Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije o odbacivanju zahteva za zaštitu zakonitosti. Deo žalbe protiv nižestepenih presuda odbačen je kao neblagovremen, jer je rok za podnošenje istekao pre izjavljivanja vanrednog pravnog leka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi O. D. „Milen Milentijević - Milentijević“ iz Subotice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 7. oktobra 2010. godine, doneo je

 

 

O D L U K U

 

1. Odbija se kao neosnovana ustavna žalba O. D. „Milen Milentijević - Milentijević“ izjavljena protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije Spzz. 74/08 od 18. decembra 2008. godine.

2. Odbacuje se ustavna žalba O. D. „Milen Milentijević - Milentijević“ izjavljena protiv presude Trgovinskog suda u Subotici P. 4/05 od 2. marta 2007. godine, presude Višeg trgovinskog suda Pž. 4289/07 od 5. jula 2007. godine i rešenja Vrhovnog suda Srbije Prev. 490/07 od 20. decembra 2007. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. O. D. „Milen Milentijević - Milentijević“ iz Subotice je 13. marta 2009. godine Ustavnom sudu podnelo ustavnu žalbu, uređenu i dopunjenu 20. jula 2010. godine, protiv presude Trgovinskog suda u Subotici P. 4/05 od 2. marta 2007. godine, presude Višeg trgovinskog suda Pž. 4289/07 od 5. jula 2007. godine, rešenja Vrhovnog suda Srbije Prev. 490/07 od 20. decembra 2007. godine i rešenja Vrhovnog suda Srbije Spzz. 74/08 od 18. decembra 2008. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku zajemčenih odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi i dopuni ustavne žalbe se, pored izlaganja toka postupka pred prvostepenim i drugostepenim sudom, navodi da Vrhovni sud Srbije nije mogao da odbaci reviziju tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, pozivanjem na odredbe Zakona o parničnom postupku iz 2005. godine, jer se radi o parničnom postupku pokrenutom pre početka primene navedenog Zakona o parničnom postupku i slučaju predviđenom odredbom člana 491. stav 4. istog Zakona. Podnosilac smatra da to što je revizija podneta od strane tužioca lično, a ne od strane punomoćnika tužioca – advokata, ne može biti razlog za odbacivanje revizije. Dalje je navedeno da je tužiočev zahtev za zaštitu zakonitosti Vrhovni sud odbacio kao nedozvoljen, takođe ne primenjujući odredbu člana 491. stav 4. Zakona o parničnom postupku. Podnosilac je izrazio sumnju u nepristrasnost sudija Vrhovnog suda Srbije, zbog činjenice da su predsedavajući i dva člana veća, bili i članovi veća koje je odlučivalo o reviziji tužioca u istom predmetu.

2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno članu 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava se jemči svakom pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije Prev. 490/07 od 20. decembra 2007. godine revizija tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, izjavljena protiv presude Višeg trgovinskog suda Pž. 4289/07 od 5. jula 2007. godine, odbačena je kao nedozvoljena. Vrhovni sud je reviziju odbacio zbog toga što je izjavljena od strane tužioca lično, odnosno lica koje nije advokat, a saglasno odredbama člana 84. stav 2. i člana 401. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Podnosilac ustavne žalbe je podneo Vrhovnom sudu Srbije zahtev za zaštitu zakonitosti protiv presude Trgovinskog suda u Subotici P. 4/05 od 2. marta 2007. godine, presude Višeg trgovinskog suda Pž. 4289/07 od 5. jula 2007. godine i rešenja Vrhovnog suda Srbije Prev. 490/07 od 20. decembra 2007. godine. U obrazloženju zahteva je, pored ostalog, navedeno da su prvostepeni i drugostepeni sud svoje presude zasnovali na odredbama nevažećeg Zakona o autorskom pravu iz 1970. godine, a ne na odredbama Zakona o autorskim i srodnim pravima iz 1998. godine, čijim stupanjem na snagu je prestao da važi navedeni Zakon o autorskom pravu. Dalje je navedeno da je rešenjem Vrhovnog suda Srbije Prev. 490/07 od 20. decembra 2007. godine, sud povredio zakon na štetu tužioca ne primenjujući odredbu člana 491. stav 4. Zakona o parničnom postupku iz 2004. godine, kojom je propisano da će se o reviziji izjavljenoj protiv pravnosnažne odluke drugostepenog suda, u postupku koji je pokrenut pre početka primene ovog zakona odlučivati po pravilima parničnog postupka koja su važila do stupanja na snagu ovog zakona.

Osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije Spzz. 74/08 od 18. decembra 2008. godine odbačen je tužiočev zahtev za zaštitu zakonitosti. U obrazloženju rešenja je, pored ostalog, navedeno da zahtev za zaštitu zakonitosti izjavljen protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije Prev. 490/07 od 20. decembra 2007. godine nije dozvoljen, jer je odredbom člana 413. stav 1. Zakona o parničnom postupku propisano da se isti može podići protiv pravnosnažne sudske odluke, te se stoga ne može izjaviti protiv odluke donete po vanrednom pravnom leku. U pogledu zahteva za zaštitu zakonitosti koji je izjavljen protiv presuda Trgovinskog suda u Subotici P. 4/05 od 2. marta 2007. godine i Višeg trgovinskog suda Pž. 4289/07 od 5. jula 2007. godine, Vrhovni sud je našao da tužilac nije podneo zahtev iz razloga iz kojih se prema odredbi člana 361. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku ovakav zahtev jedino može izjaviti, s obzirom da je izjavljen zbog pogrešne primene materijalnog prava.

4. Za odlučivanje o ovoj ustavnoj žalbi od značaja su odredbe Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04) (u daljem tekstu: ZPP).

Odredbom člana 3. stav 3. ZPP je propisano da sud neće dozvoliti raspolaganja stranaka koja su u suprotnosti sa prinudnim propisima, javnim poretkom i pravilima morala.

Odredbom člana 361. stav 2. tačka 5) ZPP je propisano da bitna povreda odredaba parničnog postupka uvek postoji ako je protivno odredbama ovog zakona sud zasnovao svoju odluku na nedozvoljenim raspolaganjima stranaka (član 3. stav 3.).

Odredbom člana 413. stav 1. ZPP je, između ostalog, propisano da javni tužilac može podići zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne sudske odluke.

Odredbom člana 417. ZPP je propisano da javni tužilac može podići zahtev za zaštitu zakonitosti zbog bitne povrede odredaba parničnog postupaka iz člana 361. stav 2. tačka 5) ovog zakona.

Članom 418. ZPP je propisano da ukoliko javni tužilac ne podigne zahtev za zaštitu zakonitosti u rokovima predviđenim zakonom, stranka koja je podnela predlog, ovlašćena je da u roku od 30 dana od dana prijema obaveštenja da javni tužilac neće izjaviti zahtev za zaštitu zakonitosti sama izjavi ovaj pravni lek.

Odredbom člana 419. ZPP je propisano da ako su protiv iste odluke podneseni i revizija i zahtev za zaštitu zakonitosti, Vrhovni sud će odlučiti o tim pravnim lekovima jednom odlukom.

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta istaknutih povreda Ustavom zajemčenih prava, Ustavni sud je utvrdio da osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije Spzz. 74/08 od 18. decembra 2008. godine nisu povređena prava podnosioca ustavne žalbe garantovana odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

Ustavni sud je ocenio da je rešenje koje je ustavnom žalbom osporeno, doneo Ustavom i zakonom ustanovljen sud u granicama svoje nadležnosti i u postupku sprovedenom u skladu sa odredbama ZPP. Po oceni Ustavnog suda, obrazloženje osporenog rešenja je zasnovano na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju i primeni merodavnog prava, a suprotna tvrdnja podnosioca ustavne žalbe predstavlja izraz njegove subjektivne ocene o pogrešnoj primeni relevantnih odredaba građanskog procesnog prava.

Naime, zahtev za zaštitu zakonitosti je vanredni pravni lek koji se može izjaviti isključivo u slučaju postojanja bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 5) ZPP, tj. ako je protivno odredbama tog zakona sud zasnovao svoju odluku na nedozvoljenim raspolaganjima stranaka. Kako iz predmetnog zahteva za zaštitu zakonitosti proizlazi da je protiv presude Trgovinskog suda u Subotici P. 4/05 od 2. marta 2007. godine i presude Višeg trgovinskog suda Pž. 4289/07 od 5. jula 2007. godine, zahtev izjavljen zbog pogrešne primene materijalnog prava, sledi ustavnopravno prihvatljiv zaključak Vrhovnog suda Srbije da je zahtev za zaštitu zakonitosti izjavljen iz nedozvoljenih razloga. Ustavni sud konstatuje da se tužilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, nije čak ni formalno pozvao na zakonom dozvoljen razlog za izjavljivanje zahteva za zaštitu zakonitosti. Takođe, i prema oceni Ustavnog suda, zahtev za zaštitu zakonitosti se ne može izjaviti protiv odluke donete po vanrednom pravnom leku, već samo protiv pravnosnažne sudske odluke, saglasno navedenoj odredbi 413. stav 1. ZPP.

Ocenjujući navode podnosioca ustavne žalbe o povredi prava na nepristrasan sud učinjenu od strane Vrhovnog suda Srbije, Ustavni sud konstatuje da takvi navodi nemaju utemeljenja. Naime, navedenom odredbom člana 419. ZPP, propisano je da će o reviziji i zahtevu za zaštitu zakonitosti, koji su podneti protiv iste odluke, Vrhovni sud odlučiti jednom odlukom. Iz navedenog nedvosmisleno proizlazi da učešće istih sudija Vrhovnog suda Srbije u donošenju odluke po reviziji i donošenju odluke po zahtevu za zaštitu zakonitosti, ne predstavlja povredu procesnih normi, niti ukazuje na pristrasnost u postupanju suda.

Ustavni sud nalazi da podnosiocu nije povređeno ni pravo na suđenje u razumnom roku u postupku po zahtevu za zaštitu zakonitosti, s obzirom na to da je postupak po ovom vanrednom pravnom sredstvu trajao nešto duže od osam meseci, i to od dana podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu (28. mart 2008. godine), do 18. decembra 2008. godine kada je doneto osporeno rešenje Vrhovnog suda Srbije Spzz. 74/08. Navedeno trajanje se, po mišljenju Ustavnog suda, ni u kom slučaju ne može okarakterisati kao nerazumno dugo.

Na osnovu svega izloženog, Ustavni sud je ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije Spzz. 74/08 od 18. decembra 2008. godine odbio kao neosnovanu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07), odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Razmatrajući ustavnu žalbu u delu u kome je izjavljena protiv presude Trgovinskog suda u Subotici P. 4/05 od 2. marta 2007. godine, presude Višeg trgovinskog suda Pž. 4289/07 od 5. jula 2007. godine i rešenja Vrhovnog suda Srbije Prev. 490/07 od 20. decembra 2007. godine, Ustavni sud je ocenio da ista nije blagovremena iz sledećih razloga:

Prema članu 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, koji je stupio na snagu 6. decembra 2007. godine, ustavna žalba se može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

Odredbama člana 113. Zakona o Ustavnom sudu propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojom je povređeno ili uskraćeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom, ako je taj akt ili radnja izvršena od dana proglašenja Ustava do dana stupanja na snagu ovog zakona (stav 2.), te da se ustavna žalba u slučaju iz stava 2. ovog člana može izjaviti u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona (stav 3.).

Prema stavu Ustavnog suda, ukoliko izjavljivanje vanrednog pravnog sredstva protiv drugostepene parnične presude po zakonu nije dozvoljeno, kao što je u konkretnom slučaju zaključio Vrhovni sud Srbije odbacujući podnosiočev supsidijarno podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, rok za izjavljivanje ustavne žalbe protiv pravnosnažne sudske odluke donete u parničnom postupku teče od dana dostavljanja podnosiocu odluke drugostepenog suda donete po žalbi.

U situaciji kada je ustavna žalba izjavljena i protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije o odbacivanju zahteva za zaštitu zakonitosti i protiv sudskih odluka koje su prethodile izjavljivanju ovog pravnog sredstva, Ustavni sud može meritorno odlučivati samo o osporenoj odluci donetoj povodom izjavljenog vanrednog pravnog sredstva, dok će ustavnu žalbu u delu u kome se osporavaju odluke nižestepenih sudova odbaciti kao neblagovremenu, ako je podneta po proteku roka utvrđenog Zakonom o Ustavnom sudu.

Ustavni sud ukazuje da je navedeno stanovište, već iskazano u ranije donetim odlukama Ustavnog suda (videti npr. Odluku Ustavnog suda Už - 944/2009 od 16. jula 2009. godine).

Imajući u vidu da je ustavna žalba podneta 13. marta 2009. godine, te činjenicu da je podnosilac ustavne žalbe primio pismeni otpravak presude Višeg trgovinskog suda Pž. 4289/07 od 5. jula 2007. godine, odnosno rešenja Vrhovnog suda Srbije Prev. 490/07 od 20. decembra 2007. godine, pre 28. marta 2008. godine kada je Republičkom javnom tužilaštvu podneo predlog za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv navedenih akata, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba protiv navedene drugostepene presude i revizijskog rešenja neblagovremena, jer je podneta posle isteka roka iz člana 84. stav 1, odnosno člana 113. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu. Stoga je Sud žalbu u ovom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) navedenog Zakona, odlučujući kao u tački 2. izreke.

7. Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08 i 27/08), doneo Odluku kao u izreci.

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić