Odluka Ustavnog suda o povredi prava u dugotrajnom izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku i na imovinu zbog izvršnog postupka koji traje od 2005. godine. Nalaže nadležnom sudu da hitno okonča postupak i dosuđuje podnositeljki naknadu nematerijalne štete.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Valentine Jakovljević iz Jagodine, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 13. februara 2013 . godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Valentine Jakovljević i utvrđuje da su u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Ćupriji, a sada se vodi pred Osnovnim sudom u Paraćinu – Druga sudska jedinica u Ćupriji, u predmetu I. 1163/10 (prvobitno I. 156/05) povređena prava podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku i na imovinu, zajemčena članom 32. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se Osnovnom sudu u Paraćinu – Druga sudska jedinica u Ćupriji da preduzme sve mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

3. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 400 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave .

O b r a z l o ž e nj e

1 Valentina Jakovljević iz Jagodine , je 7. jula 20 10. godine, preko punomoćnika Mlađana Ivanovića, advokata iz Jagodine, podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog postupanja Osnovnog suda u Paraćinu – Druga sudska jedinica u Ćupriji u izvršnom pos tupku koji se pred tim sudom vodi u predmetu I. 1163/10 (prvobitno I. 156/05), zbog povrede prava iz člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, kao i člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

U ustavnoj žalbi je navedeno da je podnositelj ka ustavne žalbe, kao izvršni poverilac, 16. juna 2005. godine podnela Opštinskom sudu u Ćupriji predlog za dozvolu izvršenja radi predaje pripadajućeg dela pokretnih stvari u državini izvršnih dužnika; da izvršni sud nije preduzeo sve neophodne mere i radnje propisane zakonom kako bi se izvršila pravnosnaž na presuda Opštinskog suda u Ćupriji P. 399/00 od 23. avgusta 2004. godine, što je dovelo do toga da postupak traje duže od pet godina, čime je povređeno pravo podnosioca na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava; da je činjenicom da pravnosnažna presuda nije izvršena duže od pet godina povređeno i pravo podnositeljke na mirno uživanje imovine stečene radom tokom trajanja bračne zajednice utvrđeno navedenom pravnosnažnom sudskom presudom, čime je povređeno pravo podnositeljke na imovinu, zajemčeno članom 58. stav 1. Ustava. Predlaže se da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi povredu navedenih prava, naloži Osnovnom sudu u Paraćinu – Drugoj sudskoj jedinici u Ćupriji da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak okončao u najkraćem roku i utvrdi pravo podnositeljke na naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Članom 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', br. 109/07 i 99/11 ) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnositeljke ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njeno Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, kao i u spise predmeta Osnovnog suda u Paraćinu – Druga sudska jedinica u Ćupriji, u predmetu I. 1163/10, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Ćupriji P. 399/00 od 23. avgusta 2004. godine, podnositeljka ustavne žalbe je 20. juna 2005. godine p odnela Opštinskom sudu u Ćupriji predlog za dozvolu izvršenja , protiv izvšnih dužni ka Dragan a Sibinović a, Anke Sibinović i Jovan a Sibinović a, svih iz Ćuprije, radi namirenja potraživanja oduzimanjem pripadajućeg dela od 65,44% od pokretnih stvari navedenih u predlogu (frižidera sa zamrzivačem, spavaće sobe „Brisel“, 1/2 garniture za sedenje „Bristol“, trpezarijske garniture „Čeri“, kuhinje i 1/2 ogledala sa ukrasnim ramom) i predajom izvršnom poveriocu, kao i radi naplate novčanog potraživanja u iznosu do 32.072 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 26. oktobra 2003. godine do isplate, te troškova parničnog i izvršnog postupka.

Opštinski sud u Ćupriji je rešenjem I. 156/05 od 22. juna 2005. godine dozvolio predloženo izvršenje.

Podneskom do 16. septembra 2005. godine podnositeljka je povukla predlog za izvršenje u odnosu na n ovčano potraživanje i troškove parničnog postupka, zbog izmirenja duga, a ostala pri predlogu za izvršenje u preostalom delu.

Na ročištu održanom 26. decembra 2005. godine punomoćnik izvršnih dužnika je izneo predlog u vezi fizičke deobe stvari, a punomoćnik izvršnog poverioca je izneo da ne može prihvatiti ni jedan predlog za predaju konkretnih stvari, te je na njegov predlog sud , rešenjem od 9. januara 2006. godine, odredio veštačenje putem veštaka ekonomske struke V. T, sa zadatkom da utvrdi tržišnu vredno st predmetnih pokretnih stvari i izdvoji izvršnom poveriocu ude o po rešenju o izvršenju, da se izjasni da li su stvari deljive ili ne i da utvrdi koliki je tačan iznos od 65,44% od ukupne procenjene tržišne vrednosti stvari.

Nalaz i mišljenje veštaka su dostavljeni Opštinskom sudu u Ćupriji 26. januara 2006. godine, a u njemu je veštak osim procene tržišne vrednosti stvari i visine udela izvršnog poverioca izneo mišljenje da su stvari „deljive samo kao celina, ali ne i celine – garniture komadno“.

Nakon toga, Opštinski sud u Ćupriji je doneo rešenja kojim a je odredio prodaju popisanih stvari za 30. mart 2006. godne, a zatim za 30. maj 2006. godine, ali su obe prodaje bile neuspele.

Podneskom od 29. maja 2006. godine punomoćnik izvršnog poverioca se protivio zak azivanju javne prodaje popisanih stvari, za koju je smatrao da nije u skladu sa rešenjem o izvršenju, te je predložio da sud izvrši predaju pokretnih stvari, odnosno njihovog pripadajućeg dela, a za slučaj nemogućnosti predaje - da se poverilac namiri isplatom protivvrednosti pripadajućeg dela stvari.

Opštinski sud u Ćupriji je 29. avgusta 2006. godine doneo rešenje I. 156/05, kojim j e naložio izvršnim dužnicima da izvršnom poveriocu isplate novčane iznose na ime 65,44% udela u popisanim stvarima, čija vrednost je utvrđena veštačenjem, a izvršnom poveriocu je naložio da u roku od tri dana od pravnosnažnosti ovog rešenja predloži sudu način i sred stvo izvršenja kojim će se izvršiti prinudna naplata novčanih iznosa određenih ovim rešenjem.

Protiv rešenja Opštinskog s uda u Ćupriji I. 156/05 od 29. avgusta 2006. godine izvršni dužnici su podneli žalbu, koju je Okružni sud u Jagodini usvojio rešenjem Gž. 3169/06 od 11. decembra 2006. godine, ukinuo ožalbeno rešenje i spise vratio prvostepenom sudu na postupak.

Nakon toga, Opštinski sud u Ćupriji je zakazao novu javnu prodaju popisanih pokretnih stvari za 27. april 2007. godine, koja je takođe bila neuspela.

Posle neuspele treće prodaje, sud je zatražio izjašnjenje izvršnog poverioca o tome da li traži dosuđenje popisanih pokretnih stvari dužnika u smislu člana 90. Zakona o izvršnom postupku, koje je poverilac dostavio podneskom od 18. maja 2007. godine.

Ročište održano 10. jula 2007. godine je odloženo na predlog punomoćnika stranaka, s obzirom na to da je bilo u izgledu mirno rešavanje spornog odnosa; ročišta zakazana za 17. avgust i 5. septembar 2007. godine nisu održana zbog nedostatka procesnih pretpostavki, a posle ročišta održanog 2. oktobra 2007. godine, prvostepeni sud je doneo rešenje I. 534/06 od 12. oktobra 2007. godine, kojim je usvojen predlog izvršnog poverioca i istom su dosuđene popisane pokretne stvari.

Rešavajući o žalbi izvršnih dužnika protiv rešenja Opštinskog suda u Ćupriji I. 543/06 od 12. oktobra 2007. godine, Okružni sud u Jagodini je doneo rešenje Gž. 2686/07 od 11. decembra 2007. godine, kojim je ukinuo ožalbeno rešenje, s obzirom na to da je prvostepeni sud propustio da odluči o zahtevu izvršnih dužnika za novčanu protivvrednost pokretnih stvari koje se dosuđuju poveriocu u udelu koji je određen dužnicima na osnovu izvršne isprave.

U nastavku postupka Opštinski sud u Ćupriji je zakazao ročište za 10. septembar 2008. godine, koje nije održano zbog nedostatka procesnih pretpostavki, ročište 13. oktobra 2008. godine je odloženo radi izjašnjenja stranaka o eventualnom mirnom rešavanju odnosa, a na ročištu održanom 20. novembra 2008. godine izvršni poverilac nije prihvatio pr edlog izvršnog dužnika Dragana Sibinovića da poverilac predloži način fizičke deobe predmetnih stvari, te je sud prihvatio predlog izvršnog poverioca za određivanje veštačenja putem veštaka trgovinske struke K. S. Veštačenje je određeno rešenjem izvršnog suda od 6. januara 2009. godine, sa istim zadatkom kao u rešenju o određivanju veštačenja od 9. januara 2006. godine.

Nalaz i mišljenje veštaka su dostavljeni prvostepenom sudu 27. marta 2009. godine, a dopunski nalaz po primedbama poverioca je dostavljen 20. jula 2009. godine.

Na ročištu 24. novembra 2009. godine, na kome je razmatran dopunski nalaz veštaka, na predlog punomoćnika izvršnog poverioca određeno je ponovno veštačenje od strane drugog veštaka, čije ime će poverilac dostaviti naknadno. Osnovni sud u Paraćinu – Druga sudska jedinica u Ćupriji je 15. marta 2010. godine zatražio pojašnjenje predloga izvršnog pove rioca u pogledu ličnosti veštaka od 22. decembra 2009. godine, koje je ovaj dostavio 26. marta 2010. godine.

Osnovni sud u Paraćinu – Druga sudska jedinica u Ćupriji je 6. septembra 2010. godine doneo rešenje I. 1163/10 kojim je odredio veštačenje veštaka ekonomske struke D. M, sa istim zadatkom kao u rešenju o određivanju prethodnog veštačenja. Nalaz i mišljenje veštaka su dostavljeni sudu 1. decembra 2010. godine, a u njemu je konstatovano da prilikom popisa i procene kod izvršnih dužnika nije nađen frižider sa zamrzivačem. Nalaz i mišljenje veštaka su dostavljeni punomoćniku izvršnog poverioca 31. januara 2011. godine.

Izvršni poverilac je podneskom od 31. marta 2011. godine precizirao predlog za izvršenje, koji u dvema stavkama nije odgovarao udelu poverioca utvrđenom u izvršnoj ispravi (u odnosu na garnituru za sedenje „Bristol“ i ogledalo sa ukrasnim ramom) .

Osnovni sud u Paraćinu – Druga sudska jedinica u Ćupriji je 16. juna 2011. godine doneo dopunsko rešenje I. 1163/10, kojim je dozvolio navedeno preciziranje predloga za izvršenje . Zaključkom od 8. maja 2012. godine izvršni sud je naložio veštaku D. M. da izvrši korekciju u svom nalazu od 1. decembra 2010. godine, a na osnovu navedenog dopunskog rešenja od 16. juna 2011. godine, što je ovaj učinio 7. juna 2012. godine; po zaključku izvršnog suda od 14. novembra 2012. godine , veštak je 11. decembra 2012. godine dostavio dopunu svog odgovora od 7. juna 2012. godine.

Osnovni sud u Paraćinu – Druga sudska jedinica u Ćupriji je zaključkom I. 1163/10 od 20. decembra 2012. godine po novo naložio izvršnim dužnicima da se izjasne na podnesak izvršnog poverioca od 11. avgusta 2011. godine, koji im je bio dostavljen 4. oktobra 2011. godine, a kojim izvršni poverilac traži da se dužnici izjasne da li frižider sa zamrzivačem, koji veštak nije mogao da pronađe, postoji ili ne, kako bi mogao da zatraži zaštitu svojih prava u smislu člana 207. Zakona o izvršnom postupku.

Pod istim datumom, 20. decembra 2012. godine, prvostepeni sud je doneo rešenje I. 1163/10, kojim se utvrđuje da nije moguća fizička deoba pokretnih stvari koje su predmet izvršenja i odre đuje da će se postupak deobe sprovesti prodajom navedenih pokretnih stvari. Ovo rešenje je ekspedovano iz prvostepenog suda 28. decembra 2012. godine, a spisi predmeta su dostavljeni Ustavnom sudu na uvid.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Kako su odredbama člana 32. Ustava zajemčena prava koja su po svojoj sadržini u osnovi istovetna pravima iz člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, to Ustavni sud povredu ovih prava u postupku ustavnosudske kontrole ceni u odnosu na Ustav Republike Srbije.

Odredbom člana 5. stav 1. Zakona o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04) bilo je propisano da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno.

Članom 358. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS", broj 31/11) je propisano da će se postupci izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona započeto sprovođenje izvršenja okončati po odredbama ovog zakona, a članom 6. stav 1. Zakona je propisano da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan.

5. Ocenjujući navode i razloge iz ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na predmetni sudski postupak, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljka ustavne žalbe pokrenula izvršni postupak 20. juna 2005 . godine, podnošenjem predloga za izvršenje i da ovaj izvršni postupak još uvek nije okončan.

Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud je utvrdio da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje pokretanjem postupka, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja ovog postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine i da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnosti roka uzme u obzir celokupni period trajanja izvršnog postupka.

Kada je reč o dužini trajanja predmetnog izvršnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je od podnošenja predloga podnosioca za dozvolu izvršenja do razmatranja ustavne žalbe proteklo sedam godina i sedam meseci , a izvršni postupak ni do danas nije okončan. Navedeno trajanje postupka samo po sebi ukazuje na to da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kome se odlučuje za podnosioca, Ustavni sud je i u ovom slučaju ispitivao i da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Po oceni Ustavnog suda, u konkretnom slučaju se nije radilo o posebno složenom izvršnom postupku, budući da je trebalo sprovesti izvršenje na osnovu rešenja o dozvoli izvršenja deobom pokretnih stvari saglasno udelima utvrđenim u izvršnoj ispravi, te činjenična i pravna pitanja na koja je sud trebalo da odgovori u ovoj pravnoj stvari nisu bila takve prirode da bi predstavljala opravdane razloge za tako dugo trajanje ovog postupka.

Ustavni sud smatra da je ostvarivanje imovinskog prava utvrđenog pravnosnažnom i izvršnom sudskom presudom bilo od interesa za podnositeljku ustavne žalbe, koja je u tom cilju pokrenula osporeni izvršni postupak.

Ustavni sud je takođe ocenio da je podnositeljka ustavne ža lbe u znatnoj meri doprinela trajanju izvršnog postupka. Tako je podnositeljka stavila predlog za izvršenje koji nije u celosti bio u skladu sa izv ršnom ispravom, što je otklonila tek podneskom od 31. marta 2011. godine, o čemu je bilo doneto dopunsko rešenje o izvršenju, te iako je o ovoj okolnosti trebalo da vodi računa prvenstveno izvršni sud, ona se u izvesnoj meri mora staviti i na teret podnositeljke, posebno što je podnositeljka u toku celog postupka imala punomoćnika - advokata. Isti slučaj je i sa stavljanjem necelishodn og predloga iz podneska od 29. maja 2006. godine, koji je prvostepeni sud usvojio, a zatim je to rešenje uki nuto od strane drugostepenog suda, rešenjem od 11. decembra 2006. godine. Takođe, do odlaganja ročišta 10. jula 2007. godine i 13. oktobra 2008. godine je došlo na predlog punomoćnika stranaka radi pokušaja postizanja sporazuma o sprovođenju izvršenja, što je takođe do prinelo dužem trajanju postupka i ne može se staviti na teret suda . Ne može se smatrati urednim postupanjem ni to što je podnositeljka podnesak k ojim je zatražila izjašnjenje izvršnih dužnika u vezi sa konstat acijom iz izveštaja veštaka od 1. decembra 2010. godine o stvari koja nije nađena prilikom veštačenja (frižider sa zamrzivačem) dostavila prvostepenom sudu tek posle više od šest meseci od prijema izveštaja veštaka, tj. 11. avgusta 2011. godine.

Ocenjujući postupanje suda u ovom postupku, Ustavni sud je našao da je dugo trajanje izvršnog postupka u konkretnom slučaju ipak uzrokovano, pre svega, neažurinim i nedelotvornim postupanjem Opštinskog suda u Ćupriji, kasnije Osnovnog suda u Paraćinu – Druga sudska jedinica u Ćupriji. Tako je prvostepeni sud propustio da utvrdi delimičnu nesaglasnost predloga za dozvolu izvršenja sa izvršnom ispravom, koja je otklonjena tek podneskom podnositeljke ustavne žalbe od 31. marta 2011. godine, što je izazvalo potrebu donošenja dopunskog rešenja o izvršenju od 16. juna 2011. godine, kao i dopunu izvedenog veštačenja veštaka ekonomske struke. Takođe, prvostepeni sud je dva puta donosio rešenja, koja su po žalbi izvršnih dužnika ukinuta od strane drugostepenog suda i spisi vraćeni prvostepenom sudu na postupak (rešenja I. 156/05 od 29. avgusta 2006. godine i I. 543/06 od 12. oktobra 2007. godine). Osim toga, u toku postupka je bilo više perioda izrazito neažurnog postupanja , koje je posebno neprihvatljivo ako se ima u vidu hitna priroda izvršnog postupka . Tako je nakon ukidanja prvostepenog rešenja rešenjem Okružnog suda u Jagodini Gž. 2686/07 od 11. decembra 2007. godine, sud prvo ročište održao posle deset meseci; rešenje o određivanju veštačenja od 6. septembra 2010. godine je doneto posle više od pet meseci pošto je podnositeljka precizirala svoj predlog u pogledu ličnosti veštaka; o preciziranom predlogu za dozvolu izvršenja od 31. marta 2011. godine je odlučeno donošenjem dopunskog rešenja o izvršenju posle dva i po meseca; nakon donošenja dopunskog rešenja, sud je naložio veštaku dopunu veštačenja tek posle deset i po meseci, a nalog za dodatnu korekciju nalaza veštaka dao posle više od pet meseci; urgencija suda za izjašnjenje izvršnih dužnika na podnesak izvršnog poverioca od 11. avgusta 2011. godine je upućena posle 14 i po meseci od dostavljanja podneska .

Imajući u vidu napred navedeno, Ustavni sud je ocenio da je ustavna žalba osnovana i da je u predmetu Osnovnog suda u Paraćinu – Druga sudska jedinica u Ćupriji I. 1163/10 , prvobitno predmetu Opštinskog suda u Ćupriji I. 156/05, povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br . 109/07 i 99/11 ), odlučio kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Ocenjujući navode ustavne žalbe koji se odnose na povredu prava na imovinu, Ustavni sud je utvrdio da je nesprovođenjem izvršenja povređeno i pravo podnositeljke ustavne žalbe na mirno uživanje imovine, zajemčeno članom 58. stav 1. Ustava. Naime, svako novčano ili drugo imovinsko potraživanje koje neko ima na osnovu izvršne isprave, bilo da je u pitanju pravnosnažna sudska odluka ili sudsko poravnanje ili sa njima izjednačena isprava u pogledu izvršnosti, ulazi u imovinu poverioca. Stoga, nesprovođenje izvršenja na osnovu izvršne isprave predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine, zajemčenog članom 58. stav 1. Ustava.

Ustavni sud ukazuje da je isti stav već zauzimao u više ranijih odluka o ustavnim žalbama ( videti npr. Odluku u predmetu Už-1499/2008 od 16. jula 2009. godine, Odluku Už-434/2009 od 15. decembra 2011. godine ).

Takođe, Ustavni sud ukazuje da i prema stavu Evropskog suda za ljudska prava propust države da izvrši pravnosnažnu presudu izrečenu u korist podnosioca predstavke, predstavlja mešanje u njegovo pravo na mirno uživanje imovine ( videti odluke u predmetima: ''Kačapor i dr. protiv Srbije'', br. 2269/06, 3041/06, 3042/06, 3043/06, 3045/06 i 3046/0 6, stav 106, od 15. januara 2008. godine i ''Burdov protiv Rusije'', br. 59498/00, stav 34, od 7. maja 2002. godine, Izveštaji o presudama i odlukama 2001 - VI).

7. Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke, kao način otklanjanja štetnih posledica utvrđenih povreda prava podnosioca, naložio Osnovnom sudu u Paraćinu - Druga sudska jedinica u Ćupriji da preduzme sve mere kako bi se predmetni izvršni postupak okončao u najkraćem roku.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 400 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, a na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave .

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za donošenje te odluke, a posebno dužinu trajanja predmetnog parničnog postupka i doprinos podnositeljke ustavne žalbe trajanju postupka . Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu i pravičnu naknadu za utvrđenu povredu Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu praksu ovoga suda i Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

8. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakon o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava u dugotrajnom izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti