Usvajanje ustavne žalbe zbog povrede prava na pravično suđenje

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i poništava rešenje Višeg prekršajnog suda kojim je žalba odbačena kao neblagovremena. Drugostepeni sud nije pružio ustavnopravno prihvatljivo obrazloženje o načinu utvrđivanja datuma predaje žalbe, čime je odluka postala proizvoljna i povredila pravo na pravično suđenje.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik Vesna Ilić Prelić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Dragiša B. Slijepčević, dr Goran P. Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Julke Pivnički iz Srbobrana, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 21. maja 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Julke Pivnički i utvrđuje da je rešenjem Višeg prekršajnog suda u Novom Sadu 308 Prž. 10920/11 od 7. juna 2011. godine povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje, koje garantuje odredba člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Poništava se rešenje Višeg prekršajnog suda u Novom Sadu 308 Prž. 10920/11 od 7. juna 2011. godine i određuje da isti prekršajni sud donese novu odluku o žalbi koju je podnositeljka ustavne žalbe izjavila protiv rešenja Prekršajnog suda u Novom Sadu Pr. 18-2-3533/10 od 29. marta 2011. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Julka Pivnički iz Srbobrana, preko punomoćnika Predraga Zavišića, advokata iz Bečeja, podne la je Ustavnom sudu 17. avgusta 2011. godine ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg prekršajnog suda u Novom Sadu 308 Prž. 10920/11 od 7. juna 2011. godine, zbog povrede prava zajemčenih odredbama člana 32. stav 1, člana 36. st. 1. i 2. i člana 58. Ustava Republike Srbije.

Podnositeljka ustavne žalbe, pored ostalog, navodi:

- da je rešenjem Prekršajnog suda u Novom Sadu Pr. 18-2-3533/10 od 29. marta 2011. godine delimično usvojen njen zahtev za naknadu troškova prekršajnog postupka u vidu nagrade i nužnih izdataka njenog branioca;

- da je protiv navedenog rešenja, primljenog 31. marta 2011. godine, preko svog branioca, advokata Snežane Sekulić, izjavila 8. aprila 2011. godine žalbu;

- da je Viši prekršajni sud u Novom Sadu 7. juna 2011. godine doneo osporeno rešenje 308 Prž. 10920/11, kojim je žalbu odbacio kao neblagovremenu, pogrešno utvrdivši da je žalba izjavljena 9. aprila 2011. godine;

- da su osporenim rešenjem povređena označena podnositeljkina ustavna prava, jer je Viši prekršajni sud pogrešno utvrdio datum izjavljivanja žalbe protiv rešenja o troškovima postupka.

Podnositeljka je predložila da Ustavni sud poništi osporeno rešenje, naredi povraćaj u pređašnje stanje, obaveže Viši prekršajni sud u Novom Sadu da o izjavljenoj žalbi odluči, kao i da joj se isplati iznos od 281.250 dinara.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Rešenjem Prekršajnog suda u Novom Sadu Pr. 18-2-3533/10 od 29. marta 2011. godine delimično je usvojen zahtev podnositeljke ustavne žalbe kao okrivljene za naknadu troškova prekršajnog postupka u vidu nagrade i nužnih izdataka njenog branioca. Ovo rešenje je uručeno punomoćniku okrivljene u prekršajnom postupku, advokatu Snežani Sekulić , 31. marta 2011. godine.

Protiv navedenog rešenja okrivljena je, preko svog branioca, advokata Snežane Sekulić, izjavila žalbu Višem prekršajnom sudu u Novom Sadu. Na prijemnom pečatu suda je upisano da je žalba predata pošti preporučeno 9. aprila 2011. godine.

Uz ustavnu žalbu punomoćnik podnositeljke je priložio fotokopiju dostavne knjige advokata Snežane Sekulić za 8. april 2011. godine, u kojoj je pod prijemnim brojem 8323-pošta 21220 Bečej zavedena preporučena pošiljka za Prekršajni sud u Novom Sadu.

Viši prekršajni sud u Novom Sadu je 7. juna 2011. godine doneo osporeno rešenje 308 Prž. 10920/11, kojim je žalbu odbacio kao neblagovremenu, konstatujući da je žalba izjavljena preko pošte 9. aprila 2011. godine, odnosno jedan dan nakon isteka zakonskog roka za izjavljivanje žalbe. U obrazloženju osporenog rešenja Viši prekršajni sud , pored ostalog, navodi: „Uvidom u spise predmeta Viši prekršajni sud je utvrdio da je... žalba, koju je advokat Snežana Sekulić izjavila protiv pobijanog rešenja, poslata poštom kao preporučena pošiljka dana 09.04.2011. godine. Imajući u vidu odredbe... kojima je propisano da se žalba podnosi u roku od osam dana od dana usmeno saopštene odluke, odnosno od dana dostavljanja presude ili rešenja... te odredbe... kojima je propisan način računanja rokova, proizlazi da je rok za izjavljivanje žalbe u konkretnom slučaju istekao 08.04.2011. godine (petak), odnosno da je branilac okrivljene izjavila žalbu jedan dan nakon isteka zakonskog roka, zbog čega je Viši prekršajni sud žalbu okrivljenog... odbacio kao neblagovremenu“.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povred u se poziva podnosi teljka u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana 36. Ustava je utvrđeno: da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (stav 1.); da s vako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (stav 2.) .

Odredbe člana 58. Ustava utvrđuju: da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (stav 1.); da p ravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne (stav 3.); da se z akonom može ograničiti način korišćenja imovine (stav 4.); da je oduzimanje ili ograničenje imovine radi naplate poreza i drugih dažbina ili kazni, dozvoljeno samo u skladu sa zakonom (stav 5.) .

Odredbama člana 228. Zakona o prekršajima („Službeni glasnik RS“, br. 101/05, 116/08 i 111/09 ) propisano je: da se protiv presude prekršajnog suda može izjaviti žalba Višem prekršajnom sudu, a protiv rešenja organa uprave, mesno nadležnom prekršajnom sudu, a da se žalba predaje sudu, odnosno organu uprave, koji je doneo prvostepenu odluku (stav 1.); da se ž alba podnosi u roku od osam dana od dana usmeno saopštene odluke, odnosno od dana dostavljanja presude ili rešenja (stav 2.) .

5. Ocenjujući navode ustavne žalbe sa stanovišta odredbe člana 32. stav 1. Ustava, ovaj sud je imao u vidu da se ustavna garancija navedenog prava, pored ostalog, sastoji u tome da odluka suda o nečijem pravu ili obavezi mora biti doneta u postupku koji je sproveden u skladu sa važećim procesnim zakonom, primenom relevantnog materijalnog prava i obrazložena na ustavnopravno prihvatljiv način, jer bi se u protivnom moglo smatrati da je proizvod proizvoljnog i pravno neutemeljenog stanovišta postupajućeg suda.

Ustavni sud konstatuje da je u obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja Viši prekršajni sud naveo da je utvrdio da je žalba izjavljena protiv rešenja Prekršajnog suda u Novom Sadu Pr. 18-2-3533/10 od 29. marta 2011. godine, za naknadu troškova prekršajnog postupka „poslata poštom kao preporučena pošiljka dana 09.04.2011. godine“, pa je odbačena kao neblagovremena, s obzirom na to da je rok za žalbu istekao 8. aprila 2011. godine. Međutim, u ovom obrazloženju nije navedeno na koji način je drugostepeni prekršajni sud utvrdio da je žalba izjavljena 9. aprila 2011. godine, a ne 8. aprila 2011. godine, kako to tvrdi punomoćnik podnositeljke u izjavljenoj ustavnoj žalbi.

Ustavni sud ukazuje na to da iz pojedinačnog akta kojim se odlučuje o nečijem pravu ili obavezi mora biti jasno zašto u specifičnim okolnostima konkretnog slučaja lice na koje se taj akt odnosi ispunjava ili ne ispunjava uslove za ostvarivanje određenog prava ili pravnog interesa, što podrazumeva dužnost suda da navede precizne , jasne i neprotivrečne razloge na kojima zasniva ocenu o postojanju pretpostavki za primenu merodavnih propisa.U konkretnom slučaju to bi značilo da je Viši prekršajni sud u Novom Sadu trebalo da, u obrazloženju osporenog rešenja, precizno navede one dokaze koji nesumnjivo ukazuju na tačnost zaključka o datumu kada je izvršena predaja žalbe prijemnoj pošti, tim pre što je doneo rešenje kojim je izjavljenu žalbu odbacio kao neblagovremenu, pa je datum izjavljivanja žalbe od presudne važnosti.

S obzirom na to da u obrazloženju osporenog rešenja nedostaje navođenje dokaza iz koga proizlazi tačnost zaključka suda o datumu kada je izvršena predaja žalbe izjavljene protiv prvostepenog prekršajnog rešenja, Ustavni sud je ocenio da osporeno rešenje nije obrazloženo na način koji se može smatrati ustavnopravno prihvatljivim, čime je povređeno pravo podnosi teljke ustavne žalbe na pravično suđenje , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

Na temelju izloženog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US ), usvojio ustavnu žalbu u delu kojim je istaknuta povreda prava iz člana 32. stav 1. Ustava, i odlučio kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Sa druge strane, imajući u vidu da je prethodnim utvrđenjem konsumirana istaknuta povreda prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava, Ustavni sud se nije upuštao u ispitivanje ove povrede, a takođe, Ustavni sud konstatuje da se navodi ustavne žalbe ne mogu dovesti u vezu sa Ustavom utvrđenom sadržinom prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava, niti se osporeni akt kojim je odlučivano o procesnim pretpostavkama za postupanje po izjavljenoj žalbi može dovesti u vezu sa zajemčenim pravom na imovinu. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u odnosu na istaknute povrede prava iz člana 36. st. 1. i 2. i člana 58. Ustava, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

7. Imajući u vidu prirodu učinjene povrede ustavnog prava u konkretnom slučaju, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, ocenio da se otklanjanje štetnih posledica u ovom ustavnosudskom postupku može ostvariti jedino poništavanjem rešenja Višeg prekršajnog suda u Novom Sadu 308 Prž. 10920/11 od 7. juna 2011. godine i određivanjem da Viši prekršajni sud u Novom Sadu donese novu odluku o žalbi koju je podnositeljka ustavne žalbe izjavila protiv rešenja Prekršajnog suda u Novom Sadu Pr. 18-2-3533/10 od 29. marta 2011. godine, odlučujući kao u tački 2. izreke.

8. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42a stav 1. tačka 5), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

Vesna Ilić Prelić

Usvajanje ustavne žalbe zbog povrede prava na pravično suđenje

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti