Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje zbog nenadležnosti suda

Kratak pregled

Ustavni sud je utvrdio povredu prava na pravično suđenje, poništio rešenje Apelacionog suda i naložio ponovno odlučivanje. Apelacioni sud je proizvoljno primenio procesno pravo oglasivši se nenadležnim za odlučivanje o tužbi za uplatu doprinosa za socijalno osiguranje.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. M . iz Vranjske Banje, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 15. januara 2015. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. M . i utvrđuje da je podnosiocu ustavne žalbe rešenjem Apelacionog suda u Nišu Gž1. 2066/11 od 10. januara 2012. godine i povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Poništava se rešenje Apelacionog suda u Nišu Gž1. 2066/11 od 10. januara 2012. godine i određuje da isti sud ponovo odluči o žalbi tuženog izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Vranju P1. 2748/10 od 17. maja 2011. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. M . iz Vranjske Banje je 8. februara 2012. godine, preko punomoćnika Z . S, advokata iz Vranja, podneo Osnovnom sudu u Vranju ustavnu žalbu, koja je Ustavnom sudu dostavljena 14. maja 2012. godine, protiv rešenja Apelacionog suda u Nišu Gž1. 2066/11 od 10. januara 2012. godine, zbog povrede načela zabrane diskriminacije zajemčenog članom 21. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na pravičn o suđenje zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava.

U ustavnoj žalbi, pored ostalog, podnosilac je naveo da je osporeno rešenje doneto uz pogrešnu primenu zakona, zbog čega je stavljen u neravnopravan položaj sa ostalim građanima Republike Srbije prema kojima je isti zakon primenjen drugačije. Podnosilac ističe da je Apelacioni sud u Nišu u drugom predmetu, u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, doneo drugačiju odluku i na taj način ga diskriminisao. Od Ustavnog suda je traženo da utvrdi povredu označenih prava, poništi osporeno rešenje i naloži Apelacionom sudu u Nišu da ponovo odluči o žalbi tuženog.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu odredbe člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Presudom Osnovnog suda u Vranju P1. 2748/10 od 25. maja 2011. godine, stavom 1. izreke , usvojen je tužbeni zahtev tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, te je obavezan tuženi "A . P ." A.D. V. da u ime tužioca uplati Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje - Filijala u Vranju, na ime razlike po osnovu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje na isplaćenu razliku zarade po osnovu preraspodele na drugo radno mesto, za vremenski period od 1. septembra 2003. do 25. marta 2010. godine, iznose koje bude utvrdio veštak finansijske struke u postupku izvršenja, sa odgovarajućom zateznom kamatom za svaki mesec utuženog perioda, po stopi utvrđenoj Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji (stav 1.). Stavom 2. izreke označene presude odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se tuženi obaveže da mu, na ime razlike naknade zarade za period od 1. septembra 2003. do 25. marta 2010. godine isplati iznos od 200,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom, dok je stavom 3. izreke odlučeno o troškovima postupka. U obrazloženju ove presude, pored ostalog, navedeno je da je veštačenjem utvrđeno da je tuženi isplaćivao podnosiocu zaradu u vrednosti od 790 bodova i naknadu zarade zbog manje zarade na drugom odgovarajućem poslu po osnovu utvrđene invalidnosti, i to na osnovu razlike u broju bodova drugog odgovarajućeg posla i posla koji je ranije obavljao, bez obračuna i uplate doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje na isplaćenu naknadu zarade. S tim u vezi, tuženi je obavezan da na ime podnosioca izvrši uplatu navedenih doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za ceo utuženi period. Veštačenjem je takođe utvrđeno da je tuženi podnosiocu vršio isplatu naknade zarade, u vidu razlike zbog promene radnog mesta, iz kog razloga je tužbeni zahtev za isplatu naknade odbijen kao neosnovan.

Protiv st. 1. i 3. označene prvostepene presude tuženi je izjavio žalbu. Osporenim rešenjem Apelacionog suda u Nišu Gž1. 2066/11 od 10. januara 2012. godine ukinuta je presuda Osnovnog suda u Vranju P1. 2748/10 od 17. maja 2011. godine u stavu 1. izreke, a tužba tužioca je odbačena, dok je u stavu 3. izreke preinačena, tako što je tužilac obavezan da naknadi troškove postupka tuženom.

U obrazloženju osporenog rešenja, između ostalog, navedeno je da su sredstva od doprinosa za obavezno socijalno osiguranje javni prihod, kao i da je postupak utvrđivanja, naplate i kontrole javnih prihoda uređen Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji, koji se, na osnovu odredbe člana 3. stav 2. navedenog zakona, sprovodi po načelima i u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak. Dalje je navedeno da je tužbeni zahtev koji se odnosi na isplatu naknade zarade pravnosnažno odbijen, dok se tužbeni zahtev koji je prvostepenom presudom usvojen odnosi na obavezivanje poslodavca na uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, za koji sud nije nadležan, jer se ne radi o sporu iz člana 1. Zakona o parničnom postupku.

4. Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenih prava, na čiju povredu se podnosilac poziva, bitne su sledeće odredbe Ustava:

Članom 21. stav 3. Ustava utvrđeno je da se zabranjuje svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

Članom 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Pored napred navedenih ustavnih normi na koje se podnosilac poziva, u ovoj ustavnosudskoj stvari je, po oceni Ustavnog suda, od značaja i odredba člana 60. stav 4. Ustava, kojom se jemči da svako ima pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zaštitu na radu, ograničeno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, plaćeni godišnji odmor, pravičnu naknadu za rad i na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa, kao i da se niko tih prava ne može odreći i da se ženama, omladini i invalidima omogućuju posebna zaštita na radu i posebni uslovi rada, u skladu sa zakonom (član 60. stav 4.).

Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe bitne su i odredba sledećih zakona:

Zakonom o parničnom postupku (“Službeni glasnik RS“, br. 125/04, 111/09 i 36/11) bilo je propisano: da se ovim zakonom uređuju pravila postupka za pružanje sudske pravne zaštite po kojima se postupa i odlučuje prilikom rešavanja građanskopravnih sporova iz ličnih, porodičnih, radnih, privrednih, imovinskopravnih i drugih građanskopravnih odnosa, osim sporova za koje je posebnim zakonom predviđena druga vrsta postupka (član 1.); da sud u toku celog postupka po službenoj dužnosti pazi da li rešavanje spora spada u sudsku nadležnost (član 16. stav 1.); da kad sud u toku postupka utvrdi da za rešavanje spora nije nadležan sud nego neki drugi domaći organ, oglasiće se nenadležnim, ukinuće sprovedene radnje u postupku i odbaciće tužbu (član 16. stav 2.).

Odredbe Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje ("Službeni glasnik RS" br. 84/04, 61/05, 62/06, 7/08, 5/09, 7/09, 3/10, 4/11, 52/11, 101/11 i 7/12) propisuju: da se doprinosima obezbeđuju sredstva za finansiranje obaveznog socijalnog osiguranja, i to penzijskog i invalidskog, zdravstvenog i osiguranja za slučaj nezaposlenosti (član 2.); da su sredstva doprinosa javni prihod, pod kontrolom i na raspolaganju organizacija za obavezno socijalno osiguranje, osnovanih zakonima koji uređuju sistem obaveznog socijalnog osiguranja, za namene utvrđene u skladu sa tim zakonima (član 4.); da je obveznik doprinosa osiguranik i poslodavac ili isplatilac prihoda, na čiji teret se plaća doprinos (član 6. stav 1. tačka 1)); da je obveznik obračunavanja, odnosno plaćanja doprinosa osiguranik i poslodavac, odnosno drugi isplatilac prihoda koji je dužan da obračuna, odnosno plati doprinos u svoje ime i u svoju korist ili u svoje ime, a u korist osiguranika (član 6. stav 1. tačka 2)); da je obveznik obračunavanja i plaćanja doprinosa iz osnovice i na osnovicu za zaposlene, izabrana, imenovana i postavljena lica i lica koja obavljaju privremene i povremene poslove poslodavac (član 51. stav 1.); da je poslodavac dužan da doprinose iz stava 1. ovog člana obračuna i uplati istovremeno sa isplatom zarade, razlike zarade ili ugovorene naknade za privremene i povremene poslove, po propisima koji važe u momentu isplate tih primanja (član 51. stav 2.); da se u pogledu utvrđivanja, naplate i povraćaja doprinosa, pravnih lekova, kamate, kaznenih odredbi i drugih pitanja koja nisu uređena ovim zakonom, izuzev odredaba koje se odnose na poreska oslobođenja, olakšice i otpis, primenjuju odgovarajuće odredbe zakona koji uređuje porez na dohodak građana, odnosno zakona koji uređuje poreski postupak i poresku administraciju, ako ovim zakonom pojedina pitanja nisu drukčije uređena (član 65.).

Odredba člana 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Službeni glasnik RS", br. 80/02, 84/02, 23/03, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05, 62/06, 61/07, 20/09, 72/09, 53/10, 101/11, 2/12 i 93/12) predviđa: ako je drugim zakonom pitanje iz oblasti koju uređuje ovaj zakon uređeno na drukčiji način, primenjuju se odredbe ovog zakona (stav 1.); ako ovim zakonom nije drukčije propisano, poreski postupak se sprovodi po načelima i u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak (stav 2.).

Odredba člana 22. stav 3. Zakona o uređenju sudova ("Službeni glasnik RS", br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11 i 101/11) propisuje da osnovni sud u prvom stepenu sudi: u stambenim sporovima; sporovima povodom zasnivanja, postojanja i prestanka radnog odnosa; o pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa; o naknadi štete koju zaposleni pretrpi na radu ili u vezi sa radom; sporovima povodom zadovoljavanja stambenih potreba na osnovu rada.

Odredbe radno–pravnih propisa kojima se definiše zarada, odnosno plata i određuje šta sve ulazi u zaradu (platu), imaju sledeću sadržinu. Član 105. Zakona o radu ("Službeni glasnik RS", br. 24/05, 61/05 i 54/09) propisuje: da se zarada iz člana 104. stav 1. ovog zakona sastoji od zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.) i drugih primanja po osnovu radnog odnosa, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu (stav 1.); da se pod zaradom u smislu stava 1. ovog člana smatra zarada koja sadrži porez i doprinose koji se plaćaju iz zarade (stav 2.). Članom 2. Zakona o platama državnih službenika i nameštenika ("Službeni glasnik RS", br. 62/06, 63/06, 115/06, 101/07 i 99/10) predviđeno je: da se plata državnih službenika i nameštenika sastoji od osnovne plate i dodataka na platu (stav 1.); da se u platu uračunavaju i porezi i doprinosi koji se plaćaju iz plate (stav 2.).

U ovoj ustavnosudskoj stvari od značaja je i član 12. Zakona o radu, kojim se na opšti način regulišu prava zaposlenih. U stavu 1. člana 12. Zakona je propisano da zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu, bezbednost i zaštitu života i zdravlja na radu, zdravstvenu zaštitu, zaštitu ličnog integriteta i druga prava u slučaju bolesti, smanjenja ili gubitka radne sposobnosti i starosti, materijalno obezbeđenje za vreme privremene nezaposlenosti, kao i pravo na druge oblike zaštite, u skladu sa zakonom i opštim aktom.

5. Razmatrajući navode ustavne žalbe o povredi prava na pravično suđenje, Ustavni sud je konstatovao da se podnosilac, u suštini, žali na primenu procesnog prava i istovremeno ukazuje na različito postupanje Apelacionog suda u Nišu u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji.

Ustavni sud i u ovom ustavnosudskom predmetu konstatuje da u postupku po ustavnoj žalbi nije nadležan da preispituje zaključke i ocene redovnih sudova u pogledu utvrđenog činjeničnog stanja, kao ni način na koji su redovni sudovi primenili propise u postupku koji je vođen radi odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca. U tom smislu, zadatak Ustavnog suda je da ispita da li je u tom postupku od strane redovnih sudova došlo do povrede ili uskraćivanja Ustavom garantovanih prava i da li je primena procesnog, odnosno materijalnog prava bila proizvoljna ili diskriminaciona, čime bi ukazala na očiglednu arbitr ernost i nepravičnost u postupanju redovnih sudova, a na štetu podnosioca.

Ocenjujući da li je u predmetnom parničnom postupku došlo do arbitrerne primene procesnog prava na štetu podnosioca, Ustavni sud je pošao od odredaba pozitivnopravnih propisa kojima je uređen sistem i obaveza plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, kada su u pitanju zaposleni, kao kategorija osiguranika. Nakon sveobuhvatne pravne analize citiranih zakonskih normi, Ustavni sud izvodi zaključak da je uplata doprinosa za obavezno socijalno osiguranje zakonska obaveza poslodavca, koja se ni u kom slučaju, pa ni u slučaju sporazuma između poslodavca i zaposlenog, ne može preneti na zaposlenog. Poslodavac je i obveznik doprinosa i obveznik obračunavanja, odnosno plaćanja doprinosa iz osnovice i na osnovicu za zaposlene, izabrana, imenovana i postavljena lica i lica koja obavljaju privremene i povremene poslove, iz kog razloga je dužan da obračuna, odnosno plati doprinose u svoje ime, a u korist zaposlenog. Poslodavac je dužan da doprinose obračuna i uplati istovremeno sa isplatom zarade, razlike zarade ili ugovorene naknade za privremene i povremene poslove, po propisima koji važe u momentu isplate tih primanja. Iz tog razloga su doprinosi koje je poslodavac u obavezi da obračuna i uplati u svoje ime, a u korist zaposlenog, sastavni deo zarade (plate), zbog čega ih i Zakon o radu i Zakon o platama državnih službenika i nameštenika definišu kao "doprinose koji se plaćaju iz zarade (plate)".

Ustavni sud ima u vidu da su sredstva od doprinosa za obavezno socijalno osiguranje javni prihod, pod kontrolom i na raspolaganju organizacija za obavezno socijalno osiguranje. Međutim, zbog obaveze poslodavca da doprinose u korist svog zaposlenog uplati istovremeno sa isplatom zarade, odnosno naknade zarade, te zbog činjenice da i Zakon o radu i Zakon o platama državnih službenika i nameštenika ove doprinose definišu kao sastavni deo zarade (plate), Ustavni sud ne prihvata tezu Apelacionog suda u Nišu da se u pogledu doprinosa koje poslodavac nije na vreme uplatio, zaposleni jedino može obratiti organu uprave, zato što je postupak utvrđivanja, naplate i kontrole javnih prihoda uređen Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji, koji u članu 3. stav 2. upućuje na primenu pravila opšteg upravnog postupka. Definišući doprinose kao integralni deo zarade koji se mora istovremeno uplatiti kad i zarada, odnosno naknada zarade, Zakon o radu i Zakon o platama državnih službenika i nameštenika doprinose svrstavaju u kategoriju prava zaposlenih iz radnog odnosa, u smislu odredaba člana 60. stav 4. Ustava Republike Srbije i člana 12. stav 1. Zakona o radu, koje, između ostalog, kao jedno od osnovnih prava zaposlenih garantuju i pravo na odgovarajuću zaradu. Imajući dalje u vidu da je odredbom člana 22. stav 3. Zakona o uređenju sudova propisano da osnovni sud u prvom stepenu, između ostalog, sudi i u sporovima o pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa, to je mišljenje Ustavnog suda da je osnovni sud nadležan da postupa i u slučajevima kada je predmet spora (tužbenog zahteva) isključivo obavezivanje poslodavca na uplatu neuplaćenih doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.

U vezi sa napred iznetim, Ustavni sud smatra ustavnopravno neprihvatljivim odbijanje redovnih sudova da postupaju u sporovima o pravima iz radnog odnosa. Ustavni sud ističe da se takvom praksom sužava pravo na pristup sudu, kao jedno od garancija prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava. U prilog iznetom je i stav Ustavnog suda izražen u ranijim odlukama (videti, pored ostalih, odluke Už-2454/2009 od 8. jula 2010. godine i Už-2412/2009 od 22. februara 2012. godine), da se prava iz radnog odnosa, u koja ulazi i pravo na isplatu zarade i uplatu doprinosa u korist zaposlenog, kao i prava na pristup sudu, kao jednog od elemenata prava na pravično suđenje, zaposleni ne može odreći čak ni u slučaju potpisivanja sporazuma sa poslodavcem kojim se odriče potraživanja iz radnog odnosa, a samim tim i prava na sudsku zaštitu ovih prava

Ustavni sud ukazuje da je povodom istog pravnog pitanja koje se postavilo u osporenom rešenju zauzeo stav u Odluci Už-3506/2012 od 21. februara 2013. godine (videti na: www.ustavni.sud.rs).

6. Kako je, u konkretnom slučaju, očigledno, došlo do proizvoljne primene merodavnog prava na štetu podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjem Apelacionog suda u Nišu podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US), usvojio ustavnu žalbu u ovom delu, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

Ustavni sud je ocenio da su posledice učinjene povrede takve prirode da se mogu otkloniti samo poništajem rešenja Apelacionog suda u Nišu Gž1. 2066/11 od 10. januara 2012. godine i određivanjem da isti sud donese novu odluku o žalbi tuženog izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda suda u Vranju P1. 2748/10 od 17. maja 2010. godine, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona, odlučeno kao u tački 2. izreke.

7. Ustavni sud nije razmatrao navode o različitom postupanju sudova i povredi prava na pravnu sigurnost, kao elementa prava na pravično suđenje, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, imajući u vidu da će o žalbi tuženog biti ponovo odlučivano, čime će i eventualna povreda ovog prava biti ispitana po navedenom pravnom leku.

8. Ocenjujući postojanje povrede načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava, Ustavni sud je ocenio da nema osnova za tvrdnje da je osporenim pojedinačnim aktom podnosilac ustavne žalbe na bilo koji način diskriminisan. U ustavnoj žalbi nisu pruženi dokazi da je podnosiocu ustavne žalbe zbog nekog njegovog ličnog svojstva povređeno ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom, što je neophodna pretpostavka da bi se mogla utvrditi povreda ustavnog načela zabrane diskriminacije. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u ovom delu odbacio i odlučio kao u drugom delu tačke 1. izreke, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

9. Na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89 . Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.