Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti ustavne žalbe zbog nepostupanja organa

Kratak pregled

Ustavni sud odbija kao neosnovanu ustavnu žalbu protiv radnje nepostupanja MUP-a po zahtevu za informacije od javnog značaja. Dostavljanjem Zapisnika o pretresanju stana, MUP je postupio po rešenju Poverenika i dostavio jedini zvanični dokument o imenima službenih lica.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-395/2008
14.10.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković i Sabahudin Tahirović, u postupku po ustavnoj žalbi Gorana Kljajevića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 14. oktobra 2010. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Gorana Kljajevića izjavljena protiv radnje nepostupanja Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije - Direkcije policije – Uprave kriminalističke policije - Službe za borbu protiv organizovanog kriminala, po zahtevu za pristup informacijama od javnog značaja i nepostupanja po rešenju Poverenika za informacije od javnog značaja br. 07-00-00282/2007-03 od 7. februara 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Goran Kljajević iz Beograda, preko punomoćnika Danice Kljajević, advokata iz Beograda, podneo je Ustavnom sudu 4. aprila 2008. godine ustavnu žalbu protiv radnje nepostupanja Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije - Direkcije policije – Uprave kriminalističke policije - Službe za borbu protiv organizovanog kriminala po zahtevu za pristup informacijama od javnog značaja i nepostupanja po rešenju Poverenika za informacije od javnog značaja br. 07-00-00282/2007-03 od 7. februara 2008. godine, zbog povrede prava na odbranu i prava na obaveštenost i pristup podacima od javnog značaja, zajemčenih odredbama člana 33. stav 2. i člana 51. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi se, pored ostalog, navodi:

- da se podnosilac ustavne žalbe 21. marta 2007. godine obratio Ministarstvu unutrašnjih poslova Republike Srbije - Službi za borbu protiv organizovanog kriminala, sa zahtevom za pristup informacijama od javnog značaja kako bi mu dostavili imena i prezimena svih lica koja su 12. aprila 2006. godine izvršila pretres stana u kome stanuje sa porodicom, i to kako onih lica koja su pretresanju prisustvovala od 6,30 ujutro, kada je isto otpočelo, tako i onih koja su u stan neprekidno ulazila i izlazila sve do 11,45 istog dana;

- da mu je Služba za borbu protiv organizovanog kriminala 29. marta 2007. godine dostavila odgovor 03/4-1 „O” strogo poverljivo broj 230-173/06 od 27. marta 2007. godine, u kome je navedeno da je tokom istrage imao mogućnost uvida u spise predmeta i da je dobijanje traženih podataka, s obzirom na službenu tajnu, usmereno na Specijalnog tužioca, istražnog sudiju ili predsednika sudskog veća;

- da je 10. aprila 2007. godine izjavio žalbu Povereniku za informacije od javnog značaja, jer mu je Služba za borbu protiv organizovanog kriminala uskratila pristup traženoj informaciji;

- da je rešenjem Poverenika za informacije od javnog značaja br. 07-00-00282/2007-03 od 7. februara 2008. godine usvojena njegova žalba i naloženo Upravi kriminalističke policije - Službi za borbu protiv organizovanog kriminala da mu odmah, a najkasnije u roku od tri dana od dana prijema rešenja, dostavi fotokopiju dokumenta iz koga se mogu saznati imena i prezimena lica koja su 12. aprila 2006. godine u vremenu od 6,30 do 11,45 časova izvršila pretresanje stana u kome stanuje sa porodicom;

- da mu je 6. marta 2008. godine Služba za borbu protiv organizovanog kriminala dostavila samo fotokopiju Zapisnika o pretresanju stana i drugih prostorija Ministarstva unutrašnjih poslova – Resora javne bezbednosti – Uprave kriminalističke policije – Službe za borbu protiv organizovanog kriminala - OSOFK, br. 173/06-1 od 12. aprila 2006. godine, ali da na ovaj način nije postupljeno ni po njegovom zahtevu, niti po rešenju Poverenika, jer su u zapisniku navedena imena i prezimena samo tri službena lica koja su učestvovala u pretresu stana, a bilo je prisutno najmanje 10, verovatno i više drugih lica i da imena tih lica nisu nikada podnosiocu saopštena;

- da je potom 17. marta 2008. godine podneo Vladi Republike Srbije zahtev za izvršenje rešenja Poverenika, o čemu je istog dana obavestio i Narodnu skupštinu Republike Srbije i Ministarstvo unutrašnjih poslova, pozivajući ih da izvrše kontrolu rada policije i preduzmu mere iz okvira svojih nadležnosti, kako bi se obezbedila zakonitost rada policije i omogućila zaštita osnovnih sloboda i prava podnosioca ustavne žalbe;

- da je, pored navedenog, i sama naredba o pretresu stana i drugih prostorija podnosioca ustavne žalbe, koju je doneo istražni sudija Okružnog suda u Beogradu-Posebno odeljenje Kri. Pov. P. 182/06 od 11. aprila 2006. godine nezakonita iz više razloga, koje podnosilac u ustavnoj žalbi detaljno obrazlaže.

Predložio je da Ustavni sud utvrdi da je osporenom radnjom povređeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo na odbranu i pravo na obaveštenost, da naredi vršenje tražene radnje i odredi da se uklone štetne posledice u određenom roku.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Protiv podnosioca ustavne žalbe u toku je krivični postupak pred Višim sudom u Beogradu - Posebno odeljenje, zbog postojanja sumnje da je izvršio više krivičnih dela.

Podnosilac ustavne žalbe se 21. marta 2007. godine obratio Ministarstvu unutrašnjih poslova - Službi za borbu protiv organizovanog kriminala, zahtevom za pristup informacijama od javnog značaja kojim je zatražio da mu se dostave imena i prezimena svih lica koja su 12. aprila 2006. godine izvršila pretres stana u kome stanuje sa porodicom, i to kako lica koja su pretresu prisustvovala kada je pretres otpočeo, tako i onih koja su neprekidno ulazila i izlazila u periodu od 6,30 do 11,45 časova. Služba za borbu protiv organizovanog kriminala je podnosiocu ustavne žalbe dostavila dopis 03/4-1 „O“ str.pov. br. 230-173/06 od 27. marta 2007. godine kojim ga je obavestila da je tokom istrage imao mogućnost uvida u spise predmeta i da je dobijanje traženih podataka, s obzirom na službenu tajnu, usmereno na Specijalnog tužioca, istražnog sudiju ili predsednika veća.

Po prijemu navedenog dopisa, podnosilac ustavne žalbe je izjavio žalbu Povereniku za informacije od javnog značaja, koji je njegovu žalbu usvojio rešenjem broj 07-00-00282/2007-03 od 7. februara 2008. godine i naložio Ministarstvu unutrašnjih poslova – Upravi kriminalističke policije, da podnosiocu bez odlaganja, a najkasnije u roku od tri dana od dana prijema rešenja, dostavi fotokopiju dokumenta iz koga se mogu saznati imena i prezimena lica koja su 12. aprila 2006. godine u vremenu od 6,30 do 11,45 časova izvršila pretresanje stana u kome stanuje sa porodicom, a koji se nalazi u Beogradu.

Postupajući po rešenju Poverenika za informacije od javnog značaja, Ministarstvo unutrašnjih poslova je 6. marta 2008. godine dostavilo podnosiocu ustavne žalbe fotokopiju Zapisnika o pretresanju stana i drugih prostorija Ministarstva unutrašnjih poslova – Resora javne bezbednosti – Uprave kriminalističke policije – Službe za borbu protiv organizovanog kriminala - OSOFK, br. 173/06-1 od 12. aprila 2006. godine.

Kako je podnosilac ustavne žalbe smatrao da na navedeni način Ministarstvo unutrašnjih poslova nije postupilo po rešenju poverenika za informacije od javnog značaja, jer se u navedenom zapisniku nalaze imena samo tri službena lica, a ne i imena „bar deset drugih službenih lica koja su pretresu stana prisustvovala“, to je 17. marta 2008. godine podneo Vladi Republike Srbije zahtev za izvršenje rešenja Poverenika za informacije od javnog značaja. Vlada po navedenom zahtevu nije ništa preduzela. Podnosilac ustavne žalbe se obratio i Narodnoj skupštini Republike Srbije, kao i Ministarstvu unutrašnjih poslova Republike Srbije, pozivajući ih da izvrše kontrolu rada policije i preduzmu mere iz okvira svojih nadležnosti, kako bi se obezbedila zakonitost rada policije i omogućila zaštita njegovih osnovnih sloboda i prava.

Iz zapisnika o pretresanju stana i drugih prostorija Službe za borbu protiv organizovanog kriminala broj 173/06-1 od 12. aprila 2006. godine proizlazi, pored ostalog:

- da pretresanje stana preduzimaju službena lica Z.K. i D. J. sa zapisničarem N.G;

- da se pre preduzimanja pretresanja utvrđuje da je pretresanje stana i drugih prostorija naredio A.V, istražni sudija Okružnog suda u Beogradu-Posebno odeljenje 12. aprila 2006. godine;

- da je naredba predata podnosiocu ustavne žalbe;

- da je pre pretresanja stana podnosilac ustavne žalbe poučen da ima pravo da uzme branioca, da je podnosilac zahtevao branioca i da je u 06,40 pozvan advokat V.G.;

- da su pretresu stana, pored navedenih ovlašćenih službenih lica, prisustvovali podnosilac ustavne žalbe, njegov branilac V.G. i dva svedoka - M.E. i T.B.;

- da je pretres stana započeo 12. aprila 2006. godine u 08.30, a da je završen istog dana u 11.15 sati;

- da su zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija potpisali: ovlašćeno službeno lice Z.K, zapisničar N.G. i svedok M.E;

- da su podnosilac ustavne žalbe, njegov branilac i svedok T.B. odbili da potpišu zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija.

4. Odredbama Ustava na čiju se povredu poziva u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ko je okrivljen za krivično delo ima pravo na odbranu i pravo da uzme branioca po svom izboru, da s njim nesmetano opšti i da dobije primereno vreme i odgovarajuće uslove za pripremu odbrane (član 33. stav 2.); da svako ima pravo da istinito, potpuno i blagovremeno bude obaveštavan o pitanjima od javnog značaja i da su sredstva javnog obaveštavanja dužna da to pravo poštuju, kao i da svako ima pravo na pristup podacima koji su u posedu državnih organa i organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, u skladu sa zakonom (član 51.).

Odredbom člana 79. stav 8. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05 i 115/05), koji je važio u vreme sačinjavanja zapisnika o pretresanju stana i drugih prostorija, bilo je propisano, pored ostalog, da će se o svakom pretresanju stana sastaviti zapisnik, koji potpisuju lice kod koga se sprovodi pretresanje i lica čije je prisustvo obavezno.

Odredbom člana 28. stav 1. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja („Službeni glasnik RS“, br. 120/04 i 54/07), koji je važio u vreme donošenja rešenja Poverenika, bilo je propisano da su rešenja i zaključci Poverenika obavezujući.

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta sadržine prava na obaveštenost iz člana 51. Ustava, a polazeći od prethodno utvrđenih činjenica i okolnosti, te odredaba Zakonika o krivičnom postupku i Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, Ustavni sud je utvrdio sledeće:

Nesporno je da je Poverenik za informacije od javnog značaja rešenjem br. 07-00-00282/2007-03 od 7. februara 2008. godine naložio Ministarstvu unutrašnjih poslova – Upravi kriminalističke policije da podnosiocu ustavne žalbe bez odlaganja, a najkasnije u roku od tri dana od dana prijema rešenja, dostavi fotokopiju dokumenta iz koga se mogu saznati imena i prezimena lica koja su 12. aprila 2006. godine u vremenu od 6,30 do 11,45 časova izvršila pretresanje stana u kome stanuje sa porodicom.

Takođe, nije sporno da je Ministarstvo unutrašnjih poslova podnosiocu ustavne žalbe 6. marta 2008. godine dostavilo fotokopiju Zapisnika o pretresanju stana i drugih prostorija Ministarstva unutrašnjih poslova – Resora javne bezbednosti – Uprave kriminalističke policije – Službe za borbu protiv organizovanog kriminala - OSOFK, br. 173/06-1 od 12. aprila 2006. godine.

Ustavni sud ukazuje da iz sadržine odredbe člana 79. stav 8. Zakonika o krivičnom postupku rezolutno proizlazi obaveza nadležnog organa postupanja da o svakom pretresanju stana i drugih prostorija mora sastaviti zapisnik. U konkretnom slučaju, Služba za borbu protiv organizovanog kriminala je o pretresu stana podnosioca ustavne žalbe sačinila Zapisnik broj 173/06-1 od 12. aprila 2006. godine u kome je, pored ostalog, navedeno ko je naredio pretres stana, koja službena lica su obavila pretres, ko je pored ovlašćenih službenih lica pretresanju stana prisustvovao, kada je pretres započet i kada je okončan.

Iz navedenog, po oceni Ustavnog suda, sledi da je podnosiocu ustavne žalbe dostavljen dokument iz koga se mogu saznati imena i prezimena lica koja su izvršila pretresanje njegovog stana.

Na osnovu iznetog, Ustavni sud ocenjuje da osporenim radnjama Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije - Direkcije policije – Uprave kriminalističke policije - Službe za borbu protiv organizovanog kriminala, nije povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na obaveštenost iz člana 51. Ustava. Ovo iz razloga što je prema navedenim odredbama Zakonika o krivičnom postupku, zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija jedina verodostojna javna isprava iz koje se može utvrditi koja su sve lica pretresu prisustvovala.

Ustavni sud nalazi da nema osnova ni za tvrdnje da je osporenim radnjama povređeno pravo na odbranu iz člana 33. stav 2. Ustava na štetu podnosioca, s obzirom na to da u ustavnoj žalbi nisu izneti relevantni razlozi koji bi se mogli dovesti u vezu sa sadržinom ovog prava.

6. Na osnovu izloženog i odredaba člana 45. tačka 9) i člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07), Ustavni sud je odbio ustavnu žalbu kao neosnovanu i odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti ustavne žalbe zbog nepostupanja organa

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti