Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog nenadležnosti i neblagovremenosti

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu Stojana Radoševića. Deo žalbe protiv procesnog rešenja i akta tužilaštva odbačen je jer nisu akti o kojima se može odlučivati. Deo žalbe protiv presuda odbačen je kao neblagovremen, jer je podnet nakon isteka roka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Stojana Radoševića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 17. februara 2011. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

 

Odbacuje se ustavna žalba Stojana Radoševića izjavljena protiv rešenja Opštinskog suda u Obrenovcu K. 249/08 Kv. 43/09 od 23. februara 2009. godine, presude Opštinskog suda u Obrenovcu K. 249/08 od 27. februara 2009. godine, presude Okružnog suda u Beogradu Kž. 2045/09 od 23. novembra 2009. godine i akta Republičkog javnog tužilaštva u Beogradu KTZ. 290/10 od 23. jula 2010. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Stojan Radošević iz Beograda podneo je Ustavnom sudu 30. avgusta 2010. godine ustavnu žalbu protiv rešenja Opštinskog suda u Obrenovcu K. 249/08 Kv. 43/09 od 23. februara 2009. godine, presude Opštinskog suda u Obrenovcu K. 249/08 od 27. februara 2009. godine, presude Okružnog suda u Beogradu Kž. 2045/09 od 23. novembra 2009. godine i akta Republičkog javnog tužilaštva u Beogradu KTZ. 290/10 od 23. jula 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na suđenje u razumnom roku, posebnih prava okrivljenog i prava na pravnu sigurnost u kaznenom pravu, zajemčenih odredbama čl. 32, 33. i 34. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je navedeno: da je Opštinski sud u Obrenovcu kršeći zakon doneo osporeno rešenje K. 249/08 Kv. 43/09 od 23. februara 2009. godine, kojim je dozvoljeno čitanje zapisnika o saslušanju svedoka; da je protiv podnosioca vođena hajka na nacionalnoj osnovi i da mu se ne dozvoljava pravo na odbranu; da mu sudije ne dozvoljavaju da iznese dokaze niti da se saslušaju svedoci koje je predlagao; da je suđenje protiv podnosioca kao okrivljenog trajalo deset godina i da mu sud nikad nije dozvolio da se brani i iznese svoju odbranu; da je na to podnosilac ukazivao i u žalbama i u inicijativi za pokretanje postupka za zaštitu zakonitosti; da je, iako su bili ispunjeni svi zakonski uslovi da Republičko javno tužilaštvo podigne zahtev za zaštitu zakonitosti protiv osporenog rešenja i presuda, tužilaštvo osporenim aktom obavestilo advokata Nedeljka Jovančevića da nije našlo osnova za korišćenje ovog vanrednog pravnog leka, čime su iscrpljena sva redovna i vanredna pravna sredstva u ovom slučaju. Podnosilac ustavne žalbe je predložio da Ustavni sud poništi osporene akte, ukloni štetne posledice u određenom roku, „vrati u pređašnje stanje“, odredi naknadu štete okrivljenom zbog „nezakonitog“ postupanja Opštinskog suda u Obrenovcu i Okružnog suda u Beogradu i utvrdi da su ovi sudovi podnosiocu povredili i uskratili označena ustavna prava „donoseći nezakonite presude i rešenja u postupku koji je trajao deset godina“.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava ili slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu odredbe člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadržinski je identična navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

Odredbom člana 84. stav 1. istog zakona propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

3. U sprovedenom prethodnom postupku Ustavni sud je utvrdio: da je osporenim rešenjem K. 249/08 Kv. 43/09 od 23. februara 2009. godine Opštinski sud u Obrenovcu, u krivičnom postupku vođenom protiv okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, odlučujući o čitanju zapisnika ranije saslušanih svedoka pred novim predsednikom veća, dozvolio čitanje zapisnika o saslušanju svedoka S.Ć. sa zapisnika o glavnom pretresu K. 375/05 od 3. jula 2007. godine, zapisnika o saslušanju svedoka S.V, G.V. i R.Đ. sa zapisnika o glavnom pretresu K. 375/05 od 17. septembra 2007. godine, zapisnika o saslušanju oštećene M.V. sa zapisnika o glavnom pretresu od 22. novembra 2002. godine, zapisnika o saslušanju svedoka M.R. sa zapisnika o glavnom pretresu od 28. oktobra 2004. godine, te zapisnika o saslušanju svedoka B.P, N.Š. i V.K. sa zapisnika o glavnom pretresu od 30. septembra 2003. godine; da je osporenom drugostepenom presudom Okružnog suda u Beogradu Kž. 2045/09 od 23. novembra 2009. godine, uvažavanjem žalbi branilaca okrivljenog adv. Slaviše Petkovića i Nedeljka Jovančevića i okrivljenog, preinačena presuda Opštinskog suda u Obrenovcu K. 249/08 od 27. februara 2009. godine u pogledu pravne ocene dela i odluke o kazni, tako što je Okružni sud u Beogradu radnje okrivljenog, bliže opisane u izreci prvostepene presude, pravno kvalifikovao kao krivično delo zloupotrebe poverenja iz člana 179. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakona Republike Srbije („Službeni glasnik SRS“, br. 26/77, 28/77, 43/77, 20/79, 24/84, 39/86, 51/87, 6/89, 42/89 i 21/90 i „Službeni glasnik RS“, br. 16/90, 26/91, 75/91, 9/92, 49/92, 51/92, 23/93, 67/93, 47/94, 17/95, 44/98, 10/02, 11/02, 80/02, 39/03 i 67/03) u produženom trajanju, za koje delo mu je primenom navedenih zakonskih propisa i odredaba čl. 4, 5, 33, 41, 42, 43, 51, 52. i 53. Osnovnog krivičnog zakona („Službeni list SFRJ“, br. 44/76, 36/77, 34/84, 37/84, 74/87, 57/89, 3/90, 38/90, 45/90 i 54/90, „Službeni list SRJ“, br. 35/92, 16/93, 31/93, 37/93, 24/94 i 61/01 i „Službeni glasnik RS“, broj 39/03) izrekao uslovnu osudu, dok su u preostalom delu žalbe odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda potvrđena u nepreinačenom delu; da je aktom Republičkog javnog tužilaštva u Beogradu KTZ. 290/10 od 23. jula 2010. godine advokat Nedeljko Jovančević obavešten, u vezi sa njegovom inicijativom od 18. maja 2010. godine, da Tužilaštvo nije našlo osnova za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv rešenja Opštinskog suda u Obrenovcu Kv. 43/09, presude Opštinskog suda u Obrenovcu K. 249/08 i presude Okružnog suda u Beogradu Kž. 2045/09.

4. Odredbama Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 46/06, 47/07 i 122/08), koji je objavljen 2. juna 2006. godine, a prestao da važi 11. septembra 2009. godine, bilo je propisano: da, ako je odlaganje trajalo duže od četiri meseca, ili ako se glavni pretres drži pred drugim predsednikom veća, glavni pretres mora iznova početi i svi dokazi se moraju ponovo izvesti, osim kada se postupa u slučaju iz st. 4. i 5. ovog člana (član 333. stav 3.); da novi predsednik veća, ako je došlo do promene predsednika veća, može po saslušanju stranaka, tražiti od veća iz člana 24. stav 6. ovog zakonika da svojim rešenjem dopusti da se odstupi od odredbe iz stava 3. ovog člana i da će veće iz člana 24. stav 6. ovog zakonika svojim rešenjem dozvoliti da se određeni svedoci i veštaci ne saslušavaju ponovo i da se ne vrši novi uviđaj, već da se pročitaju zapisnici o saslušanju tih svedoka i veštaka na ranijem glavnom pretresu, odnosno da se pročita zapisnik o uviđaju, ukoliko ponovno preduzimanje tih dokaznih radnji zbog proteka vremena ili iz drugih važnih razloga očigledno ne bi imalo svrhe, ili bi dovelo do znatnog odugovlačanja krivičnog postupka i bilo suprotno razlozima pravičnosti ili razlozima zaštite svedoka i drugih učesnika u krivičnom postupku (član 333. stav 5.); da ovaj zakonik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“, a da će se primenjivati od 31. decembra 2010. godine, izuzev odredaba čl. 107, 110, čl. 117. do 122. i čl. 333. do 335. ovog zakonika koje će se primenjivati od dana stupanja na snagu zakonika (član 555.).

5. U odnosu na osporeno rešenje Opštinskog suda u Obrenovcu K. 249/08 Kv. 43/09 od 23. februara 2009. godine, Ustavni sud ukazuje na to da je navedeno rešenje doneto primenom tada važeće odredbe člana 333. stav 5. Zakonika o krivičnom postupku, koja se nalazila u delu ovog zakonika koji je uređivao glavni pretres. Osporenim rešenjem je postupajući sud odlučio o načinu izvođenja procesne radnje u jednoj konkretnoj procesnoj situaciji regulisanoj odredbama Zakonika o krivičnom postupku, dozvolivši čitanje zapisnika o glavnim pretresima koji sadrže iskaze ranije saslušanih lica. Ustavni sud je ocenio da je osporeno rešenje akt procesnog karaktera kojim postupajući sud upravlja krivičnim postupkom, a ne pojedinačni pravni akt kojim se odlučuje o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe ili optužbama protiv njega i protiv koga se, u smislu odredaba člana 170. Ustava i člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavna žalba može izjaviti. Imajući ovo u vidu, Ustavni sud je ustavnu žalbu, u ovom delu, odbacio kao nedopuštenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona u Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka.

6. Ustavni sud ukazuje na to da, saglasno odredbama čl. 419. i 421. važećeg Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 49/07, 122/08, 72/09 i 76/10), ovlašćenje za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti ima isključivo javni tužilac. Ustavni sud je stoga ocenio da se zahtev za zaštitu zakonitosti u krivičnom postupku ne može smatrati delotvornim pravnim sredstvom koje mora biti iskorišćeno pre izjavljivanja ustavne žalbe. Ovo iz razloga što isključivo javni tužilac ima mogućnost da koristi ovo pravno sredstvo i što okrivljeni i njegovi branioci ne mogu uticati na odluku javnog tužioca da li će i kada podići takav zahtev, bez obzira na lično podnetu inicijativu. Kako zahtev za zaštitu zakonitosti nije pravno sredstvo čije izjavljivanje stoji na raspolaganju drugim strankama u krivičnom postupku, to se postupak po ovom pravnom sredstvu ne smatra ni pretpostavkom za izjavljivanje ustavne žalbe. Ovakav pravni stav Ustavni sud je već izrazio u više rešenja (videti: Rešenje Už-1472/2009 od 24. septembra 2009. godine). S obzirom na to da iscrpljivanje ovog vanrednog pravnog sredstva u krivičnom postupku nije pretpostavka za podnošenje ustavne žalbe, to se, prema pravnom stavu Ustavnog suda, blagovremenost ustavne žalbe ceni u odnosu na dan dostavljanja drugostepene odluke, kada počinje da teče rok propisan odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu.

7. Odlučujući o delu ustavne žalbe u kome su osporene presude Opštinskog suda u Obrenovcu K. 249/08 od 27. februara 2009. godine i Okružnog suda u Beogradu Kž. 2045/09 od 23. novembra 2009. godine, Ustavni sud je utvrdio da je osporena presuda Okružnog suda u Beogradu, kao drugostepena odluka kojom je krivični postupak vođen protiv podnosioca ustavne žalbe pravnosnažno okončan, njemu dostavljena najkasnije 18. maja 2010. godine, kada je Republičkom javnom tužilaštvu, preko branioca, podneo inicijativu za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv osporenih presuda. Imajući u vidu da je ustavna žalba podneta 30. avgusta 2010. godine, dakle po isteku prekluzivnog roka od 30 dana propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Sud je ustavnu žalbu u ovom delu odbacio kao neblagovremenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) istog zakona.

Ustavni sud ukazuje na to da na drugačije rešenje u ovom predmetu nije moglo da utiče ni isticanje povrede prava na suđenje u razumnom roku. Ovo iz razloga što Zakon o Ustavnom sudu dopušta mogućnost da se ustavna žalba zbog povrede navedenog prava može izjaviti i pre nego što su iskorišćena sva pravna sredstva, dakle dok postupak čija se razumnost trajanja osporava još uvek nije okončan, ali ne dopušta mogućnost da se ustavna žalba može izjaviti nakon što je predmetni postupak pravnosnažno okončan, odnosno po isteku prekluzivnog roka za podnošenje ustavne žalbe. Kada je, kao u konkretnom predmetu, ustavna žalba izjavljena nakon što su iskorišćena sva pravna sredstva i postupak pravnosnažno okončan, blagovremenost ustavne žalbe podnete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku se ceni na isti način kao i kad je istaknuta povreda bilo kog drugog Ustavom zajemčenog prava. Ustavni sud je, stoga, i u delu u kome je istaknuta povreda prava na suđenje u razumnom roku, ustavnu žalbu odbacio kao neblagovremenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu.

8. Odlučujući o delu ustavne žalbe u kome je osporen akt Republičkog javnog tužilaštva KTZ. 290/10 od 23. jula 2010. godine, Ustavni sud je ocenio da osporeni akt, po svojoj pravnoj prirodi, predstavlja obaveštenje kojim Republičko javno tužilaštvo obaveštava jednog od branilaca okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, o postupanju po njegovoj inicijativi za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv osporenih akata. Osporeni akt Republičkog javnog tužilaštva nije pojedinačni pravni akt kojim je odlučivano o pravima, obavezama ili optužbi protiv podnosioca ustavne žalbe i protiv koga se, u smislu odredaba člana 170. Ustava i člana 82. Zakona o Ustavnom sudu, ustavna žalba može izjaviti. Ovakav pravni stav Ustavni sud je, takođe, već izrazio u više rešenja (videti: Rešenje Už-1417/2009 od 24. septembra 2009. godine).

Imajući u vidu da je ustavna žalba podneta protiv akta protiv koga se ne može izjaviti, Ustavni sud je ustavnu žalbu i u ovom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka.

9. S obzirom na sve navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević