Usvajanje ustavne žalbe zbog povrede prava na pravično suđenje

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i poništava presudu Apelacionog suda zbog povrede prava na pravično suđenje. Drugostepeni sud je propustio da oceni navode iz blagovremeno podnete dopune žalbe, čime je podnosiocima uskratio pravo na obrazloženu odluku.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3906/2014
03.11.2016.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Dragiša B. Sl ijepčević, dr Marija Draškić, dr Bosa Nenadić, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i dr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Davora Kojića, Mare Kojić i Nedeljka Kojića, svih iz Temerina, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 3. novembra 201 6. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Davora Kojića, Mare Kojić i Nedeljka Kojića i utvrđuje da je presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 4134/13 od 1 1. marta 201 4. godine povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se presuda Apelaciono g sud a u Novom Sadu Gž. 4134/13 od 11. marta 2014. godine i određuje da taj sud donese novu odluku o žalbama stranaka izjavljenim protiv presude Osnovnog suda u Novom Sadu - Sudska jedinica u Temerinu P. 53717/10 od 2. aprila 2013. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Davor Kojić , Mara Kojić i Nedeljk o Kojić , svi iz Temerina, podneli su 5. maja 201 4. godine, preko punomoćnika Dušana Đurđeva, advokata iz Temerina, Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presud e Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 4134/13 od 11. marta 2014. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčen og odredb om člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Podnosioci ustavne žalbe smatraju da im je osporenom presudom drugostepenog suda, kojom je delimično preinačena, te delimično potvrđena prvostepena presuda Osnovnog suda u Novom Sadu - Sudska jedinica u Temerinu P. 53717/10 od 2. aprila 2013 . godine, povređeno pravo na pravično suđenje jer drugostepeni sud nije cenio njihove navode iz dopune žalbe iznete u podnesku od 24. juna 2013. godine, zaključivši da je taj podnesak predat nakon isteka zakonskog roka za izjavljivanje žalbe, a bez obrazloženja za takav zaključak. Po mišljenju podnosilaca, drugostepeni sud je propustio da primeni odredbe procesnog prava iz člana 107. st. 1. i 3. tada važećeg Zakona o parničnom postupku, kao i da postupi u skladu sa Zaključkom usvojenim na sednici građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 13. septembra 2010. godine u vezi postupanja sa podneskom koji sadrži objašnjenja ili dopunu navoda iz pravnog leka upućenog sudu po isteku zakonskog roka. Kako su podnosioci njihovu dopunu žalbe uputili telegrafskom putem - telegramom od 19. juna 2013. godine, u roku za izjavljivanje žalbe, s tim da je pisani podnesak dopune žalbe predat sudu preporučenom pošiljkom 24. juna 2013. godine, upravo u zakonskom roku od tri dana, uz primenu pravila računanja rokova i "pomeranja" roka kada poslednji dan pada na neradni dan - subotu, to je pravilnom primenom procesnih odredbi drugostepeni sud bio u obavezi da oceni i njihove navode iz dopune date u podnesku od 18 strana, a ne da ih "onemogući da se u drugostepenom postupku obrate sudu". Podnosioci su se u ustavnoj žalbi pozivali i na povredu prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava, jer njihova dopuna nije uzeta u razmatranje, ali su zahtevali od Ustavnog sud a da utvrdi povredu prava na pravično suđenje osporenom presudom , te da poništi osporenu presudu i odredi da Apelacioni sud u Novom Sadu donese novu odluku o njihovoj žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu uvida u dokaze dostavljene uz ustavnu žalbu , kao i spise predmeta P. 53717/10 Osnovnog suda u Novom Sadu - Sudska jedinica u Temerinu, utvrdio sledeće:

Podnosioci ustavne žalbe su u parnici, vođenoj po tužbi tužilje M.K. iz Temerina, sa privremenim boravištem u Austriji, radi raspravljanja spornih pitanja u vezi sa sticanjem u porodičnoj zajednici, te bračnom tekovinom, odnosno radi neosnovanog obogaćenja i isplate, imali svojstvo tuženih-protivtužilaca (prvotuženi je bivši muž tužilje, a drugotuženi i trećetužena su njegovi roditelji).

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu - Sudska jedinica u Temerinu P. 53717/10 od 2. aprila 2013. godine odlučeno je o tužbenom zahtevu tužilje i protivtužbenom zahtevu podnosilaca ustavne žalbe. Punomoćnik tužilje-protivtužene je navedenu presudu primio 27. maja 2013. godine, a punomoćnik tuženih-protivtužilaca 4. juna 2013. godine. Rok za žalbu je bio 15 dana od dana prijema presude.

Parnične stranke su nezadovoljne navedenom prvostepenom presudom izjavile žalbe, i to: punomoćnik tužilje-protivtužene 7. juna 2013. godine, a punomoćnik tuženih-protivtužilaca 19. juna 2013. godine. Žalba punomoćnika tuženih-protivtužilaca, izjavljena iz svih zakonskih razloga, bez obrazloženja, predata je neposredno sudu 19. juna 2013. godine, a tog istog dana (19. juna 2013. godine) punomoćnik je telegramom broj 11995040218290 dopunio izjavljenu žalbu, navodeći da će detaljno obrazloženje dostaviti u zakonskom roku od tri dana. Preporučenom pošiljkom PTT 21232 R 90268629 je 24. juna 2013. godine (ponedeljak) upućen sudu podnesak pod nazivom "dopuna - obrazloženje žalbe tuženih".

Poslednji dan roka za žalbu za podnosioce ustavne žalbe bio je 19. jun 2013. godine i padao je u sredu, treći dan za dostavljanje urednog podneska dopune žalbe (nakon telegrafske pošiljke od 19. juna 2013. godine) bio je 22. jun 2013. godine , što je bila subota, a 24. jun 2013. godine, kada je preporučena pošiljka predata pošti bio je ponedeljak.

Odlučujući o žalbi parničnih stranaka, Apelacioni sud u Novom Sadu je osporenom presudom Gž. 4134/13 od 11. marta 2014. godine žalbu tužilje odbio, žalbu tuženih delimično usvojio, delimično odbio, te ožalbenu presudu Osnovnog suda u Novom Sadu - Sudska jedinica u Temerinu P. 53717/10 od 2. aprila 2013 . godine preinačio u delu kojim je naložena alternativna obaveza isplate iznosa od 100.000,00 dinara i obaveze predaje pokretnih stvari u stavu 2. izreke prvostepene presude, tako što je u tom delu tužbeni zahtev odbio; potvrdio prvostepenu presudu u preostalom pobijanom delu kojim je tužbeni zahtev usvojen, protivtužbeni zahtev odbijen i odlučeno o parničnim troškovima i odredio da svaka stranka snosi svoje troškove žalbenog postupka. U obrazloženju osporene presude je, između ostalog, navedeno, a u delu koji se odnosi na pismeni podnesak od 24. juna 2013. godine - obrazloženje telegramske dopune žalbe tuženih-protivtužilaca od istog datuma, da taj sud ovaj podnesak nije mogao ceniti budući da je on predat nakon isteka zakonskog roka za izjavljivanje žalbe. Ovo zato što su tuženi-protivtužioci svoje pravo na pravni lek iskoristili predajom sudu „potpune“ žalbe na dan 19. juna 2013. godine, koja je s obzirom na prijem pobijane presude 4. juna 2013. godine, izjavljena poslednjeg dana roka iz člana 355. stav 1. ZPP.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se, između ostalog, ukazuje ustavnom žalbom, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04, 111/09 i 36/11) (u daljem tekstu: ZPP), koji se, saglasno odredbi člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), primenjivao do okončanja parnice, a koje su od uticaja na odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari, bilo je propisano: da se tužba, protivtužba, odgovor na tužbu i pravni lekovi podnose u pismenom obliku (podnesci) (član 100. stav1. ); da se rokovi računaju na dane, mesece i godine (član 106. stav1. ); da se kao prvi dan roka određenog na dane uzima dan posle dana dostavljanja ili saopštenja odluke ili posle dana u koji pada događaj od koga se po zakonu računa početak roka (član 106. stav 2.); da ako poslednji dan roka pada na državni praznik ili u nedelju, ili u neki drugi dan kad sud ne radi, rok ističe protekom prvog narednog radnog dana (član 106. stav 4.); da je podnesak koji je vezan za rok blagovremen ako je predat sudu pre isteka roka i da se d an predaje podneska upućenog sudu preko pošte preporučenom pošiljkom ili upućenog telegrafskim putem smatra kao dan predaje sudu (član 107 . st . 1. i 2.); da, ako je podnesak upućen telegrafskim putem, smatraće se da je dat u roku samo ako uredan podnesak naknadno bude predat sudu ili bude upućen sudu preporučenom pošiljkom u roku od tri dana od dana predaje telegrama pošti (član 107. st av 3.).

5. Analizirajući osporenu presudu sa stanovišta odredbe člana 32. stav 1. Ustava , Ustavni sud, pre svega, naglašava da je njegova nadležnost u postupku po ustavnoj žalbi ograničena na utvrđivanje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja povređeno ili uskraćeno ustavno pravo podnosioca. Ustavni sud nije nadležan da vrši proveru utvrđenih činjenica i načina na koji su sudovi i drugi državni organi i organizacije kojima su poverena javna ovlašćenja tumačili pozitivnopravne propise. Ustavni sud ukazuje da je izvan njegove nadležnosti da procenjuje pravilnost zaključaka sudova ili drugih organa u pogledu ocene dokaza, osim ukoliko je ova ocena očigledno proizvoljna.

Ustavni sud je u sprovedenom postupku utvrdio da je osporen a presuda doneta od strane Ustavom i zakonom ustanovljenog suda, koji je u sprovedenom postupku odlučio na osnovu činjenica utvrđenih u postupku pred nadležnim prvostepenim sudom. Sud podseća da se prilikom razmatranja garancija iz člana 32. stav 1. Ustava ne sme zastati na formalnom ispitivanju da li su one poštovane, već se mora ići i korak dalje, tj. osporena odluka se mora sagledati i u svetlu garancija koje nisu izričito predviđene. Jedna od takvih garancija se odnosi na obavezu suda da obrazloži svoju odluku (sa tim u vezi, videti odluku Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Ruiz Torija protiv Španije, od 9. decembra 1994. godine, § 29 .). Prilikom davanja odgovora na pitanje da li obrazloženje sudske odluke zadovoljava standarde prava na pravično suđenje, trebalo bi voditi računa o okolnostima konkretnog slučaja i prirodi određene odluke. Sudska odluka ne može da bude bez ikakvog obrazloženja, niti lapidarnog karaktera (videti odluke Evropskog suda za ljudska prava: Georgiadis protiv Grčke, od 29. maja 1997. godine, § 43; Higgins i ostali protiv Francuske, od 19. februara 1998. godine, § 43 .).

U konkretnom slučaju, podnosioci ustavne žalbe se prevashodno ne slažu sa zaključkom Apelacionog suda u osporenoj presudi da je njihova dopuna žalbe iz podneska od 24. juna 2013. godine predata po proteku zakonskog roka za žalbu.

Po shvatanju Ustavnog suda, u situaciji kada su odredbama člana 107. Zakona o parničnom postupku detaljno propisani uslovi za ocenu blagovremenosti podnesaka vezanih za rok, pa i onih koji su upućeni telegrafskim putem, drugostepeni sud nije dao dovoljne razloge kojim bi opravdao pravni zaključak da je podnesak od 24. juna 2013. godine predat nakon isteka zakonskog roka za izjavljivanje žalbe. Ovo nerazmatranje pitanja koja su od ključnog znač aja za primenu merodavnog prava dovelo je do povrede prava na obrazloženu sudsku odluku, te posledično, i do proizvoljnog pravnog zaključka suda o tome da je "potpuna" žalba predata 19. jula 2013, te da su tuženi-protivtužioci predali dopunu po isteku roka za žalbu i time izgubili pravo da se prvostepena odluka ispita i povodom njihovih navoda žalbe.

Ustavni sud, ipak, ne prejudicirajući kakav konačan ishod ove parnice treba da bude, ocenjuje da osporen a presuda nije obrazložena na način koji zadovoljava uslove utvrđene odredbom člana 32. stav 1. Ustava, odnosno da ne zadovoljava standarde pravičnog suđenja uspostavljene ustavnosudskom praksom i praksom Evropskog suda za ljudska prava.

6. Na osnovu izloženog i odredaba člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, te je utvrdio da je osporenim aktom povređeno pravo podnosi laca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tačk i 1. izreke, dok je u tački 2. izreke poništio presudu Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 4134/13 od 11. marta 2014. godine i odredio da taj sud donese novu odluku o žalbama stranaka izjavljenim protiv presude Osnovnog suda u Novom Sadu - Sudska jedinica u Temerinu P. 53717/10 od 2. aprila 2013. godine.

7. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Usvajanje ustavne žalbe zbog povrede prava na pravično suđenje

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti