Povreda prava na pravično suđenje u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na pravično suđenje. Izvršni sud je proizvoljno odbacio predlog za izvršenje kao neuredan, iako je punomoćnik, advokat, na osnovu parničnog punomoćja ovlašćen da naplati dosuđene troškove na svoj račun.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov i Miroslav Nikolić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D . N . iz Niša , n a osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 5. marta 2020. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba D. N . i utvrđuje da je rešenjem Osnovnog suda u Nišu IPV (I). 103/16 od 21. marta 2016. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje , iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Poništava se rešenje Osnovnog suda u Nišu IPV (I). 103/16 od 21. marta 2016. godine i određuje da taj sud donese novu odluku o prigovoru podnosioca ustavne žalbe izjavljenom protiv rešenja Osnovnog suda u Nišu I. 4140/15 od 25. decembra 2015. godine.

3. Odbija se kao neosnovan zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. N . iz Niša je , 30. decembra 2016. godine, preko B. J , advokata iz Niša, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv rešenja Osnovnog suda u Nišu IPV (I). 103/16 od 21. marta 2016. godine, zbog povrede prava na sudsku zaštitu iz člana 22. Ustava Republike Srbije, prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava i prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava.

Podnosilac ustavne žalbe navodi da je osporenim drugostepenim rešenjem pravnosnažno odbačen kao neuredan njegov predlog za izvršenje, pa izvršni sud nije imao zakonskog utemeljenja za donošenje takvog rešenja, jer je predlog sadržao sve elemente da bi se po njemu sproveo postupak prinudnog namirenja troškova parničnog i izvršnog postupka. Ističe da je Osnovni sud u Nišu prevideo da je njegov punomoćnik imao punomoćje koje je izdato u parnici i kojim mu je preneto ovlašćenje da primi i naplati troškove postupka, a što je podnosilac ustavne žalbe u konkretnom slučaju i tražio da se novčana sredstva sa računa izvršnog dužnika prenesu na račun punomoćnika. Podnosilac ustavne žalbe predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, poništi osporeno drugostepeno rešenje, kao i da mu naknadi materijalnu štetu i dosudi troškove za sastavljanje ove žalbe.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, pa je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Izvršni poverilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je 2. decembra 2015. godine Osnovnom sudu u Nišu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika Republike Srbije – Grad Niš, na osnovu presude istog suda P. 5427/14 od 3. novembra 2015. godine, tražeći da dužnik isplati troškove parničnog i izvršnog postupka prenosom sa računa dužnika na račun punomoćnika izvršnog poverioca.

Osnovni sud u Nišu je 25. decembra 2015. godine doneo rešenje I. 4140/15, kojim je odbacio kao neuredan predlog izvršnog poverioca.

Odlučujući o prigovoru izvršnog poverioca, veće Osnovnog suda u Nišu je osporenim rešenjem IPV (I). 103/16 od 21. marta 2016. godine odbilo kao neosnovan prigovor i potvrdilo prvostepeno rešenje. U obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja je, pored ostalog, navedeno: da je drugostepeno veće, ceneći urednost podnetog predloga za izvršenje, ocenio da isti nije u saglasnosti sa izvršnom ispravom, jer su njome dosuđeni parnični troškovi izvršnom poveriocu, pa je punomoćnik izvršnog poverioca bio u obavezi da dostavi račun poverioca kako bi se sprovelo izvršenje plenidbom novčanih sredstava sa računa izvršnog dužnika i uplatom na račun izvršnog poverioca; da je pravilna ocena prvostepenog suda o neurednosti predloga za izvršenje, imajući u vidu da predlog ne sadrži broj tekućeg računa izvršnog poverioca.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu ukazuje podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo na sudsku zaštitu ako mu je povređeno ili uskraćeno neko ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom, kao i pravo na uklanjanje posledica koje su povredom nastale, te da građani imaju pravo da se obrate međunarodnim institucijama radi zaštite svojih sloboda i prava zajemčenih Ustavom (član 22.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (član 36. stav 1.).

Odredbom člana 89. stav 1. tačka 4) Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11) je propisano da ako je stranka izdala punomoćje za vođenje parnice, a nije bliže odredila ovlašćenja u punomoćju, punomoćnik advokat je na osnovu ovakvog punomoćja ovlašćen da od protivne strane primi i naplati dosuđene troškove.

Odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju ("Službeni glasnik RS", br. 31/11 i 99/11), koji se primenjivao u predmetnom izvršnom postupku, bilo je propisano: da se izvršenje na sredstvima na tekućem računu radi ostvarenja novčanog potraživanja prema pravnom licu, preduzetniku i fizičkom licu koje obavlja delatnost sprovodi na svim dinarskim sredstvima na njegovim tekućim računima i na svim deviznim sredstvima na njegovim deviznim računima, osim onih koji su zakonom izuzeti od izvršenja (član 183. stav 1.); da se rešenje o izvršenju, odnosno zaključak o sprovođenju izvršenja dostavlja organizaciji za prinudnu naplatu sa nalogom da novčani iznos za koji je određeno izvršenje prenese sa računa izvršnog dužnika na račun izvršnog poverioca (član 185. stav 1.).

5. Ispitujući navode ustavne žalbe o povredi prava na pravično suđenje u predmetnom izvršnom postupku, Ustavni sud je zaključio da podnosilac svoje tvrdnje o povredi prava zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava temelji na činjenici da je Osnovni sud u Nišu proizvoljno primenio procesno pravo na njegovu štetu, pogrešno nalazeći da njegov predlog za izvršenje nema sve zakonom propisane elemente kako bi se sprovelo prinudno izvršenje potraživanja utvrđenog presudom donetom u parničnom postupku.

U konkretnom slučaju, veće izvršnog suda je ocenilo da predlog za izvršenje, koji je podneo podnosilac ustavne žalbe i kojim je traženo da se izvršenje sprovede zaplenom novčanih sredstava izvršnog dužnika, ne sadrži broj njegovog tekućeg računa, već samo broj tekućeg računa njegovog punomoćnika. Iz sadržine obrazloženja osporenog rešenja Osnovnog suda u Nišu IPV (I). 103/16 od 21. marta 2016. godine proizlazi da je izvršni sud ovakvu pravnu ocenu zasnovao praktično na stavu da Zakon o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine ne poznaje mogućnost da se izvršenje može sprovesti prenosom novčanih sredstava izvršnog dužnika na račun punomoćnika izvršnog poverioca, a na čemu je podnosilac ustavne žalbe insistirao, bazirajući predlog za izvršenje na sadržini punomoćja koje je izdato u parnici iz koga potiče potraživanje troškova postupka čija je prinudna naplata tražena.

S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje da iz odredbe člana 89. stav 1. tačka 4) Zakona o parničnom postupku iz 2011. godine proizlazi da je punomoćnik advokat na osnovu punomoćja izdatog za vođenje parnice ovlašćen da od protivne strane primi i naplati dosuđene troškove. Prema navedenoj odredbi , parnična stranka ima mogućnost da punomoćnika advokata još u toku parnice ovlasti da od protivne strane primi i naplati dosuđene troškove i tada tom punomoćniku u postupku izvršenja nije potrebno da, uz predlog za izvršenje, prilaže posebno punomoćje. Na taj način je punomoćnik iz reda advokata dobio novo ovlašćenje koje nije imao do stupanja na snagu pomenutog procesnog zakona. Dakle, radi se o posebnoj odredbi koja sadrži specijalno pravilo vezano za pravo na primanje i naplatu dosuđenih troškova, te stoga predstavlja izuzetak od pravila propisanih Zakonom o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine koje regulišu pitanje izvršenja na računu izvršnog dužnika. Sledom rečenog, Ustavni sud je ocenio da se odredbe Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine, koje se odnose na pomenuto sredstvo i predmet izvršenja, ne mogu tumačiti na način da se njihovo dejstvo proširuje i na punomoćnika (advokata) koji, na osnovu punomoćja datog u izvršnom postupku u ime izvršnog poverioca podnosi predlog za izvršenje, tražeći da se troškovi postupka sa računa izvršnog dužnika prenesu na njegov račun.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je zaključio da je osporenim drugostepenim rešenjem povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, te je usvojio ustavnu žalbu u ovom delu , saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (“Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), odlučujući kao u tački 1. izreke. S tim u vezi, Ustavni sud napominje da je pravni stav, u pogledu prava punomoćnika da na osnovu punomoćja traži prinudnu naplatu troškova parničnog postupka, zauzeo, pored ostalog, i u Odluci Už-6163/2018 od 13. februara 2020. godine.

Ustavni sud je našao da se štetne posledice u tvrđene povred e prava na pravično suđenje mogu otkloniti jedino poništajem osporenog rešenja i određivanjem da Osnovni sud u Nišu donese novu odluku o prigovoru podnosioca ustavne žalbe izjavljenom protiv rešenja istog suda I. 4140/15 od 25. decembra 2015. godine, pa je odlučio kao u tački 2. izreke, saglasno članu 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu.

S obzirom na to da je u ovoj ustavnopravnoj stvari poništeno osporeno drugostepeno rešenje i da će prigovor podnosioca ustavne žalbe biti predmet ponovnog razmatranja pred Osnovnim sudom u Nišu, to Ustavni sud nije posebno ispitivao tvrdnje podnosioca o povredi prava na sudsku zaštitu iz člana 22. Ustava i prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava u predmetnom izvršnom postupku.

6. Odlučujući o zahtevu podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete, Ustavni sud je zaključio da je, u konkretnom slučaju, utvrđivanje povrede prava na pravično suđenje dovoljno pravično zadovoljenje za podnosioca. Pri tome, Ustavni sud je imao u vidu da je prethodno odredio da će se štetne posledice zbog učinjene povrede prava otkloniti poništajem osporenog drugostepenog rešenja. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 89. st. 1. i 3. Zakona o Ustavnom sudu, odbio zahtev za naknadu materijalne štete, odlučujući kao u tački 3. izreke.

U vezi zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova sastavljanja žalbe, Ustavni sud ističe da je odredbom člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu propisano da učesnici u postupku sami snose svoje troškove i da je licima koja žele da izjave ustavnu žalbu pružena svojevrsna pravna pomoć kroz ustanovljeni obrazac ustavne žalbe i pisano uputstvo za popunjavanje obrasca ustavne žalbe (koji su dostupni preko internet stranice Ustavnog suda ili se na zahtev dostavljaju zainteresovanom licu), te smatra da nema uslova za određivanje naknade troškova postupka pred Sudom.

7. Saglasno svemu izloženom, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Povreda prava na pravično suđenje u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti