Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu Anke Bošnjak zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u složenom parničnom postupku koji je trajao skoro osam godina. Utvrđena je odgovornost prvostepenog suda i dosuđena naknada nematerijalne štete od 500 evra.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3909/2012
29.01.2015.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Anke Bošnjak iz Leskovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 29. januara 201 5. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Anke Bošnjak i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu P. 378/10 (inicijalno predmet Opštinskog suda u Leskovcu P. 1643/04) podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku , zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.

O b r a z l o ž e nj e

1. Anka Bošnjak iz Leskovca, preko punomoćnika Zlatimira Stevanovića, advokata iz Leskovca, podnela je 14. maja 2012. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku , zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu P. 378/10 (inicijalno predmet Opštinskog suda u Leskovcu P. 1643/04).

U ustavnoj žalbi podnositeljka je opisala tok predmetnog parničnog postupka i istakla da je trajao sedam godina i 11 i po meseci, od čega je samo prvostepeni postupak trajao sedam godina, te da se ne može smatrati da je okončan u razumnom roku, kao i da u tom postupku nije bilo posebno složenih činjeničnih i pravnih pitanja o kojima je sud trebalo da se izjašnjava. Od Ustavnog suda je traženo da usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenog prava, kao i pravo na naknadu nematerijalne štete prouzrokovane povredom Ustavom zajemčenog prava. Podnositeklja je istakla i zahtev za naknadu materijalne štete u visini troškova predmetnog parničnog postupka, kao i zahtev za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Leskovcu P. 378/10 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe, kao tužilja, podnela je 14. aprila 2004. godine tužbu Opštinskom sudu u Leskovcu protiv tuženog - svog bivšeg supruga M.B. Tužbom je traženo da sud obaveže tuženog da se iseli iz određenog stana i da tužilji isplati iznos od 7.500 evra, kao i da utvrdi da je tužilja vlasnik, odnosno suvlasnik većeg broja opredeljenih pokretnih stvari, te da obaveže tuženog da tužilji naknadi ½ od ukupno nastalih troškova za utrošenu električnu energiju, vodu i telefon u predmetnom stanu i vrednost određenog oružja. Povodom ove tužbe formiran je predmet P. 1643/04. Tuženi je 25. maja 2006. godine podneo protivtužbu, kojom je tražio da se utvrdi da je vlasnik ½ idealnih delova predmetnog stana i većeg broja određenih pokretnih stvari.

Prvo ročište za glavnu raspravu u ovom predmetu zakazano je za 7. jun 2005. godine. Opštinski sud u Leskovcu je zakazao još 24 ročišta, od kojih je poslednje zakazano za 6. novembar 2009. godine, ali ono nije održano jer je u toku bio postupak izbora sudija. Pored navedenog, u ovoj fazi postupka nije održano još pet ročišta, od kojih jedno na zahtev tužilje.

Nakon uspostavljanja nove mreže sudova u Republici Srbiji u 2010. godini, predmetni postupak je vođen pred Osnovnim sudom u Leskovcu, pod poslovnim brojem P. 378/10. Prvo ročište u ovoj fazi postupka zakazano je za 28. decembar 2010. godine, a nije održano na zahtev tužilje. Do zaključenja glavne rasprave zakazana su još tri ročišta.

Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P. 378/10 od 22. avgusta 2011. godine delimično su usvojeni i tužbeni zahtev tužilje-protivtužene i protivtužbeni zahtev tuženog-protivtužioca. Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž. 2243/11 od 29. marta 2012. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužilje-protivtužene, te je potvrđena označena prvostepena presuda.

4. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica, Ustavni sud je, pre svega, konstatovao da je postupak čije se trajanje osporava ustavnom žalbom, od podnošenja tužbe 14. aprila 2004. godine Opštinskom sudu u Leskovcu, pa do njegovog pravnosnažnog okončanja, donošenjem presude Apelacionog suda u Nišu od 29. marta 2012. godine, trajao sedam godina i 11 i po meseci.

Sa druge strane, ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ceni povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud konstatuje da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da je sudski postupak po svojoj prirodi jedinstvena celina, koja počinje pokretanjem postupka, podnošenjem tužbe, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, Ustavni sud je zaključio da su ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka, u konkretnom slučaju, uzme u obzir celokupni period trajanja predmetnog parničnog postupka.

Navedeno trajanje parničnog postupka ukazuje da taj postupak nije okončan u granicama razumnog roka, što potvrđuje i činjenica da prvostepeni sud u dva perioda od po 14 meseci nije zakazao nijedno ročište, a da za to nije bilo opravdanog razloga.

Ustavni sud je ocenio i da je podnositeljka imala interes da se predmetni parnični postupak efikasno okonča, ali da je, zahtevom da se dva zakazana ročišta ne održe, u manjoj meri doprinela navedenoj dužini trajanja postupka.

Takođe, Ustavni sud je ocenio da je predmetni parnični postupak bio izuzetno složen, s obzirom na to da je sud trebalo da odluči o većem broju različitih zahteva parničnih stranaka, među kojima i da utvrdi pravo svojine na više nepokretnih i pokretnih stvari stečenih u toku trajanja zajednice života parničnih stranaka. Međutim, prema oceni Ustavnog suda, opisana složenost postupka ne može, u potpunosti, da bude opravdanje za navedeno trajanje postupka.

5. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je, neefikasnim postupanjem prvostepenog parničnog suda, podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1 Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US), odlučujući kao u tački 1. izreke.

Prilikom odlučivanja Ustavni sud je imao u vidu kako sopstvenu praksu (videti, pored drugih, Odluku Už-532/2009 od 27. oktobra 2011. godine) , tako i praksu Evropskog suda za ljudska prava (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu „Plazonić protiv Hrvatsk e“, od 6. marta 2008. godine, broj aplikacije 26455/04, st. 60-63.).

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nem aterijalne štete u iznosu od 500 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstv a pravde.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno određivanje, a posebno dužinu trajanja postupka, opisani doprinos podnositeljke i složenost predmetnog postupka. S obzirom na izloženo, Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za utvrđenu povredu Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, učinjenu neefikasnim postupanjem nadležnih sudova. Pri tome, Ustavni sud je imao u vidu sopstvenu praksu i praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje .

7. Povodom zahteva podnositeljke ustavne žalbe za naknadu materijalne štete, Ustavni sud je utvrdio da podnositeljka uz ustavnu žalbu nije dostavila dokaze o postojanju tog vida štete, kao i jasne uzročne veze između eventualne štete i radnje državnog organa kojom je ta šteta prouzrokovana, te takav zahtev nije razmatrao.

U pogledu zahteva podnositeljke za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu , nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti na internet stranici Ustavnog suda www.ustavni.sud.rs).

8. S obzirom na sve navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti