Odbijanje ustavne žalbe zbog neosnovanosti povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud odbija ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku. Iako je postupak trajao devet godina, utvrđeno je da je podnosilac sa saokrivljenima u velikoj meri doprineo odugovlačenju izbegavanjem dolaska na glavne pretrese.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. M . i z sela D, opština Žitorađa, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 29. decembra 2020. godine , doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba M. M . izjavljena zbog povrede prav a na suđenje u razumnom roku , iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u krivičnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Prokuplju u predmetu K. 439/13, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. M . iz sela D, opština Žitorađa, podneo je Ustavnom sudu, 5. maja 2017. godine, preko punomoćnika T. D. K, advokata iz Niša, ustavnu žalbu protiv presude Osnovnog suda u Prokuplju K. 439/13 od 23. decembra 2016. godine i presude Apelacionog suda u Nišu Kž1. 316/2017 od 28. marta 2017. godine, zbog pov rede prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i prava na pravno sredstvo , zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. Ustava Republike Srbije. Ustavna žalba je izjavljena i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u krivičnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Prokuplju u predmetu K. 439/13. Podnosilac ustavne žalbe je 17. maja 2017. godine dopunio ustavnu žalbu tako što je dostavio prepis presude Osnovnog suda u Prokuplju K. 439/13 od 23. decembra 2016. godine.

Ustavnom žalbom se osporavaju prvostepena i drugostepena presuda kojima je podnosilac pravnosnažno osuđen zbog izvršenja produženog krivičnog dela treška krađa, za šta mu je izrečena kazna zatvora u trajanju od jedne godine. Podnosilac ističe da prvostepeni sud nije imao nikakve dokaze o njegovoj krivici, osim njegovog priznanja, a da je bio dužan da priznanje potkrepi i drugim dokazima, kao i da mu je drugostepeni sud preinačio kaznu u kaznu zatvora, a da za svoju odluku nije dao prihvatljive razloge. Ustavnom žalbom se takođe osporava i dužina trajanja predmetnog krivičnog postupka, koji je vođen protiv podnosioca ustavne žalbe i još tri lica. Podnosilac je predložio da Ustavni sud poništi osporene akte i da mu dosudi nematerijalnu štetu u iznosu od 300.000,00 dinara, kao i naknadu na ime troškova postupka pred Ustavnim sudom u iznosu od 95.000,00 dinara.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, kojom je ustavna žalba ustanovljena kao posebno i izuzetno pravno sredstvo za zaštitu Ustavom zajemčenih prava i sloboda, Ustavni sud je u postupku po ustavnoj žalbi nadležan jedino da ispituje postojanje povreda ili uskraćivanja Ustavom zajemčenih prava i sloboda, te se stoga i navodi ustavne žalbe moraju zasnivati na ustavnopravnim razlozima kojima se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine označenog ustavnog prava ili slobode, potkrepljuju tvrdnje o njegovoj povredi ili uskraćivanju. To istovremeno znači da Ustavni sud nije nadležan da, postupajući po ustavnoj žalbi, kao instancioni (viši) sud još jednom ispituje zakonitost osporenih akata ili radnji, pa iz tih razloga formalno pozivanje na povredu ustavnih prava i sloboda, samo po sebi, ustavnu žalbu ne čini dopuštenom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom prethodnom postupku, iz navoda ustavne žalbe, dostavljene dokumentacije, te uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Prokuplju K. 439/13, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Rešenjem o sprovođenju istrage Opštinskog suda u Prokuplju Ki. br. 283/07 od 10. decembra 2007. godine pokrenuta je istraga protiv osumnjičenog M. M, ovde podnosioca ustavne žalbe i osumnjičenih F.D, K.V. i S.N, zbog postojanja osnovane sumnje da su kao saizvršioci izvršili po jedno produženo krivično delo teška krađa iz člana 204. stav 1. tač. 1. i 2. Krivičnog zakonika RS.

U istražnom postupku su saslušani svedoci M.S. i S.J.

Optužnicom Opštinskog javnog tužilaštva u Prokuplju KT 672/07 od 22. februara 2008. godine podnosiocu ustavne žalbe i još trojici okrivljenih (F.D, K.V. i S.N) stavljeno je na teret po jedno produženo krivično de lo teška krađa, a okrivljenom F.D. i jedno krivično delo prikrivanje iz člana 221. stav 1. Krivičnog zakonika .

Nakon stupanja optužnice na snagu, a do donošenja prve prvostepene presude Osnovnog suda u Prokuplju K.br. 524/10 od 28. decembra 2011. godine, g lavni pretres je bio zakazan 14 puta, s tim da procesne pretpostavke za održavanje pretresa nisu bile ispunjene devet puta, zbog nemogućnosti suda da obezbedi prisustvo okrivljenih (među njima i podnosioca ustavne žalbe) i njihovih branilaca.

Uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Prokuplju K. 439/13 je utvrđeno da glavni pretres nije mogao biti održan u napred navedenom periodu iz sledećih razloga:

- 1. jula 2008. godine, zbog nedolaska saokrivljenih F.D, K.V. i S.N, zbog čega je za F.D. i K.V. izdata naredba za privođenje ;

- 30. septembra 2008. godine, zbog nedolaska okrivljenih, uključujući i podnosioca ustavne žalbe zbog čega je izdata naredba za privođenje ;

- 6. novembra 2008. godine, zbog nedolaska okrivljenih K.V. i S.N, a zbog čega je 13. novembra 2008. godine doneto rešenje da se okrivljenom K.V. sudi u odsustvu;

- 20. maja 2010. godine, zbog nedolaska okrivljenih F.D. i K.V, a zbog čega je za F.D. izdata naredba za privođenje;

- 13. jula 2010. godine, zbog nedolaska podnosioca ustavne žalbe i okrivljenog F.D, za koje je izdata naredba za dovođenje ;

- 14. oktobra 2010. godine, zbog nedolaska okrivljenih F.D. i S.N, za koje je izdata naredba za dovođenje pod pretnjom pritvora;

- 19. novembra 2010. godine, zbog nedolaska okrivljenih F.D. i S.N. i podnosioca ustavne žalbe, a zbog čega je prema svoj trojici određen pritvor radi obezbeđenja prisustva na glavnom pretresu , s tim da je 7. jula 2011. godine doneto rešenje da će se podnosiocu ustavne žalbe suditi u odsustvu, s obzirom na to da je utvrđeno da je nedostupan državnim organima i da se nalazi na teritoriji Holandije;

- 18. novembra i 13. decembra 2011. godine, jer nije pristupio branilac podnosioca ustavne žalbe.

Na glavnom pretresu koji je održan 29. jula, 20. septembra, 19. oktobra i 28. decembra 2011. godin e saslušani su okrivljeni, svedoci M.S. i M.J, sudski veštak ekonomsko-finansijske struke M.Ž. i oštećeni I.S. i B.B . Takođe , rešenjem suda od 8. novembra 2011. godine je prihvaćeno ponuđeno jemstvo za podnosioca ustavne žalbe, a rešenje o pritvoru je ukinuto.

Presudom Osnovnog suda u Prokuplju K.br. 524/10 od 28. decembra 2011. godine podnosilac ustavne žalbe je oglašen krivim zbog izvršena jednog produženog krivičnog dela teška krađa, zbog čega mu je izrečena uslovna osuda i novčana kazna u iznosu od 100.000 dinara.

Rešenjem Apelacionog suda u Nišu Kž.1.br. 3567/12 od 26. aprila 2013. godine ukinuta je prvostepena presuda Osnovnog suda u Prokuplju i predmet vraćen na ponovno suđenje.

U ponovnom postupku glavni pretres je zakazan 22 puta, s tim da procesne pretpostavke za održavanje pretresa nisu bile ispunjene 19 puta, i to iz sledećih razloga:

- 9. aprila 2014. godine, jer na glavni pretres nisu pristupili okrivljeni F.D. i branilac podnosioca ustavne žalbe , s tim da je za okrivljenog F.D. izdata naredba za prinudno dovođenje;

- 29. maja 2014. godine, zbog bolesti postupajućeg sudije;

- 27. avgusta 2014. godine, jer nije došao okrivljeni S.N;

- 12. septembra 2014. godine, jer na glavni pretres nije pristupio okrivnjeni S.N;

- 2. oktobra, 17. novembra i 22. decembra 2014. godine, zbog štrajka advokata;

- 27. februara, 3. aprila, 25. maja, 9. jula, 28. avgusta, 22. oktobra i 3. decembra 2015. godine, kao i 1. februara, 18. marta, 29. avgusta, 10. oktobra i 16. novembra 2016. godine, zbog nepristupanja branioca podnosioca ustavne žalbe na glavni pretres, a s obzirom na to da je prisustvo branioca bilo obavezno i da je podnosilac ustavne žalbe insistirao na prisustvu konkretnog branioca i da mu ne bude postavljen branilac po službenoj dužnosti , s tim da je ovom braniocu u dva navrata izrečena novčana kazna (koja je kasnije povučena jer je isti dostavio opravdanje za svoje odsustvo) .

Na glavnom pretresu koji je održan 25. aprila, 13. juna i 23. decembra 2016. godine saslušani su okrivljeni S.N. i F.D, podnosilac ustavne žalbe i oštećena I.S .

Osporenom presudom Osnovnog suda u Prokuplju K.br. 439/13 od 23. decembra 2016. godine podnosilac ustavne žalbe je oglašen krivim zbog izvršenja produženog krivičnog dela teška krađa, te mu je izrečena uslovna osuda.

Osporenom oresudom Apelacionog suda u Nišu Kž1. 316/2017 od 28. marta 2017. godine delimično je preinačena prvostepena presuda Osnovnog suda u Prokuplju, tako što je podnosilac ustavne žalbe osuđen na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povred u se poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

5. Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, a imajući u vidu praksu Ustavnog suda, kao i praksu i kriterijume međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je ustavnopravnom ocenom sprovedenog krivičnog postupka utvrdio da u konkretnom slučaju nije povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku.

Ustavni sud je utvrdio da je predmetni krivični postupak pokrenut rešenjem o sprovođenju istrage Opštinskog suda u Prokuplju Ki. br. 283/07 od 10. decembra 2007. godine, a da je pravnosnažno okončan presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1. 316/2017 od 28. marta 2017. godine. Prema tome, osporeni krivični postupak je trajao devet godina i tri meseca.

Navedeno trajanje krivičnog postupka, samo po sebi, može ukazivati na to da predmetni postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kome se raspravlja za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao i da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dužinu trajanja postupka.

Polazeći od navedenih kriterijuma, Ustavni sud je utvrdio da je krivični postupak čije se trajanje osporava vođen protiv podnosi oca ustavne žalbe i još tri lica, pri čemu je svakom od okrivljenih, uključujući i podnosioca ustavne žalbe, stavljeno na teret izvršenje po jednog produženog krivičnog dela teška krađa, a jednom od okrivljenih i krivično delo prikrivanje. Navedeno produženo krivično delo teška krađa je po svojoj pravnoj prirodi teže krivično delo koje zahteva sprovođenje određenog dokaznog postupka. Tokom postupka je sprovedeno ekonomsko-finansijsko veštačenje i saslušano je četiri svedoka . Po oceni Ustavnog suda, sve napred navedeno ukazuje da su činjenična i pravna pitanja na koja je sud trebalo da odgovori u osporenom postupku takve prirode da ukazuju na složenost konkretnog krivičnog predmeta, te da mogu predstavljati opravdani razlog za duže trajanje ovog postupka.

Ustavni sud je takođe utvrdio da su podnosilac ustavne žalbe i ostali okrivljeni u velikoj meri doprineli ukupnom trajanju osporenog krivičnog postupka, na taj način što je glavni pretres više puta odložen zbog nedolaska podnosioca ustavne žalbe i drugih okrivljenih ili njihovih branilaca. Naime, glavni pretres je u navedenom periodu zakazan ukupno 36 puta, ali je odložen čak 28 puta, od čega 17 puta zbog nedolaska podnosioca ustavne žalbe ili njegovog branioca . Bez obzira na veliki broj odloženih pretresa, p ostupajući sud je , prema oceni Ustavnog suda , preduzimao adekvatne mere sa ciljem sprečavanja odugovlačenja postupka, pa je tako u više navrata nalagao da se podnosilac ustavne žalbe i drugi okrivljeni prinudno dovedu, usled njihovog neopravdanog izos tanka sa glavnog pretresa. Prvostepeni sud je, sa istim ciljem, 19. novembra 2010. godine odredio pritvor podnosiocu ustavne žalbe i okrivljenim F.D. i S.N, radi obezbeđenja prisustva na glavnom pretresu, dok je 7. jula 2011. godine doneto rešenje da će se podnosiocu ustavne žalbe suditi u odsustvu, s obzirom na to da je utvrđeno da je nedostupan državnim organima i da se nalazi na teritoriji Holandije. Po oceni Ustavnog suda, činjenica da je podnosilac ustavne žalbe izbegavao da pristupi na glavni pretres i da mu je u tom smislu određen pritvor, kao i da se skrivao na teritoriji Holandije, ukazuje na njegov veliki doprinos trajanju predmetnog postupka. Ustavni sud dalje primećuje je tokom 2015. i 2016. godine glavni pretres odlužen 12 puta zbog nepristupanja branioca podnosioca ustavne žalbe, a s obzirom na to da je prisustvo branioca bilo obavezno. Međutim, imajući u vidu da je podnosilac ustavne žalbe insistirao na prisustvu konkretnog branioca i da se protivio postavljanju branioca po službenoj dužnosti, te da je ovom braniocu u dva navrata izrečena novčana kazna (koja je kasnije povučena jer je isti dostavio opravdanje za svoje odsustvo), Ustavni sud je utvrdio da se činjenica da je glavni pretres u toliko navrata odlagan ne može pripisati odgovornosti postupajućeg suda. Ustavni sud je takođe ocenio da se ni neodržavanje glavnog pretresa zakazanog u terminima za 2. oktobar, 17. novembar i 22. decembar 2014. godine ne može pripisati u odgovornost postupajućem sudu, s obzirom na to da je odlagan zbog štrajka advokata.

Pri tome, Ustavni sud je imao u vidu i da je u osporenom periodu Osnovni sud u Prokuplju dva puta meritorno odlučio o optužbi protiv podnosioca ustavne žalbe i drugih okrivljenih. Polazeći od svega napred navedenog, Ustavni sud je ocenio da ukupna dužina trajanja postupka, kao jedinstvena celina, ne izlazi iz okvira razumnog roka, imajući u vidu sve okolnosti konkretnog slučaja.

S obzirom na napred izloženo, Ustavni sud je ocenio da u krivičnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Prokuplju u predmetu K. 439/13 nije povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasni k RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), odlučujući kao u prvom delu izreke.

6. Razmatrajući tvrdnju podnosioca ustavne žalbe o povredi prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava osporenim presudama, Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku utvrdio da se podnosilac ustavne žalbe kao pravnosnažno osuđeno lice u krivičnom postupku, ovom sudu obraća nezadovoljan sudskim odlukama kojima je utvrđena njegova odgovornost za učinjeno krivično delo.

Ustavni sud i u ovom predmetu ukazuje na to da nije ovlašćen da umesto i nakon redovnih sudova ocenjuje dokaze izvedene u krivičnom postupku i da time preuzima sudsku nadležnost, ukoliko iz razloga navedenih u ustavnoj žalbi ne proizlazi da je dokazni postupak sproveden, odnosno da su dokazi cenjeni na očiglednu štetu neke od stranaka u postupku, što u konkretnom predmetu nije slučaj. Ustavni sud je uvidom u osporene presude utvrdio da iste sadrže detaljno i jasno obrazloženje zasnovano na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju merodavnog prava, kao i da je netačna tvrdnja podnosioca da njegovo priznanje krivičnog dela nije potkrepljeno drugim dokazima, s obzirom na to da je osporenom prvostepenom presudom konstatovano da je njegovo priznanje potvrđeno iskazom svedoka M.S. S toga je Ustavni sud ocenio da se navodi podnosioca ustavne žalbe ne mogu prihvatiti kao ustavnopravni razlozi za tvrdnju o povredi prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni (viši) sud još jednom oceni zakonitost osporenih akata.

Ispitujući tvrdnju podnosioca ustavne žalbe o povredi prava na jednaku zaštitu prava i prava na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da se podnosilac samo formalno poziva na povredu označenih prava, a da pri tom ne navodi nijedan razlog na kome zasniva svoje tvrdnje.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u pogledu istaknutih povreda prava na pravično suđenje, na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo , zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. Ustava , jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu izreke.

7. U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato , pored mnigih drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti na veb -stranici Ustavnog suda: www.ustavni.sud.rs).

8. Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odbijanje ustavne žalbe zbog neosnovanosti povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti