Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na pravično suđenje. Sud je poništio rešenje nižestepenog suda kojim je okončan izvršni postupak, jer je sud propustio da odluči o zahtevu izvršnog poverioca za naknadu troškova postupka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Društva p. u. t. p. „D.“ d.o.o. iz Velike Plane , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 9. juna 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Društva p. u. t. p. „D.“ d.o.o. i utvrđuje da je rešenjem Osnovnog suda u Despotovcu - Sudska jedinica u Svilajncu Ipv. 7/14 od 13. marta 2014. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Poništava se rešenje Osnovnog suda u Despotovcu - Sudska jedinica u Svilajncu Ipv. 7/14 od 13. marta 2014. godine i određuje da taj sud donese novu odluku o prigovoru izvršnog poverioca izjavljenom protiv rešenja Osnovnog suda u Despotovcu - Sudska jedinica u Svilajncu Iv. 1126/12 od 24. februara 2014. godine.

3. Odbija se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

4. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. Društva p. u. t. p. „D.“ d.o.o. iz Velike Plane podnelo je Ustavnom sudu, 30. aprila 2014. godine, preko punomoćnika R. D, advokata iz Žabara, ustavnu žalbu protiv rešenja navedenog u tački 1. izreke, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji se vodio u predmetu Osnovnog suda u Jagodini - Sudska jedinica u Svilajncu Iv. 1126/12.

U ustavnoj žalbi se navodi: da se u osporenom rešenju neosnovano konstatuje da se prema službenoj beleški koju je sačinio sudija, izvršni poverilac saglasio da visina duga iznosi 16.420,00 dinara; da sud izvršnom poveriocu nije dosudio troškove nastale tokom predmetnog izvršenja koje je njegov punomoćnik opredeljivao prilikom svakog sastavljanja podneska, a u krajnjem slučaju je sud morao uzeti u obzir troškove priznate rešenjem o izvršenju; da je, u konkretnom slučaju, potraživanje naplaćeno u celini (a nije) izvršni postupak je trebalo okončati zaključkom, a ne rešenjem kojim se obustavlja postupak; da je u postupku koji se vodio u predmetu Osnovnog suda u Jagodini - Sudska jedinica u Svilajncu Iv. 1126/12 podnosiocu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Polazeći od navedenog, podnosilac predlaže da se utvrdi povreda označenih prava, da se poništi osporeno rešenje, kao i da mu se odredi naknada materijalne i nematerijalne štete i troškovi za sastav ustavne žalbe.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredba člana 82. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS”, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr.zakon i 103/15) sadržinski je identična navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Despotovcu - Sudska jedinica u Svilajncu Iv. 1126/12 i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, na osnovu čega je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je 17. aprila 2012. godine podneo Osnovnom sudu u Jagodini - Sudska jedinica u Svilajncu predlog za izvršenje protiv dužnika D . L, na osnovu računa broj 100359 od 6. februara 2012. godine , radi naplate 17.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom , sa predlogom da se radi namirenja navedenog potraživanja odredi izvršenje popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika i naloži izvršnom dužniku da na miri i troškove koji nastanu u vezi sa tim izvršenjem. U ovom podnesku je naveden i troškovnik, i to: „1) Za sastav predloga sa paušalom ...... 6.000,00 dinara; 2) Taksa na predlog i rešenje po TT“. Povodom navedenog predloga, Osnovni sud u Jagodini - Sudska jedinica u Svilajncu je doneo rešenje o izvršenju Iv. 1126/12 od 19. aprila 2012. godine i tim rešenjem određeni su izvršnom poveriocu troškovi u iznosu od 8.580,00 dinara i to na ime sudske takse za predlog i odluku 2.580,00 dinara i ime sastava predloga od strane advokata po AT 6.000,00 dinara.

Prvo ročište je zakazano za 16. oktobar 2013. godine, koje je i održano, i na kojem je izvršen popis pokretnih stvari - veš mašine i zapisnički konstatovano da je izvršni dužnik isplatio deo duga u iznosu od 4.000,00 dinara. Nakon toga, održane su dve neuspele javne prodaje popisane stvari - 14. novembra i 11. decembra 2013. godine.

Podnesci od 17. decembra 2013. godine i 11. februara 2014. godine kojima se punomoćnik izvršnog poverioca izjašnjavao na naloge suda sadrže i troškovnik za sastav podnesaka sa paušalom u iznosu od po 6.000,00 dinara.

Službenom beleškom od 22. januara 2014. godine konstatovano je da je majka izvršnog dužnika dostavila sudu uplatnicu kojom dokazuje da je izvršnom poveriocu uplatila 4.000,00 dinara na ime duga njenog sina. U spisima se nalazi i uplatnica kojom se dokazuje da je 20. februara 2014. godine izvršnom poveriocu uplaćeno još 4.647,00 dinara.

Službenom beleškom od 13. marta 2013. godine konstatovano je da je izvršni dužnik isplatio dug, da se izvršni poverilac telefonskim putem složio sa visinom duga, kao i da je beleška o visini duga dostavljena punomoćniku izvršnog poverioca koji se saglasio da prihvata isplatu koju je predložio izvršni dužnik, te da punomoćnik sudu nije dostavio troškovnik.

Rešenjem Osnovnog suda u Despotovcu - Sudska jedinica u Svilajncu Iv. 1126/12 od 24. februara 2014. godine okončan je postupak izvršenja određen rešenjem o izvršenju toga suda Iv. 1126/12 od 19. aprila 2012. godine i ukinute su sve sprovedene izvršne radnje. U obrazloženju ovog rešenja je navedeno da je u toku postupka izvršni dužnik dostavio sudu naloge za uplatu, kao dokaz da je isplatio dug izvršnom poveriocu. Navedeno rešenje je dostavljeno punomoćniku izvršnog poverioca 28. februara 2014. godine.

Protiv navedenog rešenja od 24. februara 2014. godine, izvršni poverilac je 7. marta 2014. godine podneo prigovor koji sadrži i zahtev izvršnog poverioca da se izvršni dužnik obaveže da mu plati sve troškove izvršnog postupka koji su već traženi i opredeljeni, kao i troškove drugostepenog postupka, i to na ime sastava prigovora sa paušalom u iznosu od 12.000,00 dinara i takse na prigovor, te da se ovi troškovi naplate od dužnika na isti način kako je tražena i naplata glavnog potraživanja.

Osporenim rešenjem Osnovnog suda u Despotovcu - Sudska jedinica u Svilajncu Ipv. 7/14 od 13. marta 2014. godine odbijen je prigovor izvršnog poverioca i potvrđeno je rešenje Osnovnog suda u Despotovcu - Sudska jedinica u Svilajncu Iv. 1126/12 od 24. februara 2014. godine. U obrazloženju ovog rešenja je navedeno da je izvršni dužnik preko majke isplatio i dostavio sudu dokaze o isplati duga izvršnom poveriocu koji se, prema službenoj belešci izvršnog sudije sastavljenoj povodom prigovora, složio sa visinom duga. Takođe se ističe da do donošenja osporenog rešenja o okončanju postupka izvršni poverilac nije dostavio sudu troškovnik određen u skladu sa članom 163. Zakona o parničnom postupku.

4. Odredbama Ustava, na čiju se povredu poziva podnosilac , je utvrđeno: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovima pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).

Zakonom o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 31/11 i 99/11 ) propisano je: da se u postupku izvršenja i obezbeđenja shodno primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, ako ovim ili drugim zakonom nije drugačije određeno (član 10.); da troškove postupka u vezi sa određivanjem i sprovođenjem izvršenja snosi izvršni dužnik, da je izvršni dužnik dužan da izvršnom poveriocu nadoknadi troškove postupka koji su bili potrebni, da o troškovima postupka odlučuje sud u izvršnom postupku i u tom postupku određuje izvršenje radi njihovog namirenja, osim ako je zakonom drugačije propisano, da se zahtev za naknadu troškova može podneti u roku od osam dana od dana okončanja postupka (član 34. st. 1, 4, 6. i 8.); da predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave mora da sadrži zahtev da sud obaveže dužnika da namiri potraživanje zajedno sa odmerenim troškovima (član 35. stav 3.); da se odluke u izvršnom postupku donose u obliku rešenja ili zaključka, da se rešenjem o izvršenju dozvoljava izvršenje na imovini izvršnog dužnika, pod uslovima i obimu određenim ovim zakonom, a da se zaključkom suda određuje sprovođenje pojedinih radnji i upravlja postupkom (član 36.); da se izvršni postupak okončava obustavom ili zaključenjem (član 75.); da se po namirenju izvršn og poverioca donosi odluka o zaključenju izvršnog postupka (član 77.).

Odredbom člana 163. st. 1. do 3. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, b roj 72/11) je propisano da o naknadi troškova odlučuje sud na određeni zahtev stranke, bez raspravljanja, da je stranka dužna da u zahtevu opredeli vrstu i iznos troškova za koje traži naknadu, da je stranka dužna da zahtev za naknadu troškova podnese najkasnije do završetka raspravljanja koje prethodi odlučivanju o troškovima, a ako se radi o donošenju odluke bez prethodnog raspravljanja stranka je dužna da zahtev za naknadu troškova podnese u predlogu o kome sud treba da odluči.

5. Razmatrajući navode podnosioca ustavne žalbe o povredi prava na pravično suđenje, Ustavni sud i u ovom ustavnosudskom predmetu konstatuje da u postupku po ustavnoj žalbi nije nadležan da preispituje zaključke i ocene redovnih sudova u pogledu utvrđenog činjeničnog stanja, kao ni način na koji su redovni sudovi primenili propise u postupku koji je vođen radi odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca. U tom smislu, zadatak Ustavnog suda je da ispita da li je u tom postupku od strane redovnih sudova došlo do povrede ili uskraćivanja Ustavom garantovanih prava i da li je primena procesnog i/ili materijalnog prava bila proizvoljna ili diskriminaciona, čime bi ukazala na očiglednu arbitrernost i nepravičnost u postupanju redovnih sudova, a na štetu podnosioca.

Ocenjujući da li je u predmetnom izvršnom postupku došlo do proizvoljne primene prava na štetu podnosioca, Ustavni sud je pošao, pre svega, od odredbe člana 34. Zakona o izvršenju i obezbeđenju kojim su uređeni troškovi postupka izvršenja i našao da u izvršnom postupku treba razlikovati troškove odlučivanja (troškove određivanja izvršenja) i troškove sprovođenja izvršenja, s obzirom na to da i sam ovaj postupak odlikuje faza odlučivanja i faza sprovođenja, pri čemu izvršni dužnik konačno snosi troškove izvršnog postupka. Iz navedene odredbe Zakona o izvršenju i obezbeđenju proizlazi da je izvršni poverilac dužan da u roku od osam dana od dana okončanja postupka zatraži zahtevom troškove nastale u toku sprovođenja izvršenja. Rešenje koje sud donosi o zahtevu za naknadu troškova nastalih u toku sprovođenja izvršenja predstavlja izvršnu ispravu na osnovu koje, kada rešenje postane pravnosnažno i kada istekne paricioni rok, poverilac predlaže izvršenje predlogom, u smislu člana 35. navedenog Zakona. Za razliku od troškova koji nastanu u toku sprovođenja izvršenja, sud na predlog poverioca, ako predlog za izvršenje sadrži zahtev za troškove, određuje i troškove koji nastaju samim pokretanjem izvršnog postupka i dozvolom izvršenja, dakle određuju se zajedno sa donošenjem rešenja o izvršenju. Ovo su troškovi vezani za novčani iznos potreban za plaćanje sudske takse za predlog i odluku suda, te za sastav predloga za izvršenje od strane advokata, i naplata ovih troškova sprovodi se zajedno sa sprovođenjem osnovnog zahteva koji je stavljen u predlogu. Ustavni sud takođe ukazuje da iz sadržine člana 163. st. 1. do 3. Zakona o parničnom postupku , proizlazi da stranka nema procesna ograničenja u pogledu broja podnetih zahteva za naknadu troškova postupka, tako da je ovlašćena da posle svake faze postupanj a suda podnese predmetni zahtev koji treba da bude opredeljen u pogledu vrste i iznosa troškova.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ocenio kao ustavnopravno neprihvatljiv stav, koji je Osnovni sud u Despotovcu - Sudska jedinica u Svilajncu zauzeo u osporenom rešenju Ipv. 7/14 od 13. marta 2014. godine, „da navodi prigovora da izvršni dužnik nije namirio troškove postupka izvršenja ne dovode u pitanje zakonitost osporenog rešenja“, jer do donošenja rešenja toga suda Iv. 1126/12 od 24. februara 2014. godine izvršni poverilac nije dostavio sudu troškovnik određen u skladu sa odredbom članom 163. ZPP. Naime, Ustavni sud , najpre nalazi da je Osnovni sud u Despotovcu - Sudska jedinica u Svilajncu prilikom donošenja rešenja Iv. 1126/12 od 24. februara 2014. godine, kojim je okončan postupak izvršenja određen rešenjem o izvršenju od 19. aprila 2012. godine, imao zakonsku obavezu da utvrdi da li je izvršni dužnik platio troškove određivanja izvršenja u iznosu od 8.580,00 dinara zajedno sa isplatom osnovnog zahteva koji je stavljen u predlogu . Ovo iz razloga što je podnosilac ustavne žalbe istakao zahtev za naknadu tih troškova još u samom predlogu za izvršenje i oni su mu navedenim rešenjem o izvršenju i određeni, tako da tek ukoliko bi se utvrdilo da je pored osnovnog zahteva izvršni dužnik namirio podnosioca ustavne žalbe i u pogledu navedenih troškova, izvršni sud je mogao doneti odluku o okončanju izvršnog postupka . Pored toga, Ustavni sud ukazuje da iz odredbe člana 34. Zakona o izvršenju i obezbeđenju proizlazi da je izvršni poverilac dužan da u roku od osam dana od dana (pravnosnažnog) okončanja postupka zatraži zahtevom troškove nastale u toku sprovođenja izvršenja, a ne do dana donošenja prvostepenog rešenja kojim se okončava izvršni postupak. U konkretnom slučaju, podnosilac ustavne žalbe je izvršnom sudu , u roku od osam dana od dana kada mu je dostavljeno prvostepeno rešenje kojim se okončava predmetni izvršni postupak, dostavio prigovor na to rešenje koje je sadržalo i zahtev za naknadu troškova izvršnog postupka ko ji su ranije podnetim podnescima prethodno bili opredeljeni, kao i troškove drugostepenog postupka koje je podnosilac opredelio u samom prigovoru. Ustavni sud dalje smatra da se zahtev za naknadu troškova naveden u prigovoru nije mogao posmatra ti kao izolovan i samostalni zahtev za naknadu t roškova izvršnog postupka, već je trebalo da se posmatra zajedno sa ostalim podnosiočevi m zahtevima za naknadu tih troškova i da se u tom kontekstu shva ti njegov procesni značaj, te da nije bilo nikakvih procesnih smetnji da se odluči o zahtevima podnosioca za naknadu troškov a postupka. Ne obazirući se na podn ete zahteve za naknadu troškova izvršnog postupka koji su bili opredeljeni u pogledu vrste i iznosa troškova i podneti do isteka roka predviđenog odredbom člana 34. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, po oceni Ustavnog suda, izvršni sud je podnosioca uskratio u ostvarivanju prava na troškove postupka što je, u konkretnom slučaju, dovelo do povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava na štetu podnosioca.

S obzirom na izneto, Ustavni sud je ocenio da je podnosiocu ustavne žalbe osporenim rešenjem Osnovnog suda u Despotovcu - Sudska jedinica u Svilajncu Ipv. 7/14 od 13. marta 2014. godine povređeno Ustavom zajemčeno pravo na pravično suđenje, te je ustavnu žalbu u tom delu usvoj io, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

Kako izvršni sud nije mogao osporenim drugostepenim rešenjem da pravnosnažno okonča predmetni izvršni postupak, a da prethodno nije utvrdio da li je izvršni dužnik, pored osnovnog zahteva, isplatio podnosiocu ustavne žalbe i troškove postupka određene rešenjem o izvršenju od 19. aprila 2012. godine, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao meru za otklanjanje posledica učinjene povrede navedenog ustavnog prava, poništio rešenje Osnovnog suda u Despotovcu - Sudska jedinica u Svilajncu Ipv. 7/14 od 13. marta 2014. godine i odredio da taj sud ponovo odluči o prigovoru izvršnog poverioca podnetom protiv rešenja Osnovnog suda u Despotovcu - Sudska jedinica u Svilajncu Iv. 1126/12 od 24. februara 2014. godine, odlučujući kao u tački 2. izreke.

Ostale navode ustavne žalbe koje se odnose na osporeno drugostepeno rešenje a tiču se povreda prava na pravično suđenje i prava na imovinu, Ustavni sud nije posebno ceni o, budući da je to rešenje poništio i da će ono biti predmet ponovnog razmatranja u drugostepenom postupku po prigovoru izvršnog poverioca.

6. U pogledu navoda podnosioca ustavne žalbe da mu je povređeno i pravo na suđenje u razumnom roku, kao element prava na pravično suđenje zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, u postupku koji se vodio najpre pred Osnovnim sudom u Jagodini - Sudska jedinica u Svilajncu, a zatim pred Osnovnim sudom u Despotovcu - Sudska jedinica u Svilajncu u predmetu Iv. 1126/12, Ustavni sud je utvrdio da je osporeni izvršni postupak pravnosnažno okončan u roku od godinu dana i 11 meseci od podnošenja predloga (period od 17. aprila 2012. godine do 13. marta 2014. godine). Polazeći od prethodno utvrđenog, Ustavni sud je ocenio da se, u konkretnom slučaju, trajanje osporenog postupka objektivno ne može smatrati nerazumno dugim. Pri tome, iako je od dana kada je doneto rešenje o izvršenju do dana kada je održano prvo ročište proteklo 13 meseci, Ustavni sud ukazuje da se izvršni postupak mora posmatrati kao celina, te da predmetni postupak u svom ukupnom trajanju nije izašao iz granica razumnog roka za njegovo okončanje. Ustavni sud posebno ističe da je prilikom navedene ocene imao u vidu i činjenicu da za tih 13 meseci podnosilac nijednom nije urgirao da se postupak ubrza, niti je preduzeo bilo kakvu radnju u tom cilju. Stoga se ni navodi ustavne žalbe u tom delu ne mogu smatrati relevantnim ustavnopravnim razlozima za tvrdnju o povredi Ustavom zajemčenog prava.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je u preostalom delu (vezano za ovu tačku obrazloženja) ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, odlučujući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

7. U vezi sa zahtevom podnosioca ustavne žalbe da mu Ustavni sud dosudi naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud ocenjuje da je utvrđenje povrede prava na pravično suđenje i poništaj osporenog stava 2. izreke drugostepenog rešenja, dovoljna i adekvatna satisfakcija, te je odbio zahtev podnosioca za naknadu nematerijalne štete, odlučujući kao u tački 3. izreke, saglasno članu 89. st. 1. i 3. Zakona o Ustavnom sudu.

8. Zahtev podnosioca ustavne žalbe kojim je traženo da mu Ustavni sud dosudi materijalnu štetu, za sada je preuranjen. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu ustavnu žalbu odbacio, rešavajući kao u tačke 4. izreke.

9. U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato, pred drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

10. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti