Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu koji je trajao skoro devet godina. Podnositeljki se utvrđuje pravo na naknadu nematerijalne štete zbog neefikasnog postupanja prvostepenog suda.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: zamenica predsednika Suda dr Marija Draškić, zamenica predsednika Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manoj lović Andrić, dr Olivera Vučić , Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Dragane Živanović iz Jarkovaca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 29. maja 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Dragane Živanović i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Inđiji u predmetu P1. 182/02 ( kasnije P1. 251/07) povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dragana Živanović iz Jarkovaca je 25. avgusta 20 10. godine, preko punomoćnika Rajke Jasike, advokata iz Inđije, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 3258/10 od 9. jula 2010. godine zbog povrede prava na pravično suđenje, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenih odbredb om člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji je vo đen pred Opštinskim sudom u Inđiji u predmetu P1. 182/02 (kasnije P1. 251/07).

U ustavnoj žalbi se navodi da je podnositeljka, u svojstvu tužilje, pokrenula radni spor protiv tuženog Ž.J. iz Inđije - vlasnika poljoprivredne apoteke "Brazda" pred Opštinskim sudom u Inđiji tužbom od 16. avgusta 200 1. godine. Kako je spor do pravosnažnog okončanja trajao osam godina, deset meseci i 23 dana, a iz razloga neefikasnog i nedeltotvornog postupanja suda (dva puta je ukidana prvostpena presuda), podnositeljka smatra da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Podnositeljka, dalje navodi, da je u postupku pravnosnažno usvojen njen tužbeni zahtev, ali da je u međuvremnu apoteka zatvorena, te da joj je osporenom presudom povređeno i pravo na pravično suđenje. Podnositeljka predlaže da Ustavni sud utvrdi povredu označenih ustavnih prava i traži da joj se utvrdi pravo na na knadu nematerijalne štete.

Podnositeljka ustavne žalbe se istovremeno pozvala i na povredu čl. 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. S obzirom na to da se odredba člana 32. stav 1. Ustava suštinski ne razlikuje od naveden e odredb e navedene k onvencije, Ustavni sud je postupanje povred e ov og prava cenio u odnosu na odredbe Ustava.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava ili slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, nakon izvršenog uvid a u priloženu dokumentaciju i spise predmeta ranijeg Opštinskog suda u Inđiji P1. 251/07 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovom ustavnosudskom predmetu:

Podnositeljka ustavne žalbe, u svojstvu tužilje, podnela je 16. avgusta 200 1. godine tužbu Opštinskom sudu u Inđiji (u daljem tekstu: Opštinski sud) protiv tuženog Ž.J. iz Inđije - vlasnika poljoprivredne apoteke "Brazda" , a radi poništaja izjave o raskidu radnog odnosa i poništaja rešenja tuženog o prestanku radnog odnosa tužilje, te vraćanja na rad.

Povodom podnete tužbe formiran je predmet P1. 48/01. Do donošenja prvostepene presude bilo je zakazano osam ročišta za glavnu raspravu, od kojih je pet održano, a preostal a tri su odložen a, i to: dva jer je tuženi tražio odlaganje odnosno nije uredno primio poziv i jedno jer tužilja nije pristupila na raspravu, iako je uredno bila pozvana pozivom za saslušanje u svojstvu parnične stranke. Opštinski sud je rešenjem P1. 48/01 od 9. septembra 2002. godine prekinuo postupak do okončanja postupka Ki. 108/02 koji se vodi pred istim sudom, ali je Okružni sud u Sremskoj Mitrovici rešenjem Gž. 1756/02 od 3. decembra 2002. godine ukinuo to rešenje i vratio predmet prvostepenom sudu na dalji postupak. Predmet je zaveden u Opštinskom sudu pod brojem P1. 182/02. Prvo ročište zakazano je 25. avgusta 2003. godine, posle urgencije tužilje. Nakon tri održana ročišta na kojima je sprovedeno saslušanje tri svedoka i tužilje u svojstvu parnične stranke, presudom Opštinskog suda u Inđiji P1. 182/02 od 26. decembra 2003. godine usvojen je tužbeni zahtev tužilje u celosti. Protiv navedene presude tuženi je izjavio žalbu 2 4. maja 20 04. godine, a tužilja je dala odgovor na žalbu 4. juna 2004. godine.

Okružni sud u Sremskoj Mitrovici je rešenjem Gž. 822/04 od 29. juna 2004. godine uvažio žalbu tuženog i ukinuo presudu Opštinskog suda u Inđiji P1. 182/02 od 26. decembra 2003. godine, te vratio predmet prvost epenom sudu na ponovno raspravljanje i odlučivanje. Spisi su vraćeni sudu 5. jula 2004. godine.

Prvo naredno ročište u ponovnom prvostepnom postupku, sada pod brojem P1. 67/04, Opštinski sud je zakazao 14. maja 2005. godine. U 2005. godini održano je samo jedno ročište, na kojem su saslušan i tužilja u svojstvu parnične stranke i dva svedoka, a četiri ročišta nisu održana zbog neuredne dostave poziva za tuženog i svedoke. Nakon održanog ročišta 21. februara 2006. godine , na kojem je saslušan još jedan svedok, Opštinski sud u Inđiji je presudom P1. 67/04 od 1. marta 2006. godine usvojio tužbeni zahtev tužilje za poništaj izjave od 7. avgusta 2001. godine i rešenja od 14. avgusta 2001. godine, te vraćanja na rad, kao i naknadu troškova parničnog postupka u iznosu od 87.300,00 dinara , sa zakonskom zateznom kamatom od dana dana donošenja prvost epene presude do isplate, dok je u preostalom delu tužbenog zahteva odbio tužbeni zahtev tužilje u pogledu troškova za deo do dosuđenog iznosa. Protiv navedene presude tuženi je izjavio žalbu 10. aprila 2006. godine.

Okružni sud u Sremskoj Mitrovici je rešenjem Gž. 898/06 od 21. novembra 2007. godine uvažio žalbu tuženog i ukinuo presudu Opštinskog suda u Inđiji P1. 67/04 od 1. marta 2006. godine, te vratio predmet prvostepenom sudu na ponovno raspravljanje i odlučivanje

U drugom ponovnom prvostepenom postupku, nakon pet zakazanih i održanih ročišta Opštinski sud u Inđiji je presudom P1. 251/07 od 28. januara 2009. godine usvojio tužbeni zahtev tužilje za poništaj izjave od 7. avgusta 2001. godine i rešenja od 14. avgusta 2001. godine, te vraćanja na rad, kao i naknadu troškova parničnog postupka u iznosu od 87.300,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana dana donošenja prvostpene presude do isplate, dok je u preostalom delu , preko dosuđenog iznosa za troškove , tužbeni zahtev tužilje odbijen.

Odlučujući o žalbi tuženog od 4. januara 2010. godine, Apelacioni sud u Novom Sadu je osporenom presudom Gž1. 3258/10 od 9. jula 2010. godine potvrdio presudu Opštinskog suda u Inđiji P1. 251/07 od 28. januara 2009. godine. Ova odluka uručena je punomoćniku tužilje 26. jula 2010. godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje ustavnom žalbom, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

U trenutku podnošenja tužbe i pokretanja predmetnog parničnog postupka na snazi je bio Zakon o parničnom postupku (" Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, (6/80), 36/80, (43/82 i 72/82), 69/82, 58/84,74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i " Službeni list SFRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), kojim je bilo propisano da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku ( član 10.).

Zakonom o parničnom postupku („ Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09 ), koji je bio na snazi u vreme presuđenja, odredbama člana 10. je propisano da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku ( stav 1.) i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova ( stav 2.). Odredbom člana 435. istog zakona bilo je propisano da će u postupku u parnicama iz radnih odnosa, a naročito prilikom određivanja rokova i ročišta, sud uvek obraćati naročitu pažnju na potrebu hitnog rešavanja radnih sporova.

Odredbom člana 1 95. stav 3. Zakona o radu ("Službeni glasnik RS", br. 24/05 i 61/05) je propisano da se spor o povredi prava zaposlenog pravnosnažno okončava pred nadležnim sudom u roku od šest meseci od dana pokretanja spora.

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, na čiju se povredu podnositeljka u stavne žalbe poziva, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na osporeni parnični postupak, Ustavni sud je utvrdio je parnični postupak povodom koga je podneta ustavna žalba trajao osam godina, 11 meseci i 21 dan, računajući od dana podnošenja tužbe do dana uručenja drugostepene presude podnositeljki.

Ustavni sud ukazuje da je nadležan da ispituje povredu ustavnih prava nakon 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije kojim je ustanovljava ustavna žalba kao pravno sredstvo za zaštitu Ustavom garantovanih prava i sloboda. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje pokretanjem postupka, a zavr šava se donošenjem odluke kojom se postupak trajno okončava, Ustavni sud je stao na stanovište da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka uzme u obzir celokupan period trajanja sudskog postupka koji je predmet ustavne žalbe.

Navedeno trajanje ovog parničnog postupka u radnom sporu samo po sebi ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Stoga, Ustavni sud ocenjuje da, iako je razumna dužina trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca, kao što su složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj spornog prava za podnosioca, trajanje parničnog postupka u ovom radnom sporu , koji je pravnosnažno okončan tek posle skoro devet godina, ne može biti opravdano ni jednim od prethodno navedenih činilaca koji mogu opredeljujuće uticati na njegovu dužinu.

U o vom radnom sporu nije bilo složenih činjeničnih i pravnih pitanja, koja bi zahtevala obimniji dokazni postupk. Za podnosi teljku ustavne žalbe svakako je ovaj radni spor imao nesumnjiv značaj i na njenoj strani nema doprinosa trajanju postupka, s obzirom na to da je samo jednom izostala sa ročišta i pored uredno g poziva. Trajanju postupka je, u izvesnoj meri, doprin eo tuženi za koga su se pozivi vraćali bez uredne dostave i za koga je sud tražio adresu i pozivao ga više puta preko pozivara. Međutim, Ustavni sud je ocenio da je postupanje prvostepenog suda, na šta podnositeljka posebno ukazuje, dovelo do njegovog neopravdano i nerazumno dugog trajanja. Ustavni sud smatra da je za neprimereno dugo trajanje parničnog postupka od presudnog uticaja bilo nedelotvorno i neefikasno postupanje prvostepenog nadležnog suda - Opštinskog suda u Inđiji. U prilog oceni o nerazumno dugom trajanju predmetnog parničnog postupka upravo govore donete dve prvostepene presude koje su dva puta puta ukidane u celini od strane drugostepenog suda i vraćane Opštinskom sudu na ponovno suđenje , da bi po donošenju treće prvostepene presude, koja je potvrđena u postupku po žalbi, postupak bio okonačan. Ustavni sud ukazuje na stav Evropskog suda za ljudska prava izražen u presudi od 6. septembra 2005. godine u predmetu ''Pavlyulynets protiv Ukrajine'' ( broj aplikacije 70767/01, stav 51 .), u kome je konstatovano da ponovno razmatranje jednog predmeta posle vraćanja na nižu instancu može, samo po sebi, otkriti ozbiljan nedostatak u pravnom sistemu tužene države. Ustavni sud naročito ističe da Opštinski sud u dva navrata n ije sprovodio redovnu sudsku aktivnost, i to: kada je između donošenja nezakonitog rešenja o prekidu postupka do zakazivanja sledećeg ročišta proteklo osam meseci, te kada, posle prvog ukidanja prvostepene presude, u periodu od deset meseci nije zakazao nijedno ročište .

Saglasno iznetom, Ustavni sud je našao da je podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku jer o njenoj tužbi odnosno tužbenom zahtevu nije rešeno u okviru prihvaćenih standarda. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 , 99/11 i 18/13 - US), ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u prvom delu tačk e 1. izreke .

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpela podnosi teljka ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za utvrđivanje visine naknade štete , a posebno predmet spora i dužinu trajanja parničnog postupka povodom koga je podneta ustavna žalba . Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpela isključivo zbog neažurnog postupanja suda. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovog suda, ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

7. U vezi sa delom ustavne žalbe u kome se ističe povreda prava na pravično suđenje osporenom drugostepenom presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 3258/10 od 9. jula 2010. godine, Ustavni sud ukazuje da je, saglasno odredbi člana 170. Ustava, ustavna žalba ustanovljena kao posebno i izuzetno pravno sredstvo za zaštitu Ustavom zajemčenih prava i sloboda i da u postupku po ustavnoj žalbi Sud ispituje postojanje povreda ili uskraćivanja Ustavom zajemčenih prava i sloboda na koje ukazuje podnosilac, te se stoga i navodi ustavne žalbe moraju zasnivati na ustavnopravnim razlozima kojima se, sa stanovišta Ustavom i Zakonom utvrđene sadržine označenog ustavnog prava ili slobode, potkrepljuju tvrdnje o njegovoj povredi ili uskraćivanju.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu sadržinu osporene presude Ustavni sud je ocenio da se navodi podnosi teljke ne mogu dovesti u vezu sa Ustavom utvrđenom sadržinom zajemčenog prava čija se povreda ističe. Stoga je Ustavni sud, saglasno o dredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

8. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11), doneo Odluku kao u izreci.

ZAMENICA

PREDSEDNIKA VEĆA

dr Marija Draškić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti