Povreda prava na pravično suđenje zbog neobrazložene odluke prekršajnog suda

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na pravično suđenje. Prekršajni apelacioni sud je odbio zahtev za naknadu troškova braniocu sa obrazloženjem da nema punomoćje, iako je prethodno usvojio žalbu istog branioca.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Jovan Ćirić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D. N . iz Niša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 4. februara 2021. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba D. N . i utvrđuje da je rešenjem Prekršajnog apelacionog suda – Odeljenje u Nišu Prž. 5524/17 od 23. marta 201 7. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Prekršajnog apelacionog suda – Odeljenje u Nišu Prž. 5524/17 od 23. marta 2017. godine i određuje da isti sud ponovo odluči o žalbi branioca okrivljenog D. N, advokata V . P , izjavljenoj protiv rešenja Prekršajnog suda u Nišu Pr. 28-22044/16 od 2. februara 201 7. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. N . iz Niša podneo je Ustavnom sudu, 8. maja 2017. godine, preko punomoćnika V. P , advokata iz Niša, ustavnu žalbu protiv rešenja Prekršajnog apelacionog suda – Odeljenje u Nišu navedenog u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1 . i čl. 36. i 58. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede načela iz člana 3. Ustava.

Ustavnom žalbom se osporava rešenje drugostepenog prekršajnog suda kojim je odbijena kao neosnovana žalba branioca okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, protiv rešenja o troškovima prekršajnog postupka u kojem je podnosilac ustavne žalbe oslobođen od odgovornosti.

U ustavnoj žalbi se navodi da su prekršajni sudovi namerno zanemarili činjenicu da je presudom Prekršajnog apelacionog suda – Odeljenje u Nišu Prž. 22280/16 od 6. decembra 2016. godine usvojena žalba branioca okrivljenog i preinačena presuda Prekršajnog suda u Nišu Pr. 28-22044/16 od 12. oktobra 2016. godine, te da činjenica da je prvostepeni sud prosledio drugostepenom sudu da odlučuje o podnetoj žalbi protiv rešenja o troškovima kojim je zahtev podnosioca odbijen kao neosnovan , ne odbacivši je kao izjavljenu od strane neovlašćenog lica, kao i da drugostepeni sud nije žalbu odbacio već je o njoj meritorno odlučivao, ukazuje na neistinitost navoda da u spisima predmeta nema punomoćja. Podnosilac je naveo da iz prijemnog pečata suda na žalbi proizlazi da je podneta sa četiri priloga, a da u spisima predmeta nema četvrtog priloga - punomoćja .

Predloženo je da Ustavni sud utvrdi povredu istaknutih prava, da poništi osporeno drugostepeno rešenje i predmet vrati na ponovno odlučivanje .

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, radi provere osnovanosti navoda ustavne žalbe, na osnovu člana 34. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 - dr. zakon i 103/15) , izvršio uvid u spise predmeta Prekršajnog suda u Nišu Pr. 28-22044/16 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Protiv podnosioca ustavne žalbe vođen je prekršajni postupak pred Prekršajnim sudom u Nišu u predmetu Pr. 1252/16 , zbog prekršaja iz člana 37. Odluke o javnom gradskom i prigradskom prevozu putnika na teritoriji grada Niša.

Podnosilac ustavne žalbe je pre saslušanja u svojstvu okrivljenog, 26. maja 2016. godine , upoznat sa pravom na branioca i pravom na upotrebu jezika, te je izjavio da će svoju odbranu izneti bez prisustva branioca na srpskom jeziku.

Presudom Prekršajnog suda u Nišu Pr. 28-1252/16 od 30. juna 2016. godine podnosilac ustavne žalbe je oglašen odgovornim zbog prekršaja iz člana 37. u vezi sa članom 22. Odluke o javnom gradskom i prigradskom prevozu putnika na teritoriji grada Niša i osuđen na novčanu kaznu u iznosu od 2.500,00 dinara.

Rešenjem Prekršajnog apelacionog suda – Odeljenje u Nišu Prž. 17309/16 od 22. septembra 2016. godine, povodom žalbe podnosioca ustavne žalbe, a po službenoj dužnosti ukinuta je presuda Prekršajnog suda u Nišu Pr. 28-1252/16 od 30. juna 2016. godine i predmet je vraćen na ponovni postupak.

Presudom Prekršajnog suda u Nišu Pr. 28-22044/16 od 12. oktobra 2016. godine podnosilac ustavne žalbe je oglašen odgovornim zbog prekršaja iz člana 37. u vezi sa članom 22. Odluke o javnom i gradskom i prigradskom prevozu putnika na teritoriji grada Niša i osuđen na novčanu kaznu u iznosu od 2.500,00 dinara.

Žalbu protiv presude Prekršajnog suda u Nišu Pr. 28-22044/16 od 12. oktobra 2016. godine izjavio je branilac podnosioca ustavne žalbe, V, advokat iz Niša, koja je primljena u sudu 20. oktobra 2016. godine u dva primerka, sa četiri priloga, što je konstatovano na prijemnom pečatu suda, dok je u žalbi navedeno da su uz nju dostavljeni sledeći prilozi: punomoćje, rešenje Uprave za dečju, socijalnu i primarnu zdravstvenu zaštitu 435/1039-2013/07 od 29. avgusta 2013. godine, legitimacija za besplatan prevoz i plaćena taksa za žalbu.

Uvidom u spise predmeta Prekršajnog suda u Nišu Pr. 1252/16 utvrđeno je da se u njima uz žalbu branioca od 20. oktobra 2016. godine nalaze tri, od navedena četiri, priloga, te da se u spisima predmeta ne nalazi punomoćje kojim je podnosilac ustavne žalbe ovlastio advokata V . P . za izjavljivanje žalbe protiv presude Prekršajnog suda u Nišu Pr. 28-22044/16 od 12. oktobra 2016. godine , a koje je u žalbi navedeno kao četvrti prilog.

Presudom Prekršajnog apelacionog suda – Odeljenje u Nišu Prž. 22280/16 od 6. decembra 2016. godine usvojena je žalba branioca okrivljenog, advokata V . P , od 20. oktobra 2016. godine i preinačena presuda Prekršajnog suda u Nišu Pr. 28-22044/16 od 12. oktobra 2016. godine, tako što je podnosilac ustavne žalbe oslobođen odgovornosti za izvršenje prekršaja. Navedena drugostepena presuda je lično dostavljena podnosiocu ustavne žalbe i advokatu V. P.

Rešenjem Prekršajnog suda u Nišu Pr. 28-22044/16 od 2. februara 2017. godine odbijen je zahtev advokata V. P . za naknadu troškova postupka u ukupnom iznosu od 52.800,00 dinara, i to na ime sastava žalbe od 20. oktobra 2016. godine u iznosu od 51.000,00 dinara i na ime takse za dve žalbe u iznosu od po 900,00 dinara. U obrazloženju rešenja je navedeno da je sud našao da je zahtev za naknadu troškova neosnovan jer u spisima predmeta nema punomoćja za zastupanje datog advokatu, te se ima smatrati da okrivljeni nije angažovao branioca.

Osporenim rešenjem Prekršajnog apelacionog suda – Odeljenje u Nišu Prž. 5524/17 od 23. marta 2017. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog, advokata V . P . i potvrđeno rešenje Prekršajnog suda u Nišu Pr. 28-22044/16 od 2. februara 2017. godine.

U obrazloženju osporenog rešenja je navedeno da je uvidom u spise predmeta utvrđeno da ne postoji punomoćje kojim je okrivljeni ovlastio advokata V. P . da ga zastupa u predmetu Pr. 28-22044/16, te se taj advok at ne može smatrati braniocem okrivljenog, zbog čega je odluka suda da njegov zahtev za naknadu troškova prekršajnog postupka odbije kao neosnovan pravilna.

4. Odredbama Ustava, na čiju se povredu podnosilac poziva u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave i da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona, da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne, kao i da se zakonom može ograničiti način korišćenja imovine, a oduzimanje ili ograničenje imovine radi naplate poreza i drugih dažbina ili kazni, dozvoljeno je samo u skladu sa zakonom (član 58.) .

Odredbama člana 119. Zakona o prekršajima („Službeni glasnik RS “, br. 65/13, 13/16, 98/16 -Odluka US i 91/19-dr. zakon) (u daljem tekstu: ZOP ) propisano je : da okrivljeni može uzeti za branioca advokata, a njega može, u skladu sa zakonom, zameniti advokatski pripravnik (stav 1.); da je branilac ovlašćen da u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (stav 3.); da je b ranilac dužan da podnese pisano punomoćje sudu (stav 4 .); da prava i dužnosti branioca prestaju kada otkaže punomoćje ili kada okrivljeni opozove punomoćje (stav 6 .).

Prema odredbi člana 258. stav 1. ZOP, protiv presude i rešenja prekršajnog suda može se izjaviti žalba drugostepenom prekršajnom sudu, a žalba se predaje sudu koji je doneo prvostepenu odluku; žalbu, saglasno odredbi člana 259. stav 1. istog zakona, mogu izjaviti okrivljeni, branilac i podnosilac zahteva; neblagovremenu, nedozvoljenu ili od neovlašćenog lica izjavljenu žalbu sud će odbaciti rešenjem, a blagovremenu, dozvoljenu i od ovlašćenog lica izjavljenu žalbu prekršajni sud će sa spisima predmeta dostaviti drugostepenom prekršajnom sudu u roku od tri dana (član 268. ZOP). U skladu sa odredbom člana 271. istog zakona, drugostepeni prekršajni sud odbaciće žalbu rešenjem kao neblagovremenu, nedozvoljenu ili izjavljenu od strane neovlašćenog lica, ako utvrdi da je sud koji je vodio postupak propustio da to učini.

5. Razmatrajući navode ustavne žalbe u odnosu na istaknutu povredu prava na pravično suđenje, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da podnosilac osporava utvrđeno činjenično stanje i primenu merodavnog prava.

Ustavni sud i u ovom ustavnosudskom predmetu prethodno konstatuje da u principu nije nadležan da preispituje zaključke i ocene redovnih sudova u pogledu utvrđenog činjeničnog stanja i načina na koji su redovni sudovi primenili pravo u postupku koji je vođen radi odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe. U tom smislu, zadatak Ustavnog suda je da ispita da li je u tom postupku od strane redovnih sudova eventualno došlo do povrede ili uskraćivanja Ustavom garantovanih prava i da li je primena procesnog i/ili materijalnog prava bila proizvoljna ili diskriminaciona, čime bi ukazala na očiglednu arbitrernost i nepravičnost u postupanju redovnih sudova, a na štetu podnosioca ustavne žalbe. Ustavni sud kod ocene navoda ustavne žalbe o povredi ovog prava, sagledavajući sprovedeni postupak kao jedinstvenu celinu, utvrđuje da li je postupak bio vođen na način koji je podnosiocu ustavne žalbe osigurao pravo na pravično suđenje.

Ustavni sud konstatuje da je pravo na pravično suđenje kompleksno ustavno pravo, kojim se garantuje niz prava koja građanima obezbeđuju određene, pre svega, procesne garancije da će postupak u kome sud odlučuje, biti sproveden pravično, a to su: pravo na pristup sudu, pravo na nezavisan, nepristrasan i zakonom ustanovljen sud, pravo na pravičnu i javnu raspravu, pravo na jednakost procesnih sredstava, pravo na obrazloženu sudsku odluku. Stoga je potrebno u konkretnom slučaju ispitati da li je sudski postupak koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe u celini bio pravičan na način kao što to zahteva odredba člana 32. Ustava, te da li se odlukama redovnih sudova krše ustavna prava podnosioca.

Ustavni sud ukazuje na to da je obaveza instancionih sudova da delotvorno ispitaju dokazne predloge stranaka i da ocene njihov značaj prilikom donošenja odluke ( presuda Evropskog sud a za ljudska prava, Veliko veće Kraska protiv Švajcarske, broj predstavke 13942/88, od 19. aprila 1993. godine, stav 30 .). Zbog toga je jedan od bitnih elemenata prava na pravično suđenje i pravo na obrazloženu sudsku odluku (presuda Evropskog suda za ljudska prava, Veliko veće Ruiz Torija protiv Španije, broj predstavke 18390/91, od 9. decembra 1994. godine, stav 29.). Prilikom davanja odgovora na pitanje da li obrazloženje sudske odluke zadovoljava standarde prava na pravično suđenje, trebalo bi voditi računa o okolnostima konkretnog slučaja i prirodi određene odluke. Iako obaveza obrazloženja sudske odluke ne znači da se u odluci moraju dati detaljni odgovori na sve iznete argumente (presuda Evropskog suda za ljudska prava, Veliko veće Van der Hurk protiv Holandije, broj predstavke 16034/90, od 19. aprila 1994. godine, stav 61 .), Ustavni sud ukazuje da povreda prava na pravično suđenje postoji ako u obrazloženju nisu sa dovoljnom preciznošću navedeni razlozi na kojima se odluka zasniva (presuda Evropskog suda za ljudska prava, Veliko veće, Hadjianastassiou protiv Grčke, broj predstavke 12945/87, od 16. decembar 1992. godine, stav 33.).

Primenjujući navedeno na konkretan slučaj, Ustavni sud konstatuje da je osporenim rešenjem odbijena kao neosnovana žalba branioca okrivljenog, advokata V. P . i potvrđeno prvostepeno rešenje Prekršajnog suda u Nišu Pr. 28-22044/16 od 2. februara 2017. godine, sa obrazloženjem da je uvidom u spise predmeta utvrđeno da ne postoji punomoćje kojim je okrivljeni ovlastio advokata V . P . da ga zastupa u predmetu Pr. 28-22044/16, te se taj advokat ne može smatrati braniocem okrivljenog, i pored nesumnjive činjenice, koju je drugostepeni sud imao, odnosno morao imati u vidu, i na koju mu je podnosilac ustavne žalbe ukazao u izjavljenoj žalbi, da je rešenjem Prekršajnog suda u Nišu Pr. 28-22044/16 od 2. februara 2017. godine odlučivano o zahtevu za naknadu troškova postupka na ime sastava žalbe (i takse na žalbu) koju je izjavio advokat V . P . i koja je presudom Prekršajnog apelacionog suda – Odeljenje u Nišu P rž. 22280/16 od 6. decembra 2016. godine usvojena, te je presuda Prekršajnog suda u Nišu Pr. 28-22044/16 od 12. oktobra 2016. godine preinačena tako što je podnosilac ustavne žalbe oslobođen od odgovornosti.

Pored navedenog, Ustavni sud je uvidom u spise predmeta utvrdio da podnosilac opravdano ukazuje na to da su i prvostepeni i drugostepeni sud meritorno odlučivali o osnovanosti zahteva za naknadu troškova prekršajnog postupka, sa obrazloženjem koje ukazuje na to da nisu bile ispunjene pretpostavke za meritorno odlučivanje, osporavajući advokatu V . P . svojstvo branioca u postupku . Pri tome su prenebreg li činjenicu da je u redovnom žalbenom postupku protiv presude Prekršajnog suda u Nišu Pr. 28-22044/16 od 12. oktobra 2016. godine tom advokatu bilo priznato svojstvo branioca okrivljenog, s obzirom na to da je njegova žalba usvojena , na šta je podnosilac izričito ukazivao u izjavljenoj žalbi, kao i okolnost da iz prijemnog pečata Prekršajnog suda u Nišu od 20. oktobra 2016. godine proizlazi da je žalba protiv presude Prekršajnog suda u Nišu Pr. 28-22044/16 od 12. oktobra 2016. godine predata sudu u dva primerka, sa četiri pril oga, od kojih se samo tri nalaze u spisima predmeta.

Stoga Ustavni sud smatra da Prekršajni apelacioni sud – Odeljenje u Nišu nije svestrano razmotrio žalbene navode branioca okrivljenog, niti je za svoje razloge u osporenom rešenju dao ustavnopravno prihvatljivo obrazloženje zbog čega je žalbu branioca okrivljenog, advokata V. P , ocenio kao neosnovanu . Ustavni sud dalje ukazuje na to da je drugostepeni sud, saglasno odredbi člana 269. stav 2. ZOP, mogao odbaciti žalbu, pored ostalog, ako je izj avljena od neovlašćnog lica (kako to proizlazi iz obrazloženja osporenog rešenja), a ukoliko oceni da je žalba blagovremena, dozvoljena i izjavljena od ovlašćenog lica (kako to proizlazi iz izreke osporenog rešenja) dužan je bio da za svoju odluku o osnovanosti/neosnovanosti izjavljene žalbe da detaljno i jasno obrazloženje, zasnovano na ustavnopravno prihvatljivoj primeni merodavnog prava.

Kako je Prekršajni apelacioni sud – Odeljenje u Nišu izjavljenu žalbu odbio kao neosnovanu iz razloga koji ukazuju na razloge za odbacivanje žalbe, a naročito, imajući u vidu da je drugostepeni sud zanemario činjenicu da je zahtev advokata V. P . bio usmeren na naknadu troškova za sastav žalbe koju je on izjavio protiv osuđujuće presude i koja je usvojena presudom Prekršajnog apelacionog suda – Odeljenje u Nišu Prž. 22280/16 od 6. decembra 2016. godine, iz čega, po oceni Ustavnog suda, proizlazi da mu je priznato svojstvo branioca u predmetnom prekršajnom postupku, Ustavni sud je ocenio da su osnovane tvrdnje podnosioca ustavne žalbe da mu je osporenim rešenjem povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Imajući u vidu prirodu učinjene povrede ustavnog prava u konkretnom slučaju, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, poništio osporeno rešenje i odredio da Prekršajni apelacioni sud – Odeljenje u Nišu ponovo odluči o žalbi V. P , advokata iz Niša, izjavljenoj protiv rešenja Prekršajnog suda u Nišu Pr . 28-22044/16 od 2. februara 201 7. godine, odlučujući kao u tački 2. izreke.

6. S obzirom na to da podnosilac istaknutu povredu prava iz člana čl. 36. i 58. Ustava zasniva na istim razlozima kojima obrazlaže i povredu prava na pravično suđenje, koju povredu je Ustavni sud utvrdio, Sud nalazi da nije nužno posebno ispitivati osnovanost navoda ustavne žalbe u odnosu na istaknute povrede tih ustavnih prava.

Ustavni sud ukazuje da je načelo vladavine prava iz člana 3. Ustava jedno od fundamentalnih načela ustavnog poretka u Republici Srbiji, te ova odredba ne može biti osnov izjavljivanja ustavne žalbe.

7. S obzirom na sve izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 4 5. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Povreda prava na pravično suđenje zbog neobrazložene odluke prekršajnog suda

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti