Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje u pogledu troškova postupka

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na pravično suđenje, poništivši rešenje Višeg suda o troškovima postupka. Stav da stranka nema pravo na naknadu sudskih taksi jer ih nije platila do zaključenja rasprave je arbitraran.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Bratislav Đokić, dr Milan Škulić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi V . J . iz Požege , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 22. juna 2017. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba V. J . i utvrđuje da je rešenjem Višeg suda u Užicu Gž. 211/15 od 29. aprila 2015. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Višeg suda u Užicu Gž. 211/15 od 29. aprila 2015. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi tuženog izjavljenoj protiv rešenja Osnovnog suda u Požegi P1. 459/13 od 20. februara 2015. godine .

O b r a z l o ž e nj e

1. V. J . iz Požege podneo je Ustavnom sudu, 12. juna 2015. godine, preko punomoćnika M . A , advokata iz Požege , ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Užicu Gž. 211/15 od 29. aprila 2015. godine , zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu , zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava Republike Srbije.

Ustavnom žalbom se osporava drugostepeno rešenje doneto u postupku vođenom po tužbi podnosioca ustavne žalbe, radi isplate naknad e iz radnog odnosa. Osporenim rešenjem preinačeno je prvostepeno rešenje o troškovima postupka tako što je tužiocu dosuđen manji iznos u odnosu na iznos dosuđen prvostepenim rešenjem.

Podnosilac ukazuje da su mu označena prava povređena, jer je drugostepeni sud proizvoljnom primenom merodavnog prava zauzeo pogrešan stav o tome da on nema pravo na naknadu troškova na ime sudske takse na tužbu, kao i takse na presudu, budući da on te troškove nije snosio do zaključenja glavne rasprave. Polazeći od navedenog podnosilac je predložio da se utvrdi povreda označenih ustavnih prava, kao i da se osporeno rešenje poništi .

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u dostavljenu dokumentaciju i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Rešenjem Osnovnog suda u Požegi P1. 459/13 od 20. februara 2015. godine obavezana je tužena Republika Srbija – Ministarstvo unutrašnjih poslova, Područna policijska uprava Užice, Policijska stanica Požega da tužiocu na ime naknade troškova postupka plati iznos od 106.740,00 dinara. U obrazloženju ovog rešenja pored ostalog, se navodi da su tužiocu priznati troškovi na ime takse na tužbu i takse na presudu, jer je tužilac uz podnesak dostavljen sudu 23. januara 2015. godine dostavio i dokaz o tome da je navedene takse platio.

Osporenim rešenjem Višeg suda u Užicu Gž. 211/15 od 29. aprila 2015. godine preinačeno je ožalbeno rešenje Osnovnog suda u Požegi P1. 459/13 od 20. februara 2015. godine, tako što je tužena obavezana da tužiocu na ime troškova postupka plati iznos od 77.500,00 dinara. U obrazloženju osporenog rešenja je, pored ostalog, navedeno da je odlučujući o troškovima parničnog postupka prvostepeni sud pravilno tužiocu dosudio troškove na ime veštačenja, sastava podnesaka i zastupanja od strane advokata, ali da su tužiocu pogrešno dosuđeni i troškovi na ime takse na tužbu i presudu, s obzirom na to da u spisima predmeta ne postoje dokazi da je tužilac takse platio, odnosno da je navedene troškove snosio do zaključenja glavne rasprave.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovima pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/11, 49/13, 74/13 i 55/14) (u daljem tekstu: ZPP) je propisano: da je stranka koja u celini izgubi parnicu dužna da pro tivnoj stranci naknadi troškove (član 153. stav 1.): da će sud prilikom odlučivanja koji će troškovi da se naknade stranci da uzme u obzir samo one troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice, a da o tome koji su troškovi bili potrebni, kao i o iznosu troškova, od lučuje sud ceneći sve okolnosti, ako i da ako je propisana tarifa za nagrade advokata ili za druge troškove, ovi troškovi odmeriće se po toj tarifi (član 154.).

Zakonom o sudskim taksama ("Službeni glasnik RS", br. 28/94, 53/95, 16/97, 34/01, 9/02, 29/04, 61/05, 116/08, 31/09, 101/11 , 93/12 i 93/14 ) je propisano, pored ostalog: da takse propisane ovim zakonom plaćaju lica po čijem predlogu ili u čijem interesu se preduzimaju radnje u sudskom postupku, za koji je ovim zakonom utvrđeno plaćanje takse, da je za odluku prvostepenog suda taksu dužan da plati tužilac, da je za odluku drugostepenog suda, sudsku taksu dužan da plati podnosilac žalbe, da su lica iz st. 1. do 5. ovog člana takseni obveznici u smislu ovog zakona ( član 2.); da obaveza plaćanja takse nastaje za podneske ( tužbe, odgovore na tužbe, žalbe i druga pravna sredstva) - kada se predaju sudu, odnosno kada se izvrši obračun takse, ako njen iznos zavisi od vrednosti predmeta spora, a za podneske predate na zapisnik - kada je zapisnik sastavljen, a za sudske odluke - kada se objave, a ako stranka nije prisutna objavljivanju ili ako odluka nije javno objavljena - kada se stranci ili njenom zastupniku dostavi prepis odluke ( član 3. stav 1. tač. 1) i 3)); da se taksa plaća najkasnije u roku od osam dana od dana nastanka taksene obaveze, ako ovim zakonom nije drugačije određeno ( član 4.); da ako stranka prisustvuje sudskoj radnji za koju je dužna da plati taksu, a ne plati je odmah, sud će je upozoriti da je dužna da taksu plati u roku od osam dana i upozoriće je na posledice neplaćanja takse ( član 40.), a na sudskom spisu će se naznačiti da je izvršeno ovo upozorenje, da će se na način iz stava 1. ovog člana postupiti i kada stranka predaje neposredno sudu podnesak koji nije taksiran ili je nedovoljno taksiran, a na podnesku i na sudskom spisu će se naznačiti da je stranka upozorena na posledice neplaćanja takse u roku, da ako stranka ne prisustvuje sudskoj radnji za koju je dužna da plati taksu, sud će joj poslati nalog da plati taksu koju duguje u roku od osam dana od dana dostave naloga i upozoriće je na posledice neplaćanja takse u roku, da za podnesak primljen preko pošte, a za koji taksa nije plaćena ili je plaćena nedovoljno, sud će podnosiocu poslati opomenu da plati taksu u roku od osam dana od dana dostave opomene i upozoriće je na posledice neplaćanja takse u roku, da će se ukoliko stranka u postupku ima punomoćnika, nalog, odnosno opomena za plaćanje takse iz st. 2, 3. i 4. ovog člana dostaviti njenom punomoćniku ( član 37.); da će ako takseni obveznik ne plati taksu u roku određenom u članu 37. ovog zakona, sud u daljem roku od 15 dana o neplaćenoj taksi obavestiti organ nadležan za poslove javnih prihoda na području na kome se nalazi prebivalište, odnosno sedište taksenog obveznika, radi naplate takse prinudnim putem, a na spisu će zabeležiti da je navedeni organ obavešten o neplaćenoj taksi, uz obaveštenje sud je dužan da priloži dokaz o tome da je obvezniku dostavljen nalog, odnosno opomena o plaćanju takse, po prijemu obaveštenja u smislu st. 1. ili 2. ovog člana nadležni organ će doneti rešenje kojim će taksenom obvezniku naložiti da u roku od osam dana od dana prijema rešenja plati dugovanu taksu kao i iznos od 50% visine te takse na ime kaznene takse, a ako takseni obveznik u datom roku ne plati dugovanu i kaznenu taksu, pristupiće se prinudnoj naplati ( član 40. st. 1. i 3.).

5. Ocenjujući razloge i navode ustavne žalbe sa stanovišta odredbe člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud pre svega naglašava da je pravilnu primenu materijalnog i procesnog prava nadležan da ceni instanciono viši sud u zakonom propisanom postupku kontrole zakonitosti odluka nižestepenih sudova. Ustavni sud nije nadležan da ocenjuje pravilnost činjeničnih i pravnih zaključaka redovnih sudova, osim u slučaju kada je primena merodavnog materijalnog ili procesnog prava bila očigledno proizvoljna na štetu podnosioca ustavne žalbe, što može dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje. Stoga je Ustavni sud, u određenim situacijama, koje prvenstveno zavise od konkretnih okolnosti slučaja i iznetih ustavnopravnih razloga, nadležan da ceni povredu prava iz člana 32. stav 1. Ustava i sa stanovišta primene materijalnog ili procesnog prava.

S tim u vezi, Ustavni podseća da je prvostepeni sud priznao podnosiocu ustavne žalbe troškove parničnog postupka srazmerno njegovom uspehu u sporu, te da mu je pored troškova na ime veštačenja, sastava podnesaka i zastupanja od strane advokata, priznao i troškove na ime sudskih taksa na tužbu i presudu, navodeći da je tužilac dostavio dokaze o tome da je navedene takse platio.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepeno rešenje o troškovima postupka tako što je podnosiocu priznao pravo na određene troškove prvostepenog postupka, ali ne i troškove za sudske takse, obrazlažući svoju odluku time da u spisima predmeta nema dokaza da je podnosilac navedene troškove snosio do zaključenja glavne rasprave.

Po oceni Ustavnog suda, ovakav stav Višeg suda u Užicu, sa stanovišta sadržine prava na pravično suđenje, nije ustavnopravno prihvatljiv.

Naime, saglasno odredbi člana 154. ZPP, sud prilikom odlučivanja o tome koji će troškovi da se naknade stranci uzima u obzir samo one troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice.

Ustavni sud dalje ukazuje da je odredbama Zakona o sudskim taksama, kao što je već navedeno, propisano da takse plaća lice po čijem predlogu ili u čijem interesu se preduzimaju radnje, da obaveza plaćanja takse za tužbu i žalbu nastaje kada se preda sudu, odnosno kada se izvrši obračun takse, a za sudsku odluku kada se objavi, a ako stranka nije prisutna objavljivanju, kada se stranci ili njenom zastupniku dostavi prepis odluke, te da će ako takseni obveznik ne plati taksu u određenom roku , sud u daljem roku od 15 dana o neplaćenoj taksi obavestiti organ nadležan za poslove javnih prihoda na području na kome se nalazi prebivalište, odnosno sedište taksenog obveznika, radi naplate takse prinudnim putem.

Dakle, plaćanje sudskih taksi za učesnike u postupku predstavlja zakonsku obavezu, a ukoliko stranke navedenu obavezu ne ispune, Zakon o sudskim taksama reguliše način na koji sud sprovodi postupak prinudne naplate neplaćenih sudskih taksa.

Polazeći od navedenog, prema mišljenju Ustavnog suda, činjenica da učesnik u postupku nije do zaključenja glavne rasprave dostavio dokaz o tome da je dobrovoljno platio sudske takse, ne može uticati na odluku suda o visini troškova koji će toj stranci biti dosuđeni. Ovo stoga što će sudske takse biti naplaćene prinudnim putem, zbog čega se radi o troškovima koje će stranka u svakom slučaju snositi i koji su bili potrebni radi vođenja parnice.

Sledom iznetog odluka Višeg suda u Užicu da podnosiocu ne prizna troškove na ime sudskih taksi, jer u spisima predmeta nema dokaza da su te takse plaćene do zaključenja glavne rasprave, predstavlja izraz arbitrernog presuđenja, a posledica toga je da je osporenim aktom podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava

Ovakav stav Ustavni sud je već zauzeo u Odluci Už-8719/2012 od od 26. februara 2015. godine.

6. Na osnovu izloženog i odredaba člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio i u tački 1. izreke utvrdio da je osporenim rešenjem Višeg suda u Užicu Gž. 211/15 od 29. aprila 2015. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, dok je u tački 2. izreke poništio navedeno rešenje i odredio da isti sud donese novu odluku o žalbi tuženog izjavljenoj protiv rešenja Osnovnog suda u Požegi P1. 459/13 od 20. februara 2015. godine

S obzirom na to da je utvrdio povredu prava na pravično suđenje iz navedenih razloga, te poništio osporeno rešenje , Ustavni sud nije razmatrao navode podnosioca o povredi prava na imovinu.

7. Polazeći od svih iznetih razloga, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje u pogledu troškova postupka

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti