Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi zbog produženja pritvora

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja o produženju pritvora. Sud je utvrdio da su redovni sudovi naveli relevantne i dovoljne razloge za produženje pritvora, zbog opasnosti od bekstva i ponavljanja krivičnog dela.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3929/2012
19.03.2015.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. T . iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 19. marta 2015. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba M. T . izjavljena protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu Kv. 1521/12 od 30. marta 2012. godine i rešenja Apelacionog suda u Beogradu Kž2. 1341/12 od 17. aprila 2012. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. T . iz Beograda je , 15. maja 2012. godine, preko punomoćnika N . G, advokata iz Beograda, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu Kv. 1521/12 od 30. marta 2012. godine i rešenja Apelacionog suda u Beogradu Kž2. 1341/12 od 17. aprila 2012. godine, zbog povrede prava na ograničeno trajanje pritvora iz člana 31. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac ustavne žalbe navodi da mu je osporenim rešenjima pritvor pravnosnažno produžen najduže do 2. maja 2012. godine i smatra da „predmetna rešenja ne mogu opstati kao akti u pravnom poretku“. Podnosilac ističe da više nisu postojali zakonski razlozi iz člana 142. stav 1. tač. 1) i 3) Zakonika o krivičnom postupku, te, pored ostalog, naglašava: da „i pored toga što je ranije bio nedostupan sudu, ne postoji zakonski osnov iz člana 142. stav 1. tačka) Zakonika o krivičnom postupku za produžavanje pritvora“, jer je „posle prvostepenog postupka u kome je okrivljeni detaljno objasnio razloge iz kojih je bio nedostupan sudu nije postojala ni jedna konkretna osobita okolnost koja ukazuje na potrebu da se prema okrivljenom u toj fazi postupka produži pritvor“; da nisu postojali ni zakonski razlozi iz člana 142. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku, jer „obrazloženje da je okrivljeni do sada osuđivan, a bez navođenja ostalih činjenica koje ukazuju na bojazan da bi okrivljeni boravkom na slobodi mogao ponoviti krivično delo, ne predstavlja činjenice koje ukazuju na konkretnu osobitu okolnost da bi okrivljeni mogao ponoviti krivično delo i da prema okrivljenom iz tog razloga treba odrediti i produžiti pritvor“, odnosno da „nije dovoljna samo apstraktna mogućnost, već su potrebne konkretne osobite okolnosti“; da „činjenica da je okrivljeni nezaposlen i lice bez stalnih izvora prihoda ne bi trebala da se ceni kao razlog prilikom odlučivanja o pritvoru“ i da „treba imati u vidu da se veliki broj mladih ljudi u Srbiji upravo izdržava od povremenog rada i da veliki broj mladih izdržavaju roditelji“. Podnosilac takođe navodi i da je prvostepenom presudom, koja je potom ukinuta, osuđen na kaznu zatvora od dve godine i tri meseca, a da je sve vreme bio u pritvoru, te zaključuje da se „pritvor u pravom smislu pretvorio u krivičnu sankciju“. Iz svega iznetog, podnosilac ustavne žalbe zaključuje da mu je povređeno pravo na ograničeno trajanje pritvora iz člana 31. Ustava.

Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, poništi osporena rešenja i „odredi uklanjanje štetne posledice tako što će narediti naknadu štete za neosnovano držanje u pritvoru od momenta kada više nisu bili ispunjeni uslovi za pritvor prema okrivljenom M. T . do dana njegovog puštanja na slobodu“.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može podneti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i odgovor Drugog osnovnog suda u Beogradu Su. VIII 43-9/2015, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

A) Činjenice i okolnosti koje se odnose na krivični postupak

Pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu K. 952/12, u vreme podnošenja ustavne žalbe, vodio se krivični postupak protiv podnosioca, po optužnici Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu Kt. 828/10 od 8. februara 2010. godine, koja je izmenjena 16. maja 2011. godine.

Optužnica je podignuta nakon sprovedene istrage koja je trajala od 3. februara 2010. godine.

Podnosiocu ustavne žalbe stavljeno je na teret krivično delo razbojništvo iz člana 206. stav 1. Krivičnog zakonika, krivično delo iznude u pokušaju iz člana 214. stav 2. u vezi sa stavom 1. u vezi sa članom 30. Krivičnog zakonika, krivično delo laka telesna povreda iz člana 122. stav 2. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika i krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. Krivičnog zakonika. Krivični postupak je vođen i protiv još tri lica (zbog krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. Krivičnog zakonika, krivičnog dela sprečavanje i ometanje dokazivanja iz člana 336. stav 1. Krivičnog zakonika i krivičnog dela razbojništva iz člana 2016. stav 1. Krivičnog zakonika) .

Nakon održanog glavnog pretresa i sprovedenog dokaznog postupka, Prvi osnovni sud u Beogradu je 16. maja 2011. godine doneo presudu K. 17730/10 kojom je, pored ostalog, u stavu prvom izreke, podnosioca ustavne žalbe oglasio krivim za krivično delo razbojništva i krivično delo iznude u pokušaju i osudio ga na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od dve godine i tri meseca (u koju kaznu mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 2. februara 2010. godine, pa na dalje), dok je u stavu drugom izreke prema podnosiocu ustavne žalbe odbio optužbu za krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga i krivično delo sprečavanje i ometanje dokazivanja.

Apelacioni sud u Beogradu je 1. februara 2012. godine doneo presudu Kž1. 5388/11 kojom ukinuo prvostepenu presudu u stavu prvom izreke koji se odnosi na podnosioca ustavne žalbe i u stavu drugom izreke i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Predmet je pred Prvim osnovnim sudom dobio nov broj K. 952/12. Tokom 2012. i 2013. godine, glavni pretres je zakazan sedam puta (jedanput održan i šest puta neodržan).

Od 1. januara 2014. godine, nakon formiranja nove mreže sudova, krivični postupak je protiv podnosioca ustavne žalbe nastavljen pred Drugim osnovnim sudom u Beogradu.

Rešenjem Drugog osnovnog suda u Beogradu K. 952/12 od 28. januara 2014. godine obustavljen je krivični postupak prema podnosiocu ustavne žalbe za krivična dela sprečavanje i ometanje dokazivanja iz člana 336. stav 1. u vezi sa članom 34. Krivičnog zakonika i krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. Krivičnog zakonika, usled odustanka javnog tužilaštva od daljeg krivičnog gonjenja.

Krivični postupak protiv podnosioca ustavne žalbe je pred Drugim osnovnim sudom u Beogradu nastavljen za krivično dela razbojništvo, iznuda u pokušaju i laka telesna povreda i u fazi je glavnog pretresa.

B) Činjenice i okolnosti koje se odnose na pritvor

Podnosilac ustavne žalbe se u vreme podnošenja ustavne žalbe (15. maj 2012. godine) više nije nalazio u pritvoru.

Pritvor je prema podnosiocu ustave žalbe trajao dve godine i tri meseca, računajući od 2. februara 2010. godine kada je lišen slobode, do 2. maja 2012. godine kada je pušten na slobodu.

Pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe određen rešenjem istražnog sudije Prvog osnovnog suda u Beogradu Ki. 8356/10 od 3. februara 2010. godine, na osnovu odredaba člana 142. stav 1. tač. 1), 2) i 3) Zakonika o krivičnom postupku.

Nakon podizanja optužnice, pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe produžavan iz razloga predviđenog odredbom člana 142. stav 1. tač. 1) i 3) Zakonika o krivičnom postupku, dok, po nalaženju suda, više nije bilo osnova za dalje zadržavanje podnosioca ustavne žalbe u pritvoru iz razloga propisanog odredbom člana 142. stav 1. tačka 2) ZKP.

Pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe produžavan tokom prvostepenog postupka, a i nakon izricanja prvostepene presude, i to najduže do isteka kazne koja mu je izrečena prvostepenom presudom .

Osporeno rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu Kv. 1521/12 od 30. marta 2012. godine, kojim je podnosiocu ustavne žalbe produžen pritvor najduže do 2. maja 2012. godine, doneto je nakon ukidanja presude Prvog osnovnog suda u Beogradu K. 17730/10 od 16. maja 2011. godine. U obrazloženju rešenja je, pored ostalog, navedeno: da i dalje stoji zakonski razlog za produženje pritvora prema okrivljenom M. T . predviđen odredbom člana 142. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, imajući u vidu da „prema izveštajima Uprave kriminalističke policije Drugog odeljenja od 29. januara 2010. godine i 2. februara 2010.godine isti nije mogao biti lišen slobode, jer se nije nalazio na adresi prijavljenog prebivališta u Beogradu ... pa da je za njim raspisana potraga policije obzirom da se nalazio u bekstvu, te da je neprijavljeno boravio u Beogradu ... gde je i lišen slobode, a koje okolnosti, po mišljenju veća, predstavljaju osobite okolnosti koje ukazuju na opravdanu bojazan da bi se okrivljeni boravkom na slobodi mogao kriti ili dati u bekstvo“; da, istovremeno, i dalje stoje razlozi za produženje pritvora po zakonskom osnovu iz člana 142. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku, imajući u vidu da je „osnovano sumnjiv da je izvrpšo krivično delo razbojništva iz člana 206. stav 1. Krivičnog dela, krivično delo iznuda u pokušaju iz člana 214. stav 2. u vezi sa stavom 1. u vezi sa članom 30. Krivičnog zakonika i krivično delo laka telesna povreda iz člana 122. stav 2. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika, a da iz izveštaja iz kaznene evidencije proizlazi da je isti više puta osuđivan, i to presudom ...zbog krivičnog dela iz člana 54. stav 2. Krivičnog zakona Republike Srbije i presudom ... zbog krivičnog dela iz člana 246. stav 3. Krivičnog zakonika, zatim da je u ovom krivičnom postupku osnovano sumnjiv da je dana 28. decembra 2009. godine izvršio tri krivična dela koja proističu iz istog životnog događaja, i to u okviru roka provere po uslovnoj osudi po presudi ..., te da se radi o nezaposlenom licu i bez imovine, a da mu se u ovom krivičnom postupku, između ostalog na teret stavlja izvršenje krivičnih dela iz grupe krivičnih dela protiv imovine, te po oceni veća sve navedene okolnosti predstavljaju osobite okolnosti koje u svojoj međusobnoj vezi ukazuju da bi okrivljeni boravkom na slobodi mogao ponoviti izvršenje krivičnog dela“.

Osporenim rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Kž2. 1341/12 od 17. aprila 2012. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, izjavljena protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu Kv. 1521/12 od 30. marta 2012. Apelacioni sud je ocenio da je prvostepeni sud pravilno našao da su ispunjeni zakonski uslovi za produženje pritvora i istakao da je prilikom donošenja odluke imao u vidu „žalbene navode branioca okrivljenog ... da je okrivljeni presudom koja je ukinuta osuđen na kaznu zatvora u trajanju od dve godine i tri meseca, i da pritvor prema okrivljenom može najduže trajati do 2. maja 2012.godine, jer napred navedena kazna u trajanju od dve godine i tri meseca tada ističe, imajući u vidu vreme koje je okrivljeni proveo u pritvoru, ali je našao da i dalje stoje razlozi za pritvor predviđeni odredbom člana 142. stav 1. tač. 1) i 3) Zakonika o krivičnom postupku, te da pravilnost i zakonitost pobijanog rešenja nije ni na koji način osporena žalbenim navodima branioca okrivljenog u kojima se daje braniočevo tumačenje kako zakonskih tako i ustavnih i međunarodnih normi koji se tiču osnova za određivanje, produženje pritvora, te trajanje istog“.

4. Odredbama člana 31. Ustava, na čiju povredu se poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da, pored ostalog, sud trajanje pritvora svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora (stav 1.); da posle podizanja optužnice trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom (stav 2.); da se pritvorenik pušta da se brani sa slobode čim prestanu razlozi zbog kojih je pritvor bio određen (stav 3.).

Zakonikom o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 46/06, 49/07, 122/08, 20/09, 72/09 i 76/10) (u daljem tekstu: ZKP), koji je važio u vreme donošenja osporenog rešenja, bilo je propisano: da pre donošenja pravnosnažne presude ili rešenja o kažnjavanju, okrivljeni može biti ograničen u svojoj slobodi i drugim pravima samo pod uslovima koje određuje ovaj zakonik (član 1. stav 2.); da trajanje pritvora mora biti svedeno na najkraće neophodno vreme (član 16. stav 2.); da se pritvor može odrediti samo odlukom suda pod uslovima propisanim u ovom zakoniku, ako je pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka i ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom, da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme i da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru i da će se u toku celog postupka pritvor ukinuti čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio određen (član 141. st. 1. do 3.).

Odredbom člana 142. stav 1. ZKP bilo je propisano da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako, pored ostalog: se krije ili ako se ne može utvrditi njegova istovetnost, ili ako postoje druge okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva (tačka 1)); osobite okolnosti ukazuju da će ponoviti krivično delo, ili dovršiti pokušano krivično delo, ili da će učiniti krivično delo kojim preti (tačka 3)).

Odredbama člana 146. ZKP koje su, takođe, od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari propisano je: da se posle predaje optužnice sudu do završetka glavnog pretresa, odluka o određivanju, produženju ili ukidanju pritvora donosi u skladu sa članom 142a ovog zakonika (stav 1.); da je veće dužno da i bez predloga stranaka ispita da li još postoje razlozi za pritvor i da donese rešenje o produženju ili ukidanju pritvora, po isteku svakih trideset dana do stupanja optužnice na pravnu snagu, a po isteku svaka dva meseca nakon stupanja optužnice na pravnu snagu (stav 2.); da žalba na rešenje iz st. 1. i 2. ovog člana ne zadržava izvršenje rešenja (stav 3.).

Odredbom člana 358. stav 7. ZKP je bilo propisano da na zahtev optuženog, koji se posle izricanja kazne zatvora nalazi u pritvoru, predsednik veća može optuženog rešenjem uputiti u ustanovu za izdržavanje kazne i pre pravnosnažnosti presude.

Saglasno odredbi člana 394. stav 5. ZKP, ako je optuženi u pritvoru, veće prvostepenog suda dužno je da postupi po članu 146. stav 2. ovog zakonika.

Ostalim relevantnim odredbama ZKP bilo je propisano: da o žalbi protiv rešenja prvostepenog suda odlučuje drugostepeni sud u sednici veća, ako ovim zakonikom nije drukčije određeno i da rešavajući o žalbi, sud može rešenjem odbaciti žalbu kao neblagovremenu ili kao nedozvoljenu, odbiti žalbu kao neosnovanu, ili uvažiti žalbu i rešenje preinačiti ili ukinuti, i po potrebi, predmet uputiti na ponovno odlučivanje (član 401. st. 1. i 3.).

5. Prilikom ocene osnovanosti navoda ustavne žalbe u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 31. Ustava, Ustavni sud i u ovom ustavnosudskom predmetu polazi od već zauzetog stava da ustavno jemstvo da sud trajanje pritvora svodi na najkraće vreme, imajući u vidu razloge pritvora, znači obavezu nadležnih sudova da u svojim odlukama navedu relevantne i dovoljne razloge kojima se opravdava trajanje mere pritvora, kao i da u vođenju postupka u kome se prema okrivljenom primenjuje mera pritvora pokažu primerenu hitnost.

Podnosilac ustavne žalbe se u krivičnom postupku optužnicom teretio da je izvršio pet krivičnih dela, i to: razbojništvo, iznuda u pokušaju, laka telesna povreda, neovlašćeno držanje opojnih droga i sprečavanje i ometanje dokazivanja (nakon podnošenja ustavne žalbe krivični postupak je obustavljen za krivična dela neovlašćeno držanje opojnih droga i sprečavanje i ometanje dokazivanja, usled odustanka javnog tužilaštva od daljeg krivičnog gonjenja).

Pritvor je osporenim rešenjima prema podnosiocu ustavne žalbe produžen najduže do 2. maja 2012. godine (nakon što je Apelacioni sud u Beogradu ukinuo prvostepenu osuđujuću presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu i predmet vratio na ponovno suđenje), na osnovu odredaba člana 142. stav 1. tač. 1) i 3) ZKP, odnosno zbog postojanja okolnosti koje su ukazivale da će se kriti i da postoji opasnost od bekstva, kao i zbog postojanja ospbitih okolnosti koje ukazuju da će ponoviti krivično delo.

Prvi osnovni sud u Beogradu je u obrazloženju osporenog rešenja Kv. 1521/12 od 30. marta 2012. godine, u odnosu na pritvorski razlog iz člana 142. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, naveo: da iz izveštaja Uprave kriminalističke policije Drugog odeljenja podnosilac ustavne žalbe nije mogao biti lišiti slobode, jer se nije nalazio na adresi prijavljenog prebivališta; da je „za njim raspisana potraga policije obzirom da se nalazio u bekstvu“; da je neprijavljeno boravio na drugoj adresi, na kojoj je i lišen slobode“; da sve navedene okolnosti „predstavljaju osobite okolnosti koje ukazuju na opravdanu bojazan da bi se okrivljeni boravkom na slobodi mogao kriti ili dati u bekstvo“. U odnosu na pritvorski razlog iz člana 142. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku, u obrazloženju osporenog rešenja je navedeno: da postoji osnovana sumnja da je podnosilac ustavne žalbe izvršio krivična dela razbojništvo, iznuda u pokušaju i laka telesna povreda“; da je „više puta osuđivan, i to presudom ...zbog krivičnog dela iz člana 54. stav 2. Krivičnog zakona Republike Srbije i presudom ... zbog krivičnog dela iz člana 246. stav 3. Krivičnog zakonika“; da je „u ovom krivičnom postupku osnovano sumnjiv da je dana 28. decembra 2009. godine izvršio tri krivična dela koja proističu iz istog životnog događaja, i to u okviru roka provere po uslovnoj osudi po presudi“; da se „radi o nezaposlenom licu i bez imovine, a da mu se u ovom krivičnom postupku, između ostalog na teret stavlja izvršenje krivičnih dela iz grupe krivičnih dela protiv imovine“; da „po oceni veća sve navedene okolnosti predstavljaju osobite okolnosti koje u svojoj međusobnoj vezi ukazuju da bi okrivljeni boravkom na slobodi mogao ponoviti izvršenje krivičnog dela“. Ovakav zaključak prvostepenog suda je Apelacioni sud u Beogradu u osporenom drugostepenom rešenju ocenio pravilnim.

Ustavni sud je ocenio da su osporena rešenja zasnovano na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju procesnog prava, te da su nadležni sudovi postupali u skladu sa ZKP kada su utvrdili da postoje uslovi da se podnosiocu ustavne žalbe produži pritvor po označenim zakonskim osnovima. Naime, postojanje okolnosti koje ukazuju na opasnost da će se podnosilac kriti, odnosno dati u bekstvo su, po oceni Ustavnog suda, jasno i arumentovano obrazložene. Činjenica da podnosilac ustavne žalbe nije mogao biti pronađen na adresi na kojoj ima prijavljeno prebivalište, da je za njim raspisana poternica jer se krio, te da je lišen slobode na drugoj adresi, po oceni Ustavnog suda, predstavljaju relevantne i dovoljne razloge za produženje pritvora po navedenom zakonskom osnovu radi nesmetanog vođenja krivičnog postupka.

Takođe, Ustavni sud je ocenio i da su Prvi osnovni sud u Beogradu i Apelacioni sud u Beogradu osporena rešenja zasnovali na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju procesnog prava kada su utvrdili da postoje uslovi za produženje pritvora prema podnosiocu ustavne žalbe iz razloga predviđenog tačkom 3) člana 142. stav 1. ZKP. Nadležni sudovi su u osporenim odlukama argumentovano obrazložili konkretne osobite okolnosti (da, pored ostalog, postoji osnovana sumnja da je podnosilac ustavne žalbe u jednom danu, iz istog životnog događaja, izvršio krivična dela razbojništvo, iznuda u pokušaju i laka telesna povreda i to u okviru roka provere po pravnosnažnoj presudi kojom mu je izrečena uslovna osuda, a da je pravnosnažno osuđen zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga i krivičnog dela laka telesna povreda, te da je nezaposlen i bez imovine, a stavlja mu se na teret i krivično delo protiv imovine), koje su u ovom slučaju ukazivale da će boravkom na slobodi ponoviti delo i ocenio da su te okolnosti takvog značaja da opravdavaju produženje mere pritvora prema podnosiocu. Stoga je Ustavni sud navode podnosioca i u ovom delu ocenio neosnovanim.

Imajući u vidu sve do sada izloženo, Ustavni sud je ocenio kao neosnovane navode podnosioca da nije bilo osnova da mu se pritvor produži, odnosno da ne postoje razlozi koji bi opravdali ovu meru.

U pogledu navoda iz ustavne žalbe da je pritvor trajao dve godine i tri meseca, Ustavni sud naglašava da je za ocenu osnovanosti ovog navoda od prvenstvenog značaja to da li je krivični postupak vođen u skladu sa zahtevom hitnosti.

Ustavni sud je ocenio da je krivični postupak protiv podnosioca ustavne žalbe vođen sa primerenom hitnošću. Do trenutka podnošenja ustavne žalbe krivični postupak je trajao dve godine i tri meseca, za koje vreme je doneta prvostepena presuda, a po žalbama je predmet raspravljan i pred drugostepenim sudom. Imajući u vidu izneto, kao i činjenicu da je predmet po kome se u konkretnom slučaju vodi krivični postupak protiv podnosioca ustavne žalbe pred sada Drugim, ranije Prvim osnovnim sudom u Beogradu složen, kako zbog brojnosti optuženih (ukupno četiri lica) i brojnosti krivičnih dela (razbojništvo, iznuda u pokušaju, neovlašćeno držanje opojnih droga, sprečavanje i ometanje dokazivanja, laka telesna povreda), tako i zbog kompleksnosti činjeničnih i pravnih pitanja koje je nadležni prvostepeni sud raspravljao i ocenjivao i na osnovu kojih je potom doneo odluku, Ustavni sud smatra da su nadležni sudovi sa primerenom pažnjom pristupali vođenju postupka, kao i da je, u okolnostima konkretnog slučaja, osnovanost daljeg zadržavanja podnosilaca ustavne žalbe u pritvoru pažljivo i svestrano razmatrana.

Ustavni sud je posebno cenio navod podnosioca da je prvostepenom presudom koja je po žalbi ukinuta osuđen na kaznu zatvora od dve godine i tri meseca, da je sve vreme bio u pritvoru i da se „pritvor u pravom smislu pretvorio u krivičnu sankciju“, ali je ocenio da ovi navodi nisu od značaja za drugačiju odluku Suda. Ovo iz razloga što je Ustavni sud utvrdio da se podnosilac ustavne žalbe do donošenja prvostepene presude (16. maj 2011. godine) nalazio u pritvoru jednu godinu i tri meseca (računajući od 2. februara 2010. godine, kada je lišen slobode), a da je nakon izricanja prvostepene presude, saglasno odredbi člana 358. stav 7. ZKP, podnosilac imao mogućnost da zahteva od predsednika veća da i pre pravnosnažnosti presude bude upućen u ustanovu za izdržavanje kazne. Ovakav stav Ustavnog suda saglasan je i sa praksom Evropskog suda za ljudska prava, prema kojoj se trajanje mere pritvora okončava donošenjem prvostepene presude (bez obzira na njeno eventualno ukidanje po pravnom leku).

Polazeći od svega do sada iznetog, Ustavni sud je ocenio da su sudovi u osporenim rešenjima naveli relevantne i dovoljne razloge zbog kojih su smatrali da je zadržavanje podnosioca ustavne žalbe u pritvoru bilo neophodno radi vođenja krivičnog postupka, koji je u dotadašnjem toku vođen sa primerenom hitnošću.

Sledom navedenog, Ustavni sud je našao da osporenim rešenjima nije povređeno Ustavom zajemčeno pravo podnosioca na ograničeno trajanje pritvora, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US), odbio ustavnu žalbu u celini kao neosnovanu.

6. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi zbog produženja pritvora

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti