Odbacivanje ustavne žalbe zbog nenavođenja ustavnopravnih razloga za povredu prava

Kratak pregled

Ustavni sud odbacio je ustavnu žalbu Zorana Simića protiv presude Okružnog suda u Valjevu. Žalba se odnosila na navodno pogrešnu primenu zakona o parničnim troškovima, što je, po podnosiocu, povredilo njegovo pravo na pravično suđenje i pravo na rad.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Zorana Simića iz Osečine, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 8. oktobra 2009. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Zorana Simića izjavljena protiv presude Okružnog suda u Valjevu Gž1. 9/09 od 29. januara 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Zoran Simić iz Osečine je 16. marta 2009. godine, preko punomoćnika Gorana Belića, advokata iz Beograda, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Okružnog suda u Valjevu Gž1. 9/09 od 29. januara 2009. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. Ustava Republike Srbije i prava na rad iz člana 60. Ustava.
Podnosilac ustavne žalbe navodi da je Okružni sud u Valjevu pogrešio što je utvrdio troškove postupka podnosioca ustavne žalbe u 60% manjem iznosu od stvarnih troškova, na koji način mu je povređeno pravo na pravično suđenje, ali i pravo na rad, s obzirom da je satisfakcija koju je sud prethodno utvrdio presudom podnosiocu ustavne žalbe zbog povrede na radu, odlukom suda o troškovima anulirana. Po mišljenju podnosioca ustavne žalbe, Okružni sud u Valjevu je pogrešno primenio materijalno pravo, odnosno odredbe Zakona o parničnom postupku, tako što je, uzimajući u obzir da je podnosilac ustavne žalbe delimično uspeo u sporu, odnosno sa polovinom tužbenog zahteva, zaključio da je tuženi dužan da mu nadoknadi samo srazmeran deo parničnih troškova, odnosno polovinu troškova koju je podnosilac ustavne žalbe imao i opredelio.
2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredbama člana 82. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) propisano je: da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu (stav 1.); da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku (stav 2.).
3. U sprovedenom postupku Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalbi ne navode razlozi koji bi se mogli dovesti u vezu sa povredom Ustavom zajemčenih prava podnosioca ustavne žalbe koja su u žalbi označena. Naime, punomoćnik podnosioca ustavne žalbe ukazuje na pogrešnu primenu odredaba Zakona o parničnom postupku koje se odnose na troškove parničnog postupka. U tom smislu se ustavnom žalbom od Ustavnog suda zahteva da kao instancioni sud ispita zakonitost osporene odluke redovnog suda.
Ustavni sud konstatuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova, već u postupku ustavnosudske zaštite Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda, Ustavni sud utvrđuje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje došlo do povrede ili uskraćivanja ljudskih ili manjinskih prava i sloboda zajemčenih Ustavom. Zadatak Ustavnog suda je da ispita da li je postupak koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe u celini bio pravičan na način utvrđen članom 32. stav 1. Ustava, kao i da li su osporenom odlukom redovnog suda podnosiocu ustavne žalbe uskraćena druga ustavna prava - u konkretnom slučaju pravo na rad.
Imajući u vidu da se u ustavnoj žalbi ne navode razlozi koji se mogu dovesti u vezu sa povredom ili uskraćivanjem navedenih Ustavom zajemčenih prava i sloboda, već se od Ustavnog suda traži da postupa kao viši sud u odnosu na Okružni sud u Valjevu i da utvrdi da je Okružni sud u Valjevu pogrešno odredio troškove parničnog postupka, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, žalbu odbacio, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.
4. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK USTAVNOG SUDA dr Bosa Nenadić

Slični dokumenti

• Už 1356/2011: Odbacivanje ustavne žalbe u vezi sa naknadom troškova krivičnog postupka
• Už 1744/2009: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog nenadležnosti
• Už 1976/2010: Odbacivanje ustavne žalbe o naknadi troškova krivičnog postupka
• Už 789/2009: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe o troškovima postupka
• Už 5139/2016: Odluka Ustavnog suda o dužini postupka i odbacivanju elektronske žalbe
• Už 1517/2010: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u sporu o naknadi štete
• Už 2673/2010: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju neosnovane ustavne žalbe u sporu za naknadu štete