Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti ustavne žalbe protiv rešenja o produženju pritvora

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja o produženju pritvora. Sud je utvrdio da su redovni sudovi naveli relevantne i dovoljne razloge za produženje pritvora, posebno zbog opasnosti od ponavljanja krivičnog dela i ranije osuđivanosti podnosioca.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Vladan Petrov, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. D . iz Subotice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 13. oktobra 2022. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba M. D . izjavljena protiv rešenja Osnovnog suda u Subotici Kv. 236/19 od 3. aprila 2019. godine i rešenja Višeg suda u Subotici Kž2. 62/19 od 9. aprila 2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. D . iz Subotice podneo je Ustavnom sudu, 12. aprila 2019. godine, preko punomoćnika V . J . Đ, advokata iz Subotice, ustavnu žalbu protiv rešenja Osnovnog suda u Subotici Kv. 236/19 od 3. aprila 2019. godine i rešenja Višeg suda u Subotici Kž2. 62/19 od 9. aprila 2019. godine, zbog povrede prava iz člana 31. st. 2. i 3. Ustava Republike Srbije. Podnosilac je istakao i povrede prava iz člana 5. stav 1. tačka c) i člana 5. stav 3. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Kako se odredbe člana 5. stav 1. tačka c) i člana 5. stav 3. navedene Evropske konvencije sadržinski ne razlikuju od prava zajemčenih odredbama člana 27. stav 1. i člana 31. Ustava Republike Srbije, to Ustavni sud postojanje povreda ovih prava ceni u odnosu na označene odredbe Ustava.

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno: da se razlozi za pritvaranje od 19. septembra 2018. godine do 3. aprila 2019. godine stalno ponavljaju istim, stereotipnim navodima, doslovce istim rečima, te da su samo zamenjeni datumi i brojevi rešenja; da čak i pod pretpostavkom da su u početku bili osnovani razlozi za pritvor, posle tako dugog vremena od pritvaranja to više nisu bili, jer se više nije mogla razumno braniti teza da posle tako dugog perioda od određivanja pritvora zaista postoji opasnost za ponavljanje krivičnog dela u kratkom roku; da redovni sudovi nisu ni razmatrali alternative pritvoru, tj. primenu blažih mera kojima bi se postigla željena svrha, kao i da sud nije postupao sa dužnom hitnošću, a pritvor je i pored toga stalno produžavan.

Podnosilac je predložio da Ustavni sud utvrdi povredu označenih prava i poništi osporena rešenja, te da utvrdi pravo na naknadu nematerijalne štete.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može podneti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom prethodnom postupku, iz dostavljene dokumentacije, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje :

Rešenjem Osnovnog suda u Subotici K. 572/18 od 19. septembra 2018. godine prema okrivljenom, ovde podnosiocu, određen je pritvor na osnovu člana 498. u vezi člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP, koji je po ovom rešenju mogao trajati najduže 30 dana, a koji se računao od hapšenja okrivljenog, tj. od 17. septembra 2018. godine.

Osnovno javno tužilaštvo u Subotici je 16. oktobra 2018. godine protiv okrivljenog podnelo optužni predlog zbog postojanja opravdane sumnje da je izvršio krivično delo teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1) KZ, a krivični postupak je u vreme podnošenja ustavne žalbe bio u fazi glavnog pretresa.

Pritvor prema okrivljenom je do donošenja osporenih rešenja Osnovnog suda u Subotici Kv. 236/19 od 3. aprila 2019. godine i Višeg suda u Subotici Kž2. 62/19 od 9. aprila 2019. godine produžavan u više navrata, poslednji put rešenjem Osnovnog suda u Subotici Kv. 161/19 od 6. marta 2019. godine, koje je potvrđeno rešenjem Višeg suda u Subotici Kž2. 44/19 od 15. marta 2019. godine. Za to vreme, kako to proizlazi iz dokumentacije dostavljene uz ustavnu žalbu, pred Osnovnim javnim tužilaštvom u Subotici je saslušan okrivljeni i ispitano je više svedoka, dok je na glavnom pretresu pred Osnovnim sudom u Subotici saslušan okrivljeni, ispitano je više svedoka, donete su naredbe koj ima je određeno veštač enje tržišne vrednosti oduzetih pokretnih stvari i daktiloskopsko veštačenje, te je ispitan veštak u vezi datog nalaza i mišljenja od 16. januara 2019. godine.

Osporenim rešenjem Osnovnog suda u Subotici Kv. 236/19 od 3. aprila 2019. godine prema okrivljenom je produžen pritvor na osnovu člana 498. u vezi člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP, koji je mogao trajati najduže 30 dana, odnosno do 3. maja 2019. godine. U obrazloženj u ov og rešenja je, pored ostalog, navedeno: da je prilikom odlučivanja, veće imalo u vidu činjenicu da postoji opravdana sumnja da je okrivljeni izvršio krivično delo teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1) KZ, te da je reč o licu koje je do sada osuđivano zbog izvršenja istovrsnog krivičnog dela protiv imovine, odnosno, da je okrivljeni do sada osuđivan presudom Osnovnog suda u Vrbasu K. 519/16 od 6. juna 2017. godine zbog izvršenja krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1. KZ, te mu je izrečena uslovna osuda, kojom mu je vreme proveravanja utvrđeno do 6. juna 2020. godine; da je optužnim aktom OJT u Subotici okrivljenom stavljeno na teret da je novo krivično delo izvršio u vreme proveravanja određenog prethodnom presudom; da je veće imalo u vidu i da je naredni pretres zakazan za 9. april 2019. godine; da opravdana sumnja da je okrivljeni u kratkom vremenskom periodu izvršio istovrsno krivično delo, po mišljenju ovog veća, upravo predstavlja osobite okolnosti koje ukazuju da bi mogao nastaviti sa vršenjem krivičnih dela, odnosno, da bi u kratkom vremenskom periodu mogao ponoviti krivično delo, te da se pritvor, u konkretnom slučaju, pokazuje kao jedina adekvatna mera za nesmetano vođenje krivičnog postupka, odnosno, da se ista svrha ne bi mogla postići nekom blažom merom; da je zbog svega navedenog, stav ovog veća da je prema okrivljenom neophodno produžiti pritvor na osnovu člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP.

Osporenim rešenjem Višeg suda u Subotici Kž2. 62/19 od 9. aprila 2019. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog i potvrđeno je prvostepeno rešenje, a u obrazloženju je, između ostalog, navedeno: da navodi branioca okrivljenog vezani za protek vremena od poslednje osude nisu osnovani, jer se radi o kratkom periodu kada čak i vreme provere po prethodnoj uslovnoj osudi nije isteklo, a okrivljeni je opravdano sumnjiv da je izvršio novo istovrsno krivično delo, o čemu se izjasnio i prvostepeni sud; da intezitet opasnosti od ponavljanja krivičnog dela ne opravdava zamenu pritvora blažom merom, niti bi se u ovom trenutku time mogla postići ista svrha, odnosno nesmetano vođenje krivičnog postupka.

4. Odredbama Ustava, na čije povrede se podnosilac poziva u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost i da je lišenje slobode dopušteno samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom (član 27. stav 1.); da trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora, da pritvor određen odlukom prvostepenog suda traje u istrazi najduže tri meseca, a viši sud ga može, u skladu sa zakonom, produžiti na još tri meseca i da ako do isteka ovog vremena ne bude podignuta optužnica, okrivljeni se pušta na slobodu, da posle podizanja optužnice trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom, da se pritvorenik pušta da se brani sa slobode čim prestanu razlozi zbog kojih je pritvor bio određen (član 31. st. 1. do 3.)

Zakonikom o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13, 55/14 i 35/19) propisano je: da pre donošenja pravnosnažne odluke o izricanju krivične sankcije, okrivljenom mogu biti ograničene slobode i prava samo u meri neophodnoj za ostvarenje cilja postupka, pod uslovima propisanim ovim zakonikom (član 10. stav 1.); da se pritvor može odrediti samo pod uslovima predviđenim u ovom zakoniku i samo ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom, da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme i da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru i da će se u toku celog postupka pritvor ukinuti čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio određen (član 210. st. 1. do 3.); da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako osobite okolnosti ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo ili dovršiti pokušano krivično delo ili učiniti krivično delo kojim preti (član 211. stav 1. tačka 3) ); da se od predaje optužnice sudu pa do upućivanja okrivljenog na izdržavanje krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode, pritvor može odrediti, produžiti ili ukinuti rešenjem veća, da se rešenje o određivanju, produženju ili ukidanju pritvora donosi po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka i branioca, da je veće dužno da i bez predloga stranaka i branioca ispita da li još postoje razlozi za pritvor i da donese rešenje o produženju ili ukidanju pritvora, po isteku svakih 30 dana do potvrđivanja optužnice, a po isteku svakih 60 dana nakon potvrđivanja optužnice pa do donošenja prvostepene presude (član 216. st. 1. do 3.).

5. Ustavni sud, pre svega, konstatuje da podnosilac ustavne žalbe osporava rešenja kojima je prema njemu pravnosnažno produžen pritvor.

Takođe, Ustavni sud konstatuje da podnosilac u odnosu na osporena rešenja ističe povredu prava na slobodu i bezbednost i prava na ograničeno trajanje pritvora.

Polazeći od navoda ustavne žalbe kojima podnosilac obrazlaže istaknute povrede prava iz člana 27. stav 1. i člana 31. Ustava, Ustavni sud je ocenio da se izneti razlozi u suštini odnose na pravo u pogledu trajanja pritvora, te je sve navode ustavne žalbe cenio u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 31. Ustava.

6. Ustavni sud ističe da postojanje osnovane sumnje na kojoj se zasniva lišenje slobode, utemeljene na relevantnim dokazima, predstavlja suštinski deo garancija protiv proizvoljnog hapšenja i predstavlja conditio sine qua non kako za određivanje, tako i za produženje mere pritvora. Istovremeno, Ustavni sud naglašava da se ne može upuštati u instanciono odlučivanje, kao i da nije u njegovoj nadležnosti da ceni da li na osnovu dokaza na kojima se zasniva rešenje o određivanju ili produženju mere pritvora, proizlazi osnovana sumnja da je neko lice izvršilo krivično delo.

Ustavni sud je u više svojih odluka (videti, pored ostalih, Odluku Už-4940/2010 od 31. marta 2011. godine, tačka 5. obrazloženja) zauzeo stanovište da dužina trajanja pritvora koja neće dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava iz člana 31, podrazumeva da nadležni sudovi u svojim odlukama navode relevantne i dovoljne razloge kojima opravdavaju trajanje mere pritvora i pokazuju posebnu hitnost u vođenju postupka.

Prilikom ocene osnovanosti navoda ustavne žalbe, Ustavni sud i u ovom ustavnosudskom predmetu polazi od već zauzetog stava da ustavno jemstvo da sud trajanje pritvora svodi na najkraće vreme, imajući u vidu razloge pritvora, znači obavezu nadležnih sudova da u svojim odlukama navedu relevantne i dovoljne razloge kojima se opravdava trajanje mere pritvora, kao i da u vođenju postupka u kome se prema okrivljenom primenjuje mera pritvora pokažu primerenu hitnost.

Ustavni sud konstatuje da trajanje pritvora od podizanja optužnice do završetka krivičnog postupka Ustavom i Zakonikom o krivičnom postupku nije ograničeno, ali je nadležni sud, saglasno odredbama člana 31. stav 2. Ustava i člana 210. st. 2. i 3. i člana 216. Zakonika o krivičnom postupku, dužan da trajanje pritvora svede na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom, i da u određenim vremenskim intervalima, po službenoj dužnosti i bez predloga stranaka, ispita da li još postoje razlozi za zadržavanje lica u pritvoru ili ne, odnosno da pažljivo ispita opravdanost produženja pritvora s obzirom na okolnosti svakog konkretnog slučaja i podrobno obrazloži razloge zbog kojih smatra da legalni i legitimni ciljevi pritvora i dalje postoje. Ukoliko takvi razlozi i dalje postoje, pritvor se rešenjem produžava do dalje odluke suda, a najduže dok ne istekne kazna zatvora izrečena prvostepenom presudom. Takođe, nadležni sud je dužan da sa naročitom hitnošću postupa u pritvorskim predmetima.

Ocenjujući u konkretnom slučaju navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta povrede Ustavom zajemčenog prava iz člana 31. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da je podnosilac do podnošenja ustavne žalbe u pritvoru proveo nepunih sedam meseci.

Dalje, Ustavni sud je utvrdio da je nadležni sud blagovremeno ispitao opravdanost produženja pritvora, odnosno, utvrdio i naveo dalje postojanje zakonskog osnova za pritvor, obrazlažući razloge zbog kojih je smatrao da je produženje pritvora opravdano. Dakle, Ustavni sud nalazi da su nadležni sudovi za svoju odluku da prema podnosiocu ustavne žalbe produže pritvor dali relevantne i dovoljne razloge. Tačnije, nadležni sudovi su opravdanost i zakonitost produženja mere pritvora obrazložili na ustavnopravno prihvatljiv način, koji, po oceni Ustavnog suda, nije posledica arbitrernog i proizvoljnog postupanja, pri čemu su jasno i detaljno obrazložili postojanje pritvorsk og razloga iz člana 211. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku. Naime, pored postojanja opravdane sumnje da je podnosilac izvršio krivično delo teška krađa, Osnovni i Viši sud u Subotici su u osporenim rešenjima utvrdili da postoje osobite okolnosti koje ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo i kao razlog naveli da je reč o licu koje je do sada osuđivano zbog izvršenja istovrsnog krivičnog dela protiv imovine, odnosno da je osuđen presudom Osnovnog suda u Vrbasu K. 519/16 od 6. juna 2018. godine i da mu je izrečena uslovna osuda sa rokom provere do 6. juna 2020. godine. Dalje, nadležni sudovi su u osporenim rešenjima ocenili da se pritvor, u konkretnom slučaju, pokazuje kao jedina adekvatna mera za nesmetano vođenje krivičnog postupka i da se ista svrha ne bi mogla postići blažom merom. Takođe, po oceni Ustavnog suda, iz dokumentacije dostavljene uz ustavnu žalbu proizlazi da je prvostepeni sud pokazao revnost u vođenju krivičnog postupka.

Konačno, kako je najkraće neophodno vreme trajanja pritvora relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima, Ustavni sud je ocenio da se trajanje pritvora u konkretnom slučaju objektivno ne može smatrati nerazumno dugim.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ocenio da nisu osnovane tvrdnje podnosioca da mu je osporenim rešenjim a Osnovnog suda u Subotici Kv. 236/19 od 3. aprila 2019. godine i Višeg suda u Subotici Kž2. 62/19 od 9. aprila 2019. godine povređeno pravo zajemčeno odredb ama člana 31 .Ustava.

U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato, pored mnogih drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

Sledom svega izloženog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu , ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu.

7. S obzirom na sve izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42a stav 1. tačka 5) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.