Povreda prava na suđenje u razumnom roku u vanparničnom postupku za naknadu eksproprijacije

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u vanparničnom postupku za naknadu eksproprisanog zemljišta. Postupak, hitan po prirodi, traje preko 11 godina, što je posledica neefikasnog postupanja nadležnog suda.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3941/2011
20.02.2014.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić , predsednik Veća i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, Milan Stanić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća , u postupku po ustavnoj žalbi M. P . iz N . P, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, ne se dnici Veća održanoj 20. februara 201 4. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. P . i utvrđuje da je u vanparničnom postupku koji se pred Osnovnim sudom u Novom Pazaru vodi pod brojem R1. 107/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Novom Pazaru R1. 221/02), povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Nalaže se Osnovnom sudu u Novom Pazaru da preduzme sve neophodne mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u što kraćem roku.

3. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. P . iz Novog Pazara je 22. avgusta 2011. godine, preko punomoćnika R . Đ, advokata iz N . P, podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na pravično suđenje i na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, u vanparničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru u predmetu R1. 221/02.

Podnositeljka ustavne žalbe je navela: da je predlogom njenog pravnog prethodnika, Š. H, supruge pok. N . H, od 13. avgusta 2002. godine, pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru pokrenut vanparnični postupak protiv protivnika predlagača Opštine Novi Pazar i Javnog preduzeća za stambeno komunalnu delatnost iz Novog Pazara radi utvrđivanja naknade za izuzeto zemljište od ranijeg sopstvenika pok. N . H; da je podneskom od 13. novembra 2006. godine predlagač Š . H . obavestila sud da je 8. maja 2005. godine pravnosnažno okončan ostavinski postupak iza pok. N . H . i da njegovi zakonski naslednici, među kojima je i podnositeljka ustavne žalbe, stupaju u vanparnični postupak kao predlagači na mesto Š . H, supruge pok. N . H . i da je navedenim podneskom isključen drugi protivnik predlagača Javno preduzeće za stambeno komunalnu delatnost; da je 15. maja 2007. godine Opština Novi Pazar obavestila sud da se spisi predmetnog postupka naknade za eksproprisano zemljište pok. N . H . iz 1965. godine ne nalaze u Opštini Novi Pazar već u Istorijskom arhivu "R ." u N. P; da je 19. juna 2007. godine sud odredio izvođenje dokaza uviđajem suda na licu mesta u prisustvu stranaka i veštaka građevinske struke; da je poslednja rasprava bila 19. novembra 2009. godine; da se podnositeljka više puta obraćala nadležnom sudu za zakazivanje ročišta; da je postupak još uvek u fazi prvostepenog odlučivanja i da joj je takvim nedelotvornim postupanjem sudova povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, posebno imajući u vidu vrstu postupka koji je hitnog karaktera. Zahteva i naknadu štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pr avna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US) je po svojoj sadržini identična odredbi člana 170. Ustava, dok je odredbom člana 82. stav 2. Zakona propisano da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Novom Pazaru R1. 107/10, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Predlogom pravnog prethodnika podnositeljke ustavne žalbe, Š. H . za utvrđivanje naknade za izuzeto zemljište od pok. N . H, od 13. avgusta 2002. godine, protiv protivnika predlagača Opštine Novi Pazar i Javnog preduzeća za stambeno komunalnu delatnost Novi Pazar, pokrenut je vanparnični postupak u predmetu R1. 221/02. Ročišta u ovom predmetu nisu održavana. Zatim, podneskom predlagača Š . H . Opštinskom sudu u Novom Pazaru od 13. novembra 2006. godine, navedeno je da u predmetu tog suda R1. 221/02 predlagačka strana obaveštava sud da kako je ostavinski postupak iza smrti pok. N . H . pravnosnažno okončan 8. maja 2005. godine, njegovi zakonski naslednici pored ostalih i podnositeljka ustavne žalbe stupaju u vanparnični postupak na mesto predlagača, umesto Š . H, supruge pok. N . H . i da je protivnik predlagača samo Opština Novi Pazar. Predlog je preciziran 26. januara 2009. godine.

Pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru održano je osam ročišta na kojima su od Istorijskog arhiva "R. " u N . P . i od opštine Novi Pazar – imovinskopravne službe traženi na uvid spisi predmetnog postupka iz 1965. godine, a takođe su izvedeni i dokazi veštačenjem od strane veštaka geometra i veštaka građevinske struke, kao i saslušanjem vanparničih stranaka, dok tri ročišta nisu održana, i to dva zbog bolesti postupajućeg sudije, a jedno iz procesnih razloga.

Nakon podnošenja ustavne žalbe iz spisa predmeta je utvrđeno da je dalje održano još tri ročišta na kojima je izvršen uvid u celokupnu dokumentaciju, dok jedno ročište nije bilo održano zbog sprečenosti postupajućeg sudije.

Uspostavljanjem nove mreže sudova u Republici Srbiji u 2010. godini, predmet se vodi pod brojem R1. 107/10 i u nadležnosti je Osnovnog suda u Novom Pazaru.

Rešenjem Osnovnog suda u Novom Pazaru R1. 107/10 od 4. juna 2012. godine odbijen je kao neosnovan predlog predlagača među kojima je i podnositeljka ustavne žalbe kojim su tražili isplatu naknade za nacionalizovanu nepokretnost određene katastarske parcele katastarske opštine Novi Pazar u iznosu od 2.389,605,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom. U obrazloženju je navedeno da je utvrđeno da je 14. juna 1997. godine zaključen sporazum između pok. N. H . i Opštine Novi Pazar o naknadi za predmetno izuzeto zemljište, te je ranijem sopstveniku N . H . isplaćena ta naknada te ne postoje uslovi za određivanje tražene naknade za ekspropisanu nepokretnost.

U spisima predmeta nema dokaza o prijemu navedenog rešenja niti o izjavljenoj žalbi predlagača drugostepenom sudu, kao ni o pravnosnažnosti tog rešenja.

4. Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenih prava na čiju povredu se podnositeljka ustavne žalbe poziva od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega. Članom 58. stav 1. Ustava utvrđeno je da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Odredbama člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku ("Službeni glasnik SRS", br. 25/82 i 48/88 i "Službeni glasnik RS", br. 46/95 i 18/05) propisano je da se u vanparničnom postupku shodno primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku ako ovim ili drugim zakonom nije drugačije određeno. Odredbom člana 134. stav 2. Zakona je propisano da je postupak određivanja naknade za ekspropisanu nepokretnost hitan.

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90 i 27/90 i "Službeni list SRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), bilo je propisano da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10.).

Takođe i odredbama Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09), bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, a da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. st. 1. i 2.).

5. Period ocene razumne dužine trajanja predmetnog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je dana 8. novembra 2006. godine kada je proglašen i stupio na snagu Ustav Republike Srbije, koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili uskraćenih ljudskih prava i sloboda i svakome jemči prav o na javno raspravljanje i odlučivanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Međutim, Ustavni sud smatra da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, do kada je predmet bio nerešen preko četiri godine, tako da je za ocenu eventualnog postojanja povrede prava podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku u vanparničnom postupku relevantan ceo protekli period, od dana podnošenja predloga pravnog prethodnika podnositeljke, 13. avgusta 2002. godine, pa nadalje.

Razumna dužina sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj predmeta spora za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču na ocenu razumne dužine sudskog postupka.

Ocenjujući postupanje nadležnih sudova u ovom predmetu, Ustavni sud je našao da nadležni sudovi nisu delotvorno i efikasno postupali i nisu preduzeli sve mere i radnje na koje su po zakonu bili obavezni kako bi se vanparnični postupak završio u razumnom roku. Naime, vanparnični postupak traje 11 godina i pet meseci a i dalje nije okončan što predstavlja nerazumno trajanje postupka, kako po praksi ovog suda tako i po kriterijumima i merilima međunarodnih organizacija za zaštitu ljudskih prava, posebno što je predmet vanparničnog postupka po svojoj prirodi hitnog karaktera.

Dakle, po oceni Ustavnog suda, nadležni prvostepeni sudovi u osporenom vanparničnom postupku očigledno nisu preduzimali neophodne zakonske mere da se navedeni postupak efikasno okonča i da se o podnetom zahtevu predlagača, prvo pravnog prethodnika podnositeljke, a zatim i same podnositeljke ustavne žalbe odluči bez nepotrebnog odugovlačenja. Naime, izvršni sud preko četiri godine od avgusta 2002. godine novembra 2006. godine nije preduzeo ni jednu radnju u predmetnom postupku, da bi tek od novembra 2006. godine, kada je podnositeljka zajedno sa drugim licima stupila na mesto predlagača u vanparnični postupak, bilo održano osam ročišta, dok dva ročišta nisu bila održana. Nakon šest godina od stupanja podnositeljke u postupak na mesto predlagača, a posle deset godina od pokretanja vanparničnog postupka od strane njenog pravnog prethodnika, prvostepeni sud je odlučio. Od jula 2012. godine kada je doneto prvostepeno rešenje o odbijanju predloga, u spisima nema dokaza ni o uručenju tog rešenja strankama u postupku ni dokaza da je to rešenje postalo pravnosnažno. Dakle, vanparnični postupak u predmetu koji zahteva hitno rešavanje ni posle više od 11 godina nije okončan. Iako je navedeni predmet zahtevao, radi utvrđivanja činjeničnog stanja, veštačenje od strane veštaka građevinske struke i veštaka geometra, te okolnosti ne mogu biti opravdanje za nerazumno trajanje vanparničnog postupka, od deset godina, a koji i dalje nije okončan. Takođe, prvostepeni sud snosi i posebnu odgovornost što u spisima predmeta od jula 2012. godine nema nijednog dokaza o daljem toku postupka.

Po oceni Suda, podnositeljka nije doprinela dužini trajanja postupka jer je u svemu postupala po nalozima suda i pri tome nije zloupotrebljavala svoja procesna ovlašćenja, a takođe je podnosila i urgencije nadležnom sudu za okončanje postupka.

Takođe, predmet spora je nesumnjivo bio od značaja za egzistenciju podnositeljke ustavne žalbe.

Iz svega navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u vanparničnom postupku koji se pred Osnovnim sudom u Novom Pazaru vodi pod brojem R1. 107/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Novom Pazaru R1. 221/02), te je, na osnovu člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu a u tački 2. izreke kao način otklanjanja štetnih posledica zbog utvrđene povrede ustavnog prava naložio nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Prilikom odlučivanja o visine nematerijalne štete koju je pretrpela podnositeljka ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja a posebno dužinu trajanja predmetnog postupka računajući od vremena kada je podnositeljka stupila u vanparnični postupak. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpela zbog neažurnog postupanja nadležnog suda. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete koja oštećenom treba da pruži odgovarajuće zadovoljenje.

7. U pogledu navoda podnositeljke ustavne žalbe da su joj u osporenom postupku povređena ustavna prava na pravično suđenje i na imovinu iz člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava, Ustavni sud ukazuje da nema pretpostavki utvrđenih Ustavom i Zakonom o Ustavnom sudu za ocenu povrede navedenih ustavnih prava u postupku koji i dalje nije okončan. Stoga je navedeni zahtev odbačen u tački 4. izreke, na osnovu člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, zbog nedostatka pretpostavki utvrđenih Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

8. Na osnovu izloženog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Povreda prava na suđenje u razumnom roku u vanparničnom postupku za naknadu eksproprijacije

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti