Odluka Ustavnog suda o povredi prava na hitno odlučivanje o pritvoru

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu u delu koji se odnosi na hitnost odlučivanja o pritvoru, jer je pravnosnažna odluka o produženju doneta nakon tri meseca. Ostali navodi o nezakonitosti pritvora i nepravilnostima u postupku izručenja su odbijeni.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-39/2007
16.07.2009.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Stanka Milanović, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Metodija Smilenskog iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 16. jula 2009. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Metodija Smilenskog i utvrđuje da je u postupku po žalbi na rešenje Okružnog suda u Beogradu Kri. 1154/06-Kv. 3778/06 od 21. novembra 2006. godine, rešenje Okružnog suda u Beogradu Kri. 1154/06-Kv. 4056/06 od 26. decembra 2006. godine i rešenje Okružnog suda u Beogradu Kri. 1154/06-Kre. 2/07 od 24. januara 2007. godine, u kome su doneta rešenja Vrhovnog suda Srbije Kž. II 2182/06 od 22. decembra 2006. godine, Kž. II 121/07 od 18. januara 2007. godine i Kž. II 252/07 od 22. februara 2007. godine, povređeno Ustavom garantovano pravo podnosioca ustavne žalbe na hitno odlučivanje o zakonitosti lišenja slobode iz člana 27. stav 3. Ustava, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbija.
2. Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Metodija Smilenskog izjavljena protiv rešenja Okružnog suda u Beogradu Kri. 1154/06-Kv. 3569/06 od 30. oktobra 2006. godine, rešenja Vrhovnog suda Srbije Kž. II 1937/06 od 17. novembra 2006. godine i rešenja Vrhovnog suda Srbije Kž. II 2228/06 od 29. decembra 2006. godine.
3. Ovu Odluku objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije".

O b r a z l o ž e nj e

1. Metodije Smilenski iz Beograda je 1. marta 2007. godine, preko punomoćnika Veljka Đurđića, advokata iz Beograda, podneo Ustavnom sudu dopuštenu i blagovremenu ustavnu žalbu protiv pojedinačnih akata navedenih u izreci. Podnosilac ustavne žalbe je 8. marta 2007. godine dostavio Ustavnom sudu dopunu ustavne žalbe, preko punomoćnika Gradimira Nalića, advokata iz Beograda.
Ustavni sud je dopisima od 15. decembra 2008. godine, na osnovu odredbe člana 44. stav 1. Poslovnika o radu Ustavnog suda (''Službeni glasnik RS'', br. 24/08 i 27/08), zatražio od Veljka Đurđića, advokata iz Beograda i Gradimira Nalića, advokata iz Beograda, da urede ustavnu žalbu u skladu sa odredbama člana 85. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07), tako što će dostaviti punomoćje za zastupanje podnosioca ustavne žalbe pred Ustavnim sudom.
U podnesku od 30. januara 2009. godine, advokat Gradimir Nalić je naveo da je on punomoćnik podnosioca ustavne žalbe i uz podnesak dostavio punomoćje za zastupanje podnosioca ustavne žalbe pred Ustavnim sudom po ustavnoj žalbi od 8. marta 2007. godine.
Ustavnom žalbom se osporavaju pojedinačni akti kojima je utvrđeno da su ispunjene zakonske pretpostavke za izdavanje podnosioca ustavne žalbe Republici Makedoniji, kao i pojedinačni akti kojima je određen i produžavan pritvor podnosiocu ustavne žalbe. Osporenim aktima su, po mišljenju podnosioca ustavne žalbe, povređena njegova prava zajemčena čl. 27, 30, 31, 32, 34. i 36. stav 2. Ustava Republike Srbije. Podnosilac ustavne žalbe navodi da nisu ispunjeni uslovi za njegovo izručenje Republici Makedoniji. Najpre navodi da su Republika Srbija i Republika Makedonija potpisale Ugovor o pravnoj pomoći u građanskim i krivičnim stvarima. U skladu sa članom 539. Zakonika o krivičnom postupku, izdavanje okrivljenih ili osuđenih lica sprovodi se po odredbama međunarodnog ugovora, a po odredbama Zakonika o krivičnom postupku samo ukoliko međunarodni ugovor ne postoji ili određena pitanja nisu regulisana međunarodnim ugovorom. Podnosilac ustavne žalbe ističe da sudovi u Republici Srbiji prilikom odlučivanja nisu uzeli u obzir ni pomenuti ugovor, niti Evropsku konvenciju o ekstradiciji. Pored toga, podnosilac ustavne žalbe navodi da je u postupcima koji su vođeni pred sudovima u Republici Makedoniji povređeno njegovo pravo na pravično suđenje iz razloga što je podnosiocu ustavne žalbe suđeno u odsustvu u postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Svetom Nikoli pod brojem K.111/03, a da mu u postupku koji je vođen pred istim sudom pod brojem K.113/05 nije bilo omogućeno pravo na branioca. S obzirom da je Vrhovni sud Srbije u osporenom rešenju Kž.II 1937/06 naveo da su prethodni navodi podnosioca ustavne žalbe bez uticaja na odlučivanje u postupku utvrđivanja ispunjenosti zakonskih pretpostavki za izručenje, to navedeno rešenje, po mišljenju podnosioca ustavne žalbe, nije u skladu sa odredbama čl. 539. i 548. Zakonika o krivičnom postupku i odredbama člana 39. pomenutog bilateralnog ugovora. Dalje navodi i da su sudovi u Republici Makedoniji učinili i druge nepravilnosti, posebno ukazujući na povredu načela pretpostavke nevinosti. Podnosilac ustavne žalbe smatra da mu je povređeno pravo na pravično suđenje, jer sudovi u Srbiji prilikom odlučivanja o ekstradiciji nisu uzeli u obzir prethodno navedene povrede Ustavom zajemčenih prava učinjene od strane sudova u Makedoniji. Podnosilac ustavne žalbe dalje navodi da nisu bili ispunjeni uslovi za njegovo izdavanje Republici Makedoniji i iz razloga što postupak po zahtevu za njegov prijem u državljanstvo Republike Srbije nije pravnosnažno okončan, odnosno Vrhovni sud Srbije nije doneo odluku u upravnom sporu po tužbi koju je podneo protiv konačnog rešenja kojim je njegov zahtev za prijem u državljanstvo odbijen. Na ovaj način je, po mišljenju podnosioca ustavne žalbe, povređeno njegovo pravo na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava, jer je u konkretnom slučaju izostalo efikasno pravno sredstvo protiv konačnog upravnog akta, s obzirom da pokrenuti upravni spor pred većem za upravne sporove Vrhovnog suda nema nikakav uticaj na krivično veće istog suda.
Podnosilac ustavne žalbe osporava i rešenje o određivanju pritvora iz razloga što smatra da nisu postojali razlozi da podnosilac ustavne žalbe bude zadržan u pritvoru, jer se svrha mogla ostvariti i blažom merom. Činjenice da je za nekim raspisana međunarodna poternica, kao i da je neko strani državljanin, po njegovom mišljenju, ne mogu biti okolnosti koje ukazuju da će se isto lice dati u bekstvo ili skrivati, kao osnovi za određenje pritvora. Na ovaj način je, po mišljenju podnosioca ustavne žalbe, došlo do povrede njegovih prava zajemčenih odredaba čl. 27, 30. i 31. Ustava. Podnosilac ustavne žalbe dalje navodi da se od 21. januara 2007. godine nalazio u pritvoru bez pravnog osnova, s obzirom da u ovom periodu nije postojala odluka suda koja predstavlja pravni osnov za produženje pritvora. U prilog svojim tvrdanjama podnosilac ustavne žalbe navodi da je 21. novembra 2006. godine Okružni sud u Beogradu doneo rešenje Kri. 1154/06-Kv. 3778/06 kojim je pritvor produžen podnosiocu ustavne žalbe za dva meseca. Pomenuto rešenje je ukinuto rešenjem Vrhovnog suda Kž. II 2182/06 od 22. decembra 2006. godine i predmet vraćen na ponovni postupak, nakon čega je prvostepeni sud doneo rešenje Kri. 1154/06-Kv. 4056/06 od 26. decembra 2006. godine kojim je pritvor dalje produžen za još najviše dva meseca, ali je i ovo rešenje ukinuto rešenjem Vrhovnog suda Kž. II 121/07 od 18. januara 2007. godine. Okružni sud je u ponovnom postupku doneo rešenje Kri. 1154/06-Kre. 2/07 od 24. januara 2007. godine kojim se pritvor produžava podnosiocu ustavne žalbe za najviše dva meseca i ovo rešenje je potvrđeno rešenjem Vrhovnog suda Kž. II 252/07 od 22. februara 2007. godine. Po mišljenju podnosioca ustavne žalbe, sva navedena rešenja Okružnog suda u Beogradu o produženju pritvora se odnose na period od 21. novembra 2006. godine do 21. januara 2007. godine i ne mogu proizvoditi pravna dejstva na budućnost, te se iz tog razloga podnosilac ustavne žalbe nalazio u pritvoru od 21. januara 2007. godine bez pravnog osnova.
2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno odredbama člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u osporene pojedinačne akte i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:

Činjenice koje se odnose na sticanje državljanstva Republike Srbije

Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije je, po zahtevu podnosioca ustavne žalbe, donelo rešenje 03/10 broj 204-1-16346/2006 od 5. septembra 2006. godine kojim je odbijen zahtev podnosioca ustavne žalbe za ponovno sticanje državljanstva Republike Srbije. U obrazloženju rešenja je navedeno da podnosilac ustavne žalbe ne ispunjava uslove za ponovno sticanje državljanstva Republike Srbije u smislu člana 34, a u vezi člana 41. Zakona o državljanstvu Republike Srbije ("Službeni glasnik RS", broj 135/04).
Protiv navedenog konačnog upravnog akta Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije podnosilac ustavne žalbe podneo je tužbu u upravnom sporu Vrhovnom sudu Srbije, koji nije bio okončan do dana podnošenja ustavne žalbe.

Činjenice koje se odnose na postupak utvrđivanja ispunjenosti zakonskih pretpostavki za izdavanje podnosioca ustavne žalbe Republici Makedoniji

Okružni sud u Beogradu je 30. oktobra 2006. godine doneo rešenje Kri. 1154/06- Kv. 3569/06 kojim je utvrđeno da su ispunjene zakonske pretpostavke za izdavanje podnosioca ustavne žalbe Republici Makedoniji, na osnovu molbe Ministarstva pravde Republike Makedonije od 26. juna 2006. godine. U obrazloženju rešenja je navedeno: da se, u skladu sa odredbama člana 539. Zakonika o krivičnom postupku, izdavanje okrivljenih ili osuđenih lica sprovodi prema odredbama međunarodnog ugovora, u konkretnom slučaju u skladu sa odredbama Ugovora između Srbije i Crne Gore i Republike Makedonije o pravnoj pomoći u građanskim i krivičniim stvarima; da je rešenjem Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije odbijen zahtev podnosioca ustavne žalbe za ponovno sticanje državljanstva Republike Srbije; da su ispunjene sve zakonske pretpostavke za izdavanje stranca propisane odredbama člana 540. Zakonika o krivičnom postupku.
Rešenjima Vrhovnog suda Srbije Kž. II 1937/06 od 17. novembra 2006. godine i Kž II 2228/06 od 29. decembra 2006. godine odbijene su kao neosnovane žalbe branilaca podnosioca ustavne žalbe izjavljene protiv rešenja Okružnog suda u Beogradu Kri. 1154/06- Kv. 3569/06 od 30. oktobra 2006. godine. U obrazloženjima rešenja je navedeno da je pravilno postupio prvostepeni sud kada je utvrdio da su ispunjene zakonske pretpostavke za izdavanje podnosioca ustavne žalbe propisane odredbama člana 540. Zakonika o krivičnom postupku, a da je pozivanje na pokrenuti upravni spor protiv konačnog upravnog akta Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije kojim je odbijen zahtev podnosioca ustavne žalbe za prijem u državljanstvo Republike Srbije, bez uticaja, iz razloga što je rešenje kojim je odlučeno o zahtevu za prijem u državljanstvo konačan upravni akt, a da ishod upravnog spora pokrenutog pred Vrhovnim sudom Srbije predstavlja buduću neizvesnu okolnost koja je u ovom momentu bez uticaja na zakonitost i pravilnost osporenog rešenja Okružnog suda u Beogradu. Pored toga je navedeno i da su bez uticaja na odlučivanje u ovom predmetu navodi da su prema podnosiocu ustavne žalbe učinjene nepravilnosti od strane sudova u Republici Makedoniji, a koje se odnose na tvrdnje da je podnosiocu ustavne žalbe suđeno u odsustvu, kao i da mu je onemogućeno da se brani preko branioca, jer ove tvrdnje podnosilac ustavne žalbe može istaći pred sudovima u Republici Makedoniji, pred kojima se ti postupci vode.

Činjenice koje se odnose na pritvor

Podnosiocu ustavne žalbe je određen pritvor rešenjem istražnog sudije Okružnog suda u Beogradu Kri. 1154/06 od 16. juna 2006. godine, iz razloga propisanih odredbom člana 543. stav 2, u vezi člana 142. stav 2. tačka 1. Zakonika o krivičnom postupku, a koji mu se računa od 15. juna 2006. godine kada je lišen slobode. Pritvor je određen radi sprovođenja postupka za izdavanje okrivljenog stranca po Interpolovoj poternici broj 17.5.6/677/SS, 2006/26356 od 1. juna 2006. godine i određeno je da mu pritvor može trajati najduže do izvršenja odluke o izdavanju, ali ne duže od godinu dana.
Rešenjima krivičnog veća Okružnog suda u Beogradu pritvor je više puta produžavan.
Krivično veće Okružnog suda u Beogradu je, saglasno odredbi člana 146. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku, po službenoj dužnosti, ispitivalo da li i dalje stoje razlozi za pritvor prema podnosiocu ustavne žalbe, te je donelo rešenje Kri. 1154/06-Kv. 3778/06 od 21. novembra 2006. godine kojim je podnosiocu ustavne žalbe produžen pritvor za najduže dva meseca. Navedeno rešenje je ukinuto rešenjem Vrhovnog suda Srbije Kž. II 2182/06 od 22. decembra 2006. godine i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak.
Okružni sud u Beogradu je rešenjem Kri. 1154/06-Kv. 4056/06 od 26. decembra 2006. godine ponovo produžio pritvor, koji po ovom rešenju može trajati najduže dva meseca.
Rešavajući po žalbi branilaca podnosioca ustavne žalbe, Vrhovni sud Srbije je rešenjem Kž. II 121/07 od 18. januara 2007. godine ukinuo navedeno rešenje Okružnog suda u Beogradu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje. U obrazloženju je navedeno da je prvostepeno rešenje "za sada nejasno i nerazumljivo i da se njegova pravilnost ne može sa sigurnošću ispitati, a što predstavlja bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 11. Zakonika o krivičnom postupku."
Postupajući u ponovnom postupku, Okružni sud u Beogradu doneo je rešenje Kri. 1154/06-Kre. 2/07 od 24. januara 2007. godine kojim je podnosiocu ustavne žalbe ponovo produžen pritvor, koji po ovom rešenju može trajati najduže dva meseca.
Rešavajući po žalbi na rešenje Okružnog suda u Beogradu Kri. 1154/06-Kre. 2/07 od 24. januara 2007. godine, Vrhovni sud Srbije doneo je rešenje Kž. II 252/07 od 22. februara 2007. godine, kojim su odbijene žalbe branilaca podnosioca ustavne žalbe. U obrazloženju rešenja Vrhovnog suda Srbije je navedeno da je pravilno postupio prvostepeni sud kada je doneo rešenje o produženju pritvora podnosiocu ustavne žalbe, nalazeći da i dalje stoje razlozi za pritvor propisani odredbom člana 142. stav 2. tačka 1. Zakonika o krivičnom postupku, jer je za okrivljenim raspisana međunarodna poternica Interpola Skoplje, na zahtev nadležnog suda u Republici Makedoniji, zbog više učinjenih krivičnih dela zloupotrebe službenog položaja ili ovlašćenja iz člana 353. stav 4. u vezi stava 3. u vezi stava 1. KZ RM i krivičnog dela falsifikovanja ili uništenja poslovnih knjiga iz člana 280. stav 1. KZ RM, a imajući u vidu da Metodije Smilenski nije državljanin Republike Srbije, već je državljanin Republike Austrije, pa navedene okolnosti predstavljaju osobite oklonosti koje ukazuju na opasnost da bi okrivljeni mogao biti nedostupan organima gonjenja, ukoliko bi se našao na slobodi, te je određenje pritvora jedina mera kojom se može obezbediti prisustvo okrivljenog u navedenom krivičnom postupku.
Branioci podnosioca ustavne žalbe su 2. februara 2007. godine podneli Okružnom sudu u Beogradu zahtev za ukidanje pritvora.
4. Članom 27. Ustava Republike Srbije, pored ostalog, utvrđeno je da svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost, kao i da je lišenje slobode dopušteno samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom (stav 1.), kao i da svako ko je lišen slobode ima pravo žalbe sudu, koji je dužan da hitno odluči o zakonitosti lišenja slobode i da naredi puštanje na slobodu ako je lišenje slobode bilo nezakonito (stav 3.).
Član 30. stav 1. Ustava utvrđuje da lice za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo može biti pritvoreno samo na osnovu odluke suda, ako je pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka (stav 1.), da se pismeno i obrazloženo rešenje suda o pritvoru uručuje privoreniku najkasnije 12 časova od pritvaranja, a da odluku o žalbi na pritvor sud donosi i dostavlja pritvoreniku u roku od 48 časova (stav 3.).
Članom 31. Ustava utvrđeno je: da trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora, da pritvor određen odlukom prvostepenog suda traje u istrazi najduže tri meseca, a viši sud ga može, u skladu sa zakonom, produžiti na još tri meseca, kao i da ako do isteka ovog vremena ne bude podignuta optužnica, okrivljeni se pušta na slobodu (stav 1.); da posle podizanja optužnice trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom (stav 2.); da se pritvorenik pušta da se brani sa slobode čim prestanu razlozi zbog kojih je pritvor određen (stav 3.).
Članom 32. stav 1. Ustava jemči se svakom pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega.
Članom 34. Ustava utvrđeno je: da se niko ne može oglasiti krivim za delo koje, pre nego što je učinjeno, zakonom ili drugim propisom zasnovanim na zakonu nije bilo predviđeno kao kažnjivo, niti mu se može izreći kazna koja za to delo nije bila predviđena (stav 1.); da se kazne određuju prema propisu koji je važio u vreme kada je delo učinjeno, izuzev kada je kasniji propis povoljniji za učinioca (stav 2.); da se svako smatra nevinim za krivično delo dok se njegova krivica ne utvrdi pravnosnažnom odlukom suda (stav 3.).
Članom 36. stav 2. Ustava jemči se svakom pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu.
Odredbama člana 539. Zakonika o krivičnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 70/01 i 68/02 i "Službeni glasnik RS", br. 58/04, 85/05 i 115/05) propisano je: da se izdavanje okrivljenih ili osuđenih lica sprovodi po odredbama međunarodnih ugovora (stav 1.); da će se, ako međunarodni ugovor ne postoji ili određena pitanja nisu regulisana međunarodnim ugovorom, izdavanje okrivljenih ili osuđenih lica sprovesti po odredbama ovog zakonika (stav 2.).
Odredbama člana 39. Ugovora između Srbije i Crne Gore i Republike Makedonije o pravnoj pomoći u građanskim i krivičnim stvarima ("Službeni list SCG-Međunarodni ugovori", broj 22/04) propisano je da se neće odobriti izdavanje (ekstradicija): lica koja su u vreme podnošenja molbe za izdavanje (ekstradiciju) državljani zamoljene strane; lica čije se izdavanje (ekstradicija) ne može odobriti prema ustavu i zakonima zamoljene strane; ako je krivično delo izvršeno na teritoriji zamoljene strane ili mestu koje je izjednačeno sa tom teritorijom; ako je krivično delo za koje se traži izdavanje (ekstradicija) po oceni zamoljene strane političko krivično delo ili delo povezano sa takvim krivičnim delom; ako se krivično delo zbog kojeg se traži izdavanje (ekstradicija) sastoji u povredi vojnih dužnosti; ako je nastupila zastarelost ili amnestija za delo zbog kojeg se traži izdavanje (ekstradicija), prema zakonu jedne od strana ugovornica, ili ako postoje drugi zakonski razlozi zbog kojih se ne može pokrenuti krivično gonjenje ili izvršenje kazne; ako se protiv traženog lica vodi krivični postupak pred sudom zamoljene strane za ista dela koja su predmet molbe za izdavanje (ekstradiciju); ako je lice čije se izdavanje (ekstradicija) traži za isto krivično delo na teritoriji zamoljene strane već pravnosnažno osuđeno ili je doneta odluka o obustavljanju krivičnog postupka.
Odredbama člana 540. Zakonika propisano je da su pretpostavke za izdavanje okrivljenih i osuđenih lica: da lice čije se izdavanje traži nije državljanin Srbije i Crne Gore; da delo zbog koga se traži izdavanje nije izvršeno na teritoriji Republike Srbije, protiv nje ili njenog državljanina; da je delo zbog koga se traži izdavanje krivično delo i po domaćem zakonu i po zakonu države u kojoj je izvršeno; da po domaćem zakonu nije nastupila zastarelost krivičnog gonjenja ili zastarelost izvršenja kazne ili da krivično delo nije obuhvaćeno amnestijom; da stranac čije se izdavanje traži nije zbog istog dela od domaćeg suda već osuđen, ili da za isto delo nije od domaćeg suda pravnosnažno oslobođen, osim ako se stiču uslovi za ponavljanje krivičnog postupka predviđeni ovim zakonikom, ili da protiv stranca nije u Republici Srbiji zbog istog dela učinjenog prema Republici Srbiji pokrenut krivični postupak, a ako je pokrenut postupak zbog dela učinjenog prema državljaninu Srbije i Crne Gore, da je položeno obezbeđenje za ostvarivanje imovinsko-pravnog zahteva oštećenog; da je utvrđena istovetnost lica čije se izdavanje traži i da ima dovoljeno dokaza za osnovanu sumnju da je stranac čije se izdavanje traži učinio krivično delo ili da postoji pravnosnažna presuda.
Odredbom člana 541. stav (1) Zakonika propisano je da se postupak za izdavanje okrivljenih i osuđenih stranaca pokreće po molbi strane države, dok je odredbom člana 542. stav (3) propisano da ako molba odgovara uslovima iz člana 541. ovog zakonika, istražni sudija će strancu odrediti pritvor, ako postoje razlozi iz člana 142. ovog zakonika, odnosno preduzeće druge mere za obezbeđenje njegovog prisustva, osim ako je već iz same molbe očigledno da nema mesta izdavanju i da pritvor može trajati najduže do izvršenja odluke o izdavanju, ali ne duže od godinu dana od dana pritvaranja.
Odredbom člana 141. stav (1) Zakonika propisano je da se pritvor može odrediti samo pod uslovima predviđenim u ovom zakoniku i samo ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom, a odredbom člana 142. stav (2) tačka 1) propisano je da se pritvor može odrediti u cilju nesmetanog vođenja krivičnog postupka ako se lice krije ili se ne može utvrditi njegova istovetnost, ili ako postoje druge okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva.
Odredbama člana 143. Zakonika propisano je da se pritvor određuje rešenjem nadležnog suda (stav 1.), kao i da protiv rešenja o određivanju pritvora pritvoreno lice može izjaviti žalbu veću (član 24. stav 6.) u roku od 24 sata od časa predaje rešenja, da se žalba, rešenje o pritvoru i ostali spisi dostavljaju odmah veću i da žalba ne odlaže izvršenje rešenja (stav 4.). Odredbama člana 144. Zakonika propisano je se pritvor po odluci veća (član 24. stav 6.) može produžiti najviše za dva meseca i da je protiv rešenja veća dozvoljena žalba koja ne zadržava izvršenje rešenja (stav 2.).
Odredbom člana 146. stav 2. Zakonika propisano je da je veće dužno da i bez predloga stranaka ispita da li još postoje razlozi za pritvor i da donese rešenje o produženju ili ukidanju pritvora, po isteku svakih trideset dana do stupanja optužnice na pravnu snagu, a po isteku svaka dva meseca nakon stupanja optužnice na pravnu snagu.
Odredbom člana 546. Zakonika propisano je da ako veće nadležnog suda ustanovi da su ispunjene pretpostavke za izdavanje stranca (član 540.), utvrdiće to rešenjem, protiv kog rešenja stranac ima pravo žalbe sudu određenom republičkim propisom, dok je odredbama člana 547. propisano da ako sud povodom žalbe ustanovi da su ispunjene pretpostavke za izdavanje stranca, odnosno ako protiv takvog rešenja prvostepenog suda ne bude uložena žalba, predmet se dostavlja organu određenom posebnim propisom, koji će odlučiti o izdavanju. Članom 548. stav (1) Zakona propisano je da organ određen posebnim propisom donosi rešenje kojim se izdavanje dozvoljava ili ne dozvoljava.
5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta navedenih odredaba Ustava i zakona, Ustavni sud je u sprovedenom postupku utvrdio sledeće:
Pravo na slobodu i bezbednost je jedno od osnovnih ljudskih prava zajemčenih Ustavom i fizička sloboda ima veliki značaj za pojedinca. Sa aspekta zaštite ljudskih prava pritvor predstavlja posebno osetljivu meru ograničenja prava na slobodu. Iz ovog razloga su sudovi, u skladu sa ustavnim odredbama koje se odnose na pravo i slobodu i bezbednost lica kojima je određen pritvor, kao i odredbama Zakonika o krivičnom postupku, dužni da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru. Odredbama člana 30. stav 1. Ustava i člana 142. stav 2. Zakonika utvrđeni su uslovi pod kojima nekom licu za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo može biti određen pritvor. U tom smislu ove odredbe Ustava odnose se na donošenje rešenja o određivanju pritvora od strane istražnog sudije ili nadležnog krivičnog veća suda, a ne na produženje pritvora. Nesumnjivo je i da se rok od 48 časova za donošenje i dostavljanje odluke o žalbi na pritvor iz člana 30. stav 3. Ustava odnosi na rešenje o određivanju pritvora, a ne na odluku o žalbi na rešenje o produženju pritvora. Ispitivanje da li još postoje razlozi za produženje pritvora, regulisano je odredbama člana 31. Ustava, na koje se podnosilac u ustavnoj žalbi ne poziva, a kojima se u stavu 2. nalaže da se pritvor svede na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom.
Zakonikom o krivičnom postupku propisan je isti rok (od 48 sati) za donošenje odluke po žalbi na rešenje o određivanju pritvora (član 143. stav 6.), dok za odluku o žalbi na rešenje o produženju pritvora takvo vremensko ograničenje ne postoji (član 144.).
Međutim, Sud ocenjuje da ovako jasno postavljen rok od 48 sati za donošenje i dostavljanje odluke o žalbi na rešenje o određivanju pritvora upućuje da i svaka sledeća odluka kojom se odlučuje po žalbi na rešenje o produženju pritvora mora biti doneta u što kraćem vremenskom periodu poštujući zahtev ''naročite hitnosti''. U konkretnom slučaju, Okružni sud u Beogradu je doneo rešenje o produženju pritvora Kri. 1154/06-Kv. 3778/06 od 21. novembra 2006. godine, kojim je utvrđeno da se podnosiocu ustavne žalbe produžava pritvor koji po ovom rešenju može trajati najduže dva meseca. Navedeno rešenje je postalo pravnosnažno tek 22. februara 2007. godine, kada je rešenjem Vrhovnog suda Srbije Kž. II 252/07 odbijena žalba branilaca podnosioca ustavne žalbe i potvrđeno prvostepeno rešenje. Naime, prvostepeno rešenje o produženju privora je postalo pravnosnažno tek nakon 3 meseca i 1 dan od dana donošenja (u ovom periodu je Vrhovni sud dva puta ukidao rešenja prvostepenog suda o produženju pritvora). Iz navedenog proizlazi da sudovi nisu hitno postupali kada su odlučivali o zakonitosti lišenja slobode, kako to izričito nalaže odredba člana 27. stav 3. Ustava.
Iz iznetih razloga, Ustavni sud utvrđuje da je u postupku po žalbi na rešenje Okružnog suda u Beogradu Kri. 1154/06-Kv. 3778/06 od 21. novembra 2006. godine, rešenje Okružnog suda u Beogradu Kri. 1154/06-Kv. 4056/06 od 26. decembra 2006. godine i rešenje Kri. 1154/06-Kre. 2/07 od 24. januara 2007. godine, u kome su doneta rešenja Vrhovnog suda Srbije Kž. II 2182/06 od 22. decembra 2006. godine, Kž. II 121/07 od 18. januara 2007. godine i Kž. II 252/07 od 22. februara 2007. godine, povređeno Ustavom garantovano pravo podnosioca ustavne žalbe na slobodu iz člana 27. stav 3. Ustava.
Sud ocenjuje da podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno pravo iz člana 30. stav 3. Ustava, s obzirom da se odredbe ovog člana odnose na prava lica kojima je pritvor odlukom suda inicijalno određen, a ne na odluku po žalbi protiv rešenja o produženju pritvora u toku njegovog trajanja.
6. Ustavom je utvrđeno da je lišenje slobode dopušteno samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom. Na osnovu navedenog se nameću dva merila zakonitosti lišenja slobode. Prvo, da lišenje slobode može biti dopušteno samo iz razloga predviđenim zakonom i drugo, da lišenje slobode može biti dopušteno samo u zakonom propisanom postupku. O zakonitosti lišenja slobode odlučuje nadležni sud ili po žalbi lica lišenog slobode na rešenje o određivanju pritovra, odnosno rešenje o produženju pritvora, ili po predlogu lica lišenog slobode za ukidanje pritvora i dužan je da hitno odluči o zakonitosti i naredi puštanje na slobodu ukoliko je lišenje slobode bilo nezakonito. Osnovni cilj ove ustavne odredbe je da se spreči samovoljno i nezakonito lišenje slobode nekog lica.
Saglasno odredbama člana 30. stav 1. Ustava i člana 142. stav 2. Zakonika, pritvor se prema nekom licu može odrediti samo ukoliko su kumulativno ispunjena dva uslova: da postoji osnovana sumnja da je lice učinilo krivično delo i da je privaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka. Pritvor se može odrediti i ukinuti samo rešenjem nadležnog suda, iz čega proizlazi da je odluka o određivanju pritvora konstitutivna, te da pritvor kao mera za nesmetano vođenje krivičnog postupka traje sve do donošenja odluke suda o ukidanju pritvora. Dakle, prema zakonskim rešenjima, pritvor nastaje donošenjem rešenja o određivanju pritvora i prestaje donošenjem rešenja o ukidanju pritvora, dok se rešenjem o produženju pritvora kontroliše da li i dalje postoje razlozi za zadržavanje nekog lica u pritvoru. Nadležni sud je dužan da, po službenoj dužnosti i bez predloga stranaka, ispita da li još postoje razlozi za zadržavanje lica u pritvoru, te ukoliko razlozi i dalje postoje, pritvor se rešenjem produžava do dalje odluke suda. Protiv rešenja o produženju pritvora dozvoljena je žalba koja ne zadržava izvršenje rešenja, o kojoj odlučuje viši sud. Prilikom odlučivanja o žalbi, viši sud je ovlašćen da, ukoliko utvrdi da rešenje o produženju pritvora ne sadrži razloge o odlučnim činjenicama, a dati razlozi su nejasni, svojim rešenjem ukine rešenje o produženju pritvora i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno razmatranje i odlučivanje.
Ustavom je utvrđeno da se odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumače u korist unapređenja vrednosti demokratskog društva, saglasno važećim međunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi međunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovođenje (člana 18. stav 3.). Ustavni sud je sledom navedenog, prilikom ocene navoda i donošenje odluke u ovom predmetu imao u vidu i praksu Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu koji je izneo mišljenje da: "Kada je nalog za lišenje slobode kasnije poništen od strane višeg suda to nije automatski retroaktivno uticalo na valjanost pritvora" (videti, između ostalih, Bozano v. France, od 18. novembra 1986. godine, stav 55. i Douiyeb v. Holland, od 8. avgusta 1999. godine, st. 44. do 45.). Iz navedenog proizlazi da, u konkretnom slučaju, činjenica da su prvostepena rešenja o produženju pritvora u navedenom kontekstu bila ukinuta po žalbi od strane višeg suda, ne znači da je dalje trajanje pritvora bilo nezakonito. Sledom navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je neosnovan navod podnosioca ustavne žalbe da se, s obzirom da su rešenja Okružnog suda u Beogradu Kri. 1154/06-Kv. 3778/06 od 21. novembra 2006. godine i Kri. 1154/06-Kv. 4056/06 od 26. decembra 2006. godine bila ukinuta od strane Vrhovnog suda Srbije, nalazio od 21. januara 2007. godine na dalje, u pritvoru bez pravnog osnova.
S obzirom da je podnosilac ustavne žalbe odlukom suda (rešenjem istražnog sudije Okružnog suda u Beogradu Kri. 1154/06 od 16. juna 2006. godine) lišen slobode iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom (odredbom člana 543. stav 2, u vezi člana 142. stav 2. tačka 1. Zakonika o krivičnom postupku) i da je pritvor podnosiocu u kasnijim fazama kontrolisan i produžavan takođe iz razloga i u postupku predviđenim zakonom, Ustavni sud je ocenio da podnosiocu ustavne žalbe nisu povređena prava iz čl. 27. stav 1. i 30. stav 1. Ustava.
7. O ispunjenosti zakonskih pretpostavki za izručenje podnosioca ustavne žalbe Republici Makedoniji odlučivali su Ustavom i zakonom ustanovljeni organi sudske vlasti u granicama propisane nadležnosti i u postupku sprovedenom na osnovu zakona. Okružni sud u Beogradu je prilikom donošenja osporenog rešenja o ispunjenosti zakonskih pretpostavki za izdavanje podnosioca ustavne žalbe Republici Makedoniji postupio u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku i odredbama Ugovora između Srbije i Crne Gore i Republike Makedonije o pravnoj pomoći u građanskim i krivičnim stvarima. Podnosiocu ustavne žalbe bilo je omogućeno da korišćenjem svojih procesnih prava učestvuje u postupku, prati njegov tok i preduzima zakonom dopuštene radnje. Protiv odluke Okružnog suda u Beogradu o ispunjenosti uslova za izručenje podnosilac ustavne žalbe je iskoristio pravo na podnošenje žalbe drugostepenom sudu koji je razmotrio i odlučio o svim žalbenim navodima podnosioca ustavne žalbe. Na osnovu iznetog, Ustavni sud je ocenio da podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno članom 32. Ustava. Pored toga, osporenim rešenjima kojima je odlučeno o ispunjenosti zakonskih pretpostavki za izručenje podnosiocu ustavne žalbe ni na koji način nije povređeno načelo pretpostavke nevinosti zajemčeno članom 34. stav 3. Ustava. U pogledu navoda podnosioca da su povrede navedenih prava učinjene i od strane sudova u Republici Makedoniji, napominjemo da Ustavni sud nije nadležan da utvrđuje da li su podnosiocu ustavne žalbe povređena prava aktima i radnjama druge države.
Podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno pravo na pravno sredstvo zajemčeno članom 36. stav 2. Ustava, iz razloga što je u toku postupka za utvrđivanje ispunjenosti uslova za izručenje, podnosilac ustavne žalbe iskoristio pravo na podnošenje žalbe protiv prvostepenog rešenja Okružnog suda u Beogradu i da je Vrhovni sud, kao neposredno viši sud, rešavajući po žalbi, razmotrio spise predmeta, sve žalbene razloge, te pismeni predlog Republičkog javnog tužioca i odlučio u skladu sa svojim ovlašćenjima iz Zakonika o krivičnom postupku. Na ovaj način je podnosiocu ustavne žalbe obezbeđena dvostepenost u odlučivanju o njegovim pravima i obavezama, kao i pravo da o žalbi odlučuje drugostepeni organ. U pogledu navoda podnosioca da mu je pravo na pravno sredstvo povređeno i iz razloga što je odluka o ispunjenosti uslova za izručenje doneta pre okončanja upravnog spora pred većem za upravne sporove Vrhovnog suda pokrenutog tužbom protiv konačnog rešenja Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije od 5. septembra 2006. godine, a kojim rešenjem je odbijen zahtev Metodija Smilenskog za ponovno sticanje državljanstva Republike Srbije, Ustavni sud je ocenio da je isti navod neosnovan. Ovo iz razloga što se povredom prava na pravno sredstvo u postupku za izdavanje okrivljenih ili osuđenih lica ne može smatrati nedonošenje odluke suda po podnetom pravnom sredstvu u nekom drugom postupku, koji je vođen po zahtevu za ponovno sticanje državljanstva Republike Srbije. To su dva različita i nezavisna postupka, u svakom od njih je podnosilac ustavne žalbe koristio pravno sredstvo (žalbu u postupku za izdavanje okrivljenih ili osuđenih lica, odnosno tužbu u upravnom sporu protiv konačnog upravnog akta u postupku po zahtevu za ponovno sticanje državljanstva). Najzad, činjenica da jedan postupak nije pravnosnažno okončan se ne može smatrati povredom prava na pravno sredstvo u drugom postupku. Takođe, u momentu podnošenja molbe Republike Makedonije Republici Srbije za izdavanje (ekstradiciju), podnosilac ustavne žalbe nije bio državljanin Republike Srbije, a što je jedan od uslova za dozvoljenost izručenja, propisan odredbama člana 39. Ugovora između Srbije i Crne Gore i Republike Makedonije o pravnoj pomoći u građanskim i krivičnim stvarima, a na koji se i sam podnosilac ustavne žalbe poziva, da se neće odobriti izdavanje (ekstradicija) lica koja su u vreme podnošenja molbe za izdavanje (ekstradiciju) državljani zamoljene strane.
8. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, u skladu sa odredbom člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu u delu koji se odnosi na povredu prava podnosioca ustavne žalbe na slobodu iz člana 27. stav 3. Ustava, dok je u preostalom delu odbio ustavnu žalbu.
Ustavni sud je ocenio da se, u konkretnom slučaju, pravično zadovoljenje zbog utvrđene povrede prava podnosiocu ustavne žalbe ostvaruje objavljivanjem Odluke Ustavnog suda u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Na osnovu odredbe 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na hitno odlučivanje o pritvoru

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti