Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji traje preko četiri godine. Nalaže nadležnom sudu da hitno okonča postupak i dodeljuje podnosiocu naknadu nematerijalne štete u iznosu od 400 evra.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Živote Milosavljevića iz Bara, Republika Crna Gora, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 25. septembra 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Živote Milosavljevića i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodi o pred Opštinskim sudom u Kruševcu u predmetu I. 765/09, a sada se vodi pred Osnovnim sudom u Kruševcu u predmetu I. 2485/10, povređeno pravo podnosi oca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Nalaže se Osnovnom sudu u Kruševcu da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postup ak iz tač ke 1. okončao u najkraćem roku.

3. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

O b r a z l o ž e nj e

1. Života Milosavljević iz Bara, Republika Crna Gora, podneo je Ustavnom sudu, 25. avgusta 2010. godine, preko punomoćnika Zorana Cvetkovića, advokata iz Kruševca, ustavnu žalbu, koju je dopunio podneskom od 22. februara 2012. godine, zbog povreda prava na suđenje u razumnom roku i prava na mirno uživanje imovine, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji se vodi pred Opštinskim sudom u Kruševcu, u predmetu I. 765/09.

U ustavnoj žalbi se, između ostalog, navodi: da je povodom predloga za izvršenje od 14. juna 2009. godine, koji je podnosilac ustavne žalbe podneo protiv izvršnog dužnika JP "Direkcija za urbanizam i izgradnju Kruševca" iz Kruševca, Opštinski sud u Kruševcu najpre doneo protivpravan zaključak i podnosiocu naložio dostavljanje originala ili overenog prepisa izvršne isprave, i pored toga što izvršna isprava potiče od istog suda; da je 16. septembra 2009. godine podnosilac dostavio sudu zahtev za izuzeće postupajućeg sudije, jer je već imao razloga da sumnja u njenu "zlu nameru", a takođe i molbu za ostvarivanje tzv. siromaškog prava; da je rešenje o izvršenju I. 765/09 doneto 23. septembra 2009. godine, i to od strane drugog izvršnog sudije, ali da posnosilac ne zna kako je došlo do određivanja drugog sudije u ovom predmetu; da je izvršni dužnik izjavio žalbu na rešenje o izvršenju, povodom koje je podnosilac dostavio svoj odgovor; da od tog momenta prvostepeni sud "ćuti", ne zakazuje ročište, niti dostavlja predmet drugostepenom sudu radi odlučivanja o žalbi izvršnog dužnika; da je podnosilac, u međuvremenu, uputio sudu i dve pismene urgencije, 11. marta 2010. godine i 17. juna 2010. godine, ali da ni to nije pomoglo ubrzanju postupka.

Ustavnom sudu je predloženo: da usvoji ustavnu žalbu i utvrdi da je u izvršnom postupku I. 765/09, koji je započet pred Opštinskim sudom u Kruševcu, podnosiocu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava i pravo na mirno uživanje imovine iz člana 58. stav 1. Ustava; da naloži Osnovnom sudu u Kruševcu da u roku od 60 dana okonča osporeni izvršni postupak; da podnosiocu prizna pravo na naknadu nematerijalne štete zbog povrede navedenih ustavnih prava, u iznosu od 590.000 dinara, a na teret budžetskih sredstava Republike Srbije; da obaveže Republiku Srbiju da podnosiocu naknadi troškove postupka pred Ustavnim sudom, u visini advokatske nagrade za sastav ustavne žalbe i dopune ustavne žalbe ili da mu u protivnom prizna pravo na naknadu materijalne štete u visini tih troškova.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu odredbe člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US), kojim je uređen postupak po ustavnoj žalbi, propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Kruševcu I. 2485/10 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je 11. juna 200 9. godine, u svojstvu izvršnog poverioca, podne o Opštinskom sudu u Kruševcu predlog za izvršenje protiv izvršn og dužnika JP "Direkcija za urbanizam i izgradnju Kruševca" iz Kruševca, radi prinudne naplate novčanih potraživanja prema izvršnom sudskom poravnanju P. 1551/96 od 15. juna 1999. godine, zaključenom pred Opštinskim sudom u Kruševcu, plednidbom novčanih sredstava sa tekućih računa izvršnog dužnika. Predmet je dobio broj I. 765/09.

Opštinski sud u Kruševcu je 24. juna 2009. godine doneo zaključak I. 765/09, kojim je punomoćniku izvršnog poverioca naložio da u roku od osam dana od prijema zaključka dostavi sudu izvršnu ispravu u izvorniku ili overenom prepisu i original punomoćja za zastupanje, zatim tačnu adresu izvršnog poverioca, kao i četiri primerka uređenog predloga u skladu sa izvršnom ispravom, u pogledu valute obaveze.

Postupajući po zaključku od 24. juna 2009. godine, punomoćnik izvršnog poverioca je 26. juna 2009. godine dostavio uređen predlog za izvršenje. Odmah zatim, 29. juna 2009. godine, dostavio je i podnesak sa prilozima, kojim je predložio da sud izvršnog poverioca oslobodi od plaćanja sudskih taksi. Istog dana podneo je i zahtev za izuzeće postupajućeg sudije S.C, u kome je naveo "da postupajući sudija već duže vreme čini nepodnošljivo nasilje prema ovoj stranki u više izvršnih predmeta ove stranke, a to najprimitivnijim prevarama i podvalama". Postupajući sudija S.C. je 30. juna 2009. godine, povodom zahteva za njeno izuzeće, dostavila pismeno izjašnjenje predsedniku suda, navodeći da je sa tim saglasana, a istovremeno je i sama zatražila svoje izuzeće od postupanja u ovom predmetu. Predsednik Opštinskog suda u Kruševcu je 25. avgusta 2009. godine usvojio zahtev za izuezeće sudije S.C. i naložio da se predmet dodeli u rad sudiji D.M.

Nakon promene postupajućeg sudije, Opštinski sud u Kruševcu je 23. septembra 2009. godine doneo rešenje o izvršenju I. 765/09 kojim je usvojio predloženo izvršenje i odredio plenidbu novčanih sredstava na tekućim računima izvršnog dužnika, radi prinudne naplate novčanog potraživanja izvršnog poverioca na osnovu izvršnog poravnanja Opštinskog suda u Kruševcu P. 1551/96 od 15. juna 1999. godine. Rešenje je punomoćniku izvršnog poverioca uručeno 30. septembra 2009. godine, a izvršnom dužniku 12. oktobra 2009. godine.

Izvršni dužnik je 14. oktobra izjavio žalbu protiv rešenja o izvršenju I. 765/09 od 23. septembra 2009. godine, a izvršni poverilac 30. oktobra 2009. godine odgovor na žalbu.

Nakon 1. januara 2010. godine, predmet je prešao u nadležnost Osnovnog suda u Kruševcu, u kome je zaveden pod brojem I. 2485/10. Pismenim urgencijama od 11. marta 2010. godine i 17. juna 2010. godine, izvršni poverilac je tražio od suda da bez odlaganja zakaže ročište povodom žalbe izvršnog dužnika.

Po naredbi postupajućeg sudije, spisi izvršnog predmeta su 28. septembra 2010. godine prosleđeni Višem sudu u Kruševcu. Drugostepeni sud je dopisom Gž. 998/10 od 30. novembra 2010. godine, vratio spise izvršnog predmeta Osnovnom sudu u Kruševcu, sa nalogom da prvostepeni sud održi ročište za raspravljanje o navodima iz žalbe i odgovora na žalbu, u smislu člana 18. stav 3. Zakona o izvršnom postupku, a u cilju razjašnjenja činjeničnog stanja.

Postupajući po nalogu drugostepenog suda, Osnovni sud u Kruševcu je održao ročište dana 14. februara 2011. godine, u prisustvu izvršnog poverioca, njegovog punomoćnika i punomoćnika izvršnog dužnika. Poverilačka i dužnička strana su ostale pri svojim tvrdnjama iz žalbe, odnosno odgovora na žalbu, a nakon toga saglasno predložile da se spisi proslede Višem sudu u Kruševcu, na žalbeni postupak.

Dopisom Gž. 297/11 od 27. maja 2011. godine Viši sud u Kruševcu je ponovo vratio spise izvršnog predmeta Osnovnom sudu u Kruševcu i naložio da se, u smislu člana 18. stav 3. Zakona o izvršnom postupku, što hitnije obavi veštačenje na okolnost da li iznosi isplaćeni po ugovoru broj 1639 od 17. juna 1999. godine odgovaraju obavezi dužnika iz poravnanja Opštinskog suda u Kruševcu P. 1551/96 od 15. juna 1999. godine, imajući u vidu dinamiku i vreme isplate.

Nakon prijema spisa iz Višeg suda u Kruševcu, pa sve do odlučivanja po ovoj ustavnoj žalbi, Osnovni sud u Kruševcu nije preduzeo nijednu procesnu radnju, niti je izveo dokaz veštačenjem, kako mu je to naloženo od strane Višeg suda u Kruševcu. Uočava se postojanje pismene naredbe postupajućeg sudije od 2. aprila 2012. godine, kojom se nalaže dostava predmeta nadležnom veću suda, radi odlučivanja o žalbi. Međutim, evidentno je da spisi još uvek nisu prosleđeni nadležnom veću Osnovnog suda u Kruševcu.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Odredbom člana 5. stav 1. Zakona o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04), koji je bio na snazi u vreme pokretanja izvršnog postupka, bilo je propisano da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno.

Odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS", br. 31/11, 99/11 i 18/13 – Odluka US), koji je počeo da se primenjuje 17. septembra 2011. godine, propisano je: da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan (član 6. stav 1.); da je sud dužan da o prigovoru odluči u roku od pet radnih dana od dana dostavljanja prigovora, ako ovim zakonom nije drugačije određeno, a da će se nepostupanje sudije nakon izjavljenog prigovora smatrati nesavesnim radom sudije (član 39. st. 4. i 5.).

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud konstatuje da je izvršni postupak pokrenut 11. juna 2009. godine, podnošenjem predloga za izvršenje Opštinskom sudu u Kruševcu i da još uvek nije okončan. Iz navedenog sledi da do odlučivanja Ustavnog suda o podnetoj ustavnoj žalbi izvršni postupak traje četiri godine i tri meseca .

Po oceni Ustavnog suda, podnosilac ustavne žalbe nije u značajnijoj meri doprine o produžavanju trajanj a izvršnog postupka, već je, u cilju ubrzanja postupka, u dva navrata podne o urgenciju kako bi prvostepeni sud po žalbi izvršnog dužnika zakazao i održao ročište, a u cilju razjašnjenja spornih činjenica. Doprinos koji bi se podnosiocu mogao staviti na teret ogleda se u tome da je specijalno punomoćje, koje je podnosilac izdao advokatu za zastupanje u ovom postupku i naplatu potraživanja od izvršnog dužnika, prvobitno bilo dostavljeno u neoverenoj fotokopiji, te da adresa podnosioca nije bila navedena u predlogu za izvršenje, što je sve uticalo na prvostepeni sud da zatraži uređenje predloga. Podnošenje zahteva za izuzeće postupajućeg sudije pre donošenja rešenja o izvršenju, sa pozivom na animozitet koji sudija iskazuje prema podnosiocu u drugim izvršnim predmetima, takođe je uticalo na ažurnost u radu Opštinskog suda u Kruševcu u inicijalnoj fazi postupka. Sve to je, po nalaženju Ustavnog suda, uslovilo da rešenje o izvršenju bude doneto nakon tri i po meseca od dana podnošenja predloga.

Po oceni Ustavnog suda, nesprovođenje izvršenja u periodu od četiri godine od usvajanja predloženog izvršenja, posledica je nedelotvornog postupanja Osnovnog suda u Kruševcu. Naime, Osnovni sud u Kruševcu je spise predmeta prosledio Višem sudu u Kruševcu tek 28. septembra 2010. godine, odnosno godinu dana nakon izjavljivanja žalbe. Viši sud u Kruševcu je u dva navrata vraćao spise izvršnog predmeta Osnovnom sudu u Kruševcu, kako bi se razmotrili navodi iz žalbe i odgovora na žalbu, a zatim sprovelo veštačenje, što je, i po oceni Ustavnog suda, bio jedini način da se utvrdi osnovanost žalbenih navoda izvršnog dužnika. Međutim, nakon vraćanja predmeta iz Višeg suda u Kruševcu po drugi put (27. maja 2011. godine), usledila je nedopustiva neaktivnost Osnovnog suda u Kruševcu, koja i dalje traje. Osnovni sud u Kruševcu od tog momenta nije preduzeo nijednu procesnu radnju, niti je izveo dokaz veštačenjem, kako mu je to naloženo od strane Višeg suda u Kruševcu.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Kruševcu u predmetu I. 765/09, a sada se vodi pred Osnovnim sudom u Kruševcu u predmetu I. 2485/10, podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku , zajemčeno odredbom članom 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke, a na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke naložio Osnovnom sudu u Kruševcu da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak okončao u najkraćem roku.

6. Razmatrajući način pravičnog zadovoljenja podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava , Ustavni sud je pošao od odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, kojom je propisano da će odlukom kojom se usvaja ustavna žalba Ustavni sud odlučiti i o zahtevu podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne, odnosno nematerijalne štete, kada je takav zahtev postavljen.

Imajući u vidu navedeno, a krećući se u granicama postavljenog zahteva, Ustavni sud je odlučio da se pravično zadovoljenje podnosi oca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosi lac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja u konkretnom slučaju, a posebno dužinu trajanja predmetnog izvršnog postupka, te smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu pravičnu naknadu za utvrđenu povredu prava. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu svoju postojeću praksu, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

7. Ocenjujući navode ustavne žalbe, da je podnosi ocu u izvršnom postupku čije je trajanje osporeno ustavnom žalbom, povređeno i pravo na mirno uživanje imovine iz člana 58. stav 1. Ustava, Ustavni sud je našao da podnosi lac nije nave o nijedan ustavnopravn i razlog kojim bi se potkrepila tvrdnja o povre di ovog prava, već da se samo formalno poz iva na nj egovu povredu. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka , pa je odlučio kao u drugom delu tačke 1. izreke .

8. Razmatrajući zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud ukazuje da nema uslova za određivanje tražene naknade troškova, u smislu odredbe člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu. Naime, navedenom odredbom Zakona je propisano da učesnici u postupku sami snose svoje troškove. S tim u vezi, odredbom člana 83. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu je propisano da svako (poslovno sposobno) lice, uz ispunjenost i drugih uslova, može izjaviti ustavnu žalbu (i preduzimati druge radnje u postupku), što istovremeno znači i da nije obavezno da te radnje preduzima preko punomoćnika, uključujući i punomoćnika advokata. Pored toga, Ustavni sud ukazuje i da je odredbom člana 44. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11) predviđeno da se ne odbacuju podnesci kojima se pokreće postupak pred Ustavnim sudom i kada isti ne sadrže podatke neophodne za vođenje postupka ili imaju druge nedostatke koji onemogućavaju postupanje u predmetu, već se podnosiocu daje mogućnost da te nedostatke naknadno otkloni. Takođe, Ustavni sud licima koja žele da izjave ustavnu žalbu, pruža svojevrsnu pravnu pomoć kroz ustanovljeni obrazac ustavne žalbe i pisano uputstvo za popunjavanje obrasca ustavne žalbe, koji su dostupni preko internet stranice Ustavnog suda ili se na zahtev dostavljaju zainteresovanom licu.

9. Ustavni sud je, saglasno odredabama člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA


dr Dragiša B. Slijepčević