Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu poslodavca i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu koji je trajao skoro deset godina. Povreda je nastala prvenstveno zbog neažurnosti drugostepenog suda. Dosuđena je naknada nematerijalne štete.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3894/2016
07.09.2017.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić , predsednik Veća i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Snežana Marković, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Saobraćajnog preduzeća "Lastra" d.o.o. iz Lazarevca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 7. septembra 2017. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Saobraćajnog preduzeća "Lastra" d.o.o. i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Lazarevcu u predmetu P1. 4108/13 (prvobitno predmetu Opštinskog suda u Lazarevcu P1. 365/06) povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 900 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. Saobraćajno preduzeće "Lastra" d.o.o. iz Lazarevca , preko punomoćnika Mileta Rankića, advokata iz Lazarevca, podnelao je Ustavnom sudu, 16. maja 2016. godine, ustavnu žalbu protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 527/16 od 9. marta 2016. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz član a 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog navedenom ustavnom odredbom u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Lazarevcu u predmetu P1. 4108/13 (prvobitno predmetu Opštinskog suda u Lazarevcu P1. 365/06).

U ustavnoj žalbi se, pred ostalog, navodi: da je postupak pred sudom trajao deset godina što samo po sebi pokazuje da je povređeno ustavno pravo podnosioca na suđenje u razumnom roku, a posebno iz razloga što su radni sporovi po svojoj prirodi hitni; da pobijana presuda nema ni činjenično, ni pravno pokriće, jer se drugostepeni sud u obrazloženju pobijane presude pozvao na Zakon o zdravstvenom osiguranju ("Službeni glasnik RS", broj 107/05) koji se nije mogao primeniti u ovoj pravnoj stvari imajući u vidu da je predmet tužbenog zahteva bila naknada štete zbog nezakonitog premeštaja na druge poslove u utuženom periodu. Podnosilac predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu navedenih ustavnih prava podnosioca, poništi osporenu presudu i naloži Apelacionom sudu u Beogradu da donese novu odluku o žalbama stranaka izjavljenim protiv prvostepene presude i utvrdi pravo podnosioca na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.500 evra, u dinarskoj protivvrednosti.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Lazarevcu P1. 4108/13 i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Mijodrag Mićić iz Stepojevca je 12. oktobra 2006. godine podneo Opštinskom sudu u Lazarevcu tužbu protiv Saobraćajnog preduzeća "Lastra" d.o.o. iz Lazarevca, radi naknade štete zbog nezakonitog premeštaja sa radnog mesta vozača na radno mesto konduktera u periodu od 1. avgusta 2003. do 16. juna 2005. godine.

Tužba je dostavljena na odgovor tuženom 18. oktobra 2006. godine, a on je odgovorio na tužbu 13. novembra 2006. godine.

Prva prvostepena presuda u ovom sporu je doneta 14. septembra 2009. godine, tj. posle dve godine i 11 meseci od podnošenja tužbe, i do njenog donošenja Opštinski sud u Lazarevcu je zakazao 16 ročišta (12. januara, 7. marta. 5. aprila. 23. maja, 4. jula, 12. oktobra i 21. novembra 2007, 5. februara, 19. marta, 3, juna, 17. septembra i 26. novembra 2008, te 18. februara, 1. aprila, 27. maja i 8. septembra 2009. godine), od kojih je održano 12, a nisu održana četiri ročišta (jedno zbog sprečenosti postupajućeg sudije, jedno uz saglasnost punomoćnika stranaka i dva iz razloga na strani veštaka).

Opštinski sud u Lazarevcu je dva puta saslušao tužioca u svojstvu parnične stranke, izveo dokaz veštačenjem putem sudskog veštaka neuropsihijatra, i to prvo putem veš taka J. K, a zatim, pošto veštak A. B. M. nije prihvatio veštačenje, putem veštaka B. K, saslušao tog veštaka i upoznao se sa obimnom dokumentacijom.

Prvostepeni sud je u periodu od marta 2007. do februara 2008. godine, više puta tuženom uputio zahteve za dostavljanje izveštaja o visini zarade (12. marta, 7. avgusta i 24. oktobra 2007. godine), po kojima je postupano delimično, a zatim je ponovo tražio odgovarajući izveštaj 23. novembra 2007. i 5. februara 2008. godine, koji je tuženi dostavio 8. februara 2008. godine.

Presudom Opštinskog suda u Lazarevcu P1. 365/06 od 14. septembra 2009. godine tužbeni zahtev tužioca je delimično usvojen.

Protiv navedene prvostepene presude tuženi je izjavio žalbu, 23. novembra 2009. godine.

Apelacioni sud u Beogradu je, rešenjem Gž1. 3190/10 od 20. oktobra 2011. godine, vratio predmet Drugom osnovnom sudu u Beogradu - Sudska jedinica u Lazarevcu radi dopune postupka, nakon čega je prvostepeni sud doneo rešenje P1. 2574/11 od 12. decembra 2011. godine o ispravci prvostepene presude.

Apelacioni sud u Beogradu je, rešenjem Gž1. 100/12 od 23. oktobra 2013. godine, ukinuo ožačbenu presudu Opštinskog suda u Lazarevcu P1. 365/06 od 14. septembra 2009. godine, ispravljenu rešenjem Drugog osnovnog suda u Beogradu - Sudska jedinica u Lazarevcu P1. 2574/11 od 12. decembra 2011. godine, u stavovima prvom i petom njene izreke i predmet uputio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

U ponovnom prvostepenom postupku zakazana su četiri ročišta (31. ma rta, 23. septembra i 1. decembra 2014. godine i 29. januara 2015. godine), od kojih dva nisu održana zbog štrajka advokata. Prvostepeni sud je izveo dokaz veštačenjem putem sudskog veštaka ekonomsko-finansijske struke Lj. A, koji je dao osnovni i dopunski nalaz.

Osnovni sud u Lazarevcu je, presudom P1. 4108/13 od 29. januara 2015. godine , delimično usvojio tužbeni zahtev tužioca i obavezao tuženog da tužiocu na ime naknade štete zbog nezakonito g premeštaja na drugo radno mesto u vi du razlike u zaradi za period od 1. avgusta 2003. do 15. juna 2005. godine isplati dosuđene iznose , sa zakonskom zateznom kamatom kao u stavu prvom izreke, odbio tužbeni zahtev za tražene iznose , sa zakonskom zateznom kamatom, kao u stavu drugom izreke , a u stavu trećem izreke obavezao tuženog da tužiocu na ime troškova parničnog postupka plati iznos od 204.730 dinara.

Protiv navedene prvostepene presude tužilac je izjavio žalbu 15. aprila 2015. godine, a tuženi je 3. aprila 2015. godine izjavio žalbu protiv rešenja o troškovima postupka.

Apelacioni sud u Beogradu je, rešenje m Gž1. 1026/15 od 2. decembra 2015. godine, vratio nerazmotren predmet prvostepenom sudu, radi dopune postupka, a Osnovni sud u Lazarevcu je doneo rešenje P1. 4108/13 od 30. decembra 2015. godine o ispravci presude.

Apelacioni sud u Beogradu je, osporenom presudom Gž1. 527/16 od 9. marta 2016. godine , preinačio ožalbenu presudu Osnovnog suda u Lazarevcu P1. 4108/13 od 29. januara 2015. godine, ispravljenu rešenjem istog suda P1. 4108/13 od 30. decembra 2015. godine, u stavu drugom njene izreke tako što je usvojio tužbeni zahtev i odbio žalbu tuženog protiv rešenja o troškovima parničnog postupka.

Po predlogu tužioca, Apelacioni sud u Beogradu je doneo dopunsko rešenje Gž1. 527/16 od 15. juna 2016. godine kojim je obavezao tuženog da tužiocu na ime troškova drugostepenog parničnog postupka isplati iznos od 36.074 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana donošenja drugostepene odluke.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.)

Odredbama člana 10. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09), koji se primenjivao u ovom postupku, propisano je da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku (stav 1.), kao i da je sud dužan da nastoji da postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (stav 2.). Odgovarajuće odredbe sadržane su i u članu 10. važećeg Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-Odluka US, 74/13-Odluka US i 55/14).

5. Razmatrajući navode ustavne žalbe o povredi prava na suđenje u razumnom roku, kao elementa Ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje, Ustavni sud je utvrdio da je osporeni parnični postupak za podnosioca ustavne žalbe počeo da teče dostavljanjem tužbe 18. oktobra 2006. godine, a da je okončan donošenjem dopunskog rešenja Apelacionog suda u Beogradu 15. juna 2016. godine o troškovima drugostepenog postupka .

Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud je utvrdio da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje pokretanjem postupka, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, Ustavni sud je ocenio da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnosti roka uzme u obzir i period trajanja parničnog postupka koji je prethodio stupanju Ustava na snagu.

Ustavni sud je utvrdio da je od pokretanja osporenog parničnog postupka podnošenjem tužbe do njegovog okončanja donošenjem dopunskog rešenja Apelacionog suda u Beogradu proteklo devet godina i osam meseci , što samo po sebi ukazuje na to da predmetni postupak nije okončan u okviru standarda razumnog trajanja sudskog postupka koji su prihvaćeni u praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava. Međutim, Ustavni sud je i u ovom slučaju pošao od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, koje je potrebno proceniti u svakom pojedinačnom slučaju, a, pre svega, od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova i prirode zahteva, odnosno značaja predmetnog prava za podnosioca.

Ispitujući navedene kriterijume za utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju, Ustavni sud je ocenio da se ovde radilo o relativno složenom sporu, ali da činjenična i pravna pitanja o kojima je sud trebalo da se izjasni i sprovedeni dokazni postupak ne mogu opravdati dužinu trajanja osporenog postupka.

Ustavni sud je takođe ocenio da je podnosilac ustavne žalbe imao opravdani interes za efikasno rešavanje ovog spora.

Ustavni sud je, takođe, utvrdio da je podnosilac u određenoj meri doprineo trajanju osporenog postupka. Ovde se, pre svega, ima u vidu da je prvostepeni sud više puta tražio izveštaje o plati od podnosioca, te da je kompletan izveštaj sud dobio posle skoro 11 meseci (5. februara 2008. godine).

Međutim, ocenjujući postupanje nadležnog suda u ovom predmetu, Ustavni sud je utvrdio da su nadležni sudovi, ipak, dali odlučujući doprinos neprihvatljivo dugom trajanju ovog postupka. Ovakva ocena Ustavnog suda se zasniva, pre svega, na tome da je postupak po žalbi protiv prve prvostepene presude P1. 365/06 od 14. septembra 2009. godine trajao tri godine i deset meseci.

Polazeći od napred navedenog, Ustavni sud je ocenio da je u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Lazarevcu podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasni k RS", br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), u ovom delu ustavnu žalbu usvojio, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 900 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbi člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog utvrđene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje, u konkretnom slučaju, a posebno dužinu trajanja parničnog postupka i doprinos podnosioca trajanju osporenog postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog neažurnog postupanja sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

7. U vezi sa tvrdnjom podnosioca o povredi prava na pravično suđenje osporenom presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 527/16 od 9. marta 2016. godine, Ustavni sud je utvrdio da se ustavnom žalb om načelno osporava mogućnost primene Zakona o zdravstvenom osiguranju u donošenju osporene presude, a koji su nadležni sudovi primenili kako u donošenju osporene drugostepene presude, tako i u donošenju prvostepene presude. Za osporenu presudu kojom je preinačio odbijajući ožalbeni drugi stav prvostepene presude , drugostepeni sud je, po oceni Ustavnog suda, dao dovoljne i jasne razloge, a ovakvo obrazloženje Ustavni sud ne smatra arbitrernim, niti proizvoljnim. Stoga je Ustavni sud ocenio da navodi ustavne žalbe u konkretnom slučaju ne predstavljaju ustavnopravno prihvatljive razloge za tvrdnju o povredi označenog prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, već se ustavnom žalbom od Ustavnog suda u suštini traži da kao revizijski parnični sud preispita i oceni zakonitost i pravilnost osporene pravnosnažne presude.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti