Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji traje preko osam godina. Sud nalaže hitno okončanje postupka i dosuđuje naknadu nematerijalne štete u iznosu od 600 evra.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Božidara Rakića iz Kraljeva, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 6. novembra 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Božidara Rakića i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Kraljevu u predmetu I. 2570/11 (ranije predmet Opštinskog suda u Kraljevu I. 328/08), povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

3. Nalaže se Osnovnom sudu u Kraljevu da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Božidar Rakić iz Kraljeva je 30. avgusta 2010. godine Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv rešenja Osnovnog suda u Kraljevu I. 328/08 od 21. aprila 2010. godine i rešenja Višeg suda u Kraljevu Gž. 914/10 od 16. jula 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Kraljevu u predmetu I. 328/08.

Podnosilac je u ustavnoj žalbi, između ostalog, naveo: da je osporenim rešenjem Osnovnog suda u Kraljevu I. 328/10 od 21. aprila 2010. godine prekinut izvršni postupak započet po njegovom predlogu za izvršenje; da je protiv tog rešenja izjavio žalbu, koju je Viši sud u Kraljevu odbio kao neosnovanu svojim rešenjem Gž. 914/10 od 16. jula 2010. godine. Predložio je Ustavni sud usvoji žalbu i istakao zahtev za naknadu nematerijalne štete i troškova postupka pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbama člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, na osnovu navoda ustavne žalbe , odgovora v.f. predsednika Osnovnog suda u Kraljevu VIII Su. 817/13 od 3. oktobra 2013. godine, te uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Kraljevu I. 2570/11, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:

Božidar Rakić je, kao izvršni poverilac , podneo 14. februara 2005. godine Opštinskom sudu u Kraljevu (u daljem tekstu: Opštinski sud) predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika „HK Fabrika vagona“ A.D. iz Kraljeva , i to zabranom raspolaganja novčanim sredstvima izvršnom dužniku i njihovim prenosom Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih – Filijala Kraljevo (u daljem tekstu: Fond). Predlog za izvršenje je podnet na osnovu pravnosnažne i izvršne delimične presude Opštinskog suda P. 1327/03 od 1. marta 2004. godine. Opštinski sud je rešenjem I. 181/05 od 28. februara 2005. godine usvojio predlog za izvršenje.

Rešenjem Okružnog suda u Kraljevu Gž. 108/06 od 20. januara 2006. godine odbijena je kao neosnovana žalba izvršnog dužnika i potvrđeno rešenje Opštinskog suda u Kraljevu 181/05 od 28. februara 2005. godine.

Opštinski sud je dopisom od 2. februara 2006. godine od Fonda zatražio izveštaj o tome da li je izvršni dužnik postupio po pravnosnažnoj presudi. Fond je 17. februara 2006. godine obavestio sud da je izvršni dužnik izvršio uplate.

Rešenjem Opštinskog suda I. 181/05 od 8. marta 2006. godine postupak je obustavljen, jer je dužnik ispunio svoju obavezu. Protiv tog rešenja izvršni poverilac je izjavio žalbu.

Opštinski sud je rešenjem I. 181/05 od 8. septembra 2006. godine ukinuo ožalbeno rešenje i postupak prekinuo do pravnosnažnosti presude tog suda P. 388/04 od 7. aprila 2006. godine.

Izvršni poverilac je podneskom od 21. januara 2008. godine predložio nastavak postupka i dopunu rešenja o izvršenju, s obzirom na to da je parnični postupak u predmetu Opštinskog suda P. 388/04 pravnosnažno okončan donošenjem presude Okružnog suda u Kraljevu Gž. 1760/07 od 26. decembra 2007. godine.

Postupajući po nalogu Opštinskog suda od 2. decembra 2008. godine, izvršni dužnik je 7. decembra iste godine dostavio obračun doprinosa za izvršnog poverioca u periodu od novembra 2000. do jula 2003. godine.

Opštinski sud je naložio 22. decembra 2008, 29. januara i 16. oktobra 2009. godine izvršnom dužniku da dostavi brojeve tekućih računa na koje treba izvršiti i uplatu doprinosa, kao i „oznaku po modulu 94“. Sud je i 3. novembra i 7. decembra 2009. godine nalagao izvršnom dužniku da izvrši obračun doprinosa po stopi na dan obračuna. Izvršni dužnik je 21. decembra 2009. godine dostavio tražene obračune.

Osporenim rešenjem Osnovnog suda u Kraljevu (u daljem tekstu: Osnovni sud) I. 328/08 od 21. aprila 2010. godine prekinut je izvršni postupak. U obrazloženju rešenja je navedeno da je Agencija za privatizaciju 21. januara 2010. godine donela odluku o restrukturiranju izvršnog dužnika, pa imajući u vidu da je članom 20ž stav 1. Zakona o privatizaciji predviđeno da se od dana donošenja odluke o restrukturiranju do dana donošenja odluke o okončanju restrukturiranja ne može protiv subjekta privatizacije, odnosno nad njegovom imovinom odrediti ili sprovesti prinudno izvršenje, odlučeno je kao u izreci.

Viši sud u Kraljevu je osporenim rešenjem Gž. 914/10 od 16. jula 2010. godine odbio kao neosnovanu žalbu izvršnog poverioca i potvrdio rešenje Osnovnog suda I. 328/08 od 21. aprila 2010. godine.

Na predlog izvršnog poverioca Osnovni sud je rešenjem I. 2570/11 od 7. septembra 2011. godine dozvolio nastavak postupka izvršenja određenog rešenjem Opštinskog suda I. 181/05 od 28. februara 2005. godine.

Osnovni sud je dopisom od 14. oktobra 2011. godine, te urgencijama od 8. oktobra 2012. godine i 17. januara i 21. marta 2013. godine, od Fonda zatražio izveštaj o tome da li je izvršni dužnik izvršio uplate zakonom propisanih doprinosa za izvršnog poverioca.

Sudski izvršitelj je 2. oktobra 2013. godine izašao na lice mesta i u zapisniku koji je tom prilikom sačinjen je konstatovano da je direktor izvršnog dužnika izjavio „da će pozvati poverioca da potpiše sporazum o izmirenju duga na rate“.

4. Razmatrajući osnovanost ustavne žalbe sa stanovišta povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud i u ovom slučaju konstatuje da su ispunjeni uslovi da se prilikom ocene da li se postupak vodi u okviru razumnog roka ili ne, uzme u obzir stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije kojim se jemči pravo na suđenje u razumnom roku kao element prava na pravično suđenje i obezbeđuje ustavnosudska zaštita Ustavom zajemčenih prava i sloboda u postupku po ustavnoj žalbi, a iz razloga što sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu. U tom smislu, Ustavni sud je utvrdio da je izvršni postupak čije se trajanje osporava započet podnošenjem predloga za izvršenje Opštinskom sudu , 14. februara 2005. godine i da do danas, nakon više od osam i po godina, još uvek nije okončan.

Po oceni Ustavnog suda, nadležni sudovi nisu postupali efikasno kako bi se predmetni izvršni postupak okončao u najkraćem roku i izvršni poverilac namirio. Naime, nakon što je izvršni poverilac podneo predlog za nastavak izvršnog postupka i dopunu rešenja o izvršenju početkom januara 2008. godine, Opštinski sud je preduzeo prvu radnju tek nakon više od deset meseci. Ustavni sud je, pritom, imao u vidu da je izvršni postupak bio u prekidu do pravnosnažnosti presude Opštinskog suda P. 388/04 od 7. aprila 2006. godine, kao i u periodu od aprila 2010. do septembra 2011. godine zbog postupka restruktuiranja nad izvršnim dužnikom, ali ni ta okolnost ne može biti opravdavajući razlog za neprimereno trajanje izvršenja (videti npr. Odluku Ustavnog suda Už–1918/2010 od 13. oktobra 2011. godine).

S obzirom na izloženo, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Kraljevu u predmetu I. 2570/11 (ranije predmet Opštinskog suda u Kraljevu I. 328/08).

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbama člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu, u prvom delu tačke 1. izreke usvojio ustavnu žalbu, a u tački 3. izreke odredio da se štetne posledice utvrđene povrede Ustavom zajemčenog prava otklone nalaganjem nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak okončao u najkraćem roku.

5. Ispitujući ustavnu žalbu u delu u kome su osporen i rešenje Osnovnog suda u Kraljevu I. 328/08 od 21. aprila 2010. godine i rešenje Višeg suda u Kraljevu Gž. 914/10 od 16. jula 2010. godine, Ustavni sud je utvrdio da ti akti nisu akti iz člana 170. Ustava, kojim je odlučivano o pravima i obavavezama podnosioca, te je ustavnu žalbu u tom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka .

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede ustavnog prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, a prevashodno dužinu trajanja predmetnog izvršnog postupka, kao i činjenicu da je postupak bio u prekidu do pravnosnažnog okončanja parničnog postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

7. Razmatrajući zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova podnošenja ustavne žalbe, Ustavni sud ukazuje da nema uslova za određivanje tražene naknade troškova, u smislu odredbe člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu.

Naime, navedenom odredbom Zakona je propisano da učesnici u postupku sami snose svoje troškove. S tim u vezi, odredbom člana 83. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu je propisano da svako (poslovno sposobno) lice, uz ispunjenost i drugih uslova, može izjaviti ustavnu žalbu (i preduzimati druge radnje u postupku), što istovremeno znači i da nije obavezno da te radnje preduzima preko punomoćnika, uključujući i punomoćnika advokata. Pored toga, Ustavni sud ukazuje i da je odredbom člana 44. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11) predviđeno da se ne odbacuju podnesci kojima se pokreće postupak pred Ustavnim sudom i kada isti ne sadrže podatke neophodne za vođenje postupka ili imaju druge nedostatke koji onemogućavaju postupanje u predmetu, već se podnosiocu daje mogućnost da te nedostatke naknadno otkloni. Takođe, Ustavni sud licima koja žele da izjave ustavnu žalbu, pruža svojevrsnu pravnu pomoć kroz ustanovljeni obrazac ustavne žalbe i pisano uputstvo za popunjavanje obrasca ustavne žalbe, koji su dostupni preko internet stranice Ustavnog suda ili se na zahtev dostavljaju zainteresovanom licu.

8. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević