Povreda prava na imovinu zbog neefikasnog stečajnog postupka nad preduzećem

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na imovinu podnosilaca. Zbog nemogućnosti naplate priznatih potraživanja u dugotrajnom stečajnom postupku nad društvenim preduzećem, sud je podnosiocima dosudio naknadu materijalne štete na teret budžeta.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3925/2015
05.04.2018.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D . J . (JMBG: ... ), B. S, S . L, S . R, D . R . i S . J , svih iz Leskovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 5. aprila 2018. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba D. J , B . S, S . L, S . R, D . R . i S . J . i utvrđuje da je u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 23/10 podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, zajemčeno članom 58. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete svakom u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku Privrednog suda u Leskovcu St. 23/10, umanjenog za iznose koji su eventualno isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se ustavna žalba D. J . B . S, S . L, S . R, D . R . i S . J . izjavljena protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4. St. 166/15 od 6. marta 2015. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž gp. 118/15 od 16. aprila 2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. J . (JMBG: … ), B. S, S . L, S . R, D . R . i S . J . su, 13. marta 2014. godine, preko punomoćnika T. S ., advokata iz Leskovca, Ustavnom sudu podneli ustavnu žalbu, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 23/10. Podnosioci su istakali zahtev za naknadu nematerijalne štete, kao i materijalne štete. Po ustavnoj žalbi bio je formiran predmet Už-1499/2014.

Nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), kojima je za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan, predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležan redovni sud, Ustavni sud je ustavnu žalbu ustupio na nadležnost redovnom sudu.

Rešenjem Privrednog apelacionog suda R4. St. 166/15 od 6. marta 2015. godine utvrđeno je da je predlagačima, ovde podnosiocima ustavne žalbe, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednog suda u Leskovcu u predmetu St. 23/10. Nakon pravnosnažnosti navedenog rešenja, Privredni apelacioni sud je dopisom R4. St. 162/15 od 27. jul a 2015 . godine Ustavnom sudu ustupio predmet, radi odlučivanja o povredi prava na imovinu podnosilaca ustavne žalbe, kao i o zahtevu za naknadu materijalne štete. Po ustupanju predmeta, predmet je u Ustavnom sudu dob io novi broj Už- 5040/2015.

Podnosioci ustavne žalbe su 15 . juna 2015. godine podneli novu ustavnu žalbu preko istog punomoćnika, osporavajući rešenja Privrednog apelacionog suda R4. St. 166/15 od 6. marta 2015. godine i Vrhovnog kasacionog suda Rž gp. 118/15 od 16. aprila 2015. godine , sa zahtevom da se ista ukinu i da im se naknade troškovi na ime sastava žalbe na rešenje Privrednog apelacionog suda R4. St. 166/15 od 6. marta 2015. godine i ustavne žalbe. Povodom ove ustavne žalbe formiran je predmet Už-3925/2015. Radi ekonomičnosti postupka, Ustavni sud u ovom predmetu odlučuje i u preostalom delu ustavne žalbe koji se odnosi na istaknutu povredu prava na imovinu iz člana 58. Ustava (predmet Už-5040/2015).

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je , u sprovedenom postupku, na osnovu navoda ustavne žalbe, te uvidom u celokupnu dokumentaciju koja je uz nju priložena, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosioci ustavne žalbe, u svojstvu izvršnih poverilaca, podneo je Opštinskom sudu u Leskovcu predloge za izvršenje protiv izvršnog dužnika DP "I ." Leskovac radi namirenja potraživanja na ime neisplaćenih zarada i doprinosa i njihovi predlozi su usvojeni.

Trgovinski sud u Leskovcu je rešenjem St. 25/09 od 13. oktobra 20 09. godine o tvorio stečajni postupak nad privrednim društvom DP "I." Leskovac.

Podnosioci ustavne žalbe prijavili su svoja potraživanje u stečajnom postupku , koja su im priznata i svrstani su u četvrti isplatni red, ali postupak stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 23/10 uvek nije okončan.

Osporenim rešenjem Privrednog apelacionog suda R4. St. 166/15 od 6. marta 2015. godine , u stavu prvom izreke, utvrđeno je da je predlagačima u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 23/10 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava. U stavu drugom izreke rešenja naloženo je Privrednom sudu u Leskovcu da preduzme sve neophodne mere kako bi se stečajni postupak u predmetu iz stava prvog izreke što pre okončao . U stavu trećem izreke rešenja delimično su usvojeni zahtevi predlagača i određena im je naknada zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od po 4 00 evra, u dinarskoj protivvrednosti ; u stavu četvrtom izreke odbijeni su zahtevi predlagača preko iznosa dosuđenih trećim stavom izreke do traženih iznosa od po 3.000 evra , u dinarskoj protivvrednosti ; stavom petim izreke rešenja utvrđeni su troškovi predlagača u iznosu od 6.390 dinara, a stavom šestim izreke odlučeno je da se spisi predmeta dostave Ustavnom sudu radi odlučivanja o povredi prava na imovinu iz člana 58. Ustava Republike Srbije.

Osporenom rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž gp. 118/15 od 16. aprila 2015. godine odbijena je žalba predlagača i potvrđeno je ožalbeno rešenje Privrednog apelacionog suda R4. St. 162/15 od 18. marta 2015. godine u stavovima četvrtom i petom njegove izreke, uz odluku da im se ne dosuđuju troškovi drugostepenog postupka.

4. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

5. Analizirajući navode ustavne žalbe o neodlučenom delu zahteva kojim je traženo da se utvrdi povreda prava na imovinu iz člana 58. Ustava u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 23/10, Ustavni sud je ocenio da propust suda da namiri potraživanje utvrđeno u stečajnom postupku podnosiocima ustavne žalbe, a protiv dužnika DP "I.", Leskovac, koji ima pretežan državni kapital, u konkretnom slučaju, predstavlja i povredu pr ava podnosilaca na mirno uživanje imovine zajemčeno g odredbom člana 58. Ustava, koju čini potraživanja utvrđena sudskim odlukama (sličan stav izražen je i u Odluci Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici: www.ustavni.sud.rs). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

Polazeći od navedenog, a uzimajući u obzir i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni s ud je utvrdio da podnosioci ustavne žalbe imaju pravo na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenih u stečajnom postupku, a koji im nisu isplaćen i (videti, pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-5551/2011 od 20. juna 2013. godine). Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je , saglasno odredb i člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u ta čki 2. utvrdio pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u vis ini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku Privrednog suda u Leskovcu St. 23/10, umanjenih za iznose koji su eventualno isplaćeni . Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

6. Odlučujući o ustavnoj žalbi podnosilaca izjavljenoj protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4. St. 166/15 od 6. marta 2015. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž gp. 118/15 od 16. aprila 2015. godine , u delu kojim je određena primerena naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od po 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti , Ustavni sud konstatuje da su podnosioci ustavne žalbe u suštini nezadovoljni visinom dosuđene naknade.

Ustavni sud, najpre, ukazuje da je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku koji je kao pravno sredstvo ustanovljen Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, preventivno-kompenzatornog karaktera, odnosno da pored ubrzanja postupka predviđa i mogućnost isplate naknade zbog dugog trajanja postupka. Primarni cilj ovog pravnog sredstva jeste njegov preventivni karakter, odnosno ubrzanje i okončanje postupka. Po oceni Ustavnog suda, osnovanost i visina novčane naknade je stvar sudske procene takvog zahteva i zavisi od ponašanja podnosioca u konkretnom postupku, složenosti predmeta i značaja spornog prava za podnosioca. Podnosiocima ustavne žalbe je usvojen zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, naloženo je da se preduzmu sve neophodne mere kako bi se predmetni stečajni postupak okončao u najkraćem roku i dosuđena im je naknada. Polazeći od same suštine naknade nematerijalne štete, kojom se oštećenima pruža odgovarajuće zadovoljenje, kao i životnog standarda i materijalnih prilika u Republici Srbiji, Sud ocenjuje da dosuđeni iznosi od po 4 00 evra u dinarskoj protivvrednosti nisu nerazumni, posebno ako se ima u vidu priroda i suština pravnog sredstva – zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku. Konačno, Ustavni sud ukazuje da o dosuđenim iznosima naknade nematerijalne štete ne može odlučivati kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove. Ovakav stav Ustavni sud je zauzeo u Odluci Už - 4340/2015 od 29. septembra 2016. godine.

Što se tiče zahteva podnosilaca ustavne žalbe koji se odnosi na naknadu troškova na ime sastava žalbe na rešenje Privrednog apelacionog suda R4. St. 166/15 od 6. marta 2015. godine , Ustavni sud konstatuje da je o traženim troškovima odlučeno osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž gp. 118/15 od 16. aprila 2015. godine i da ustavna žalba ne sadrži nijedan navod koji se odnosi na odluku o troškovima drugostepenog postupka.

Sledom iznetog, Ustavni sud je ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4. St. 166/15 od 6. marta 2015. godine i Vrh ovnog kasacionog suda Rž gp. 118/15 od 16. aprila 2015. godine odbacio, saglasno članu 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u tački 3. izreke.

7. U pogledu zahteva podnosilaca za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato, pored mnogih drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na : www.ustavni.sud.rs).

8. Polazeći od iznetog, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13) , Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Povreda prava na imovinu zbog neefikasnog stečajnog postupka nad preduzećem

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti