Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdivši da je trajanje parničnog postupka od osam godina i sedam meseci prekoračilo razuman rok. Povreda prava na suđenje u razumnom roku je konstatovana, a pravično zadovoljenje se ostvaruje samim utvrđenjem povrede.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Agneš Kartag Odri, Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Ćokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Dragana Ganića iz Leskovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 8. maja 2013. godine. doneo je

O D L U K U

Usvaja se ustavna žalba Dragana Ga nića i utvrđuje da je u postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Leskovcu u predmetu P. 6021/05 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dragan Ganić iz Leskovca je 30. avgusta 2010. godine preko punomoćnika Zlatimira Stevanovića, advokata iz Leskovca podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog član om 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Leskovcu u predmetu P. 6021/05.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo: da je tužilac V.D. 24. januara 2002. godine podneo tužbu Opštinskom sudu u Leskovcu protiv podnosioca ustavne žalbe, kao tuženog, zbog zloupotrebe susedskog prava i naknade štete; da je podnosilac 24. marta 2002. godine podneo protivtužbu protiv tužioca; da je prvostepena presuda doneta 4. decembra 2008. godine; da je tužilac izjavio žalbu protiv prvostepene presude ; da su spisi predmeta dostavljeni Okružnom sudu u Leskovcu radi odlučivanja o žalbi, ali da taj sud do kraja 2009. godine, do kada je predmet bio u njegovoj nadležnosti , nije odlučio o žalbi; da je Apelacioni sud u Nišu odlučio o žalbi presudom Gž. 2975/10 od 15. jula 2010. godine; da mu je nerazumno dugim trajanjem parničnog postupka od 24. januara 2002. godine do 15. jula 2010. godine, dakle preko osam godina povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Zahtevao je i naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava uređuje zakonom.

Član 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07, 99/11 i 18/13 -Odluka US) sadrži odredbu koja je istovetna odredbi člana 170. Ustava.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Opštinskog suda u Leskovcu P. 6021/05 utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovom ustavnosudskom sporu:

Tužilac V.D. iz Leskovca je 24. januara 2002. godine podneo tužbu Opštinskom sudu u Leskovcu protiv podnosioca ustavne žalbe, kao tuženog , radi zloupotrebe susedskog prava i naknade štete a tuženi, ovde podnosilac ustavne žalbe je 24. marta 2002. godine podneo protivtužbu. Tužbeni zahtev je preinačen 24. januara 2003. godine tako što je uz postojeći tužbeni zahtev postavlj en i novi koji se odnosi o na otklanjanje štete na objektu tužioca. Na ročištu od 27. avgusta 2003. godine sud je dozvolio preinačenje tužbenog zahteva.

Pred Opštinskim sudom u Leskovcu bilo je održano osam ročišta za glavnu raspravu, dok tri ročišta ni je održan o, i to dva zbog usaglašavanja mišljenja vešta ka, a jedno iz procesnih razloga.

Na ročištima su izvedeni dokazi veštačenjem od strane veštaka građevinske struke, i to veštaka građevinskog tehničara i veštaka diplomiranog inženjera građevine, kao i uviđajem suda na licu mesta.

Imajući u vidu da na raspravu zakazanu za 26. oktobar 2005. godine punomoćnici stranaka nisu pristupili, rešenjem Opštinskog suda u Leskovcu P. 256/02 od 26. oktobra 2005. godine određeno je da se tužba i protivtužba smatraju povučenim. Rešenjem Opštinskog suda u Leskovcu P. 6021/05 od 14. decembra 2005. godine dozvoljeno je vraćanje u pređašnje stanje zbog propuštenog ročišta, pa je ukinuto rešenje kojim je utvrđeno da se tužba i protivtužba smatraju poverenim.

Na ročištu od 15. septembra 2006. godine određeno je da se zbog različitih nalaza sudskih veštaka i nemogućnosti da usaglase svoje nalaze određuje novo veštačenje od strane veštaka diplomiranog inženjera građevinarstva. Sledeća dva ročišta nisu održana , na zahtev punomoćnika tužioca da bi se izjasnio o nalazu veštaka , dok su dalje održana dva ročišta.

Presudom Opštinskog suda u Leskovcu P. 6021/05 od 5. decembra 2008. godine, u stavu prvom izreke , odbijen je tužbeni zahtev tužioca-protivtuženog kojim je tražio da se utvrdi da je tuženi zloupotrebio susedsko pravo; stavom drugim izreke odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da mu tuženi naknadi štetu zbog pojave vlage i opadanja maltera na unutrašnjoj strani objekta; stavom trećim izreke odbijen je protivtužbeni zahtev tuženog-protivtužioca kojim je tražio da se utvrdi da je tužilac–protivtuženi zloupotrebio susedsko pravo; stavom četvrtim izreke odbijen je protiv tužbeni zahtev tuženog kojim je tražio da mu tužilac naknadi štetu nastalu usled naslanjanja konzolnog dela terase na stakleni zapadni zid objekta tuženog; stavom petim izreke odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove.

Protiv navedene prvostepene presude, žalbu je izjavio tužilac-protivtuženi, pobijajući istu u stavu prvom, drugom i petom izreke.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž. 2975/10 od 15. jula 2010. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena je presuda Opštinskog suda u Leskovcu P. 6021/05 od 5. decembra 2008. godine u stavu prvom, drugom i petom izreke. Navedenu presudu podnosilac ustavne žalbe je primio 4. avgusta 2010. godine.

4. Za ocenu navoda i razloga iz ustavne žalbe od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 27/90 i "Službeni list SRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je bio na snazi u vreme pokretanja osporenog parničnog postupka, bilo je propisano da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10.).

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09) bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku (član 10. stav 1.); da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. stav 2.); da je sud dužan da se stara da predmet spora svestrano pretrese, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu (član 312. stav 2.).

5. Period ocene razumne dužine trajanja osporenog parničnog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je dana 8. novembra 2006. godine, kada je proglašen i stupio na snagu Ustav Republike Srbije, koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili uskraćenih ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje i odlučivanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Međutim, Ustavni sud smatra da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, do kada je predmet bio nerešen preko četiri godine, tako da je za ocenu eventualnog postojanja povrede prava podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku u postupku relevantan ceo protekli period, od dana podnošenja tužbe sudu 24. januara 2002. godine do okončanja parničnog postupka .

Razumna dužina sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj predmeta spora za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču i na ocenu dužine sudskog postupka.

Ocenjujući do sada sprovedeni postupak u predmetnoj građanskopravnoj stvari, uvažavajući pri tome sudsku praksu i kriterijume ovoga suda, kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Leskovcu u predmetu P. 6021/05.

Naime, parnični postupak je trajao osam godina i sedam meseci, imajući u vidu da je tužba podneta 24. januara 2002. godine, a da je postupak pravnosnažno okončan 15. jula 2010. godine . Pred prvostepenim sudom u periodu od skoro sedam godina ukupno je održano 11 ročišta za glavnu raspravu , dok pet ročišta nije održano bez krivice podnosioca ustavne žalbe. Prvostepena presuda je doneta posle skoro sedam godina od podnošenja tužbe , a drugostepena posle godinu i po dana.

6. U pogledu zahteva podnosioca za naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud, uvažavajući eventualni značaj predmeta spora za podnosioca, konstatuje da su bez obzira na povredu ili ugrožavanje označenog prava koje se odnosi na dužinu trajanja osporenog parničnog postupka, navodi i razlozi ustavne žalbe takve prirode da ne ukazuju da je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo značajniju štetu, što bi bilo od ustavnopravnog značaja za odlučivanje Ustavnog suda. Ustavni sud je stoga odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari samo utvrđivanjem povrede prava na suđenje u razumnom roku u osporenom postupku.

Polazeći od svega navedenog, po oceni Ustavnog sud a, u konkretnom slučaju je povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno g članom 32. stav 1. Ustava u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Leskovcu u predmetu P. 6021/05, te je usvojio ustavnu žalbu , saglasno članu 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu.

7. Na osnovu izloženog, člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević