Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje u poreskom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, poništava presudu Upravnog suda i utvrđuje povredu prava na pravično suđenje. Sud je proizvoljno primenio pravo kada je osnivaču preduzeća nametnuo obavezu plaćanja doprinosa iako on u društvu ne radi.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3917/2014
29.09.2016.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi V. H. P. iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije , na sednici Veća održanoj 29. septembra 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba V. H. P. i utvrđuje da je presudom Upravnog suda U. 3570/12 od 21. februara 2014. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se presuda Upravnog suda U. 3570/12 od 21. februara 2014. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o tužbi podnosioca ustavne žalbe podnetoj protiv rešenja Ministarstva finansija - Poreska uprava - Regionalni centar Beograd broj 4314-229/2008-20 od 8. februara 2011. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. V. H. P. iz Beograda je 3. maja 2014. godine , preko punomoćnika G. L, advokata iz Beograda, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv presude Upravnog suda U. 3570/12 od 21. februara 2014. godine, zbog povrede načela zabrane diskriminacije iz člana 21. st. 1. do 3. Ustava Republike Srbije, prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava i prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava.

Ustavnom žalbom je osporena presuda suda kojom je podnosiocu ustavne žalbe pravnosnažno utvrđeno zaduženje doprinosom za penzijsko i invalidsko osiguranje za period i u iznosu bliže navedenim u prvostepenom rešenju.

Podnosilac je predložio da Sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi da su mu povređena načela i prava na koja u ustavnoj žalbi ukazuje, kao i da poništi osporenu presudu.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe po vređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu uvida u osporeni akt i celokupnu priloženu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Rešenjem Ministarstva finansija - Poreska uprava - Filijala Vračar broj 431-1Đ/7195/1 od 3. oktobra 2008. godine podnosiocu ustavne žalbe je utvrđeno konačno zaduženje doprinosom za penzijsko i invalidsko osiguranje za period od 1. januara 2007. godine do 26. marta 2007. godine, u iznosu bliže navedenim u ovom rešenju.

Rešenjem Ministarstva finansija - Poreska uprava - Regionalni centar Beograd broj 4314-229/2008-20 od 8. februara 2011. godine odbijena je kao neosnovana žalba podnosioca izjavljena protiv prvostepenog rešenja.

Protiv navedenog konačnog upravnog akta podnosilac je 21. marta 2012. godine podneo tužbu, koja je odbijena kao neosnovana osporenom presudom Upravnog suda U. 3570/12 od 21. februara 2014. godine. U obrazloženju osporene presude je, nakon citiranja odredaba Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje i Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, između ostalog, navedeno da iz navedenih zakonskih odredbi proizlazi da je podnosilac, kao jedan od osnivača privrednog društva, obavezan da plaća doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu podnosilac ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje ("Službeni glasnik RS", br. 84/04, 61/05 i 62/06) bilo je propisano: da je osnivač, odnosno član privrednog društva osiguranik - fizičko lice koje radi u privrednom društvu čiji je osnivač odnosno član, bez obzira da li je sa privrednim društvom zasnovalo radni odnos, da se pod radom, pored radnog odnosa, podrazumeva i predstavljanje i zastupanje privrednog društva na osnovu upisa u registar nadležnog suda, kao i obavljanje poslovodstvenih ovlašćenja i poslova upravljanja u skladu sa zakonom kojim se uređuje položaj privrednih društava (član 6. tačka 15); da su obveznici doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje osiguranici, u skladu sa zakonom koji uređuje sistem obaveznog penzijskog i invalidskog osiguranja, i to osnivači, odnosno članovi privrednog društva (član 7. stav 1. tačka 7); da kada osiguranik ostvaruje prihode po više različitih osnova (radni odnos, samostalna delatnost, ugovori i dr.), doprinos za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje obračunava se i plaća po svim tim osnovima, do iznosa najviše godišnje osnovice doprinosa, u skladu sa ovim zakonom (član 12. stav 1.).

Odredbama člana 12. stav 1. tač. 2) i 3) Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju („Službeni glasnik RS“, br. 34/03, 64/04, 84/04, 85/05, 101/05 i 63/06) bilo je propisano da su osiguranici samostalnih delatnosti lica koja su osnivači, odnosno članovi privrednih društava u skladu sa zakonom, koji u njima rade, bez obzira da li su u radnom odnosu u privrednom društvu čiji su osnivač odnosno član i lica koja obavljaju poslove po osnovu ugovora o delu odnosno poslove po osnovu autorskog ugovora, kao i poslove po osnovu drugih ugovora, kod kojih za izvršen posao ostvaruju naknadu (u daljem tekstu: ugovorena naknada), a nisu osigurani po drugom osnovu.

5. Ocenjujući navode ustavne žalbe sa stanovišta prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, ovaj sud je imao u vidu da se ustavna garancija navedenog prava, pored ostalog, sastoji u tome da odluka suda o nečijem pravu ili obavezi mora biti doneta u postupku koji je sproveden u skladu sa važećim procesnim zakonom, primenom relevantnog materijalnog prava i obrazložena na jasan, argumentovan, dovoljan i razumljiv način, jer bi se u protivnom moglo smatrati da je proizvod proizvoljnog i pravno neutemeljenog stanovišta postupajućeg suda.

Ispitujući da li obrazloženje osporene presude Upravnog suda ispunjava zahteve pravičnosti, Ustavni sud je najpre konstatovao da je podnosiocu ustavne žalbe utvrđeno konačno zaduženje doprinosom za penzijsko i invalidsko siguranje za period i u iznosu bliže navedenim u prvostepenom rešenju, sa obrazloženjem da podnosilac plaća doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje jer je osnivač preduzeća, iako je korisnik penzije, saglasno odredbi člana 12. stav 1. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, a da nisu od uticaja navodi podnosioca da nije u istom preduzeću radno angažovan, niti je ikada bio upisan u odgovarajućem registru kao zastupnik društva. Upravni sud je u obrazloženju osporene presude u svemu prihvatio ovo stanovište organa uprave .

Ustavni sud ukazuje da prema odredbi člana 6. stav 1. tačka 15) Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, kao sistemskog zakona koji uređuje doprinose za obavezno socijalno osiguranje, osnivač, odnosno član privrednog društva je osiguranik - fizičko lice koje radi u privrednom društvu čiji je osnivač, odnosno član, bez obzira da li je sa privrednim društvom zasnovalo radni odnos . Pod radom se, pored radnog odnosa, podrazumeva i predstavljanje i zastupanje privrednog društva na osnovu upisa u registar nadležnog suda, kao i obavljanje poslovodstvenih ovlašćenja i poslova upravljanja u skladu sa zakonom kojim se uređuje položaj privrednih društava.

Prema odredbi člana 12. stav 1. tačka 2) Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, osiguranici samostalnih delatnosti su lica koja su osnivači, odnosno članovi privrednih društava u skladu sa zakonom, koji u njima rade, bez obzira da li su u radnom odnosu u privrednom društvu čiji su osnivači, odnosno član ovi. Pored toga, saglasno tački 3) navedenog člana Zakona, osiguranici samostalnih delatnosti jesu i lica koja obavljaju poslove po osnovu ugovora o delu odnosno poslove po osnovu autorskog ugovora, kao i poslove po osnovu drugih ugovora, kod kojih za izvršen posao ostvaruju naknadu, a nisu osigurani po drugom osnovu. Radom u smislu stava 1. tačka 2) istog člana Zakona smatra se i predstavljanje i zastupanje privrednog društva od strane njihovih osnivača, odnosno članova na osnovu upisa u registar nadležne organizacije, kao i obavljanje poslovodstvenih ovlašćenja i poslova upravljanja u skladu sa zakonom kojim se uređuje položaj privrednih društava.

Dakle, iz navedenih odredaba zakona proizlazi da osnivač privrednog društva koji u njemu ne radi u smislu odredbe člana 12. stav 1. tačka 2) Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju i ne ostvaruje naknadu (ugovorenu naknadu) u smislu tačke 3) tog člana zakona, i nema svojstvo osiguranika samostalnih delatnosti u smislu navedenih odredaba tog zakona (pri čemu se podrazumeva da u privrednom društvu postoji lice koje je u radnom odnosu ili se bavi poslovima zastupanja tog privrednog društva, odnosno ovlašćeno je za poslovođenje), nije obveznik doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje.

U suprotnom, ukoliko fizičko lice obavlja rad u smislu člana 12. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, odnosno ostvaruje naknadu, obračunavaju se i plaćaju pripadajući doprinosi za obavezno socijalno osiguranje najmanje na najnižu mesečnu osnovicu iz člana 37. Zakona.

Nalazeći da je u osporenoj presudi Upravnog suda proizvoljno primenjeno materijalno pravo na štetu podnosioca ustavne žalbe i da obrazloženje osporenog akta ne zadovoljava zahteve pravičnosti, jer je podnosiocu utvrđeno konačno zaduženje predmetnim doprinosom sa obrazloženjem da bez obzira na činjenicu da u preduzeću čiji je osnivač nije na bilo koji način radno angažovan ipak plaća doprinose jer je osnivač tog privrednog društva, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS”, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr.zakon i 103/15), usvojio ustavnu žalbu izjavljenu zbog povrede prava na pravično suđenje, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava , odlučujući kao u tački 1. izreke. Pri tome, Ustavni sud ukazuje da poreska uprava, saglasno načelu fakticiteta, u svakom konkretnom slučaju utvrđuje sve činjenice koje su od značaja za opredeljenje poreskog tretmana prihoda, prema članu 9. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, te da se ovom odlukom ne prejudicira konačan ishod predmetnog upravnog postupka.

6. Imajući u vidu prirodu učinjene povrede ustavnog prava u konkretnom slučaju, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, ocenio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe u ustavnosudskom postupku može ostvariti jedino poništavanjem presude Upravnog suda U. 3570/12 od 21. februara 2014. godine i određivanjem da isti sud donese novu odluku o tužbi podnosioca ustavne žalbe podnetoj protiv rešenja Ministarstva finansija - Poreska uprava - Regionalni centar Beograd broj 4314-229/2008-20 od 8. februara 2011. godine, zbog čega je odlučio kao u tački 2. izreke.

Kako je utvrdio povredu prava na pravično suđenje, Ustavni sud nije razmatrao navode ustavne žalbe o povredi ostalih Ustavom zajemčenih načela i prava na koje je ukazano u ustavnoj žalbi.

7. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje u poreskom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti