Pravo na dvostruku platu ovlašćenih službenih lica u SBPOK-u

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio žalbu N. J. utvrdivši povredu prava na pravičnu naknadu za rad. Sud je presudio da se ovlašćenim službenim licima plata obračunava u dvostrukom iznosu ukupne plate, uključujući sve zakonske dodatke.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, dr Vladan Petrov, Vesna Ilić Prelić i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi N. J. iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 24. septembra 2025. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba N. J. i utvrđuje da su stavom prvim izreke presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 4198/18 od 12. decembra 2018. godine podnosiocu ustavne žalbe povređena prava na pravično suđenje i na pravičnu naknadu za rad, zajemčena odredbama člana 32. stav 1. i člana 60. stav 4. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 4198/18 od 12. decembra 2018. godine, u stavu prvom izreke, i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi podnosioca ustavne žalbe izjavljenoj protiv stava drugog i stava četvrtog izreke presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P1. 3098/17 od 5. jula 2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. N. J. iz Beograda podneo je Ustavnom sudu, 12. aprila 2019. godine, preko punomoćnika R. L. i A. J, advokata iz Beograda, ustavnu žalbu protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 4198/18 od 12. decembra 2018. godine, zbog povrede načela zabrane diskriminacije, prava na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo i prava na pravičnu naknadu za rad, utvrđenih, odnosno zajemčenih odredbama člana 21. st. 1. i 2, člana 32. stav 1, čl. 36. i 60. stav 4. Ustava. Ustavnom žalbom se, takođe, ističe povreda čl. 6. i 14. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, koji sadržinski odgovaraju odredbama člana 32. stav 1. i člana 21. Ustava.

U ustavnoj žalbi se, između ostalog, navodi: da se odredba člana 3. stav 5. Uredbe o platama lica koja obavljaju poslove u posebnim organizacionim jedinicama državnih organa nadležnih za suzbijanje organizovanog kriminala (u daljem tekstu: Uredba) nije mogla primeniti na konkretan slučaj, s obzirom na to da podnosilac ima status ovlašćenog službenog lica; da polazeći od stava Ustavnog suda izraženog u Odluci Už-7156/2014 od 11. decembra 2014. godine, prema kome je iznos za isplatu plate zaposlenom u Službi za borbu protiv organizovanog kriminala određen samom Uredbom, dok akt nadležnog funkcionera ima čisto deklarativno-sprovedbeni karakter, sledi da je podnosiocu trebalo dosuditi dvostruki iznos već ostvarene plate, a ne dvostruki iznos osnovne plate; da je veliki broj zaposlenih u istoj Službi, takođe sa statusom ovlašćenog službenog lica kao i podnosilac, pred istim drugostepenim sudom ostvario pravo na dvostruku platu u celini, dok je njemu to pravo priznato samo u odnosu na osnovnu platu.

Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i poništi osporenu drugostepenu presudu.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je izvršio uvid u spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu P1. 3098/17, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti koje su od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je 24. decembra 2015. godine, u svojstvu tužioca, podneo Prvom osnovnom sudu u Beogradu tužbu protiv tužene Republike Srbije – Ministarstvo unutrašnjih poslova, radi isplate razlike u plati u Službi za borbu protiv organizovanog kriminala, za period od 1. novembra 2012. do 1. novembra 2015. godine.

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1. 3273/15 od 19. maja 2017. godine usvojen je u celini tužbeni zahtev tužioca.

Postupajući po žalbi tužene, Apelacioni sud u Beogradu je rešenjem Gž1. 3816/17 od 12. oktobra 2017. godine ukinuo navedenu prvostepenu presudu, te je predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak. U obrazloženju ukidajućeg rešenja je, pored ostalog, navedeno da je prvostepeni sud propustio da razjasni visinu primanja koje je tužilac ostvarivao pre raspoređivanja na radno mesto poslovi suzbijanja organizovanog međunarodnog krijumčarenja motornih vozila (OSL) u Službi za borbu protiv organizovanog kriminala, jer plata radnog mesta sa kojeg je raspoređen predstavlja osnovicu na koju se obračunava i isplaćuje dvostruki iznos plate, u smislu člana 2. Uredbe.

Nakon što je u ponovnom postupku obavljeno ekonomsko – finansijsko veštačenje, na koje je zakonski zastupnik tužene imao primedbe zbog pogrešno određene osnovice za obračun, Prvi osnovni sud u Beogradu je doneo presudu P1. 3098/17 od 5. jula 2018. godine, kojom je, u stavu prvom (iznosi razlike u plati) i stavu trećem izreke (doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje), tužbeni zahtev tužioca delimično usvojen, dok je u stavu drugom (iznosi razlike u plati) i stavu četvrtom izreke (doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje) tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan u preostalom delu.

Postupajući po žalbama parničnih stranaka, Apelacioni sud u Beogradu je doneo osporenu presudu Gž1. 4198/18 od 12. decembra 2018. godine, kojom su, u stavu prvom izreke, žalbe odbijene kao neosnovane, te je navedena prvostepena presuda potvrđena u delu odluke o glavnom zahtevu. Stavom drugim izreke usvojena je žalba tužioca, te je ukinuta odluka prvostepenog suda o troškovima parničnog postupka, u kom delu je predmet vraćen na ponovno odlučivanje.

U obrazloženju osporene drugostepene presude je, pored ostalog, navedeno: da je tužilac rešenjem tužene od 1. juna 2012. godine, kao policijski narednik prve klase, raspoređen na radno mesto poslovi suzbijanja organizovanog međunarodnog krijumčarenja motornih vozila (OSL), u Odeljenju za suzbijanje organizovanog opšteg kriminala pri Službi za borbu protiv organizovanog kriminala; da je tužilac rešenjem tužene od 27. maja 2013. godine raspoređen na radno mesto poslovi suzbijanja organizovanog međunarodnog krijumčarenja motornih vozila (OSL), u Odeljenju za suzbijanje organizovanog opšteg kriminala pri Službi za borbu protiv organizovanog kriminala, te mu je određen ukupan koeficijent plate 2,257; da je rešenjem tužene od 12. maja 2014. godine tužilac unapređen u zvanje viši inspekcijski narednik, počev od 24. februara 2014. godine, te mu je rešenjem od 19. juna 2014. godine određen ukupan koeficijent plate 2,306; da je nesporno da je tužilac u spornom periodu radio u Službi za borbu protiv organizovanog kriminala i da mu je plata isplaćivana u skladu sa izveštajem obračunske službe tuženog – prosek primanja zarada od 25. septembra 2015. godine; da je prvostepeni sud pravilno našao u potvrđenom delu da je tužena u obavezi da naknadi štetu tužiocu, koja se sastoji u vidu manje isplaćenih plata za period od 1. novembra 2012. do 1. novembra 2015. godine, u iznosima navedenim u stavu prvom izreke pobijane presude; da je tužena, ne postupajući po Uredbi, odnosno njenim izmenama, tužiocu prouzrokovala štetu u vidu manje isplaćene plate; da je, istovremeno, prvostepeni sud pravilno obavezao tuženu da nadležnom fondu, a za račun tužioca, uplati pripadajuće doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje, odlučujući kao u stavu trećem izreke; da je, takođe, prvostepeni sud pravilno odlučio kada je, u stavu drugom izreke, odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca za naknadu štete preko iznosa dosuđenih u stavu prvom izreke, našavši da uvećanje plate po osnovu vremena provedenog u radnom odnosu i prekovremenog rada predstavlja dodatke na osnovnu platu državnom službeniku, u smislu odredbe člana 23. Zakona o državnim službenicima (u pitanju je očigledna omaška prilikom označavanja materijalnopravnog propisa, jer je Zakon o platama državnih službenika i nameštenika onaj koji u svom članu 23. reguliše minuli rad kao dodatak na platu), zbog čega se, shodno članu 3. stav 5. Uredbe, ne uzimaju u obzir prilikom obračunavanja dvostrukog iznosa plate, pa je pravilno odlučeno kao u stavu drugom izreke; da kako je odbijen zahtev za uvećanje plate po navedenom osnovu, to je prvostepeni sud pravilno odlučio i u stavu četvrtom izreke.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o organizaciji nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela („Službeni glasnik RS“, br. 42/02, 27/03, 39/03, 60/03, 67/03, 29/04, 58/04 – dr. zakon, 45/05, 61/05, 72/09, 72/11 – dr. zakon, 101/11 – dr. zakon, 32/13) bilo je propisano: da se radi obavljanja poslova organa unutrašnjih poslova u vezi sa krivičnim delima iz člana 2. ovog Zakona, obrazuje u okviru ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove, Služba za suzbijanje organizovanog kriminala, koja postupa po zahtevima specijalnog tužioca, u skladu sa zakonom (član 10. st. 1. i 2.); da lica koja obavljaju poslove i zadatke u državnim organima i posebnim organizacionim jedinicama iz ovog zakona imaju pravo na platu koja ne može biti veća od dvostrukog iznosa plate koju bi ostvarila lica zaposlena na odgovarajućim poslovima i zadacima u Tužilaštvu za organizovani kriminal, Višem sudu u Beogradu, Apelacionom sudu u Beogradu, ministarstvu nadležnom za unutrašnje poslove i Okružnom zatvoru u Beogradu, da plate lica iz stava 1. ovog člana uređuje Vlada (član 18.). Pre izmene koja je objavljena u „Službenom glasniku RS“, broj 72/09, odredbom člana 18. stav 1. navedenog Zakona bilo je propisano da lica koja obavljaju poslove i zadatke u posebnim organizacionim jedinicama iz ovog zakona imaju pravo na platu koja ne može biti veća od dvostrukog iznosa plate koju bi ostvarila na poslovima sa kojih su stupila na rad u te organizacione jedinice.

Uredbom („Službeni glasnik RS“, br. 14/03, 67/03, 105/04 i 114/14) je propisano: da se ovom uredbom uređuju plate lica koja obavljaju poslove i zadatke u Posebnom odeljenju za suzbijanje organizovanog kriminala Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, Službi za suzbijanje organizovanog kriminala Ministarstva unutrašnjih poslova, Posebnom odeljenju Višeg suda u Beogradu za postupanje u predmetima krivičnih dela sa elementom organizovanog kriminala, Posebnom odeljenju Apelacionog suda u Beogradu za postupanje u predmetima krivičnih dela sa elementom organizovanog kriminala i u Posebnoj pritvorskoj jedinici Okružnog zatvora u Beogradu za izdržavanje pritvora određenog u krivičnom postupku za krivična dela sa elementom organizovanog kriminala (član 1.); da se plata starešine Službe i zamenika starešine Službe i ovlašćenog službenog lica u Službi, rukovodioca i zamenika rukovodioca Posebne pritvorske jedinice i zaposlenog na poslovima obezbeđenja u Posebnoj pritvorskoj jedinici obračunava i isplaćuje u dvostrukom iznosu plate koju su ostvarivali na poslovima sa kojih su stupili na rad u organizacione jedinice iz člana 1. ove uredbe (član 2. stav 1.). Odredbama člana 3. Uredbe propisano je: da zaposleni koji je raspoređen, odnosno upućen u Specijalno tužilaštvo ima pravo na platu u dvostrukom iznosu plate koja se obračunava i isplaćuje zaposlenom na odgovarajućem radnom mestu u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu (stav 1.); da zaposleni u Službi koji nema svojstvo ovlašćenog službenog lica ima pravo na platu u dvostrukom iznosu plate koja se obračunava i isplaćuje zaposlenom na odgovarajućem radnom mestu u sedištu Ministarstva unutrašnjih poslova (stav 2.); da zaposleni u Posebnom odeljenju Višeg suda, odnosno Posebnom odeljenju Apelacionog suda, ima pravo na platu u dvostrukom iznosu plate koja se obračunava i isplaćuje zaposlenom na odgovarajućem radnom mestu u Višem sudu u Beogradu, odnosno Apelacionom sudu u Beogradu (stav 3.); da zaposleni u Posebnoj pritvorskoj jedinici, osim zaposlenog na poslovima obezbeđenja, ima pravo na platu u dvostrukom iznosu plate koja se obračunava i isplaćuje zaposlenom na odgovarajućem radnom mestu u Okružnom zatvoru u Beogradu (stav 4.); da se prilikom obračunavanja dvostrukog iznosa plata u smislu st. 1 – 4. ovog člana ne uzimaju u obzir dodaci na platu utvrđeni zakonom (stav 5.); da se dodaci na platu utvrđeni zakonom zaposlenom kome se plata utvrđuje ovom uredbom, obračunavaju u skladu sa zakonom, drugim propisima i kolektivnim ugovorom (stav 6.).

Odredbama člana 4. Zakona o policiji („Službeni glasnik RS“, br. 101/05, 63/09 – Odluka US i 92/11) bilo je propisano: da policijske poslove obavljaju policijski službenici (stav 1.); da su policijski službenici u Ministarstvu, pored ostalih, uniformisani i neuniformisani zaposleni koji primenjuju policijska ovlašćenja (ovlašćena službena lica) (stav 2. tačka 1)).

5. Razmatrajući navode ustavne žalbe o povredi prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da se oni prevashodno zasnivaju na tvrdnji da je Apelacioni sud u Beogradu, pozivajući se na odredbu člana 3. stav 5. Uredbe, proizvoljno zaključio da u osnovicu za obračun plate podnosioca u periodu iz tužbe, ne ulaze dodaci na platu po osnovu vremena provedenog u radnom odnosu (minuli rad) i prekovremenog rada.

Ustavni sud podseća na stav Evropskog suda za ljudska prava, prema kome greška u primeni prava ili utvrđivanju činjenica načinjena od strane nacionalnog suda, koja je tako primetna da se može okarakterisati kao „očigledna“, može narušiti pravičnost postupka (videti presudu Velikog veća u predmetu Bochan protiv Ukrajine, od 5. februara 2015. godine, broj predstavke 22251/08, stav 62.).

Uredbom su, saglasno članu 1, uređene plate lica koja obavljaju poslove i zadatke u Posebnom odeljenju za suzbijanje organizovanog kriminala Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, Službi za suzbijanje organizovanog kriminala Ministarstva unutrašnjih poslova, Posebnom odeljenju Višeg suda u Beogradu za postupanje u predmetima krivičnih dela sa elementom organizovanog kriminala, Posebnom odeljenju Apelacionog suda u Beogradu za postupanje u predmetima krivičnih dela sa elementom organizovanog kriminala i u Posebnoj pritvorskoj jedinici Okružnog zatvora u Beogradu za izdržavanje pritvora određenog u krivičnom postupku za krivična dela sa elementom organizovanog kriminala. Podnosilac ustavne žalbe ima svojstvo ovlašćenog službenog lica u Službi za suzbijanje organizovanog kriminala Ministarstva unutrašnjih poslova, ranijeg naziva Služba za borbu protiv organizovanog kriminala, koji prema članu 2. stav 1. Uredbe, pravo na platu ostvaruje u dvostrukom iznosu plate u odnosu na onu koju je ostvarivao na poslovima sa kojih je stupio na rad u navedenu Službu.

Odredbom člana 3. stav 5. Uredbe propisano je da se da se prilikom obračunavanja dvostrukog iznosa plata u smislu st. 1 – 4. ovog člana ne uzimaju u obzir dodaci na platu utvrđeni zakonom. Primenom te odredbe, Apelacioni sud u Beogradu je izveo sporni zaključak da u osnovicu za obračun dvostrukog iznosa plate podnosioca ustavne žalbe ne ulaze dodaci na platu koje bi imao po osnovu minulog i prekovremenog rada. Međutim, Ustavni sud konstatuje da je odredbama navedenog člana Uredbe na koje pomenuti stav 5. upućuje (st. 1 – 4.), regulisano pravo na dvostruki iznos plate, tačnije, obim tog prava, isključivo zaposlenih u državnim organima na koje se Uredba primenjuje, dakle, ne i onih lica koja obavljaju poslove i zadatke u njima, a koji su obuhvaćeni članom 1. Uredbe. Konkretno, kada je reč o Službi za suzbijanje organizovanog kriminala, stav 2. člana 3. Uredbe pominje zaposlene koji nemaju svojstvo ovlašćenog službenog lica, što znači da je samo ta kategorija zaposlenih u Službi na koju se primenjuje ograničenje iz stava 5. Polazeći od toga da podnosilac ustavne žalbe nesumnjivo ima svojstvo ovlašćenog službenog lica u Službi, što i sam Apelacioni sud u Beogradu konstatuje u obrazloženju osporene presude (koristi se skraćenica: OSL), sledi da se u ustavnoj žalbi osnovano ukazuje na očigledno pogrešan zaključak da je ograničenje iz člana 3. stav 5. Uredbe trebalo primeniti i kod obračuna plate podnosioca. Takva greška drugostepenog suda, koja se u okolnostima konkretnog slučaja može oceniti i kao očigledna, po mišljenju Ustavnog suda, ugrozila je pravičnost predmetnog parničnog postupka, protivno garanciji iz člana 32. stav 1. Ustava.

U vezi sa napred iznetim, Ustavni sud nalazi za shodno da u ovom predmetu ukaže i na pravni stav građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda, koji je usvojen na sednici održanoj 21. maja 2019. godine, uz izmene od 13. oktobra 2020. godine, a koji u njegovom relevantnom delu glasi:

„1. Lica, zaposleni koji su pre stupanja na rad u Službu za borbu protiv organizovanog kriminala i Službu za otkrivanje ratnih zločina bili radno angažovani u MUP-u imaju pravo na dvostruki iznos plate, koju bi ostvarila na poslovima i zadacima u tom ministarstvu uz ograničenje iz odredbe člana 18. stav 1. Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela“.

Relevantni deo obrazloženja pravnog stava glasi:

„Posle usvajanja pravnog stava, prema tekstu usvojenom 21. maja 2019. godine, kao sporno se postavilo pitanje da li zaposleni u posebnim organizacionim jedinicama MUP-a nadležnim za suzbijanje organizovanog kriminala i otkrivanje ratnog zločina imaju pravo na dvostruki iznos plate u smislu člana 18. stav 1. zakona, sa svim uvećanjima plate koju bi ostvarili na ranijim radnim mestima.

Polazeći od jezičkog tumačenja odredbe člana 18. stav 1. Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala („Službeni glasnik RS“, br. 42/02...32/13), proizlazi da svako uvećanje osnovne mesečne plate na ranijem radnom mestu posledično dovodi do uvećanja dvostrukog iznosa njegove osnovne plate u ovim organizacionim jedinicama“

Dakle, Vrhovni kasacioni sud je, vršeći svoju zakonom utvrđenu nadležnost da obezbedi jedinstvenu primenu prava, na koji način utiče na ujednačavanje sudske prakse i unapređenje jednake zaštite prava pred sudovima, u periodu nakon donošenja osporene drugostepene presude, zauzeo stav o pravnom pitanju koje se kao sporno postavilo i u konkretnom slučaju – da li uvećanja plate koju bi ovlašćena službena lica u Službi za suzbijanje organizovanog kriminala ostvarila na svojim ranijim radnim mestima ulaze u osnovicu za obračun i isplatu dvostrukog iznosa plate u Službi.

Kada je reč o pravu na pravičnu naknadu za rad iz člana 60. stav 4. Ustava, Ustavni sud najpre ukazuje da je reč o jednom od prava kojih se zaposleni, u smislu navedene odredbe Ustava, ne može odreći. Međutim, Ustavni sud ima u vidu da je pravo na rad, saglasno odredbi člana 60. stav 1. Ustava, ustavna garancija koja se ostvaruje u skladu sa zakonom, što znači da se njegova bliža sadržina i način ostvarivanja uređuju zakonom. S tim u vezi, zadatak sudova je da u okolnostima svakog konkretnog slučaja, ispitaju da li tužiocu, pod uslovima i na način propisan zakonom, sleduje naknada za obavljeni rad, dok Ustavni sud, prilikom ocene osnovanosti navoda o povredi prava iz člana 60. stav 4. Ustava, treba da sagleda sprovedeni parnični postupak kao celinu i utvrdi da li je primena merodavnog prava bila proizvoljna ili arbitrarna, čime bi ukazala na očiglednu nepravičnost u postupanju sudova, a na štetu podnosioca ustavne žalbe.

Polazeći od toga da je osporena presuda Apelacionog suda u Beogradu zasnovana na očigledno pogrešnom pravnom zaključku, sledi da je njome podnosiocu ustavne žalbe povređeno i pravo na pravičnu naknadu za rad iz člana 60. stav 4. Ustava.

Sledom svega izloženog, Sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), ustavnu žalbu usvojio, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Ustavni sud smatra da su posledice učinjene povrede prava na pravično suđenje takve prirode da se mogu otkloniti samo poništajem osporene presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 4198/18 od 12. decembra 2018. godine, u stavu prvom izreke, i određivanjem da isti sud donese novu odluku o žalbi podnosioca ustavne žalbe izjavljenoj protiv stava drugog i stava četvrtog izreke presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P1. 3098/17 od 5. jula 2018. godine, pa je, saglasno članu 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.

7. Ustavni sud konstatuje da je, u okolnostima konkretnog slučaja, bez uticaja pozivanje na Odluku Už-7156/2014 od 11. decembra 2014. godine, imajući u vidu da sporno ustavnopravno pitanje nije u vezi sa načinom na koji se ostvaruje pravo na dvostruku platu u Službi za suzbijanje organizovanog kriminala – neposrednom primenom Uredbe ili vođenjem posebnog upravnog postupka.

Ustavni sud nije posebno razmatrao navode podnosioca ustavne žalbe o povredi načela i prava iz čl. 21. i 36. Ustava, imajući u vidu da je utvrdio povredu prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava i odredio način otklanjanja štetnih posledica.

Ustavni sud, takođe, konstatuje da se na povredu prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, podnosilac ustavne žalbe samo formalno pozvao, ne iznoseći razloge kojima obrazlaže takvu svoju tvrdnju.

8. Na osnovu iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.