Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao skoro deset godina. Podnosiocu žalbe dodeljena je naknada nematerijalne štete zbog neefikasnog postupanja drugostepenog suda u žalbenom postupku.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković i dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalb i P. J . iz Novog Slankamena , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 21. juna 201 8. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalb a P. J . i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Staroj Pazovi – Sudska jedinica u Inđiji u predmetu P. 766/15 (ranije predmet Opštinskog suda u Inđiji P. 321/07 ) povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavn e žalb e na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 900 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. P. J . iz Novog Slankamena je , 8. maja 2017. godine, preko punomoćnika N . J, advokata iz Inđije, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Staroj Pazovi – Sudska jedinica u Inđiji u predmetu P. 766/15.

Podnosilac ustavne žalbe je detaljno i hronološki obrazložio tok predmetnog postupka i sadržinu sudskih odluka donetih tokom postupka, navodeći: da je 3. jula 2007. godine podneo tužbu Opštinskom sudu u Inđiji protiv tuženih M.J. i J.J, radi pobijanja dužnikovi h pravnih radnji ; da je postupak bio u prekidu zbog smrti drugotuženog i pravnosnažno je okončan 23. marta 2017. godine donošenjem drugostepene presude; da mu je zbog dužine trajanja postupka od šest godina povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Zahtevao je naknadu nematerijalne štete i naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Staroj Pazovi – Sudska jedinica u Inđiji P. 766/15, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je 3. maja 2007. godine podneo tužbu Opštinskom sudu u Inđiji protiv tuženih M. J. i J . J, radi pobijanja dužnikovih prav nih radnji.

U tužbi je navedeno: da su presudom Opštinskog suda u Inđiji P. 307/05 od 7. septembra 2006. godine tužilac i tuženi J . J . obavezani da solidarno isplate na ime naknade štete N. G . iznos od 177.634,20 dinara kao i 55. 456,00 na ime troškova postupka zbog štete koju je N. G . izazvao J. J . upravlja jući traktorom u vlasništvu tužioca ; da je, kako bi izbegao obavezu za naknadu štete koju solidarno duguje sa tužiocem , J . J . 11. maja 2004. godine kod Opštinskog suda u Inđiji izvršio overu po tpisa na kupoprodajnom ugovoru Ov. 3295/04 u kome su predmet ugovora nekretnine u KO Novi Slankamen, a kupac tih nekretnina je majka J. J . – M . J ; da se u konkretnom slučaju ne radi o kupoprodaji, nego o ugovoru o poklonu, a cilj otuđenja nepokretnosti je izbegavanje plaćanja štete koju je J. J . prouzrokovao ; da je u međuvremenu tužilac kao solidarni dužnik isplatio oštećenom iznos od 177.634,20 dinara, a tuženi je otuđio svoj u imovinu u cilju onemogućavanja potraživanja tužioca prema njemu ; da je tužbenim zahtevom traženo da sud donese presudu kojom će se utvrditi da ugovor o kupoprodaji zaključen između tužene M . J . kao kupca i tuženog J. J . kao prodavca predstavlja prividan ugovor o kupoprodaji koji prikriva ugovor o poklonu, te da navedeni ugovor ne proizvodi pravno dejstvo u odnosu na tužioca u visini iznosa od 177.634,20 dinara na ime štete i iznosa od 55.456,00 dinara, na ime troškova parničnog postupka.

Predmet je dobio broj P. 321/07.

Pred prvostepenim sudom su bila održan a četiri ročišta na kojima su saslušane parnične stranke, saslušani su svedoci, izvršen je uvid u određenu dokumentaciju, između ostalog, u izvod iz zemljišnih knjiga za KO Novi Slankamen, ugovor o kupoprodaji nepokretnosti između tuženih , kao i u spise predmeta P . 307/05.

Presudom Opštinskog suda u Inđiji P. 321/07 od 21. aprila 2008. godine odbijen je tužbeni zahtev. Podnosilac je 11. jula 2008. godine izjavio žalbu protiv navedene prvostepene presude i rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 452/10 od 10. marta 2011. godine usvojena je žalba tužioca, ukinuta je prvostepena presuda i predmet je upućen Osnovnom sudu u Sremskoj Mitrovici na ponovo suđenje.

Punomoćnik tuženih je 18. januara 2012. godine obavestio sud da je tuženi J. J . preminuo, i predložio je da sud prekine postupak do okončanja ostavinskog postupka iza smrti pok. tuženog.

Rešenjem Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici – Sudska jedinica u Inđiji P. 1187/11 od 19. januara 2012. godine utvrđen je prekid postupka zbog smrti tuženog J. J . i određeno je da će se postupak nastaviti kada naslednik ili staralac zaostavštine preuzme postupak ili kada ih sud na predlog protivne strane pozove da to učine.

Tužilac je 16. marta 2015. godine predložio sudu da prekinuti postupak nastavi samo protiv tužene M. J . Na zahtev suda , punomoćnik tužioca je 30. marta 2015. godine obavestio sud da je okončan ostavinski postupak iza pok. J. J . i rešenjem Osnovnog suda u Staroj Pazovi – Sudska jedinica u Inđiji P. 766/15 od 7. avgusta 2015. godine nastavljen je prekinuti postupak protiv tužene M. J.

Zatim je postupak vođen pod brojem P. 766/15 i u nadležnosti je Osnovnog suda u Staroj Pazovi – Sudska jedinica u Inđiji. Pred tim sudom je održano pet ročišta na kojima je izvršen uvid u celokupne spise predmeta, saslušane su parnične stranke, od Poreske uprave u Inđiji traženi su podaci o tržišnoj vrednosti nepokretnosti u KO Novi Slankamen, saslušani su svedoci.

Tužbeni zahtev je preciziran 3. marta 2016. godine.

Presudom Osnovnog suda u Staroj Pazovi – Sudska jedinica u Inđiji P. 766/15 od 16. septembra 2016. godine utvrđeno je da ugovor o kupoprodaji zaključen između tužene i J . J , over en u sudu 11. maja 2004. godine, predstavlja prividan ugovor o kupoprodaji koji prikriva ugovor o poklonu, da ovaj ugovor ne proizvodi pravno dejstvo u odnosu na tužioca u visini od 177.634,20 dinara na ime štete i 55.456,00 dinara na ime troškova postupka, te da je tužena dužna trpeti namirenje tužioca za ukupan iznos od 233.090,20 dinara , sa zateznom kamatom od 7. septembra 2006. godine do isplate i obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove postupka.

Tužena je 26. oktobra 2016. godine izjavila žalbu protiv navedene prvostepene presude i presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 4176/16 od 23. marta 2017. godine, u stavu prvom izreke, delimično je usvojena, a delimično odbijena žalba tužen e i ožalbena presuda Osnovnog suda u Staroj Pazovi - Sudska jedinica u Inđiji P. 766/15 od 16. se ptembra 2016. godine je preinačena u delu visine obaveze tužene, tako što ugovor o kupoprodaji koji prikriva ugovor o poklonu ne proizvodi pravno dejstvo u odnosu na tužioca u visini od 116.545,10 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 3. maja 2007. godine do isplate, pa je tužena dužna trpeti da se tužilac namiri za navedeni iznos; u stavu drugom izreke odbijen je tužbeni zahtev za preostali iznos od 116.545,60 dinara, sa traženom zateznom kamatom od 7. septembra 2006. godine do isplate i u delu naknade zatezne kamate na dosuđeni iznos od 111.545,60 dinara za period od 7. septembra 2006. do 3. maja 2007. godine; u stavu trećem izreke preinačena je odluka o troškovima prvostepenog postupka tako što je obaveza tužene snižena na iznos od 106. 050,00 dinara , sa zateznom kamatom od 16. septembra 2016. godine do isplate; u stavu četvrtom izreke je prvostepena presuda potvrđena u nepreinačenom delu ; u stavu petom izreke obavezan je tužilac da tuženoj na ime naknade troškova drugostepenog postupka isplati iznos od 9.065,45 dinara , sa zateznom kamatom od 23 . marta 2017. godine do isplate.

4. Za ocenu navoda i razloga iz ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenih prava na čiju se povredu podnosilac ustavne žalbe pozva o, od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09) bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku; da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. st. 1. i 2.); da je sud dužan da se stara da se predmet spora svestrano pretrese, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu (član 312. stav 2.).

5. Razumna dužina trajanja sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova i priroda zahteva, odnosno značaj predmeta spora za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču na ocenu razumne dužine sudskog postupka.

Ocenjujući sprovedeni postupak u predmetnoj građanskopravnoj stvari, polazeći pri tome od prakse i kriterijuma Ustavnog suda, kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio da nadležni sudovi nisu efikasno i delotvorno postupali kako bi se predmetni parnični postupka okončao u razumnom roku i da bi se o tužbi podnosioca odlučilo bez nepotrebnog odugovlačenja.

Naime, trajanje parničnog postupka od skoro deset godina predstavlja njegovo prekomerno trajanje kako po praksi ovoga suda, tako i po kriterijumima i merilima međunarodnih organizacija za zaštitu ljudskih prava i prekoračuje standard suđenja u razumnom roku.

Po oceni Ustavnog suda, odgovornost za nerazumno dugo trajanje postupka snosi drugostepeni sud pred kojim je prvi po redu žalbeni postupak trajao skoro tri godine. Takođe, sud je nastavio prekinuti postupak nakon pet meseci od zahteva podnosioca za nastavak postupka. Međutim, ostali sudovi su postupali efikasno i odlučivali su u redovnim rokovima. Tako je prvostepeni sud prvu meritornu odluku doneo nakon godinu dana od podnošenja tužbe . Ustavni sud ukazuje da se prekid postupka u trajanju od tri godine i dva meseca ne može staviti na teret postupajućem sudu.

Ustavni sud nalazi da je predmet spora nesumnjivo bio od materijalnog značaja za podnosioca, a ispitujući njegovo ponašanje, Sud ukazuje da podnosilac ustavne žalbe nije doprineo dužem trajanju parnice, a takođe je imao i legitiman interes da se postupak okonča u razumnom roku.

Ustavni sud nalazi da predmetni postupak nije bio složen jer tokom postupka nije bilo posebno kompleksnih činjeničnih i pravnih pitanja koje je postupajući sud trebalo da razjasni pre odlučivanja.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud nalazi da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. s tav 1. Ustava, u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Staroj Pazovi – Sudska jedinica u Inđiji u predmetu P. 766/15 (ranije predmet Opštinskog suda u Inđiji P. 1/07), te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS”, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr.zakon i 103/15), u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 900 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog učinjene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju. Ustavni sud je posebno cenio dužinu trajanja parničnog postupka. u koji se ne računa period kada je postupak bio u prekidu, kao i životni standard u državi, te činjenicu da će dosuđena naknada biti mnogo brže isplaćena na nacionalnom nivou, nego što je to slučaj ako o predmetu odlučuje Evropski sud za ljudska prava.

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu, pre svega, aktuelnu praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Savić i drugi protiv Srbije od 5. aprila 2016. godine. Naime, navedenom presudom je konstatovano da se utvrđivanjem od strane Ustavnog suda da je povređeno pravo podnosioca na suđenje u razumnom r oku, priznaje povreda na koju se žali o i da j e time zadovoljen samo prvi uslov utvrđen u sudskoj praksi Evrop skog suda, ali da status žrtve zavisi od toga da li je pravično zadovoljenje koje je dodeljeno adekvatno, a kako je to predviđeno članom 41. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Evropski sud za ljudska prava je u vezi sa ovim podsetio da se u predmetima koji se odnose na dužinu postupka, jedna o karakteristika dovoljnog obeštećenja koje može da otkloni status žrtve stranke odnosi na dodeljeni iznos, koji zavisi, posebno od karakteristika i delotvornosti pravnog leka. Da li dosuđeni iznos može da bude smatran razumnim, mora da bude ocenjeno u svetlu svih okolnosti slučaja, što uključuje ne samo trajanje postupka u konkretnom slučaju, već i vrednost dosuđenog iznosa u svetlu životnog standarda države u pitanju i činjenice da će naknada na osnovu štete po osnovu nacionalnog sistema generalno biti dosuđena i isplaćena mnogo brže nego što je to slučaj ako o predmetu odlučuje Evropski sud za ljudska prava na osnovu člana 41. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Ovakav stav Evropski sud za ljudska prava je zauzeo i u presudama Blagojević i drugi protiv Srbije, od 24. maja 2016. godine, M.B. - MAK Čačak DOO i drugi protiv Srbije, od 27. septembra 2016. godine, Ković i drugi protiv Srbije , od 4. aprila 2017. godine, Pavlović i Pantović protiv Srbije, od 4. aprila 2017. godine, Živković protiv Srbije, od 4. aprila 2017. godine, Borović i drugi protiv Srbije , od 11. aprila 2017. godine, Bilić protiv Srbije , od 17. oktobra 2017. godine i Milovanović protiv Srbije, od 19. decembra 2017. godine. Usklađujući svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda za ljudska prava, Ustavni sud je odlučio kao u tački 2. izreke.

Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog neažurnog postupanja sudova.

Takav stav Ustavni sud je zauzeo i u Odluci Už-2936/2016 od 24. maja 2018. godine.

7. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.