Odluka Ustavnog suda o povredi prava u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu založnog poverioca zbog dugog trajanja izvršnog postupka pred Osnovnim sudom u Kraljevu. Utvrđena je povreda prava na suđenje u razumnom roku i dosuđena naknada nematerijalne štete, dok je deo žalbe o pravu na imovinu odbačen.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Z. S. iz Z, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 3. aprila 201 4. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Z. S. i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Kraljevu u predmetu I. 1524/07, a sada se vodi pred Osnovnim sudom u Kraljevu u predmetu I. 3091/10, povređeno pravo podnosi oca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Nalaže se Osnovnom sudu u Kraljevu da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postup ak iz tač ke 1. okončao u najkraćem roku.

3. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 2 00 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

O b r a z l o ž e nj e

1. Z. S. iz Z. je 22. avgusta 2011. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava, u izvršnim postupcima koji se vode pred Osnovnim sudom u Kraljevu u predmetima I. 3091/10 i I. 3822/10.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Kraljevu u predmetu I. 3091/10 podnosilac ima svojstvo založnog (hipotekarnog) poverioca; da je podnosilac pokrenuo i poseban izvršni postupak prema istom izvršnom dužniku, radi prodaje istih nepokretnosti, koji se pred Osnovnim sudom u Kraljevu vodi u predmetu I. 3882/10; da je izvršni sud u predmetu I. 3091/10 preduzimao odgovarajuće izvršne radnje, nakon kojih je doneo rešenje o dosuđenju, a potom i rešenje o predaji predmetnih nepokretnosti u posed podnosiocu; da je Viši sud u Kraljevu, odlučujući po žalbi izvršnog poverioca "N. b. G." a.d. iz N. S, ukinuo rešenje o dosuđenju predmetnih nepokretnosti, sa obrazloženjem da je podnosilac, kao izvršni poverilac, bio jedino zainteresovano lice na ročištu za prodaju; da podnosilac u ovom postupku nema svojstvo izvršnog poverioca, već založnog (hipotekarnog) poverioca; da od 4. marta 2011. godine rešenje drugostepenog suda nije dostavljeno strankama, a izvršni sud nije preduzeo nijednu izvršnu radnju; da je predmet I. 3882/10, koji je podnosilac inicirao u svojstvu izvršnog poverioca, samo fizički pripojen predmetu I. 3091/10, bez donošenja posebnog rešenja o spajanju postupaka; da u ovom predmetu, nakon usvajanja predloženog izvršenja, sud nije preduzeo nijednu izvršnu radnju, zbog čega je podnosilac zahtevao od izvršnog sudije da ovaj predmet razdvoji; da o takvom zahtevu podnosioca nikada nije odlučeno; da je podnosilac 5. januara 2011. godine uputio urgenciju predsedniku suda, po kojoj je dobio odgovor da predsednik suda nema zakonska ovlašćenja da nalaže postupajućim sudijama kakvu bi procesnu odluku trebalo da donesu; da je na opisani način podnosiocu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, kao i pravo na imovinu, imajući u vidu da podnosilac zbog nepostupanja suda ne može ostvariti svoja imovinska prava.

Predloženo je da Ustavni sud utvrdi da su podnosiocu povređena prava na suđenje u razumnom roku i na imovinu, prizna mu pravo na naknadu nematerijalne štete i Osnovnom sudu u Kraljevu naloži da okonča osporene izvršne postupke u zakonskom roku.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu odredbe člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US), kojim je uređen postupak po ustavnoj žalbi, propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Kraljevu I. 3091/10 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je 2. jula 200 9. godine, u svojstvu založnog poverioca, stupio u izvršni postupak koji se pred Opštinskim sudom u Kraljevu tada vodio u predmetu I. 1524/07, po predlog u izvršnog poverioca "N. b. G." a.d. N. S. – F. u K, protiv izvršnog dužnika D . P. iz V, radi prinudne naplate novčanih potraživanja dosuđenih pravnosnažnom i izvršnom presudom Opštinskog suda u Kraljevu P. 773/07 od 9. jula 2007. godine, prodajom nepokretnosti izvršnog dužnika upisanih u LN broj 139, KO V, uz prethodnu zabeležbu rešenja o izvršenju u javnu knjigu.

Podnosilac ustavne žalbe je 9. novembra 2009. godine, u svojstvu izvršnog poverioca, podneo Opštinskom sudu u Kraljevu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika D. P. iz V, radi prinudnog izvršenja pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Kraljevu P. 1340/09 od 7. jula 2009. godine, kojom je podnosilac "ovlašćen" da kao hipotekarni poverilac traži namirenje svog dospelog i uknjiženog potraživanja iz ugovora o zajmu Ov. 13058/05 od 26. decembra 2005. godine, u iznosu od 1.622.549 dinara, sa zateznom kamatom od 15. februara 2006. godine do konačne isplate, iz iznosa dobijenih prodajom određenih (ne svih) nepokretnosti izvršnog dužnika upisanih u LN broj 139 KO V. Ovaj predmet je zaveden pod brojem I. 1855/09. Opštinski sud u Kraljevu je 10. novembra 2009. godine doneo rešenje I. 1855/09, kojim je predloženo izvršenje usvojio u celini.

Do momenta kada je podnosilac stupio u izvršni postupak I. 1524/07 (2. jul 2009. godine), u svojstvu založnog poverioca, bile su preduzete sledeće izvršne radnje: izvršena je zabeležba rešenja o izvršenju kod Službe za katastar nepokretnosti u Kraljevu; obavljeno je veštačenje (procena) vrednosti nepokrenosti izvršnog dužnika, i to katastarskih parcela broj 704/2, 704/3, 704/4, 705, 706/1 i 706/2, sve upisane u LN broj 139, KO V, dok ostale parcele iz navedenog lista nepokretnosti nisu procenjene zbog njihove udaljenosti; izvršni poverilac je uplatio predujam troškova procene i ostalih parcela upisanih u LN broj 139 , KO V; rešenjem I. 1524/07 od 25. decembra 2008. godine pravnosnažno je utvrđena vrednost procenjenih nepokretnosti; prvo ročište za javnu prodaju održano je 11. maja 2009. godine i na njemu nije bilo zainteresovanih lica, zbog čega je određeno drugo ročište za javnu prodaju; na drugo ročište za javnu prodaju, koje je održano 2. jula 2009. godine, pristupio je punomoćnik podnosioca i prijavio pravo prečeg namirenja podnosioca, na osnovu založne izjave izvršnog dužnika, overene pred Opštinskim sudom u Zrenjaninu u predmetu Ov. 13059/05, zavedene u intabulacionu knjigu Opštinskog suda u Kraljevu pod brojem 167/06, kojom je ustanovljena hipoteka na svim nepokretnostima izvršnog dužnika upisanim u LN broj 139 , KO V.

Na ročištu održanom 23. novembra 2009. godine u predmetu I. 1524/07, punomoćnik podnosioca je obavestio izvršnog sudiju da je u međuvremenu pokrenuo izvršni postupak I. 1855/09. Na sledećem ročištu održanom 22. januara 2010. godine, doneto je rešenje o "združivanju" predmeta I. 1855/09 predmetu I. 1524/07.

Nakon ustrojavanja nove mreže sudova, nadležnost Opštinskog suda u Kraljevu preuzeo je Osnovni sud u Kraljevu, iz kog razloga je došlo do presignacije predmeta. Predmet I. 1524/07 je dobio broj I. 3091/10, a predmet I. 1855/09 broj I. 3822/10.

Na ponovnom drugom ročištu za javnu prodaju održanom 10. marta 2010. godine, podnosilac je ponovo istakao prvenstvo u namirenju u odnosu na izvršnog poverioca i predložio da mu se procenjene nepokretnosti dosude. Rešenjem Osnovnog suda u Kraljevu od 2. juna 2010. godine podnosiocu su dosuđene katastarske parcele broj 704/2, 704/3, 704/4, 705, 706/1 i 706/2, čija je vrednost utvrđena rešenjem od 25. decembra 2008. godine, a zatim je rešenjem od 7. oktobra 2010. godine određeno da se ove nepokretnosti predaju u posed podnosiocu, uz ovlašćenje da se na osnovu tog rešenja uknjiži kao vlasnik kod SKN u Kraljevu.

Protiv rešenja o dosuđenju žalbu je izjavio izvršni poverilac. Viši sud u Kraljevu je po ovoj žalbi doneo rešenje Gž. 114/11 od 4. marta 2011. godine, kojim je ukinuo i rešenje o dosuđenju i rešenje o predaji u posed navedenih nepokretnosti, istakavši da ročište za javnu prodaju nije moglo biti održano, s obzirom na to da je podnosilac, kao izvršni poverilac, bio jedino zainteresovano lice (ponudilac) na tom ročištu.

Viši sud u Kraljevu je spise izvršnog predmeta vratio prvostepenom sudu 24. marta 2011. godine, a Osnovni sud u Kraljevu je drugo ročište za javnu prodaju odredio za 3. novembar 2011. godine. Na ovom ročištu su svojstvo ponudilaca imali predstavnik izvršnog poverioca i podnosilac, kao založni poverilac. Podnosilac je opet istakao zahtev da se procenjene nepokretnosti dosude njemu, što je sud i učinio zaključkom od 7. novembra 2011. godine, a zatim, posebnim zaključkom od 25. novembra 2011. godine, protiv kojeg nije bio dozvoljen prigovor, odredio da se nepokretnosti predaju podnosiocu, uz ovlašćenje da se na osnovu ovog zaključka uknjiži kod SKN Kraljevo. Imajući u vidu da je zaključak o predaji nepokretnosti postao pravnosnažan danom donošenja, izvršni poverilac je 19. decembra 2011. godine predložio da se izvršni postupak nastavi na ostalim nepokretnostima izvršnog dužnika upisanim u LN broj 139, KO V.

Ustavni sud posebno konstatuje da je na osnovu založne izjave Ov. 13059/05, u korist podnosioca konstituisana hipoteka na svim nepokretnostima izvršnog dužnika upisanim u LN broj 139, KO V, dok presudom Opštinskog suda u Kraljevu P. 1340/09 od 7. jula 2009. godine, kojom je pokrenut izvršni postupak I. 1855/09 (kasnije I. 3822/10), nisu obuhvaćene sve parcele iz LN broj 139, već samo neke od njih. Tačnije, među parcelama navedenim u ovoj presudi ne nalaze se parcele koje su podnosiocu dosuđene, a zatim i predate u posed zaključkom od 25. novembra 2011. godine. S tim u vezi, Ustavni sud nalazi da je podnosilac i nakon dosuđenja, odnosno predaje u posed određenih parcela, zadržao svojstvo i založnog i izvršnog poverioca u predmetu I. 3091/10.

U periodu do odlučivanja po izjavljenoj ustavnoj žalbi, izvršni sud je zakazao ukupno šest ročišta (27. aprila, 24. maja, 13. jula, 30. oktobra i 10. decembra 2012. godine i 10. januara 2013. godine) od kojih nijedno nije održano. Na jedno od navedenih ročišta izvršni poverilac nije bio uredno pozvan, dok su tri ročišta odložena jer je izvršni dužnik odbio prijem poziva. Jedno ročište odloženo je zbog odsustva izvršnog sudije, a poslednje u nizu zbog neurednog pozivanja podnosioca. Podnescima od 27. februara i 25. oktobra 2013. godine, izvršni poverilac je predložio da se izvrši procena preostalih nepokretnosti izvršnog dužnika, ali sud još uvek nije odlučio o tom predlogu. Na zahtev podnosioca, izvršni sud je 9. januara 2014. godine doneo zaključak kojim je izvršio ispravku zaključka o predaji nepokretnosti od 25. novembra 2011. godine, označivši prezime podnosioca "S.", umesto "Sp.", kako je prvobitno stajalo u zaključku. Nakon uručenja zaključka o ispravci strankama, izvršni sud nije preduzimao druge izvršne radnje u ovom postupku.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 58. stav 1. jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona

Odredbama Zakona o izvršnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 125/04), koji je važio u vreme pokretanja osporenog izvršnog postupka, bilo je propisano: da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno (član 5. stav 1.); da se posle upisa rešenja o izvršenju ne može za namirenje drugog potraživanja istog ili drugog izvršnog poverioca sprovesti poseban postupak izvršenja na istoj nepokretnosti, a izvršni poverilac za čije je potraživanje kasnije određeno izvršenje na istoj nepokretnosti stupa u već pokrenut izvršni postupak (član 103. st. 1. i 2.); da se u postupku izvršenja na nepokretnosti namiruje i založni izvršni poverilac koji nije predložio izvršenje (član 105.); da se založno pravo upisano na nepokretnosti gasi danom pravosnažnosti rešenja o predaji nepokretnosti i ako založni poverioci nisu potpuno namireni (član 106. stav 1.).

Odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS", br. 31/11, 99/11 i 1 09/13 – Odluka US), koji je počeo da se primenjuje 17. septembra 2011. godine, propisano je: da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan (član 6. stav 1.); da u izvršnom postupku sud, odnosno izvršitelj postupaju isključivo na osnovu podnesaka i drugih pismena, a izvršitelj postupa i na osnovu sudske odluke i opšteg ovlašćenja izvršnog poverioca, ako ovim zakonom nije drugačije propisano (član 28.); da će se postupci izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona započeto sprovođenje izvršenja okončati po odredbama ovog zakona (član 358. stav 1.).

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud konstatuje da je u odnosu na podnosioca osporeni izvršni postupak pokrenut 2. jula 2009. godine, kada je on, u svojstvu založnog izvršnog poverioca, stupio u postupak, i da još uvek nije okončan. Ustavni sud smatra da svojstvo založnog izvršnog poverioca daje aktivnu legitimaciju podnosiocu za izjavljivanje ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, imajući u vidu da se u postupku izvršenja na nepokretnosti namiruje i založni izvršni poverilac koji nije predložio izvršenje. Ustavni sud ima u vidu i da je podnosilac, nakon stupanja u izvršni postupak I. 1524/07 (kasnije I. 3091/10), pokrenuo poseban izvršni postupak, te da je nakon njihovog spajanja stekao i svojstvo izvršnog poverioca u postupku I. 3091/10, u kome je do tada imao samo svojstvo založnog izvršnog poverioca. Iz navedenog sledi da do odlučivanja Ustavnog suda o podnetoj ustavnoj žalbi izvršni postupak u odnosu na podnosioca traje četiri godin e i osam meseci.

Po oceni Ustavnog suda, nesprovođenje izvršenja u periodu od četiri godine i osam meseci, posledica je neefikasnog postupanja Osnovnog suda u Kraljevu. Naime, od donošenja zaključka I. 1524/07 od 25. novembra 2011. godine, taj sud nije preduzeo nijednu izvršnu radnju, uprkos tome što je izvršni poverilac "N. b. G." a.d. N. S. – F. u K . u dva navrata predložio da se izvrši procena vrednosti preostalih nepokretnosti izvršnog dužnika upisanih u LN broj 139, KO V. Ustavni sud konstatuje da je izvršni sud u tom periodu zakazivao ročišta, koja iz procesnih razloga nisu mogla biti održana, ali nalazi da to nije moglo predstavljati smetnju sudu da postupi po predlogu izvršnog poverioca, posebno nakon početka primene Zakona o izvršenju i obezbeđenju, koji je izričito propisao da u izvršnom postupku sud postupa isključivo na osnovu podnesaka i drugih pismena, dok je postupanje na ročištu isključeno. Međutim, Ustavni sud je stekao i utisak da je izvršni sud u periodu do donošenja navedenog zaključka od 25. novembra 2011. godine, bio vrlo efikasan, naročito kod sprovođenja izvršenja po zahtevu podnosioca.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Kraljevu u predmetu I. 1524/07, a sada se vodi pred Osnovnim sudom u Kraljevu u predmetu I. 3091/10, povređeno pravo podnosioca na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava. Stoga je Sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao tački 1. izreke, a na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke naložio Osnovnom sudu u Kraljevu da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak okončao u najkraćem roku.

Ustavni sud nije posebno cenio navode podnosioca o povredi prava na suđenje u razumnom roku u predmetu I. 3822/10 (ranije predmet I. 1855/09), s obzirom na to da se od 22. januara 2010. godine izvršenje u tom predmetu sprovodi istovremeno sa izvršenjem u predmetu I. 3091/10.

6. Razmatrajući način pravičnog zadovoljenja podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava , Ustavni sud je pošao od odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, kojom je propisano da će odlukom kojom se usvaja ustavna žalba Ustavni sud odlučiti i o zahtevu podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne, odnosno nematerijalne štete, kada je takav zahtev postavljen.

Krećući se u granicama postavljenog zahteva, Ustavni sud je odlučio da se pravično zadovoljenje podnosi oca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 2 00 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpe o podnosi lac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja u konkretnom slučaju, a posebno dužinu trajanja predmetnog izvršnog postupka, period u kome je izvršni sud pokazao efikasnost u postupanju, kao i činjenicu da je podnosilac delimično namiren dosuđenjem određenih nepokretnosti, te smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu pravičnu naknadu za utvrđenu povredu prava. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu svoju postojeću praksu, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

7. U pogledu navoda podnosioca da mu je povređeno pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, Ustavni sud je ocenio da je zahtev podnosioca da mu se utvrdi povreda navedenog Ustavom zajemčenog prava preuranjen, jer predmetni izvršni postupak još uvek nije okončan.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u delu u kojem je istaknuta povreda prava na imovinu, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. Na osnovu svega izloženog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti