Utvrđenje povrede prava na imovinu u stečajnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na imovinu zbog nemogućnosti naplate potraživanja u stečajnom postupku protiv preduzeća sa društvenim kapitalom. Podnosiocu se utvrđuje pravo na naknadu materijalne štete u visini utvrđenog potraživanja.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3953/2015
13.07.2017.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Z. P . iz Užica, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srb ije, na sednici Veća održanoj 13. jula 2017. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba podnosioca Z. P . i utvrđuje da je u postupku stečaja koji se vodi o pred Privrednim sudom u Užicu u predmetu St. 40/10 podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, zajemčeno članom 58. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenog u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Užicu u predmetu St. 40/10, umanjenog za iznose koji su po tom osnovu eventualno isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. Z. P . iz Užica je , 16. juna 2015. godine, preko punomoćnika M . A, advokata iz Požege, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv stava trećeg izreke rešenja Privrednog apelacionog suda R4. St. 914/14 od 6. marta 2015. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 98/15 od 9. aprila 2015. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. Ustava Republike Srbije i prava na imovinu iz člana 58. Ustava.

Podnosilac je u ustavnoj žalbi, pored ostalog, naveo: da je rešenjem Privrednog apelacionog suda R4. St. 914/14 od 6. marta 2015. godine utvrđeno da mu je u stečajnom postupku koji se vodio pred Privrednim sudom u Užicu u predmetu St. 40/10 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku; da je osporenim rešenjima odbijen njegov zahtev, kao predlagača, da mu se dosudi iznos od 150.000,00 dinara na ime naknade zbog povrede prava; da sudovi prilikom odlučivanja o zahtevu za naknadu nisu uzeli u obzir suštinu naknade, niti su cenili značaj i prirodu postavljenog zahteva; da bi naknada zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku morala biti primerena činjeničnom stanju, imajući u vidu praksu Ustavnog suda Republike Srbije, kao i Evropskog suda za ljudska prava u sličnim situacijama; da je „postupanjem Privrednog suda Užice podnosiocu ustavne žalbe onemogućeno ostvarivanje prava iz radnog odnosa“. Predložio je da Ustavni sud poništi rešenje Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 98/15 od 9. aprila 2015. godine i naloži tom sudu da ponovo odluči o žalbi podnosioca izjavljenoj protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4. St. 914/14 od 6. marta 2015. godine.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

3. Ustavni sud je izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe prijavio je svoje potraživanje u postupku stečaja koji se vodio pred Privrednim sudom u Užicu u predmetu St. 40/10 nad stečajnim dužnikom preduzećem „P .“ iz Užica.

Osporenim rešenjem Privrednog apelacionog suda R4. St. 914/14 od 6. marta 2015. godine , u stavu prvom izreke, usvojen je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku predlagača, ovde podnosioca ustavne žalbe, i utvrđeno da mu je u postupku stečaja koji se vodio pred Privrednim sudom u Užicu u predmetu St. 40/10 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava; u stavu drugom izreke naloženo je nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere da osporeni stečajni postupak okonča u najkraćem roku ; u stavu trećem izreke odbijen je kao neosnovan zahtev predlagača da mu se isplati iznos od 150.000,00 dinara na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku ; u stavu četvrtom izreke predlagaču je na ime troškova postupka dosuđen iznos od 6.780,00 dinara. U obrazloženju osporenog rešenja je, pored ostalog, navedeno: da je rešenjem Trgovinskog suda u Užicu St. 18/09 od 4. septembra 2009. godine otvoren stečajni postupak nad stečajnim dužnikom „P .“ AD iz Užica; da se, po nalaženju suda , „radi o srednje složenom postupku stečaja“; da je predlagač prijavio potraživanje u postupku stečaja u iznosu od 151.632,00 dinara na ime glavnog duga i 17.107,00 dinara na ime kamate, te da je potraživanje priznato u ukupnom iznosu od 151 .632,00 dinara, dok je osporeno pravo na odvojeno namirenje; da je postavljeni zahtev u stečajnom postupku od izuzetnog značaja za predlagača, s obzirom na to da se radi o potraživanju iz radnog odnosa; da podnosilac svojim ponašanjem nije doprineo dužem trajanju postupka; da je prvostepeni sud u početnoj fazi postupka pokazao „zavidnu marljivost“, ali da je u periodu nakon 2012. godine mogao pokazati veću efikasnost u cilju prodaje imovine stečajnog dužnika; da su odredbe čl. 8a, 8b i 8v Zakona o uređenju sudova za cilj imale ubrzanje postupka, a da je navedenim članovima zakona propisano ovlašćenje sudova da u određenim slučajevima odrede primerenu naknadu; da je svrha postupka propisanog navedenim odredbama ubrzanje postupka, a ne utvrđivanje primerene naknade predlagaču; da polazeći od zahteva predlagača, kao i postupanja suda pred kojim se vodi stečaj, taj sud nalazi da samo utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku i nalaganje nadležnom sudu da postupak okonča u što kraćem roku predstavlja dovoljnu satisfakciju za predlagača. Predlagač je protiv stava trećeg izreke navedenog rešenja izjavio žalbu.

Vrhovni kasacioni sud je osporenim rešenjem Rž. gp. 98/15 od 9. aprila 2015. godine odbio žalbu predlagača i potvrdio ožalbeno prvostepeno rešenje. U obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja je, pored ostalog, navedeno: da je dosuđivanje naknade predlagaču vrsta pravičnog zadovoljenja zbog utvrđene povrede prava, ali da je prevashodna svrha postupka za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku ubrzanje postupka u kome će predlagač ostvariti svoja prava; da su neosnovani navodi žalbe da prvostepeni sud prilikom odlučivanja o pravičnoj naknadi nije cenio činjenicu da je predlagač preduzeo sve što je po zakonu dužan u cilju naplate svog potraživanja, kao i da je reč o po traživanju od izuzetnog značaja.

4. Odredbama Ustava, na čiju se povredu poziva podnosilac ustavne žalbe, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.)

Zakonom o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 116/2008, 104/2009, 101/10, 31/11, 78/11, 101/11, 101/13 i 40/ 15), koji se primenjivao u konkretnom slučaju, bilo je propisano: da stranka u sudskom postupku koja smatra da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, može neposredno višem sudu podneti zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, te da se zahtevom iz stava 1. ovog člana može tražiti i naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku (član 8a st. 1. i 2.); da ako neposredno viši sud utvrdi da je zahtev podnosioca osnovan, može odrediti primerenu naknadu za povredu prava na suđenje u razumnom roku i odrediti rok u kome će niži sud okončati postupak u kome je učinjena povreda prava na suđenje u razumnom roku, kao i da će se naknada iz stava 1. ovog člana isplatiti iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva stranke za isplatu, te da se protiv rešenja o zahtevu za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku može podneti žalba Vrhovnom kasacionom sudu u roku od 15 dana (član 8b); da se na postupak za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i naknade za povredu prava na suđenje u razumnom roku shodno primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje vanparnični postupak (član 8v).

5. Ispitujući navode ustavne žalbe u delu kojim je traženo da se utvrdi povreda prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava , jer je „postupanjem Privrednog suda Užice podnosiocu ustavne žalbe onemogućeno ostvarivanje prava iz radnog odnosa“, Ustavni sud najpre konstatuje da je rešenjem Privrednog apelacionog suda R4. St. 914/14 od 6. marta 2015. godine utvrđeno da je podnosiocu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u postupku stečaja koji se vodi o pred Privrednim sudom u Užicu u predmetu St. 40/10, te da su ispunjeni uslovi da ovaj sud meritorno razmatra istaknutu povredu prava na imovinu podnosioca ustavne žalbe.

U tom smislu, Ustavni sud ocenjuje da propust suda da namiri priznato potraživanje podnosioca ustavne žalbe u osporenom stečajnom postupku, a protiv dužnika „P.“ AD iz Užica, u stečaju, koji je ima o pretežan društveni kapital, u konkretnom slučaju , predstavlja i povredu prava podnosioca na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. Ustava, koju čini potraživanje utvrđeno tom presudom (isti stav izražen je i u Odluci Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici: www.ustavni.sud.rs). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu u ovom delu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

Polazeći od navedenog, a uzimajući u obzir i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. utvrdio pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenog u postupku stečaja koji se vodi o pred Privrednim sudom u Užicu u predmetu St. 40/10, umanjenog za iznose koji su po tom osnovu eventualno isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

6. Razmatrajući navode podnosioca da mu je osporenim rešenjem Privrednog apelacionog suda R4. St. 914/14 od 6. marta 2015. godine, u stavu trećem izreke i rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 98/15 od 9. aprila 2015. godine povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, zbog toga što sudovi nisu uzeli u obzir suštinu naknade, niti su cenili značaj i prirodu postavljenog zahteva, te da bi naknada morala biti primerena činjeničnom stanju, Ustavni sud najpre konstatuje da nije nadležan da u ustavnosudskom postupku ocenjuje pravilnost pravnih zaključaka redovnih sudova, osim u slučaju kada je primena merodavnog materijalnog odnosn o procesnog prava bila očigledno proizvoljna ili arbitrerna, pri čemu se pravičnost ocenjuje na osnovu postupka kao celine. Ustavni sud ispituje i to da li su redovni sudovi, u konkretnom slučaju, propustili da u obzir uzmu sve činjenične i pravne elemente koji su bitni za donošenje odluke, a što bi moglo da dovede do povrede označenog ustavnog prava.

Polazeći od utvrđenih činjenica, Ustavni sud konstatuje da je Privredni apelacioni sud rešenjem R4. St. 914/14 od 6. marta 2015. godine utvr dio da je podnosiocu u postupku stečaja koji se vodi o pred Privrednim sudom u Užicu u predmetu St. 40/10 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, ali je njegov zahtev da mu se isplati novčani iznos na ime primerene naknade zbog povrede prava odbijen kao neosnovan, sa obrazloženjem da je svrha postupka za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku ubrzanje postupka, a ne utvrđivanje primerene naknade predlagaču, te da polazeći od zahteva predlagača, kao i postupanja prvostepenog suda, taj sud nalazi da samo utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku i nalaganje nadležnom sudu da postupak okonča u što kraćem roku predstavlja dovoljnu satisfakciju za predlagača. Podnosilac je protiv ovog rešenja, u delu kojim je njegov zahtev odbijen , izjavio žalbu. Vrhovni kasacioni sud je rešenjem suda Rž. gp. 98/15 od 9. aprila 2015. godine potvrdio ožalbeno rešenje, sa obrazloženjem da je prvostepeni sud cenio ove okolnosti prilikom donošenja odluke, ali je imajući u vidu celokupni tok postupka i okolnosti zbog ko jih postupak duže traje, našao da je utvrđenje povrede prava i nalaganje okončanja postupka dovoljna satisfakcija za predlagača. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud ocenjuje da su Privredni apelacioni sud i Vrhovni kasacioni sud dali ustavnopravno prihvatljivo obrazloženje za svoje odluke. Naime, citiranim odredbama člana 8a, 8b i 8v Zakona o uređenju sudova kojima je u pravni sistem Republike Srbije uvedeno novo pravno sredstvo – zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, a koji se primenjivao u konkretnom slučaju, dosuđivanje primerene naknade zbog povrede prava bilo je propisano kao mogućnost sudova koji o takvom zahtevu odlučuju, dok je osnovna svrha navedenog pravnog sredstva ubrzanje osporenog postupka. Pored toga, nadležni sudovi su prilikom donošenja odluke o zahtevu podnosioca za naknadu, cenili i činjenice kao što su složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova, kao i priroda postavljenog zahteva, odnosno značaj raspravljanog prava za podnosioca ustavne žalbe, te u tom smislu utvrdili: da je osporeni postupak stečaja bio složeniji; da je postavljeni zahtev u stečajnom postupku od izuzetnog značaja za predlagača, s obzirom na to da se radi o potraživanju iz radnog odnosa; da on nije doprineo dužem trajanju postupka; te činjenicu da je Privredni sud u Užicu u jednoj fazi postupka mogao postupati efikasnije. S obzirom na navedeno, Ustavni sud nalazi da se navodi podnosioca ne mogu prihvatiti kao ustavnopravni razlozi kojima se argumentuju tvrdnje o povredi označenog prava, već on nezadovoljan ishodom dela postupka, od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud oceni zakonitost osporenih rešenja. Konačno, Ustavni sud je imao u vidu da je svojom odlukom podnosiocu dosudio materijalnu štetu, čime je on suštinski dobio potpuno obeštećenje (isti pravni stav izražen je i u Odluci Ustavnog suda Už-3955/2015 od 8. juna 2017. godine).

Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, te rešio kao u drugom delu tačke 1. izreke.

7. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Utvrđenje povrede prava na imovinu u stečajnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti