Usvojena ustavna žalba zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u katastarskom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku pred katastrom koji traje preko pet godina. Dosuđena je naknada nematerijalne štete i naloženo je hitno okončanje postupka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, dr Nataša Plavšić, dr Dragana Kolarić i dr Vladan Petrov, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi G. P. iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 20. marta 2025. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba G. P. i utvrđuje da je u upravnom postupku koji se vodi pred Republičkim geodetskim zavodom – Služba za katastar nepokretnosti Lazarevac u predmetu broj 952-02-4-080-96311/2019 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo G. P. na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Nalaže se nadležnim organima da preduzmu sve mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. G. P. iz Beograda podneo je Ustavnom sudu, 5. aprila 2023. godine, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u upravnom postupku koji se vodi pred Republičkim geodetskim zavodom u predmetu broj 952-02-23-3137/2020.

U ustavnoj žalbi je navedeno: da je podnosilac 30. jula 2019. godine podneo zahtev Službi za katastar nepokretnosti Lazarevac za promenu upisa nosioca prava na k.p. broj … KO Šopić; da je presudom Upravnog suda naloženo Republičkom geodetskom zavodu da odluči o žalbi podnosioca izjavljenoj 24. avgusta 2019. godine; da se podnosilac u daljem toku postupka obratio Upravnom sudu zbog nepostupanja Republičkog geodetskog zavoda po njegovoj žalbi od 18. februara 2020. godine, ali da taj organ nije izvršio presudu donetu po tužbi zbog ćutanja administracije; da je podnosilac zbog toga podneo Upravnom sudu zahtev u smislu člana 71. Zakona o upravnim sporovima.

Ustavnom žalbom je, pored ostalog, predloženo da Ustavni sud utvrdi povredu označenog prava, kao i pravo podnosioca na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra u dinarskoj protivvrednosti.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosilaca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njihovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, uvidom u ustavnu žalbu, osporene akte, spise predmeta broj 952-02-4-080-96311/2019 Republičkog geodetskog zavoda – Služba za katastar nepokretnosti Lazarevac i celokupnu dostavljenu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:

G. P. iz Beograda (podnosilac ustavne žalbe) podneo je 30. jula 2019. godine Republičkom geodetskom zavodu – Služba za Katastar nepokretnosti Lazarevac zahtev za upis promene idealnih u realne suvlasničke udele na k.p. broj … KO Šopić, i to G. P. 0.15.94 ha, a Z. P. 0.15.93 ha, u skladu sa „tačkom 2. rešenja Osnovnog suda u Lazarevcu R1 59/17“.

Dopisom prvostepenog organa od 7. avgusta 2019. godine podnosilac ustavne žalbe je pozvan da dostavi „ispravku ispravke“ rešenja Osnovnog suda u Lazarevcu R1 59/17 od 26. februara 2018. godine, u kome se navodi da deobničarima pripadaju udeli od 0.15.50 ha i 0.14.32 ha, što u zbiru iznosi 0.29.82 ha, a ukupna površina parcele je 0.31.87 ha, pa se iz priložene isprave ne može zaključiti kome da pripadne preostali udeo od 0.02.05 ha. Podnosilac je upozoren da će taj organ odbiti zahtev, ukoliko ne postupi po navedenom nalogu.

Rešenjem prvostepenog organa od 15. avgusta 2019. godine odbačen je „kao neosnovan“ predmetni zahtev, na osnovu odredaba „čl. 16, 33. i 36. Zakona o državnom premeru i katastru“, jer se iz priloženih isprava sa sigurnošću ne mogu utvrditi realni udeli deobničara.

Podnosilac ustavne žalbe je 26. avgusta 2019. godine Republičkom geodetskom zavodu izjavio žalbu protiv navedenog rešenja, u kojoj je izneo razloge zbog kojih, po njegovom mišljenju, nije potrebna naknadna ispravka rešenja na osnovu kog se traži promena upisa. Podnosilac je 21. novembra iste godine podneo Upravnom sudu tužbu zbog nedonošenja rešenja drugostepenog organa o njegovoj žalbi. Rešenjem Upravnog suda U. 18737/19 od 15. maja 2020. godine obustavljen je postupak po tužbi podnosioca ustavne žalbe, jer je Republički geodetski zavod obavestio sud da je odlučio o žalbi podnosioca rešenjem od 31. januara 2020. godine.

Rešenjem prvostepenog organa od 7. februara 2020. godine, donetim u ponovnom postupku, odbačen je predmetni zahtev na osnovu odredaba čl. 16, 33. i 36. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova, jer se iz priloženih isprava precizno ne mogu utvrditi realni udeli deobničara.

Podnosilac ustavne žalbe je 18. februara 2020. godine Republičkom geodetskom zavodu izjavio žalbu protiv novodonetog rešenja, a 16. juna iste godine podneo je Upravnom sudu tužbu zbog nedonošenja rešenja drugostepenog organa o njegovoj žalbi. Presudom Upravnog suda U. 9464/20 od 22. aprila 2021. godine tužba je uvažena i naloženo Republičkom geodetskom zavodu da u roku od 30 dana od dana dostavljanja presude donese rešenje o žalbi podnosioca ustavne žalbe.

Podnosilac ustavne žalbe je 12. jula 2021. godine podneo prvostepenom organu zahtev za donošenje dopunskog rešenja, u kome je naveo da rešenjem tog organa od 7. februara 2020. godine nije odlučeno o svim zahtevima za naknadu troškova postupka. Podnosilac je 12. avgusta iste godine izjavio žalbu Republičkom geodetskom zavodu zbog nepostupanja po navedenom zahtevu.

Presudom Upravnog suda U. 405/21 od 8. avgusta 2022. godine uvažen je zahtev podnosioca ustavne žalbe podnet 23. juna 2021. godine u smislu člana 71. Zakona o upravnim sporovima i naloženo Republičkom geodetskom zavodu da u roku od 30 dana od dana dostavljanja presude donese odluku u izvršenju presude Upravnog suda U. 9464/20 od 22. aprila 2021. godine. U obrazloženju presude je konstatovano da je podnosilac ustavne žalbe tražio da sud donese rešenje koje u svemu zamenjuje akt nadležnog organa, ali da priroda stvari to ne dozvoljava.

Rešenjem Republičkog geodetskog zavoda broj 952-02-23-3137/2020 od 13. juna 2023. godine poništeno je rešenje prvostepenog organa od 7. februara 2020. godine i predmet vraćen istom organu na ponovni postupak. Drugostepeni organ je ocenio da je pobijano rešenje trebalo da bude doneto primenom odredaba Zakona o državnom premeru i katastru, a ne Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova, s obzirom na odredbu člana 57. stav 2. potonjeg zakona.

Rešenjem prvostepenog organa od 18. jula 2023. godine, donetim u ponovnom postupku, odbijen je predmetni zahtev na osnovu odredaba člana 86. Zakona o državnom premeru i katastru, iz razloga navedenog u ranije donetim rešenjima. Podnosilac ustavne žalbe je 27. jula 2023. godine izjavio žalbu protiv navedenog rešenja prvostepenog organa, a spisi predmeta dostavljeni su drugostepenom organu 27. jula 2023. godine.

Rešenjem Republičkog geodetskog zavoda od 14. avgusta 2023. godine odbijena je žalba podnosioca ustavne žalbe izjavljena zbog nedonošenja rešenja prvostepenog organa „u predmetu broj 952-02-4-080-96311/2019“ (tačka 1. dispozitiva); odbijen je zahtev za naknadu troškova na ime sastava žalbe u iznosu od 33.000 dinara (tačka 2. dispozitiva) i naloženo podnosiocu ustavne žalbe da uplati republičku administrativnu taksu u iznosu od 490,00 dinara u roku označenom u rešenju (tačka 3. dispozitiva).

Do 18. decembra 2024. godine, kada su Ustavnom sudu dostavljeni spisi predmeta, Republički geodetski zavod nije odlučio o žalbi podnosioca ustavne žalbe izjavljenoj protiv rešenja prvostepenog organa od 18. jula 2023. godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Za odlučivanje Ustavnog suda o predmetnoj ustavnoj žalbi od značaja su i sledeće odredbe zakona:

Odredbama Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 18/16, 95/18 – autentično tumačenje i 2/23-Odluka US) propisano je: da se postupak vodi bez odugovlačenja i uz što manje troškova po stranku i drugog učesnika u postupku, ali tako da se izvedu svi dokazi potrebni za pravilno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja (član 9. stav 2.); da kad je postupak pokrenut po zahtevu stranke ili po službenoj dužnosti, a u interesu stranke, i kada se o upravnoj stvari odlučuje u postupku neposrednog odlučivanja, organ je dužan da izda rešenje najkasnije u roku od 30 dana od pokretanja postupka (član 145. stav 2.); da stranka ima pravo na žalbu ako rešenje nije izdato u zakonom određenom roku (član 151. stav 3.); da se rešenje kojim se odlučuje o žalbi izdaje bez odlaganja, a najkasnije u roku od 60 dana od kada je predata uredna žalba, izuzev ako zakonom nije propisan kraći rok (član 174.).

Saglasno odredbi člana 19. stav 1. Zakona o upravnim sporovima („Službeni list RS“, broj 111/09), ako drugostepeni organ, u roku od 60 dana od dana prijema žalbe ili u zakonom određenom kraćem roku, nije doneo rešenje po žalbi stranke protiv prvostepenog rešenja, a ne donese ga ni u daljem roku od sedam dana po naknadnom zahtevu stranke podnetom drugostepenom organu, stranka po isteku toga roka može podneti tužbu zbog nedonošenja zahtevanog akta.

Odredbama člana 71. navedenog zakona propisano je: da ako nadležni organ ne donese u roku od 30 dana akt o izvršenju presude donete na osnovu člana 43. ovog zakona, stranka može posebnim podneskom da traži donošenje takvog akta (stav 1.); da ako nadležni organ ne donese akt iz stava 1. ovog člana ni u roku od sedam dana od traženja stranke, stranka može posebnim podneskom da zahteva od suda koji je doneo presudu donošenje takvog akta (stav 2.); da će po zahtevu stranke iz stava 2. ovog člana, sud zatražiti od nadležnog organa obaveštenje o razlozima zbog kojih upravni akt nije doneo, a ako on to ne učini, ili ako dato obaveštenje, po nahođenju suda, ne opravdava neizvršenje sudske presude, sud će doneti rešenje koje u svemu zamenjuje akt nadležnog organa, ukoliko priroda stvari to dozvoljava (stav 3.).

Iz prelazne odredbe člana 57. stav 2. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i katastar infrastrukture („Službeni glasnik RS“, broj 41/18) proizlazi da predmetni upravni postupak treba voditi po odredbama Zakona o državnom premeru i katastru („Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15 - Odluka US i 96/15), budući da se upis zahteva na osnovu odluke suda donete pre stupanja na snagu ovog zakona.

5. Polazeći od sadržine ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da podnosilac osporava trajanje predmetnog upravnog postupka počev od podnošenja zahteva Republičkom geodetskom zavodu – Služba za Katastar nepokretnosti Lazarevac za upis promene u katastru nepokretnosti.

Ispitujući osnovanost ustavne žalbe sa stanovišta prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da je osporeni postupak započeo 30. jula 2019. godine i da još nije okončan.

Činjenica da predmetni upravni postupak traje pet godina i pet meseci, sama za sebe, može ukazivati na to da o zahtevu podnosioca ustavne žalbe nije odlučeno u razumnom roku. Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom sporu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, ponašanja upravnih organa i sudova koji su vodili postupak, kao i značaja prava o kom se odlučivalo za podnosioca, Ustavni sud ispituje da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na ovako dugo trajanje postupka.

Ustavni sud je ocenio da predmetni upravni postupak nije složen, ni u pogledu činjeničnih, niti pravnih pitanja.

Ispitujući značaj predmeta postupka za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud konstatuje da on ima materijalni i pravni interes da se u razumnom roku odluči o njegovom zahtevu za upis realnih suvlasničkih delova na predmetnoj nepokretnosti nakon izvršene deobe u vanparničnom postupku.

Ispitujući postupanje organa uprave i Upravnog suda u ovoj pravnoj stvari, Ustavni sud konstatuje da je prvostepeni organ u zakonom propisanom roku doneo rešenje o zahtevu, kao i rešenja u ponovnom postupku, te da je taj rok prekoračen samo u postupku donošenja dopunskog rešenja o troškovima postupka. Po nalaženju Ustavnog suda, za dugo trajanje osporenog postupka prevashodno je odgovoran drugostepeni organ, koji je ukupno četiri godine i šest meseci kasnio sa donošenjem odluka po žalbama podnosioca ustavne žalbe, pri čemu je jedno rešenje doneo nakon podnošenja tužbe zbog ćutanja administracije, a drugo tek po zahtevu za izvršenje sudske presude donete po takvoj tužbi podnosioca. Pored toga, Ustavni sud ističe da u dosadašnjem toku osporenog postupka drugostepeni organ nije u suštini ocenjivao pravilnost primene odredaba materijalnog prava, već se zadržavao na procesnim nedostacima rešenja koja je donosio prvostepeni organ.

Ustavni sud je, takođe, utvrdio da Upravni sud u postupku po zahtevu podnosioca ustavne žalbe podnetom u smislu člana 71. Zakona o upravnim sporovima, nije doneo rešenje koje u svemu zamenjuje akt tog organa, niti je naveo razloge zbog kojih je ocenio da priroda stvari to ne dozvoljava. Ustavni sud, s tim u vezi, ističe da je navedeni pravni institut ustanovljen radi obezbeđivanja blagovremenog izvršenja pravnosnažne sudske presude i da se stranci mora pružiti mogućnost da to izvršenje obezbedi uz pomoć suda, u slučaju izostanka traženog postupanja od nadležnog organa.

Ispitujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud konstatuje da je on za sve vreme trajanja osporenog postupka koristio pravna sredstva za ubrzanje postupka, ali da ona u konkretnom slučaju nisu bila delotvorna. Iz navedenog razloga, po nalaženju ovog suda, od podnosioca se ne može zahtevati da nastavi da koristi ta pravna sredstva u predmetnom postupku.

Ustavni sud je, polazeći od navedenog, ocenio da je u predmetnom upravnom postupku podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, te je, saglasno odredbama člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u tački 1. izreke, dok je u tački 3. izreke naložio nadležnim organima da preduzmu sve mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, a krećući se u granicama zahteva ustavne žalbe, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, a da se naknada isplati na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za utvrđivanje visine ove štete. Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

7. S obzirom na sve izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Usvojena ustavna žalba zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u katastarskom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti