Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi zbog povrede prava na ograničeno trajanje pritvora

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu podnetu zbog dužine trajanja pritvora. Sud je utvrdio da su redovni sudovi naveli relevantne razloge za produženje pritvora i da su, uprkos trajanju postupka, pokazali zadovoljavajuću hitnost, te pravo na ograničeno trajanje pritvora nije povređeno.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić , dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov, dr Milan Škulić i Lidija Đukić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi A. D, M . V . i B . A , svih iz Subotice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 22. decembra 2022. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba A . D , B . A . i M . V . izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Subotici K. 102 /17 od 14. marta 201 8. godine i rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2. 324/18 od 26. marta 201 8. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. A. D, M . V . i B . A, svi iz Subotice su , 3. aprila 201 8. godine, preko punomoćnika V. J . Đ, advokata iz Subotice, Ustavnom sudu podneli ustavnu žalbu protiv rešenja označenih u izreci, zbog povrede prava na ograničeno trajanje pritvora i prava na pravično suđenje , zajemčenih odredbama čl. 31. i 32. Ustava Republike Srbije.

Podnosioci su istakli i povredu prava iz čl. 5. i 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, čije postojanje povrede Ustvani sud ceni u odnosu na odgovarajuće odredbe Ustava.

Ustavnom žalbom se osporavaju rešenja kojima je prema podnosiocima ustavne žalbe pravnosnažno produžen pritvor nakon donošenja nepravnosnažne prvostepene presude , zbog postojanja pritvorskih razloga iz člana 211. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivčnom postupku, a prema podnosiocu M. V . i zbog postojanja razloga iz člana 211. stav 1. tačka 1) Zakonika .

U ustavnoj žalbi je navedeno da pritvor protiv podnosilaca ustavne žalbe neprekidno traje od 18. jula 2013. godine; da su podnosioci ustavne žalbe nakon pravnosnažnosti presude Višeg suda u Subotici K. 21/16 od 18. oktobra 2016. godine (potvrđena presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž. 109/17 od 24. marta 2017. godine) upućeni na izdržavanje kazne zatvora u trajanju od po 30 godina zbog izvršenja četiri krivična dela; da je presudom Vrhovnog kasacionog suda Kzz. 489/2017 od 20. septembra 2017. godine usvojen zahtev za zaštitu zakonitosti podnosilaca ustavne žalbe, ukinute su pravnosnažne presude i predmet je vraćen na ponovni prvostepeni postupak; da je u ponovnom krivičnom postupku prema podnosiocima ustavne žalbe određen pritvor rešenjem Višeg suda u Subotici Kv. 212/17 od 20. septembra 2017. godine i produžavan rešenjem Višeg suda u Subotici Kv. 249/17 od 16. novembra 2017. godine (potvrđeno rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2. 1291/17 od 27. novembra 2017. godine), Kv. 11/18 od 15. janaura 2018. godine i ovde osporenim rešenjima.

Povredu prava na ograničeno trajanje pritvora iz člana 31. st. 2. i 3. Ustava Republike Srbije podnosioci obrazlažu navodima da se razlozi za pritvaranje podnosilaca od 16. avgusta 2013. godine do 26. marta 2018. godine stalno ponavljaju istim stereotipnim navodima; da sudovi nisu razmatrali primenu alternativnih mera kojima bi se postigla ista svrha.

U ustavnoj žalbi je navedno da su podnosioci ustav ne žalbe nepravnosnažnom presudom Višeg suda u Subotici K. 102/17 osuđeni na kazne zatvora, i to A . B . u trajanju od 20 godina, a A. D . i M . V . na po 7 godina, što znači da su u pritvoru izdržali 2/3 kazne.

Predloženo je da Ustavni sud utvrdi povredu označenih prava, poništi osporena rešenja, dosudi troškove zastupanja i utvrdi naknadu nematerijalne štete u iznosu od 20.000 evra .

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može podneti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud, je u sprovedenom postupku , izvršio uvid u dokumentaciju priloženu kao dokaz uz ustavnu žalbu i internet stranicu „Portal sudova Srbije“ www.portal.sud.rs, te utvrdi o sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovom ustavnosudskom predmetu:

Predmetni krivični postupak protiv podnosilaca ustavne žalbe započeo je donošenjem rešenja o sprovođenju istrage Višeg suda u Subotici Ki. 62/13 od 20. jula 2013. godine. Pritvor je prema podnosiocima ustavne žalbe određen rešenjem Višeg suda u Subotici Ki. 62/13 od 20. jula 2013. godine, a računao im se od 18. jula 2013. godine, kada su lišeni slobode.

Optužnicom Višeg javnog tužilaštva u Subotici Kt. 1/14, Kto. 2/14 od 17. januara 2014. godine, povodom koje je u Višem sudu u Subotici formiran predmet K. 5/14, podnosiocima ustavne žalbe stavljeno je na teret da su izvršili jedno krivično delo teško ubistvo i tri krivična dela razbojništva.

Viši sud u Subotici je pripremno ročište zakazao za 7. i 29. april 2014. godine, a glavni pretres je započeo 10. juna 2014. godine. U toku prvobitno vođenog prvostepenog postupka glavni pretres je bio zakazivan najmanje jedanput mesečno (sa izuzetkom u letnjoj pauzi), pa je tako u periodu od nepunih 16 meseci (od 10. juna 2014. godine do 1. oktobra 2015. godine) bio održan 11 puta od ukupno 14 zakazanih.

Presuda Višeg suda u Subotici K. 5/14 od 1. oktobra 2015. godine, kojom su podnosioci oglašeni krivim, je ukinuta rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Kž. 88/16 od 14. marta 2016. godine i predmet je vraćen na ponovni postupak. Predmet je primljen u Viši sud 19. aprila 2016. godine i dodeljen sudiji u rad pod brojem K. 21/16.

U ponovnom prvostepenom postupku Viši sud u Subotici je u predmetu K. 21/16 pripremno ročište zakazao za 22. jun, 22. i 26. avgust 2016. godine, a glavni pretres je započeo 21. septembra 2016. godine i završen 18. oktobra 2016. godine.

Presudom Višeg suda u Subotici K. 21/16 od 18. oktobra 2016. godine, koja je potvrđena presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž. 109/17 od 24. marta 2017. godine, podnosioci ustavne žalbe su osuđeni na po 30 godina zatvora zbog izvršenja jednog krivično g del a teško ubistvo i tri krivična dela razbojništva .

Rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Kzz. 489/17 od 20. septembra 2017. godine određeno je da se prekine sa izvršenjem pravnosnažnih presuda Višeg suda u Subotici K. 21/16 od 18. oktobra 2016. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1. 109/17 od 24. marta 2017. godine, na osnovu člana 488. stav 3. Zakonika o krivičnom postupku, sa obrazloženjem da sadržina podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti opravdava odluku suda da se prekine sa izvršenjem pravnosnažnih presuda.

Presudom Vrhovnog kasacionog suda Kzz. 489/17 od 20. septembra 2017. godine usvojeni su zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca podnosilaca ustavne žalbe, ukinute su pravnosnažne presude Višeg suda u Subotici K. 21/16 od 18. oktobra 2016. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1. 109/17 od 24. marta 2017. godine i predmet je vraćen na ponovno suđenje prvostepenom sudu. Predmet je primljen u Viši sud u Subotici 7. oktobra 2017. godine i zaveden pod brojem K. 102/2017.

U ponovnom prvostepenom postupku Viši sud u Subotici je u predmetu K. 102/17 pripremno ročište zakazao 7. i 9. februara 2018. godine, a glavni pretres je započeo 12. marta 2018. godine.

Rešenjem Višeg suda u Subotici Kv. 212/17 od 20. septembra 2017. godine, koje je potvrđeno rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1. 1107/17 od 10. oktobra 2017. godine prema podnosiocima ustavne žalbe A. D . i B . A . određen je pritvor na osnovu člana 211. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom posutpku, a prema podnosiocu M. V . po osnovu člana 211. stav 1. tač. 1) i 3) Zakonika, koji im se računa od dana prekida izvršenja kazne zatvora– 20. septembra 2017. godine.

Presudom Višeg suda u Subotici K. 102/17 od 15. marta 2018. godine A. B . je oglašen krivim da je izvršio krivično delo teško ubistvo iz člana 114. stav 4. Krivičnog zakonika i krivično delo razbojništva iz člana 206. stav 2. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika, za koja je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 20 godina, a podnosioci A . D . i M . V . su oglašeni krivim da su izvršili krivično delo razbojništva iz člana 206. stav 2. Krivičnog zakonika i osuđeni su na kazne zatvora u trajanju od po 7 godina.

Osporenim rešenjem Višeg suda u Subotici K. 102/17 od 14. marta 201 8. godine, koje je potvrđeno rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1. 324/18 od 26. marta 2018 . godine prema podnosiocima ustavne žalbe A. D . i B . A . produžen je pritvor na osnovu člana 211. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom posutpku, a prema podnosiocu M. V . po osnovu člana 211. stav 1. tač. 1) i 3) Zakonika, koji po tom rešenju može trajati do njihovog upućivanja u Zavod za izvršenje krivičnih sankcija, a najduže dok ne istekne vreme trajanja kazne na koju su osuđeni.

U obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja je navedeno da osnovanost produženja pritvora prema okrivljenom M . V . po zakonskom osnovu iz člana 211. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku proizlazi iz činjenice da je za imenovanim okrivljenim bila raspisana centralna poternica Policijske uprave u Kruševcu zbog bekstva iz Vaspitno -popravnog doma Kruševac, što i po oceni drugostepenog suda ima kvalitet osobite okolnosti koja osnovano ukazuje na opasnost od bekstva okrivljenog, ukoliko bi se našao na slobodi, na koji način bi ometao vođenje krivičnog postupka protiv njega. Što se tiče pritvorskog razloga iz člana 211. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku u obrazloženju osporenog rešenja je navedeno da su okrivljeni u predmetnom krivičnom postupku nepravnosnažno oglašeni krivim da su izvršili krivično delo razbojništava, a A. B . i kriv ično delo teškog ubistva, a kako iz kaznenih evidencija za okrivljene proizlazi da je A. D . ranije osuđivan zbog krivičnog dela raz bojništva, da je M. V . kao maloletnom licu izricana vaspitna mera zbog krivičnog dela protiv života i tela, a da je B. A . ranije višestruko osuđivan, između ostalog i zbog krivičnih dela protiv života i tela, to po oceni drugostepenog suda, navedene okolnosti, uz činjenicu da su okrivljeni nezaposleni, bez drugih izvora prihoda, čije pribavljanje je bilo osnovni motiv izvršenja krivičnih dela za koja se opravdano sumnjiče u predmetnom postupku, svakako imaju značaj bitnih okolnosti koje ukazuju na to da će okrivljeni, ukoliko bi se našli na slobodi, u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivičn o del o, zbog čega se određivanje pritvora prema njima po zakonskom osnovu iz člana 211. stav 1. tačka 3) Zakonika pokazuje kao nužno.

Period trajanja pritvora prema podnosiocima ustavne žalbe, koji u konkretnom predmetu treba razmatrati u smislu odredbe člana 31. Ustava, iznosi ukupno tri godine i nepuna četiri meseca, a sastoji se od tri posebna dela:

(1) od 18. jula 2013. godine, kada su lišeni slobode do 1. oktobra 2015. godine, kao dana donošenja prve prvostepene presude Višeg suda u Subotici K. 5/14 (dve godine i dva i po meseca);

(2) od 14. marta 2016. godine, kada je rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Kž. 88/16 ukinuta prvobitno doneta presuda Višeg suda u Subotici K. 5/14 i predmet vraćen na ponovno suđenje, do 18. oktobra 2016. godine, kada je doneta druga prvostepna presuda Višeg suda u Subotici K. 21/16 (sedam meseci);

(3) od 20. septembra 2017. godine, kada je je prema podnosiocima ustavne žalbe ponovo određen pritvor rešenjem Višeg suda u Subotici Kv. 212/17, nakon što su presudom Vrhovnog kasacionog suda Kzz. 489/17 od 20. septembra 2017. godine usvojeni zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca podnosilaca ustavne žalbe, ukinute pravnosnažne presude Višeg suda u Subotici K. 21/16 od 18. oktobra 2016. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1. 109/17 od 24. marta 2017. godine i predmet vraćen na ponovno suđenje prvostepenom sudu, do 14. marta 2018. godine kao dana donošenja nepravnosnažne presude Višeg suda u Subotici K. 102/17 i dana donošenja ovde osporenog prvostepenog rešenja (nepunih šest meseci).

Prema podacima sa internet stranice „Portal sudova Srbije“ (www.portal.sud.rs), podnosioci ustavne žalbe A. D . i M . V . su pre pravnosnažnosti presude Višeg suda u Subotici K. 102/17 od 15. marta 2018. godine sprovedeni na izdržavanje kazne zatvora 22. avgusta 2018. godine .

Iz dokumentacije koja je dostavljena uz dopunu ustavne žalbe od 10. janaura 2019. godine proizlazi da je presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž. 833/18 od 11. decembra 2018. godine žalba podnosioca B. A . u celosti odbijena, te je usvajanjem žalbe Višeg javnog tužilaštva u Subotici prvostepena presuda u odnosu na njega preinačena tako što je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 30 godina, dok je prvostepena presuda u odnosu na podnosioca ustavne žalbe A. D . preinačena tako što je on oslobođen od optužbe za sva dela koja su bila predmet postupka, pa mu je i pritvor ukinut, dok je M . V . kazna preinačena na pet godina i ukinut mu je pritvor, s obzirom na to da je isteklo vreme kazne na koju je osuđen.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora, da posle podizanja optužnice trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom i da se pritvorenik pušta da se brani sa slobode čim prestanu razlozi zbog kojih je pritvor bio određen ( član 31.) ; da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1 .).

Zakonikom o krivičnom postupku („ Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13 i 55/14) (u daljem tekstu: ZKP) propisano je: da pre donošenja pravnosnažne odluke o izricanju krivične sankcije, okrivljenom mogu biti ograničene slobode i prava samo u meri neophodnoj za ostvarenje cilja postupka, pod uslovima propisanim ovim zakonikom ( član 10. stav 1.); da se pritvor može odrediti samo pod uslovima predviđenim u ovom zakoniku i samo ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom, da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme i da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru i da će se u toku celog postupka pritvor ukinuti čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio određen ( član 210. st. 1. do 3.).

Odredbama člana 211. stav 1. ZKP propisano je da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo, ako se krije ili se ne može utvrditi njegova istovetnost ili u svojstvu optuženog očigledno izbegava da dođe na glavni pretres ili ako postoje druge okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva ( tačka 1 )), kao i ako osobite okolnosti ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo ili dovršiti pokušano krivično delo ili učiniti delo kojim preti ( tačka 3 )). Članom 216. ZKP je, pored ostalog, propisano: da od predaje optužnice sudu pa do upućivanja okrivljenog na izdržavanje krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode, pritvor se može odrediti, produžiti ili ukinuti rešenjem veća ( stav 1.); da se rešenje o određivanju, produženju ili ukidanju pritvora donosi po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka i branioca ( stav 2.); da je veće dužno da i bez predloga stranaka i branioca ispita da li još postoje razlozi za pritvor i da donese rešenje o produženju ili ukidanju pritvora, po isteku svakih 30 dana do potvrđivanja optužnice, a po isteku svakih 60 dana nakon potvrđivanja optužnice pa do donošenja prvostepene presude ( stav 3.); da protiv rešenja iz stava 2. ovog člana stranke i branilac mogu izjaviti žalbu, a javni tužilac može izjaviti žalbu i protiv rešenja kojim je odbijen predlog za određivanje pritvora, da se žalba, rešenje i ostali spisi dostavljaju odmah veću i da žalba ne zadržava izvršenje rešenja ( stav 5.).

Odredbom člana 346. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku („ Službeni glasnik RS“, br. 72/11 i dr) propisano da će predsednik veća odrediti pripremno ročište najkasnije u roku od 30 dana ako je optuženi u pritvoru, odnosno u roku od 60 dana ako je optuženi na slobodi, računajući od dana prijema potvrđene optužnice u sud.

5. Donoseći odluku u ovom ustavnosudskom predmetu, Ustavni sud ukazuje da je u više svojih odluka ( videti, pored ostalih, Odluku Už-4940/2010 od 31. marta 2011. godine, tačka 5. obrazloženja) zauzeo stanovište da dužina trajanja pritvora koja neće dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava iz člana 31, podrazumeva da nadležni sudovi u svojim odlukama navode relevantne i dovoljne razloge kojima opravdavaju trajanje mere pritvora i pokazuju posebnu hitnost u vođenju postupka. Imajući u vidu navedeno, kao i sadržinu ustavne žalbe, Ustavni sud je istaknute povrede prava iz člana 32. stav 1 . Ustava cenio u okviru prava iz člana 31. Ustava.

Uvažavajući praksu Evropskog suda za ljudska prava prilikom utvrđivanja trajanja pritvora prema članu 5. stav 3. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda , period koji se uzima u razmatranje počinje na dan kada je okrivljeni pritvoren, a završava na dan kada se utvrdi krivica, čak i kada to učini samo prvostepeni sud (vidi odluku u predmetu Evropskog suda za ljudska prava Đermanović protiv Srbije, predstavka broj 48497/06, od 23. februara 2010. godine, st. 65-67.).

Shodno tome, u ovom predmetu se period koji treba razmatrati sastoji od tri posebna dela: (1) od 18. jula 2013. godine, kada su lišeni slobode do 1. oktobra 2015. godine, kao dana donošenja prve prvostepene presude Višeg suda u Subotici K. 5/14 ( dve godine i dva i po meseca); (2) od 14. marta 2016. godine, kada je rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Kž. 88/16 ukinuta prvobitno doneta presuda Višeg suda u Subotici K. 5/14 i predmet vraćen na ponovno suđenje, do 18. oktobra 2016. godine, kada je doneta druga prvostepna presuda Višeg suda u Subotici K. 21/16 ( sedam meseci); (3) od 20. septembra 2017. godine, kada je je prema podnosiocima ustavne žalbe ponovo određen pritvor rešenjem Višeg suda u Subotici Kv. 212/17 do 14. marta 2018. godine kao dana donošenja nepravnosnažne presude Višeg suda u Subotici K. 102/17 i dana donošenja ovde osporenog prvostepenog rešenja ( nepunih šest meseci).

Stoga, po oceni Ustavnog suda, u predmetnom slučaju period koji treba uzeti u obzir iznosi tri godine i približno četiri meseca.

Pritvor prema podnosiocima ustavne žalbe je određen i produžavan zbog postojanja opravdane sumnje da su izvršili jedno krivično delo teško ubistvo i tri krivična dela razbojništva, dok je osporenim rešenjima pritvor prema njima pro dužen do upućivanja na izdržavanje kazne zatvora na koju su osuđeni zbog jednog krivičnog dela razbojništva, a B. A . i zbog krivičnog dela teškog ubistva .

Pored postojanja osnovane sumnje da je podnosilac izvršio krivično delo, a u cilju nesmetanog vođenja krivičnog postupka, što je uslov sine qua non za postojanje ustavnosti i zakonitosti kako prilikom određivanja tako i prilikom produžavanja mere pritvora ( videti, pored ostalih, Odluku Ustavnog suda Už-1429/2008 od 16. jula 2009. godine, tačka 7. obrazloženja), Viši sud u Subotici i Apelacioni sud u Novom Sadu su u osporenim rešenjima o produženju pritvora utvrdili da postoje osobite okolnosti koje ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo iz člana 211. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku , a da kod podnosioca ustavne žalbe M. V . postoji i opasnost od bekstva iz člana 211. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivčnom postupku .

U odnosu na navedeni pritvorski razlog, u obrazloženju osporenih rešenja je, pored ostalog, navedeno da osnovanost produženja pritvora prema okrivljenom M. V . po zakonskom osnovu iz člana 211. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku proizlazi iz činjenice da je za imenovanim okrivljenim bila raspisana centralna poternica Policijske uprave u Kr uševcu zbog bekstva iz Vaspitno-popravnog doma Kruševac, što i po oceni drugostepenog suda ima kvalitet osobite okolnosti koja osnovano ukazuje na opasnost od bekstva okrivljenog, ukoliko bi se našao na slobodi, na koji način bi ometao vođenje krivičnog postupka protiv njega. Što se tiče pritvorskog razloga iz člana 211. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku u obrazloženju osporenog rešenja je navedeno da su okrivljeni u predmetnom krivičnom postupku nepravnosnažno oglašeni krivim da su izvršili krivično del o razbojništava, a A. B . i kriv ično delo teškog ubistva, a kako iz kaznenih evidencija za okrivljene proizlazi da je A. D . ranije osuđivan zbog krivičnog dela raz bojništva, da je M. V . kao maloletnom licu izricana vaspitna mera zbog krivičnog dela protiv života i tela, a da je B . A . ranije višestruko osuđivan, između ostalog i zbog krivičnih dela protiv života i tela, to po oceni drugostepenog suda, navedene okolnosti, uz činjenicu da su okrivljeni nezaposleni, bez drugih izvora prihoda, čije pribavljanje je bilo osnovni motiv izvršenja krivičnih dela za koja se opravdano sumnjiče u predmetnom postupku, svakako imaju značaj bitnih okolnosti koje ukazuju na to da će okrivljeni, ukoliko bi se našli na slobodi, u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo, zbog čega se određivanje pritvora prema njima po zakonskom osnovu iz člana 211. stav 1. tačka 3) pokazuje kao nužno.

Uzimajući u obzir da je podnosilac ustavne žalbe B. A . nepravnosnažno oglašen krivim da je u periodu kraćem od meseca dana izvrši o krivičn o del o razbojništva i kriv ično delo teškog ubistva (izvršenog pri izvršenju krivičnog dela razbojništva), a podnosilac A. D . krivično delo razbojništva, te da se radi o licima bez izvora prihoda čije pribavljanje je bilo osnovni motiv izvršenja krivičnih dela za koja su oglašeni krivim u predmetnom postupku , te da su ranije osuđivani, zbog izvršenja istovrsnih krivičn ih dela koj a su im i u ovom krivičnom postupku stavljen a na teret, Ustavni sud prihvata da su nadležni sudovi osnovano smatrali da postoje konkretne osobite okolnosti koje, u ovom slučaju, ukazuju da će podnosioci ustavne žalbe B. A . i A. D , ukoliko se nađu na slobodi, u kratkom vreme nskom periodu ponoviti delo i da su te okolnosti takvog značaja da opravdavaju produženje mere pritvora.

Što se tiče podnosioca ustavne žalbe M. V, Ustavni sud je utvrdio da su sudovi , takođe opravdano, uzeli u obzir da je imenovani odgovarao kao maloletnik za krivično delo protiv života i tela ( delo sa elementima nasilja, kao i delo za koje je oglašen krivim), te da su kao ključn e okolnost i koj e ukazuj e na opasnost da će boravkom na slobodi ponoviti krivično delo cenili činjenicu da je predmetno krivčno delo izvršio dok se nalazio u bekstvu iz K azneno – popravnog doma u Kruševc u, kao i da mu je, kao licu bez zaposlenja, zakonitih prihoda i imovine, sticanje novčanih sredstava bio glavni motiv za izvršenje krivičnog dela za koje je osuđen, zbog čega se produženje pritvora i prema njemu pokazuje kao nužna mera.

Međutim, imajući u vidu da su se podnosioci do dana podnošenja ustavne žalbe neprekidno nalazi li u pritvoru tri godine i skoro četiri meseca, Ustavni sud naglašava da je za ocenu osnovanosti trajanja mere pritvora od značaja i to da li je krivični postupak vođen u skladu sa zahtevom hitnosti.

Ustavni sud ukazuje na to da je uvidom u internet stranicu „Portal sudova Srbije“ utvrđeno da je u krivičnom postupku koji se protiv podnosilaca ustavne žalbe vodio u predmetu K. 102/17 prvostepena presuda dva puta ukidana, što bi samo po sebi moglo da ukaže na to da dokazni postupak nije vođen sa potrebnom marljivošću i efikasnošću. Međutim, polazeći od toga da iz dostavljene dokumentacije i „Portala sudova Srbije“ proizlazi da je Viši sud u Subotici glavni pretres zakazivao u rokovima kraćim od mesec dana (sa izuzecima u toku letnjih pauza), kao i da glavni pretres u toku celokupnog trajanja predmetnog krivičnog postupka nije mogao da se održi svega četiri puta, te da je žalbeni postupak pred Apelacionim sudom u Novom Sadu u predmetu Kž. 88/16 a potom i u predmetu Kž. 109/17 trajao po tri meseca, kao i da je postupak po vanrednom pravnom leku trajao nešto duže od četiri meseca, Ustavni sud smatra da se se vođenje krivičnog postupka pred Višim sudom u Subotici ne može okarakterisati kao očigledno neažurno, a imajući u vidu činjenicu da je predmetni krivični postupak vođen protiv trojice okrivljenih zbog četiri krivična dela, Ustavni sud je ocenio da su sudovi pokazali zadovoljavajuću hitnost u vođenju predmetnog krivičnog postupka.

Imajući u vidu izloženo, Ustavni sud je utvrdio da osporenim rešenjima nije povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe, zajemčeno odredbama člana 31. st. 1. i 2. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15 - dr. zakon i 103/15) , ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu.

6. Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci .

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.