Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud je utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao sedamnaest godina. Odgovornost je pripisana prvostepenom sudu koji je odlučivao preko petnaest godina. Podnositeljki je dosuđena naknada nematerijalne štete u iznosu od 1.200 evra.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, Katarina Manojlović Andrić, dr Agneš Kartag Odri, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Vesne Lalić iz Beograda , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 18. jula 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Vesne Lalić i utvrđuje da je rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 332/11 od 12. maja 2011. godine povređeno pravo podnosi teljke ustavne žalbe na prav no sredstvo, zajemčeno odredbom člana 3 6. stav 2. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Poništava se rešenje Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 332/11 od 12. maja 2011. godine i određuje da Vrhovni kasacion i sud donese novu odluku o reviziji podnositeljke ustavne žalbe izjavljenoj protiv presude Okružnog suda u Beogradu Gž1. 2026/08 od 16. septembra 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Vesna Lalić iz Beograda je 17. avgusta 2011. godine, preko punomoćnika Zorana Tanaskovića, advokata iz Beograda, podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 332/11 od 12. maja 2011. godine, zbog povrede prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno: da je Vrhovni kasacioni sud odbacio reviziju podnositeljke izjavljenu protiv pravnosnažne presude Okružnog suda u Beogradu Gž1. 2026/08 od 16. septembra 2009. godine, jer je izjavljena nakon 29. decembra 2009. godine, kada je stupio na snagu Zakon o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 111/09); da je revizija bila dozvoljena prema odredbi člana 394. stav 2. Zakona o parničnom postupku, jer je vrednost predmeta spora iznosila 2.610.032, 00 dinara.

Podnositeljka ustavne žalbe je predložila da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi da joj je osporenim rešenjem povređeno označeno ustavno pravo i poništi osporeno rešenje.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili ukraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari :

Prvi opštinski sud u Beogradu je 9. oktobra 2007. godine doneo presudu P1. 634/06, kojom je u stavu prvom izreke odbio tužbeni zahtev tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe, kojim je tražila da se utvrdi da joj dana 27. novembra 2005. godine nije prestao mandat narodnog poslanika u Narodnoj skupštini i da se obaveže tužena Republika Srbija - Narodna skupština da joj isplati sve zaostale zarade u odgovarajućem bruto mesečnom iznosu za svaki mesec počev od 28. novembra 2005. godine do 14. februara 2007. godine, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom, poslanički dodatak u odgovarajućem bruto mesečnom iznosu počev od 28. novembra 2005. godine do 14. februara 2007. godine, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom , kao i dnevnice u odgovarajućem novčanom iznosu za period od 28. novembra 2005. godine do 14. februara 2007. godine, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom , a u stavu drugom izreke obavezao tužilju da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u odgovarajućem novčanom iznosu.

Okružni sud u Beogradu je 16. septembra 2009. godine, odlučujući o žalbi tužilje, doneo presudu Gž1. 2026/08, kojom je odbio žalbu tužilje kao neosnovanu i potvrdio presudu Prvog opštinskog suda u Beogradu P1. 634/06 od 9. oktobra 2007. godine u delu stava prvog izreke, kojim je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje da se obaveže tužena da joj isplati sve zaostale zarade, poslanički dodatak i dnevnice u iznosima i sa kamatom bliže označenom u stavu prvom izreke prvostepene presude, kao i u stavu drugom izreke kojom je odlučeno o troškovima postupka, dok je ukinuo presudu u delu stava prvog izreke kojim je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje da se utvrdi da joj dana 27. novembra 2005. godine nije prestao mandat narodnog poslanika u Narodnoj skupštini.

Tužilja je 12. januara 2010. godine izjavila reviziju protiv presude Okružnog suda u Beogradu Gž1. 2026/08 od 16. septembra 2009. godine.

Vrhovni kasacioni sud je 12. maja 2011. godine, odlučujući o reviziji tužilje, doneo osporeno rešenje Rev2. 332/11, kojim je odbacio kao nedozvoljenu reviziju tužilje izjavljenu protiv presude Okružnog suda u Beogradu Gž1. 2026/08 od 16. septembra 2009. godine. U obrazloženju osporenog revizijskog rešenja je, pored ostalog, navedeno: da odlučujući o dozvoljenosti revizije izjavljene 12. januara 2010. godine, u smislu člana 401. stav 2. tačka 5) Zakona o parničnom postupku, koji se primenjuje na osnovu člana 55. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ , broj 111/09), imajući u vidu da je revizija podneta nakon 29. decembra 2009. godine, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena; da je tužba podneta 6. jula 2006. godine, radi utvrđenja i isplate zarade, a da je tužilja podneskom od 13. marta 2007. godine preinačila tužbu i opredelila visinu tužbenog zahteva, koja ukupno za sve zaostale zarade, poslanički dodatak i dnevnice iznosi 2.610.032,00 dinara; da je odredbom člana 55. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku propisano da će se postupci započeti pre stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku okončati po odredbama tog zakona; da je odredbom člana 394. stav 2. Zakona o parničnom postupku, izmenjenog odredbom člana 38. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS “, broj 111/09), koji je stupio na snagu 29. decembra 2009. godine, propisano da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima kada se tužbeni zahtev odnosi na utvrđenje prava svojine na nepokretnostima, potraživanje u novcu, predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 100.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe; da kako je revizija izjavljena 12. januara 2010. godine, nakon stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku, a vrednost predmeta spora pobijanog dela od 2.610.032,00 dinara na dan preinačenja tužbe, odnosno 13. marta 2007. godine, predstavlja dinarsku protivvrednost od 32.258,46 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan 13. marta 2007. godine, kada je 1 evro vredeo 80,91 dinara, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tužilje nije dozvoljena u smislu citiranih zakonskih odredbi.

4. Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, na čiju povredu se podnositeljka ustavne žalbe poziva, bitne su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbama člana 36. Ustava je utvrđeno: da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (stav 1.); da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (stav 2.).

Odredbom člana 394. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Slu žbeni glasnik RS“, broj 125/04) bilo je propisano da revizija nije dozvoljena o imovinskopravnim sporovima kad se tužbeni zahtev odnosi na utvrđenje prava svojine na nepokretnostima, potraživanje u novcu, predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi 500.000 dinara na dan podnošenja tužbe.

Članom 38. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 111/09), koji je stupio na snagu 29. decembra 2009. godine, izmenjen je član 394. Zakona o parničnom postupku, tako što je, pored ostalog, propisano: da protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, stranke mogu izjaviti reviziju u roku od 30 dana od dana dostavljanja prepisa presude (stav 1.); da revizija nije dozvoljena o imovinskopravnim sporovima kad se tužbeni zahtev odnosi na utvrđenje prava svojine na nepokretnostima, potraživanje u novcu, predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 100.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe (stav 2.).

Članom 55. istog zakona propisano je: da će se postupci započeti pre stupanja na snagu ovog zakona, okončati po odredbama ovog zakona (stav 1.); da će i zuzetno od stava 1. ovog člana, o revizijama izjavljenim pre stupanja na snagu ovog zakona odlučivati Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od troje sudija, po pravilima parničnog postupka koja su važila do dana stupanja na snagu ovog zakona (stav 2.) .

Za odlučivanje Ustavnog suda od značaja je Odluka IUz-2/2010 od 14. marta 2013. godine u kojoj je Ustavni sud ocenjivao ustavnost odredaba čl. 38, 51. i 55. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku. U navedenoj odluci, Sud je, pored ostalog, u tački 1. izreke utvrdio da odredba člana 55. stav 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku, u delu koji glasi: „izjavljenim pre stupanja na snagu ovog zakona“, u vreme važenja , nije bila u saglasnosti sa Ustavom i sa potvrđenim međunarodnim ugovorom. Ustavni sud je u navedenoj odluci izrazio stanovište da se pravo na podnošenje revizije ne stiče trenutkom podnošenja tužbe, već momentom donošenja pravnosnažne drugostepene presude. Prema oceni Ustavnog suda, odredba člana 55. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku nije imala povratno dejstvo jer je tom odredbom, kao prelaznom, bilo propisano postupanje po novom zakonu u postupcima koji su u toku, iz kog razloga nisu povređene odredbe člana 197. Ustava. Ustavni sud je, takođe, konstatovao da primena novog zakona na postupke koji su u toku predstavlja trenutno dejstvo zakona, dok bi povratno dejstvo i retroaktivnost zakona značile primenu nove pravne norme na okončane pravne situacije.

5. Razmatrajući osnovanost navoda ustavne žalbe sa stanovišta povrede prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava, Ustavni sud najpre konstatuje da je predmetni parnični postupak pravnosnažno okončan donošenjem presude Okružnog suda u Beogradu Gž1. 2026/08 od 16. septembra 2009. godine.

Polazeći od stava zauzetog u Odluci IUz-2/2010 od 14. marta 2013. godine, Ustavni sud dalje nalazi da je podnositeljka pravo na izjavljivanje revizije stekla 16. septembra 2009. godine, pre stupanja na snagu odredaba čl. 38. i 55. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku. Stoga je, po oceni Ustavnog suda, ustavnopravno neprihvatljivo stanovište Vrhovnog kasacionog suda, da je na osnovu člana 55. pomenutog zakona revizija podnositeljke nedozvoljena, s obzirom na to da je, u konkretnom slučaju, dozvoljenost revizije cenjena prema odredbama zakona koji još uvek nije važio u momentu sticanja prava na izjavljivanje ovog vanrednog pravnog sredstva. S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da je reč o primeni nove pravne norme na okončanu pravnu situaciju, čime se krši načelo zabrane povratnog dejstva zakona i drugih opštih akata, utvrđeno odredbom člana 197. stav 1. Ustava. (Ustavni sud je isti stav zauzeo u svojoj Odluci Už-4317/2010 od 30. maja 2013. godine).

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda suda Rev2. 332/11 od 12. maja 2011. godine povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravno sredstvo, zajemčeno odredbom člana 36. stav 2. Ustava. Stoga je Sud, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 - Odluka US), u ovom delu usvojio ustavnu žalbu i odlučio kao u prvom delu tačke 1. izreke.

S obzirom na to da podnositeljka ustavne žalbe nije dostavila dokaze da je Vrhovni kasacioni sud u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji donosio drugačije odluke od odluke koja se osporava ustavnom žalbom, to je Ustavni sud ocenio da ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge kojima bi bila potkrepljena tvrdnja o uskraćivanju jednake zaštite prava podnositeljki ustavne žalbe. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, odlučujući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

6. Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice učinjene povrede prava mogu otkloniti jedino poništajem osporenog rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 332/11 od 12. maja 2011. godine i određivanjem da Vrhovni kasacioni sud, primenom zakona koji je važio u momentu sticanja prava podnositeljke na izjavljivanje revizije, donese novu odluku o ovom vanrednom pravnom sredstvu izjavljenom protiv presude Okružnog suda u Beogradu Gž1. 2026/08 od 16. septembra 2009. godine, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.

7. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08 i 27/08 - ispravka i 76/11), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti