Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti žalbe zbog dužine krivičnog postupka

Kratak pregled

Ustavni sud odbija ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Iako je krivični postupak trajao preko pet godina, Sud je ocenio da dužina trajanja nije nerazumna s obzirom na složenost predmeta, spajanje četiri postupka i aktivno postupanje sudova.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi R. C. iz L, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 18. septembra 2014. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba R. C. izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu K. 101/10.

O b r a z l o ž e nj e

1. R. C. iz L. je 14. maja 2012. godine, preko punomoćnika Z. S, advokata iz L, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu K. 101/10.

Podnosilac u ustavnoj žalbi detaljno iznosi tok krivičnog postupka koji je protiv njega vođen pred Osnovnim, ranije Opštinskim sudom u Leskovcu, i posebno ističe da je krivični postupak trajao više od pet godina, iz čega zaključuje da mu je povređeno pravo iz člana 32. stav 1. Ustava.

Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi povredu označenog prava, kao i pravo podnosioca na naknadu nematerijalne štete i troškova postupka pred Sudom.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava zajemčeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, na osnovu dokumentacije priložene uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Protiv podnosioca ustavne žalbe je pred Osnovnim (ranije Opštinskim) sudom u Leskovcu vođen krivični postupak, koji je pravnosnažno okončan.

Krivični postupak je vođen po četiri optužna akta, i to:

- po optužnom predlogu Opštinskog javnog tužilaštva u Leskovcu Kt. 1132/06 od 5. decembra 2006. godine (koji je istog dana primljen u Opštinskom sudu u Leskovcu i predmet je zaveden pod brojem K. 1059/06), kojim je podnosiocu ustavne žalbe stavljeno na teret krivično delo laka telesna povreda (kvalifikovani oblik) iz člana 122. stav 2. Krivičnog zakonika;

- po privatnoj krivičnoj tužbi troje privatnih tužilaca od 15. decembra 2006. godine (koja je u Opštinskom sudu u Leskovcu zavedena pod brojem K. 1109/06), kojom je podnosiocu ustavne žalbe stavljeno na teret izvršenje tri krivična dela uvrede iz člana 170. stav 1. Krivičnog zakonika i krivično delo laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. istog zakonika;

- po optužnom predlogu Opštinskog javnog tužilaštva u Leskovcu Kt. 112/07 od 1. februara 2007. godine (koji je istog dana primljen u Opštinskom sudu u Leskovcu i predmet je zaveden pod brojem K. 89/07), kojim je podnosiocu ustavne žalbe objedinjeno stavljeno na teret krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 2. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika i krivično delo laka telesna povrede iz člana 122. stav 2. istog zakonika;

- po optužnici Opštinskog javnog tužilaštva u Leskovcu Kt. 1117/06 od 4. aprila 2007. godine (koja je zavedena u Opštinskom sudu u Leskovcu pod brojem K. 294/07), kojom je okrivljenom M.M, iz istog životnog događaja, stavljeno na teret krivično delo teška telesna povreda iz člana 121. stav 2. Krivičnog zakonika, izvršeno na štetu podnosioca ustavne žalbe.

Opštinski sud u Leskovcu je 5. oktobra 2007. godine spojio sva četiri krivična predmeta radi vođenja jedinstvenog postupka i donošenja jedne odluke.

Nakon održanog glavnog pretresa i sprovedenog dokaznog postupka, Opštinski sud u Leskovcu je 27. februara 2008. godine doneo presudu K. 294/07, K. 1059/06, K. 1109/06 i K. 89/07, koja je 29. juna 2009. godine ukinuta rešenjem Okružnog suda u Leskovcu Kž. 263/09 i predmet je vraćen na ponovno suđenje prvostepenom sudu.

U ponovnom postupku, Osnovni sud u Leskovcu je nakon održanog glavnog pretresa i sprovedenog dokaznog postupka 13. aprila 2011. godine doneo presudu K. 101/10 kojom je, pored ostalog: okrivljenog M.M. oglasio krivim za krivično delo teška telesna povreda iz člana 121. stav 2. Krivičnog zakonika, izvršenog na štetu podnosioca ustavne žalbe i osudio ga na kaznu zatvora u trajanju od tri meseca; podnosioca ustavne žalbe oglasio krivim za krivično delo laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. Krivičnog zakonika i tri krivična dela uvrede iz člana 170. stav 1. istog Zakonika i osudio ga na jedinstvenu novčanu kaznu u iznosu od 60.000,00 dinara, a oslobodio ga od optužbe za krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 2. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika i za krivično delo laka telesna povreda (kvalifikovan oblik) iz člana 122. stav 2. istog Zakonika.

Apelacioni sud u Nišu je 20. marta 2012. godine doneo presudu Kž1. 2313/11 kojom je preinačio prvostepenu presudu u delu u kojem je podnosilac ustavne žalbe oglašen krivim (za osnovni oblik krivičnog dela laka telesna povreda i tri krivična dela uvrede) i prema podnosiocu ustavne žalbe u tom delu odbio optužbu zbog nastupanja zastarelosti krivičnog gonjenja, dok je u preostalom delu prvostepena presuda potvrđena.

4. Pristupajući oceni razloga i navoda iznetih u ustavnoj žalbi u odnosu na istaknutu povredu prava na suđenje u razumnom roku, kao elementa prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da je osporeni krivični postupak ukupno trajao pet godina i nešto više od tri meseca, računajući od 5. decembra 2006. godine, kada je podnošenjem prvog optužnog akta postupak pokrenut, do 20. marta 2012. godine, kada je Apelacioni sud u Nišu doneo presudu Kž1. 2313/11 , čime je postupak pravnosnažno okončan.

Ispitujući osnovanost ustavne žalbe u odnosu na istaknutu povredu prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je ocenio da se ne mogu prihvatiti kao osnovani navodi da petogodišnje trajanje krivičnog postupka koji se vodio protiv dva lica zbog višestrukih i međusobno povezanih radnji izvršenja ukupno četiri krivična dela, sa isto toliko oštećenih, izlazi izvan okvira razumnog roka. Naime, Ustavni sud i u ovom ustavnosudskom predmetu ukazuje da na ocenu razumne dužine trajanja konkretnog sudskog postupka, pored samog vremenskog trajanja utiču i drugi činioci, kao što su složenost predmeta o kome se pred sudom raspravlja i odlučuje, ponašanje podnosioca ustavne žalbe tokom postupka, postupanje nadležnih organa koji vode postupak i značaj predmeta raspravljanja za podnosioca ustavne žalbe. U smislu prethodno navedenog, Ustavni sud je utvrdio da podnosilac ustavne žalbe svojim ponašanjem nije doprineo dužem trajanju postupka i da mu je kao okrivljenom (i oštećenom) bilo u interesu da se postupak što pre okonča. Sa druge strane, ocenjujući postupanje nadležnih sudova, Ustavni sud je utvrdio da je predmet optužbe u osporenom krivičnom postupku razmatran po dva puta , pred dve sudske instance. Takođe, Ustavni sud je utvrdio da je postupak vođen po četiri optužna akta koji su, upravo zbog koneksiteta štetnih događaja i radi efikasnog postupanja spojeni. Imajući u vidu da je osporeni krivični postupak pravnosnažno okončan za nešto više od pet godina, te da su se krivični sudovi njime aktivno bavili sprovođenjem procesnih radnji neophodnoh za zakonito i pravilno presuđenje, Ustavni sud je ocenio da ukupna dužina trajanja postupka, kao jedinstvena celina, ne izlazi iz okvira razumnog roka, imajući u vidu okolnosti konkretnog slučaja. Ovakva ocena Ustavnog suda saglasna je kako dosadašnjoj praksi ovog suda, tako i praksi Evropskog suda za ljudska prava.

S obzirom na izloženo, Ustavni sud je ocenio da u krivičnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu K. 101/10 nije povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, pa je ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US).

5. Razmatrajući zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud ukazuje da nema uslova za određivanje tražene naknade troškova, u smislu odredbe člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu.

Naime, navedenom odredbom Zakona je propisano da učesnici u postupku sami snose svoje troškove. S tim u vezi, odredbom člana 83. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu je propisano da svako (poslovno sposobno) lice, uz ispunjenost i drugih uslova, može izjaviti ustavnu žalbu (i preduzimati druge radnje u postupku), što istovremeno znači i da nije obavezno da te radnje preduzima preko punomoćnika, uključujući i punomoćnika advokata. Pored toga, Ustavni sud ukazuje i da je odredbom člana 44. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13) predviđeno da se ne odbacuju podnesci kojima se pokreće postupak pred Ustavnim sudom i kada isti ne sadrže podatke neophodne za vođenje postupka ili imaju druge nedostatke koji onemogućavaju postupanje u predmetu, već se podnosiocu daje mogućnost da te nedostatke naknadno otkloni. Takođe, Ustavni sud licima koja žele da izjave ustavnu žalbu, pruža svojevrsnu pravnu pomoć kroz ustanovljeni obrazac ustavne žalbe i pisano uputstvo za popunjavanje obrasca ustavne žalbe, koji su dostupni preko internet stranice Ustavnog suda ili se na zahtev dostavljaju zainteresovanom licu. Ovakav stav Ustavni sud je, između ostalog, zauzeo u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine.

6. Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti žalbe zbog dužine krivičnog postupka

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti