postupka, te je iz tog razloga podnela dva predloga za protivizvršenje. Navodi da je u odnosu na punomoćnika izvršnog poverioca delimično povukla predlog za protivizvršenje, ali je ostala pri zahtevu da joj naknadi troškove protivizvršenja, o kom zahtevu nije odlučio prvosteni sud, niti po žalbi drugostepeni sud. Podnositeljka dalje navodi da je odluka o troškovima protivizvršenja nezakonita, s obzirom na to da joj nisu priznati nužni troškovi sastava dva predloga za protizvršenje, već samo jednog podnetog predloga i drugih podnesaka vezanih taj predlog. Podnositeljka ustavne žalbe je navela da osporena rešenja ne sadrže obrazloženje u vezi nepriznivanja traženih troškova za nužne i neophodne.
2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170.
3. U postupku prethodnog ispitivanja ustavne žalbe Ustavni sud je utvrdio da je Trgovinski sud u Nišu rešenjem o izvršenju I. 247/10 od 15. decembra 2009. godine dozvolio izvršenje protiv izvršnog dužnika, ovde podnositeljke ustavne žalbe, radi naplate novčanog potraživanja u označenom iznosu na ime glavnog duga sa zakonskom zateznom kamtom, kao i troškova izvršenja, koji su preneti na račun punomoćnika izvršnog poverioca.
Podnositeljka ustavne žalbe je kao izvršni dužnik podnela predlog za protivizvršenje u dva podneska koji se odnosi na isti izvršni predmet. Prvi podnesak izvršnog dužnika podnet je protiv izvršnog poverioca Gradske opštine Medijana iz Niš, dok je drugi podnesak podnet protiv advokata Zorana Radivojevića, punomoćnika izvršnog poverioca.
Privredni sud u Nišu je osporenim rešenjem I. 247/10 od 19. maja 2010. godine, u stavu prvom izreke usvojio predlog za protivizvršenje izvršnog dužnika, ovde podnositeljke ustavne žalbe, pa je u stavu drugom izreke ovog rešenja naloženo izvršnom poveriocu Gradskoj opštini Medijana iz Niša da izvršnom dužniku vrati ono što je izvršenjem primio. U stavu trećem izreke ovog rešenja konstatovano je da je povučen predlog za protivizvršenje u označenom novčanom iznosu, dok je u stavu četvrtom izreke obavezan izvršni poverilac da izvršnom dužniku naknadi troškove protivizvršenja.
Privredni apelacioni sud je osporenim rešenjem Iž. 2116/10 od 8. jula 2010. godine, stavom prvim izreke odbio kao neosnovanu žalbu izvršnog dužnika i potvrdio prvostepeno rešenje u stavu trećem i četvrtom izreke, dok je u stavu drugom izreke drugostepenog rešenja odbio zahtev izvršnog dužnika za naknadu troškova drugostepenog postupka.
4. Odredbama člana 32. stav 1. i člana 35. stav 2. Ustava, na čije povrede se ustavnom žalbom poziva, jemči se svakom pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega, kao i pravo na naknadu materijalne ili nematerijalne štete koju mu nezakonitim ili nepravilnim radom prouzrokuje državni organ, imalac javnog ovlašćenja, organ autonomne pokrajine ili organ jedinice lokalne samouprave.
Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.
Ustavni sud konstatuje da su označenim članom 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i čl. 1. Protokola 1 uz Evropsku konvenciju garantovana prava na pravično suđenje i na imovinu, čiju zaštitu pruža i Ustav Republike Srbije u članu 32. stav 1. i 58. stav 1, te se ocena eventualne povrede ili uskraćivanja ovih prava u postupku po ustavnoj žalbi vrši u odnosu na navedene članove Ustava.
5. Ustavni sud konstatuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova, odnosno drugih nadležnih državnih organa. U postupku ustavnosudske zaštite Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda, Ustavni sud utvrđuje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje došlo do njihove povrede ili uskraćivanja. Zadatak Ustavnog suda u konkretnom slučaju je da ispita da li je postupak koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe u celini bio pravičan na način utvrđen članom 32. stav 1. Ustava, kao i to da li je podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na naknadu štete iz člana 35. stav 2. Ustava. Formalno pozivanje na povredu Ustavom zajemčenih prava ne čini samo po sebi ustavnu žalbu dopuštenom.
Ustavni sud je utvrdio da podnositeljka ustavne žalbe povredu prava na pravično suđenje zasniva na istim razlozima koji su isticani i u žalbi protiv prvostepenog rešenja i cenjeni u osporenom drugostepenom rešenju, pa se njihovim ponovnim navođenjem u ustavnoj žalbi ne dovodi u sumnju pravilnost osporene drugostepene presude, niti se ukazuje na proizvoljnost i arbitrernost u njenom donošenju.
Opštepoznato procesno pravilo jeste da se u jednom podnesku u konkretnom sudskom predmetu može istaći više zahteva o kojima sud treba da odluči i da se takav podnesak može podneti protiv više lica. Polazeći od navedenog, prvostepeni izvršni sud je dao jasne i dovoljne razloge zašto nije priznao troškove protivizvršnog postupka podnositeljki ustavne žalbe na ime sastava predloga za protivizvršenje protiv punomoćnika izvršnog poverioca, kao i drugih podnesaka vezani za taj predlog. Takve razloge prvostepenog suda prihvatio je drugostepeni sud u osporenom rešenju Iž. 2116/10 od 8. jula 2010. godine.
U vezi navoda ustavne žalbe da osporena rešenja ne sadrže obrazloženje o nužnim i neophodnim troškovima, Ustavni sud ističe da je prvostepeni sud u svom rešenju dao obrazložene razloge i navode zašto nije priznao troškove na ime sastava predloga za protivizvršenje protiv punomoćnika izvršnog poverioca, a te razloge je prihvatio drugostepeni sud, pri čemu se od drugostepenog suda, kao suda više instance, ne traži da ponavlja razloge koji su već navedeni u prvostepenoj odluci.
Imajući u vidu izloženo, Ustavni sud nalazi da razlozima ustavne žalbe nije dovedena u sumnju pravičnost osporenog rešenja, te da su očigledno neosnovani navodi podnositeljke da joj je osporenim rešenjima povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.
Ustavni sud je utvrdio da podnositeljka ustavne žalbe nije navela argumente, niti pružile dokaze iz kojih bi osnovano proizlazio da su osporena rešenja posledica nezakonitog rada Privrednog suda u Nišu i Privrednog apelacionog suda u Beogradu, kojim je podnositeljki pričinjena materijalna ili nematerijalna šteta.
Tvrdnje podnositeljke ustavne žalbe o povredi prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava zasnivaju se na onim razlozima za koje je Ustavni sud u okviru ocene povrede prava na pravično suđenje utvrdio da su neosnovani, pa se posebno ne obrazlažu.
Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka po ovoj ustavnoj žalbi.
6. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.
PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
dr Bosa Nenadić