Usvojena ustavna žalba zbog proizvoljnog odbacivanja predloga za izvršenje

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i poništio rešenje Višeg suda u Užicu. Sud je ocenio da je predlog za izvršenje proizvoljno odbačen zbog nedostataka koji nisu bili zakonski osnov za odbacivanje, čime je povređeno pravo na pravično suđenje.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov, Miroslav Nikolić i dr Tijana Šurlan, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M . B . iz Jablanice, Opština Čajetina , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 6. juna 2024. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. B . i utvrđuje da je rešenjem Višeg suda u Užicu Gži. 19/20 od 4. februara 2020. godine povređeno pravo podnosi oca ustavne žalbe na pravično suđenje , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Poništava se rešenje Višeg suda u Užicu Gži. 19/20 od 4. februara 2020. godine i određuje da taj sud donese novu odluku o žalbi podnosioca podnetoj protiv rešenja Osnovnog suda u Užicu Ii. 24/20 od 13. januara 2020. godine.

3. Odbija se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

4. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

5. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. B . iz Jablanice, Opština Čajetina, podneo je Ustavnom sudu, 17. marta 2020. godine, preko punomoćnika V . D . Ć, advokata iz Užica, ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Užicu Gži. 19/20 od 4. februara 2020. godine , zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Ustavnom žalbom se osporava drugostepeno rešenje doneto u izvršnom postupku u kojem je podnosilac imao svojstvo izvršnog poverioca, a kojim je pravnosnažno odbačen njegov predlog za izvršenje, sa obrazloženjem da je podnosilac predlogom za izvršenje tražio da se novčana sredstva na ime predujma uplate na račun suda, a odredbom člana 361. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2015. godine je propisano da se ista predujmljuju kod javnog izvršitelja, kao i to da je on tražio da se novčana sredstva na ime troškova postupka prenesu na račun punomoćnika-advokata, pri čemu uz podneti predlog nije priloženo zakonom overeno punomoćje, u smislu odredbe člana 48. stav 6. istog izvršnog zakona.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da je podnosilac podneo predlog za izvršenje u skladu sa izvršnom ispravom i da je predlog sadržao sve zakonom propisane elemente i da su uz predlog priložene sve zakonom propisane isprave, te da nije postojao zakonski os nov za odbačaj predloga; da činjenica da je tražio da se troškovi izvršnog postupka plate na račun njegovog punomoćnika-advokata, bez overenog punomoćja, nije moglo da ima za pravnu posledicu odbacivanje predloga za izvršenje i u pogledu glavne stvari, jer su troškovi postupka sporedno potraživanje; da se nepravičnost osporenog akta ogleda u tome da je Narodna skupština 4. februara 2020. godine usvojila autentičeno tumačenje prema kojem advokatu nije potrebno overeno punomoćje da bi primio sudske troškove i troškove izvršenja na svoj račun.

Podnosilac ustavne žalbe predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenog ustavnog prava i poništi osporeno rešenje Višeg suda u Užicu Gži. 19/20 od 4. februara 2020. godine . Tražio je naknadu nematerijalne i materijalne štete, kao i troškove na ime sastavljanja ustavne žalbe.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Užicu Ii. 24/20, dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Izvršni poverilac M. B, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je 6. januara 2020. godine predlog za izvršenje Osnovnom sudu u Užicu, na osnovu rešenja Osnovnog suda u Užicu P. 644/19 od 21. oktobra 2019. godine, protiv izvršnog dužnika D . B , radi preduzimanja radnje činjenja koju može preduzeti i drugo lice, predlažući da se izvršenje sprovede preko javnog izvršitelja, da se izvršnom dužniku naloži da na ime podmirenja troškova koji će nastati obavljanjem predmetne činidbe unapred položi određeni novčani iznos kod suda i da se troškovi izvršnog postupka koji se odnose na predujam kao i ostali troškovi koji budu naplaćeni u postupku sprovođenja izvršenja prenesu na račun punomoćnika-advokata.

Osnovni sud u Užicu je rešenjem Ii. 24/20 od 13. januara 2020. godine odbacio predlog za izvršenje. U obrazloženju prvostepenog rešenja je, između ostalog, navedeno: da je u konkretnom slučaju izvršni poverilac predložio da sud odredi izvršenje i da se sprovođenje izvršenja poveri javnom izvršitelju, što je i propisano Zakonom o izvršenju i obezbeđenju koji se primenjuje od 1. januara 2020. godine za ovakve slučajeve; da je izvršni poverilac, međutim, u podnetom predlogu predložio da se novčana sredstva na ime predujma koja su potrebna za sprovođenje izvršenja uplate na račun Osnovnog suda u Užicu, a u odredbi člana 361 . stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju jasno je rečeno da se ista predujmljuju kod javnog izvršitelja; da, osim toga, izvršni poverilac je podnetim predlogom za izvršenje zahtevao da se troškovi izvršnog postupka koji se odnose na predujam kao i ostali troškovi koji budu naplaćeni u postupku sprovođenja izvršenja prenesu na račun punomoćnika-advokata, pri čemu uz podneti predlog nije priloženo zakonom overeno punomoćje - overeno od strane Javnog beležnika, propisano odredbom člana 48 . stav 6. Zakona o izvršenju i obezbeđenju; da imajući u vidu činjenicu da je predlog za izvršenje podnet od strane punomoćnika koji je advokat sud je, saglasno članu 101. stav 5 Zakona o parničnom postupku iz 2011. godine u vezi člana 39. Zakona o izvršenju i obezbeđenju odlučio kao u izreci.

Viši sud u u Užicu je osporenim rešenjem Gži. 19/20 od 4. februara 2020. godine odbio kao neosnovanu žalbu podnosioca i potvrdio prvostepeno rešenje, prihvatajući pravno stanovište prvostepenog rešenja.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 106/15, 106/16 -autentično tumačenje, 113/17-autentično tumačenje, 54/19 i 9/20-autentično tumačenje) propisano je : da kada izvršnog poverioca u izvršnom postupku zastupa advokat, naplata dosuđenih sudskih troškova i troškova izvršenja izvršiće se na račun advokata i bez ugovora o prenosu potraživanja, na osnovu po zakonu overenog punomoćja kojim ga je izvršni poverilac ovlastio da naplatu troškova postupka zahteva i primi na svoj račun (član 48. stav 6.); da se u predlogu za izvršenje naznačavaju identifikacioni podaci o izvršnom poveriocu i izvršnom dužniku (član 30), izvršna isprava, potraživanje izvršnog poverioca, jedno sredstvo ili jedan predmet ili više sredstava i predmeta izvršenja ili zahtev da se izvršenje odredi na celokupnoj imovini izvršnog dužnika, i drugi podaci koji su potrebni za sprovođenje izvršenja (član 59. stav 1.); da se uz predlog za izvršenje prilaže izvršna isprava u originalu, overenoj kopiji ili prepisu, i druga isprava određena ovim zakonom, s tim što izvršna isprava mora da sadrži potvrdu o izvršnosti (član 59. stav 2.); da ako se predlog za izvršenje podnosi sudu koji je u prvom stepenu odlučivao o potraživanju izvršnog poverioca, uz njega se ne prilaže izvršna isprava, a i ako se priloži, ne mora da sadrži potvrdu o izvršnosti (član 59. stav 3.); da se predlog za izvršenje podnosi najmanje u četiri primerka (član 59. stav 4.); da je za odlučivanje o predlogu za izvršenje radi preduzimanja radnje koju može preduzeti i drugo lice mesno nadležan i sud na čijem području izvršni dužnik treba da ispuni svoju obavezu (član 360. stav 1.); da je za sprovođenje izvršenja radi preduzimanja radnje koju može preduzeti i drugo lice isključivo nadležan javni izvršitelj (član 360. stav 2.); da ako radnju može preduzeti i drugo lice, ne samo izvršni dužnik, izvršni poverilac se u rešenju o izvršenju ovlašćuje da u određenom roku i o trošku izvršnog dužnika sam preduzme radnju ili da je poveri drugom licu (član 360. stav 3.); da na predlog izvršnog poverioca javni izvršitelj može doneti zaključak kojim se izvršni dužnik obavezuje da kod javnog izvršitelja predujmi iznos potreban za pokriće troškova radnje (zaključak o predujmljivanju troškova) i da se u tom zaključku određuje i rok za preduzimanje radnje, koji teče od predujmljivanja troškova (član 361. stav 1.); da zaključak o predujmljivanju troškova javni izvršitelj izvršava po službenoj dužnosti (stav 2.).

5. Razmatrajući navode ustavne žalbe sa stanovišta istaknute povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud ukazuje na stav Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: Evropski sud) , koje je prihvatio i Ustavni sud, da se pravičnost suđenja ostvaruje kroz isključenje proizvoljnosti u postupanju i odlučivanju od strane redovnih sudova, što podrazumeva obavezu tih sudova da se pridržavaju utvrđenih procesnih pravila tokom postupka, te stranke imaju pravo da očekuju da će se postojeća pravila primeniti na njihov slučaj (videti presudu Evropskog suda u predmetu Sotiris and Nikos Koutras Attee protiv Grčke, predstavka broj 39442/98, od 16. novembra 2000. godine stav 20.). Ustavni sud smatra da je izneti stav od izuzetne važnosti, jer strankama u postupku omogućava da svoje ponašanje usklade sa postojećim pravilima, u kom slučaju na njihovoj strani postoji i legitimno očekivanje da se na njihov slučaj ta postojeća, predvidljiva pravila zaista i primene.

Primenjujući navedeno na konkretni slučaj, Ustavni sud ocenjuje da obavezna izvršna radnja koju tre ba da preduzme izvršni poverilac u cilju uspešnog određenja izvršenja jeste podnošenje urednog i potpunog predloga za izvršenje. U vezi sa navedenim, Ustavni sud ukazuje da je odredbama člana 59. Zakona o izvršenja i obezbeđenju iz 2015. godine propisano koje zakonom propisane elemente mora da sadrži predlog i koje zakonom propisane isprave moraju da se prilože uz predlog (urednost i potpunost predloga za izvršenje). U situaciji podnošenja neurednog ili nepotpunog predloga za izvršenja procesna sankcija je odbaci vanja predloga. Ustavni sud, međutim, ocenjuje, da izvršni sud u konkretnom slučaju nije doveo u pitanje urednost i potpunost predloga za izvršenje, odnosno nije utvrdio da predlog ne sadrži određeni obavezni zakonski element ili da nije priložena određena isprava.

Ustavni sud ukazuje da se izvršni sud u svojim aktima kojima je pravnosnažno odbačen predlog za izvršenje bavio pitanjem urednosti predloga podnosioca za predujmljivanje troškova radnje koju može preduzeti i drugo lice. U konkretnom slučaju podnosilac ustavne žalbe je kao izvršni poverilac podneo predlog za izvršenje radi preduzimanja radnje koju može preduzeti i drugo lice i u takvoj vrsti izvršnog postupka izvršni poverilac može predložiti da se izvršni dužnik obaveže da predujmi iznos potreban za pokriće troškova predmetne radnje, a u smislu odredbe člana 361. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2015. godine . Ustavni sud najpre ocenjuje da podnošenja navedenog predloga za predujam troškova nije obavezni zakonski element predloga za izvršenje , već predstavlja jednu procesnu mogućnost koja je propisana u korist izvršnog poverioca u ovoj vrsti izvršnog postupka. Zatim, Ustavni sud ukazuje da je navedenom zakonskom odredbom propisano da na predlog izvršnog poverioca javni izvršitelj može doneti zaključak kojim se izvršni dužnik obavezuje da kod javnog izvršitelja predujmi iznos potreban za pokriće troškova radnje. Dakle, navedena zakonska odredba propisuje nadležnost javnog izvršitelja, a ne izvršnog suda, za donošenje zaključka o predlogu za predujmljivanje troškova radnje koju može preduzeti i drugo lice , što znači da ocena o predmetnom predlogu nije sastavni deo rešenja u fazi odlučivanja o predlogu za izvršenje. Zakon o izvršenju i obezbeđenju iz 2015. godine ne propisuje procesni momenat u kojem može da se istakne navedeni predlog za predujam troškova, što znači da je izvršni poverilac ovlašćen da i u fazi određenja izvršenja podnese predlog za predujmljivanje troškova , ali je o dlučivanje o navedenom predlogu po samom zakonu u nadležnosti javnog izvršitelj a.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da je ustavnopravno neprihvatljivo postupanje izvršnog suda koji je odbacio predlog za izvršenje sa obarazloženjem da je podnosilac predlog za predujmljivanje troškova podneo u suprotnosti sa zakonskom odredbom, jer takva ocena nije u nadležnosti izvršnog suda nije je to zakonaki oba vezni element predloga za izvršenje.

U vezi sa predlogom podnosioca ustavne žalbe da se troškovi izvršnog postupka koji se odnose na predujam kao i ostali troškovi koji budu naplaćeni u postupku sprovođenja izvršenja prenesu na račun punomoćnika-advokata , bez overenog punomoćja, Ustavni sud ukazuje da je odredbom člana 48. stav 6. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2015. godine propisano da kada izvršnog poverioca u izvršnom postupku zastupa advokat, naplata dosuđenih sudskih troškova i troškova izvršenja izvršiće se na račun advokata i bez ugovora o prenosu potraživanja, na osnovu po zakonu overenog punomoćja kojim ga je izvršni poverilac ovlastio da naplatu troškova postupka zahteva i primi na svoj račun. Ustavni sud, međutum, ukazuje da je nakon donešenja osporenog akta Narodna skupština donela autentično tumačenje navedene zakonske odredbe („Službeni glasnik RS“, br oj 9/ 20, od 4. februara 2020. godine) po kojem ovu odredbu treba razumeti tako da advokatu nije potrebno overeno punomoćje da bi primio sudske troškove i troškove izvršenja na svoj račun, osim ako zakon kojim se uređuje sudski postupak u kojem je nastala izvršna isprava zahteva overu punomoćja.

6. Polazeći od izloženog, a saglasno odredbi člana 89. stav. 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon , 103/15, 10/23 i 92/23), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, te je utvrdio da je osporenim rešenjem Višeg suda u Užicu Gži. 19/20 od 4. februara 2020. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava , odlučujući kao u tački 1. izreke.

7. Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povrede navedenog ustavnog prava mogu otkloniti samo poništajem osporenog drugostepenog rešenja , kako bi taj sud doneo novu odluku o žalbi podnosioca podnetoj protiv rešenja Osnovnog suda u Užicu Ii. 24/20 od 13. januara 2020. godine . Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.

8. U vezi sa zahtevom podnosioca ustavne žalbe da mu Ustavni sud dosudi naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud ocenjuje da je samo utvrđenje povrede prava na pravično suđenje i poništaj osporenog drugostepenog rešenja adekvatna satisfakcija, te je odbio zahtev podnosioca na naknadu nematerijalne štete, odlučujući kao u tački 3. izreke, saglasno članu 89. st. 1. i 3. Zakona o Ustavnom sudu.

9. U vezi sa zahtevom podnosioca ustavne žalbe da mu Ustavni sud dosudi naknadu materijalne štete, Ustavni sud ocenjuje da je ovakav zahtev preuranjen, jer će o žalbi podnosioca biti ponovo odlučivano, te je odbacio zahtev podnosioca za naknadu ove štete, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao u tački 4. izreke.

10. U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, a da u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15, od 12. maja 2022. godine, stav 83.). Stoga je Sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev, rešavajući kao u tački 5. izreke .

11. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Usvojena ustavna žalba zbog proizvoljnog odbacivanja predloga za izvršenje

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti