Odluka Ustavnog suda o povredi prava u izvršnim postupcima za naplatu zarada

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu. Postupci izvršenja radi naplate zarada traju preko sedam godina, a odredbe o prekidu izvršenja zbog restrukturiranja ne primenjuju se na potraživanja iz radnog odnosa.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, dr Marija Draškić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Bogdana Manojlovića iz Zemuna, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 22. maja 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Bogdana Manojlovića i utvrđuje da su u izvršnim postupcima koji se vode pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetima I. 58012/10 i I. 12149/11, povređena prava podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku i na imovinu, zajemčen a odredb ama člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se Prvom osnovnom sudu u Beogradu i Narodnoj baci Srbije da preduzmu sve neophodne mere kako bi se izvršni postupci iz tačke 1. okončali u najkraćem roku.

3. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.500 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

O b r a z l o ž e nj e

1. Bogdan Manojlović iz Zemuna je 26. avgusta 2010. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1 . Ustava Republike Srbije i prava na imovinu iz člana 58. Ustava, u izvršnim postupcima koji su se vodili pred ranijim Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu u predmetima I. 596/05 i I. 1849/05.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo: da je po predlogu za izvršenje koji je kao izvršni poverilac podneo 12. aprila 2005. godine, Četvrti opštinski sud u Beogradu doneo rešenje o izvršenju I. 596/05 od 14. aprila 2005. godine, a po predlogu za izvršenje koji je podneo 17. novembra 2005. godine, sud doneo rešenje o izvršenju I. 1894/05 od 28. novembra 2005. godine i oba rešenja je dostavio Narodnoj banci Srbije - Odseku za prinudnu naplatu u Kragujevcu, radi sprovođenja izvršenja; da izvršni postupci i dalje ni su okončani i izvršenje sprovedeno i pored većeg broja njegovih urgencija; da je predmet izvršenja u oba izvršna postupka za njega bio od izuzetnog značaja, s obzirom na to da se radilo o izvršenju pravnosnažn ih sudsk ih odluk a koj e se odnos e na neisplaćene zarade. Zahtevao je i naknadu štete.

2. Saglasno odredbi člana 170 . Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 , 99/11 i 18/13-US ) je po sadržini identična odredbi člana 170. Ustava, dok je stavom 2. tog člana propisano da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 58012/10 i I. 12149/11 (ranije predmeti Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 596/05 i I. 1849/05), utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Uvidom u spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 58012/10 (ranije predmet Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 596/05) utvrđeno je sledeće:

Podnosilac ustavne žalbe je kao izvršni poverila c 12. aprila 2005. godine podneo Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika d.p. "Teleoptik-Žiroskopi" iz Zemuna, radi naplate novčanih potraživanja na ime neisplaćenih zarada, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P1. 960/01 od 21. juna 2004. godine. Četvrti opštinski sud u Beogradu je odredio predloženo izvršenje rešenjem I. 596/05 od 14. aprila 2005. godine i rešenje o izvršenju je 21. aprila 2005. godine dostavljeno Narodnoj banci Srbije Odseku za prinudnu naplatu Kragujevac . Podnosilac ustavne žalbe je urgirao kod nadležnog suda za sprovođenje izvršenja i Četvrti opštinski sud u Beogradu je, postupajući po urgencijama podnosioca, više puta tražio od Narodne banke Srbije obaveštenje o tome da li je sprovedeno konkretno izvršenje, a Narodna banka Srbije je odgovarala na zahteve suda. Tako je Narodna banka Srbije 22. maja 2007. godine obavestila sud da se rešenje o izvršenju ne izvršava iz razloga što su računi izvršnog dužnika u neprekidnoj blokadi. Zatim je 17. decembra 2007. godine Narodna banka Srbije obavestila sud da se rešenje o izvršenju ne sprovodi zbog naloga Agencije za privatizaciju od 11. septembra 2006. godine da se prekine postupak izvršenja, s tim da će se izvršenje nastaviti nakon povlačenja naloga o prekidu postupka izvršenja od strane Agencije za privatizaciju ili ako nadležni sud Narodnoj banci Srbije ispostavi nalog, odnosno zaključak da se izvršenje sprovede i pored naloga Agencije za privatizaciju.

Zaključkom Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 596/05 od 25. decembra 2007. godine naloženo je Narodnoj banci Srbije da postupi po rešenju o izvršenju I. 596/05 od 14. aprila 2005. godine.

Dopisom Narodne banke Srbije od 3. jula 2008. godine sud je obavešten da na računu izvršnog dužnika nema sredstava za sprovođenje izvršenja.

Zatim je Narodna banka Srbije 18. novembra 2010. godine obavestila sud je izvršni dužnik u postupku restrukturiranja na osnovu Odluke Agencije za privatizaciju od 15. juna 2009. godine, te da se u smislu člana 20ž. Zakona o privatizaciji nad imovinom izvršnog dužnika ne može sprovesti postupak izvršenja.

Rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 58012/10 od 26. novembra 2010. godine prekinut je postupak sprovođenja izvršenja određen rešenjem o izvršenju I. 596/05 od 14. aprila 2005. godine, zbog ispunje nja uslov a predviđeni h članom 20ž Zakona o privatizaciji za prekid postupka izvršenja.

Rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 58012/10 od 6. juna 2011. godine nastavljen je postupak izvršenj a. U obrazloženju je navedeno da je izvršni poverilac 25. maja 2011. godine predložio da sud nastavi postupak izvršenja, is tičući pravno shvatanje Vrhovnog kasacionog suda od 22. februara 2011. godine prema kome se izvršni postupci koji se odnose na naplatu novčanog potraživanja iz radnog odnosa utvrđeni izvršnim ispravama protiv dužnika, subjekta privatizacije u restrukturiranju neće prekidati a da će se preki nuti postupci nastaviti i okončati.

Zaključkom Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 58012/10 od 14. juna 2011. godine naloženo je Narodnoj banci Srbije da nastavi sa postupkom prinudne naplate po rešenju o izvršenju I. 596/05 od 14. aprila 2005. godine.

Narodna banka Srbije je 5. marta 2013. godine, postupajući po dopisu Prvog osnovnog suda u Beogradu od 22. februara 2013. godine kojim je traženo da obavest i sud da li je sproveden postupak prinudne naplate, navela da je pretraga rađena po broju 58012/10 i po broju 596/05, ali da nisu uspeli da isti pronađu kod dužnika i traže da u cilju detaljnije pretrage sud dostavi matični broj dužnika.

Dopisom Prvog osnovnog suda u Beogradu od 7. marta 2013. godine naloženo je Narodnoj banci Srbije da dostave izveštaj o postupanju po rešenju o izvršenju I. 596/05 od 14. aprila 2005. godine, koji su uredno primili 21. aprila 2005. godine i po zaključku I. 58012/10 od 14. juna 2011. godine, koji su uredno primili 22. ju na 2011. godine, a takođe je, uz dopis dostavljen i matični broj dužnika.

Zatim je Narodna banka Srbije 18. marta 2013. godine obavestila sud da izvršenje nije sprovedeno jer na tekućim računima dužnika nije bilo sredstava a da je rešenje o izvršenju uneto u evidenciju prinudne naplate još 21. aprila 2005. godine.

Uvidom u spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 12149/11 (ranije predmet Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 1849/05) utvrđeno je sledeće:

Podnosilac ustavne žalbe je kao izvršni poverilac 17. novembra 2005. godine podneo zahtev Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika d.p. "Teleoptik-Žiroskopi", iz Zemuna, radi na plate novčanog potraživanja na ime neisplaćenih zarada, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P1. 1868/04 od 19. maja 2005. godine Četvrti opštinski sud u Beogradu je rešenjem I. 1849/05 od 28. novembra 2005. godine od redio predloženo izvršenje i rešenje je dostavljeno Narodnoj banci Srbije, Odseku za prinudnu naplatu Kragujevac.

Podnosilac je podnosio više urgencija nadležnom sudu u cilju sprovođenja izvršenja, a naldežni sud je postupajući po urgencijama podnosioca tražio izjašnjenje od Narodne banke Srbije o sprovođenju konkretnog izvršenja. Tako je Narodna banka Srbije 22. maja 2007. godine obavestila sud da se rešenje o izvršenju I. 1849/05 ne izvršava iz razloga što su računi dužnika u neprekidnoj blokadi.

Zatim je Narodna banka Srbije 3. jula 2008. godine obavestila sud da se rešenje o izvršenju ne sprovodi zbog naloga za prekid postupka izvršenja od strane Agencije za privatizaciju, a da će se sa izvršenjem nastaviti nakon povlačenja naloga o prekidu postupka izvršenja od strane Agencije za privatizaciju ili pod uslovom da Narodnoj banci Srbije izvršni sud ispostavi zaključak da se izvršenje sprovede i pored naloga Agencije za privatizaciju.

Podnosilac je 25. maja 2011. godine podneo zahtev Prvom osnovnom sudu u Beogradu da sud naloži Narodnoj banci Srbije da nastavi postupak izvršenja pozivajući se na pravni stav Vrhovnog kasacionog suda od 22. februara 2011. godine.

Zaključkom Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 12149/11 od 22. juna 2011. godine naloženo je Narodnoj banci Srbije da sprovede postupak prinudne naplate po rešenju o izvršenju I. 18949/05 od 28. novembra 2005. godine.

Narodna banka Srbije se 3. avgusta 2012. godine izjasnila da rešenje I. 1849/05 nije izvršeno jer na tekućem računima dužnika nije bilo priliva.

4. Za odlučivanje Ustavnog suda od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana 58. Ustava, pored ostalog, je utvrđeno: da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (stav 1.); da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne (stav 2.).

Odredbama Zakona o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04), koji je važio u vreme podnošenja predloga za izvršenje u ovoj pravnoj stvari, bilo je propisano: da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno i da je dužan da o predlogu za izvršenje odluči u roku od tri dana od dana podnošenja predloga (član 5. st. 1. i 2.); da rokovi koje određuje sud za preduzimanje određenih radnji ne mogu biti duži od tri dana, osim ako ovim zakonom nije drugačije predviđeno (član 5. stav 3.); da se postupanje protivno odredbama st. 1. i 2. ovog člana smatra nesavesnim i nestručnim postupanjem sudije, u smislu odredaba Zakona o sudijama (član 5. stav 5.); da je sud dužan da donese rešenje o izvršenju i preduzima radnje sprovođenja izvršenja, kada su ispunjeni uslovi za donošenje rešenja o izvršenju i za sprovođenje izvršenja (član 7.).

Zakon o izvršenju i obezbeđenju („Služeni glasnik RS“, broj 31/11), koji se primenjuje od 17. septembra 2011. godine, u članu 358. stav 1. propisuje da će se postupak izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona započeto sprovođenje izvršenja okončati po odredbama ovog zakona. Takođe, i odredbom člana 6. stav 1. ovog Zakona propisano je da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan, a članom 9. st. 5. i 6. Zakona je propisano da se odredbe drugih zakona koje propisuju prekid ili odlaganje izvršnog postupka neće primenjivati u izvršnom postupku koji se sprovodi po predlogu za izvršenje radi naplate novčanog potraživanja iz radnog odnosa, a da će u slučaju iz stava 5. ovog člana sud zastati sa izvršnim postupkom, u skladu sa odredbama Zakona o parničnom postupku.

Zakonom o privatizaciji ("Službeni glasnik RS", br. 38/01, 18/03, 45/05 i 123/07) uređuju se uslovi i postupak promene vlasništva društvenog, odnosno državnog kapitala (u daljem tekstu: privatizacija) (član 1.). Istim zakonom je propisano: da je predmet privatizacije društveni, odnosno državni kapital (u daljem tekstu: kapital), u preduzećima i drugim pravnim licima (u daljem tekstu: subjekti privatizacije), ako posebnim propisima nije drugačije određeno, da je predmet privatizacije i državni kapital koji je iskazan u akcijama ili udelima, ako uslovi i postupak prodaje tog kapitala nisu drugačije uređeni posebnim propisom, da se u postupku privatizacije može prodati imovina ili deo imovine subjekta privatizacije, odnosno pojedini delovi subjekta privatizacije (član 3. st. 1. do 3.); da su subjekti nadležni za sprovođenje privatizacije - 1) Agencija za privatizaciju, 2) Akcijski fond i 3) Centralni registar za hartije od vrednosti, kao i da se u postupku privatizacije vodi Privatizacioni registar (član 4.); da je Agencija za privatizaciju (u daljem tekstu: Agencija) pravno lice koje prodaje kapital, odnosno imovinu i promoviše, inicira, sprovodi i kontroliše postupak privatizacije, u skladu sa zakonom (član 5. stav 1.).

Odredbama člana 14. st. 1. i 2. Zakona o privatizaciji je propisano da se za privatizaciju neprivatizovanog društvenog kapitala javni poziv za učešće na javnom tenderu, odnosno javnoj aukciji, mora objaviti najkasnije do 31. decembra 2008. godine, kao i da ako se javni poziv ne objavi u roku iz stava 1. ovog člana, Agencija donosi rešenje o pokretanju prinudne likvidacije subjekta privatizacije.

Odredbom člana 19. Zakona o privatizaciji je propisano: da ako Agencija proceni da kapital ili imovina subjekta privatizacije ne mogu biti prodati metodom javnog tendera ili javne aukcije bez prethodnog restrukturiranja, Agencija donosi odluku o restrukturiranju u postupku privatizacije, u skladu sa ovim zakonom (stav 1.); da restrukturiranje u postupku privatizacije (u daljem tekstu: restrukturiranje), u smislu ovog zakona, jesu promene koje se odnose na subjekt privatizacije i njegova zavisna preduzeća, koje omogućavaju prodaju njegovog kapitala ili imovine, a naročito - 1) statusne promene, promene pravne forme, promene unutrašnje organizacije i druge organizacione promene, 2) otpis glavnice duga, pripadajuće kamate ili drugih potraživanja, u celini ili delimično, 3) otpuštanje duga u celini ili delimično radi namirivanja poverilaca iz sredstava ostvarenih od prodaje kapitala subjekta privatizacije (stav 2.); da u subjektima privatizacije u kojima je sprovedeno restrukturiranje Agencija prodaje kapital, odnosno imovinu, metodom javnog tendera ili javne aukcije (stav 3.).

Odredbom člana 10. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji ("Službeni glasnik RS", broj 123/07) je, pored ostalog, u osnovni tekst ovog zakona, dodat član 20ž kojim je propisano: da se od dana donošenja odluke o restrukturiranju, do dana donošenja odluke o okončanju restrukturiranja, protiv subjekta privatizacije, odnosno nad njegovom imovinom, ne može odrediti ili sprovesti prinudno izvršenje niti bilo koja mera postupka izvršenja radi namirenja potraživanja (stav 1.); da odluka o restrukturiranju ima snagu izvršne isprave (stav 2.), da odluku o restrukturiranju Agencija, u roku od pet dana od dana njenog donošenja, dostavlja organu nadležnom za sprovođenje prinudne naplate, sudovima i drugim organima nadležnim za donošenje osnova i naloga za prinudnu naplatu (stav 3.); da na osnovu odluke o restrukturiranju organ nadležan za sprovođenje prinudne naplate obustavlja izvršavanje evidentiranih osnova i naloga, a sudovi i drugi orani nadležni za donošenje osnova i naloga za prinudnu naplatu ne donose nove osnove i naloge za prinudnu naplatu (stav 4.); da se prekida postupak prinudnog izvršenja koji je u toku (stav 7.); da po okončanju restrukturiranja, odnosno posle prodaje javnim tenderom ili javnom aukcijom, Agencija obaveštava sudove i organe iz stava 4. ovog zakona o uplati prodajne cene i o poveriocima koji svoje potraživanje namiruju iz te cene (stav 8.).

Odredbom člana 20ž stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji ("Službeni glasnik RS", broj 119/12), koji je stupio na snagu 25. decembra 2012. godine, je propisano da se od dana donošenja odluke o restrukturiranju do dana donošenja odluke o okončanju restrukturiranja, a najkasnije do 30. juna 2014. godine, ne može protiv subjekta privatizacije, odnosno nad njegovom imovinom, odrediti ili sprovesti prinudno izvršenje niti bilo koja mera postupka izvršenja radi namirenja potraživanja.

5. Period ocene razumne dužine trajanja ovih sudsk ih postup aka koji spadaju u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je dana 8. novembra 2006. godine, kada je proglašen i stupio na snagu Ustav Republike Srbije, koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili uskraćenih ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje i odlučivanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Međutim, Ustavni sud smatra da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, do kada je izvršni predmet I. 596/05 bio nerešen godinu i po dana, a predmet I. 1849/05 godinu dana, tako da je za ocenu postojanja povrede prava podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku relevantan ceo protekli period, i to u predmetu I. 596/05 od dana podnošenja predloga za izvršenje 12. aprila, a u predmetu I. 1849/05 od podnošenja predloga za izvršenje 17. novembra 2005. godine.

Ocenjujući navode i razloge iz ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je utvrdio da je izvršni postupak u predmetu I. 595/05 pokrenut 12. aprila 2005. godine, da traje osam godina, a u predmetu I. 1849/05 je pokrenut 17. novembra 2005. godine i traje preko sedam godina i da oba izvršna postupka još uvek nisu okončan a.

Navedeno trajanje postupaka ukazuje da postupci ni su okončan i u okviru razumnog roka. Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom postupku, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja sudova koji su vodili postupak, kao i značaja istaknutog prava za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Ispitujući složenost pravnih pitanja i činjeničnog stanja u izvršnim postupcima, Ustavni sud je ocenio da su postupci bio složeniji usled činjenice da kada su rešenja o izvršenju bil a dostavljen a Narodnoj banci Srbije, radi sprovođenja izvršenja, račun i izvršnog du žnika su bili u blokadi, te izvršenj a ni su mogl a da se sproved u plenidbom novčanih sredstava koja se vode na računu izvršnog dužnika.

Ocenjujući značaj predmeta spora za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je našao da je predmet spora bio od izuzetnog značaja za podnosi oca, s obzirom na to da su u pitanju izvršenj a pravnosnažn ih sudsk ih odluk a koj e se odnos e na neisplaćene zarade i druga primanja podnosi oca ustavne žalbe po osnovu radnog odnosa kod poslodavca .

Ispitujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da podnosilac, kao izvršni poverilac u izvršnim postup cima, nije doprineo dugom trajanju postupka , i da je podnosio urgencije nadležnom sudu u cilju ubrzanja izvršnih postupaka. Takođe, izvršni sud je svoje radnje u postupku preduzimao na zakonit i relativno ažuran način.

Ustavni sud nalazi da je prilikom ocenjivanja da li su izvršni postup ci sproveden i i okončan i u razumnom roku, potrebno preispitati postupanje ne samo sudova pred kojima se vodi postupak, već i postupanje drugih državnih organa ili vršilaca javnih ovlašćenja koji preduzimaju pojedine radnje u postupku ili u vezi sa postupkom, a čije učešće može značajno uticati na njegovu dužinu trajanja. Ustavni sud naglašava da je za odlučivanje o predmetnoj ustavnoj žalbi bitno postupanje Narodne banke Srbije, kao zakonom ovlašćene organizacije za sprovođenje izvršenja prinudnom naplatom potraživanja na novčanim sredstvima koja se vode na računu izvršnog dužnika.

Ustavni sud je imao u vidu da je 25. decembra 2012. godine stupio na snagu Zakon o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji, kojim je, pored ostalog, propisano da se od dana donošenja odluke o restrukturiranju do dana donošenja odluke o okončanju restrukturiranja, a najkasnije do 30. juna 2014. godine, ne može protiv subjekta privatizacije, odnosno nad njegovom imovinom, odrediti ili sprovesti prinudno izvršenje niti bilo koja mera postupka izvršenja radi namirenja potraživanja (član 20ž stav 1.). Međutim, imajući u vidu navedeno pravno shvatanje Vrhovnog kasacionog suda, odredbu člana 9. stav 5. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, kao i standarde i principe izražene u odlukama Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava, Ustavni sud nalazi da odredba člana 20ž stav 1. Zakona o privatizaciji nije od uticaja na izvršne postupke koji se odnose na naplatu novčanih potraživanja iz radnog odnosa utvrđeni izvršnim ispravama upravljenim prema dužniku, subjektu privatizacije u restrukturiranju. Pri tome , Ustavni sud je ocenio da na sprovođenje izvršenja, u konkretnom slučaju, nema uticaja odredba člana 9. stav 6. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, s obzirom na to da su predmet izvršenja neizmirene zarade podnosi oca ustavne žalbe. Naime, to su potraživanja koja, saglasno odredbi člana 60. stav 4. Ustava, predstavljaju pravičnu naknadu za rad i kojih se niko ne može odreći. Ustavni sud, takođe, ističe da novčano potraživanje iz radnog odnosa dosuđeno prav nosnažnom sudskom odlukom ulazi u imovinu poverioca, te da, stoga, nesprovođenje izvršenja sudske odluke kojom je to potraživanje dosuđeno predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava. U konkretnom slučaju, podnosi lac ustavne žalbe je u periodu od osam godina u jednom izvršnom postupku, odnosno preko sedam godina u drugom postupku onemogućen da mirno uživa svoju imovinu, te se svako dalje nesprovođenje izvršenja ne može smatrati srazmernim i opravdanim ograničenjem prava podnosioca u cilju zaštite javnog interesa. Ustavni sud stoga nalazi da ni iz tog razloga, u konkretnom slučaju, nema mesta primeni odredbe člana 9. stav 6. Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

Ustavni sud smatra da navedeni propust nadležnih organa da sprovedu izvršenja u korist podnosioca ustavne žalbe u periodu od osam, odnosno preko sedam godina predstavlja i povredu prava podnosioca na mirno uživanje imovine stečene potraživanjem utvrđenim izvršnim ispravama, koje je zajemčeno članom 58. stav 1. Ustava. S obzirom da prilikom odlučivanja u postupku po ustavnoj žalbi Ustavni sud uvažava i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, treba istaći i stav Evropskog suda u Strazburu po kome propust države da izvrši pravnosnažnu presudu ili drugu izvršnu ispravu izrečenu u korist podnosioca predstavke predstavlja mešanje u njegovo pravo na mirno uživanje imovine. Ustavni sud nalazi da svako novčano potraživanje na osnovu izvršne isprave ulazi u imovinu poverioca, te da, stoga, nesprovođenje izvršenja kojim je to potraživanje utvrđeno predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine, garantovano odredbom člana 58. stav 1. Ustava.

U vezi sa iznetim, a s obzirom na to da pravnosnažne i izvršn e presud e Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P1. 1868/04 od 19. maja 2005. godine i P1. 960/01 od 21. juna 2004. godine nisu izvršene ni nakon osam godina, odnosno sedam i po godina od podnošenja predloga za izvršenje, Ustavni sud konstatuje da su podnosi ocu ustavne žalbe u izvršnim postupcima koji su se vodili pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu u predmetima I. 596/05 i I. 1849/05 (sada predmet Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 58012/10 i I. 12149/11) povređeni pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava i pravo na imovinu , iz člana 58. stav 1. Ustava .

Stoga je Ustavni sud usvojio ustavnu žalbu, saglasno odredbama člana 89. st . 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u tački 1. izreke , a u tački 2. izreke kao način otklanjanja štetnih posledica zbog utvrđene povrede ustavnih prava, naložio Prvom osnovnom sudu u Beogradu i Narodnoj banci Srbije da preduzmu sve neophodne mere kako bi se izvršni postupci iz tačke 1. okončali u najkraćem roku.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.500 evra, obračunato g u dinarskoj protiv vrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede ustavnih prava, Ustavni sud je ocenio sve okolnosti od značaja, a posebno dužinu trajanju predmetnih izvršnih postupaka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog neažurnog postupanja nadležnih organa. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete koja oštećenom treba da pruži odgovarajuće zadovoljenje.

7. S obzirom na izneto, Ustavni sud je na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava u izvršnim postupcima za naplatu zarada

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti