Usvajanje ustavne žalbe zbog dugog trajanja izvršnog postupka u Leskovcu

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu D.D. i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku pred Osnovnim sudom u Leskovcu. Postupak je trajao preko šest godina. Podnosiocu je dosuđena naknada nematerijalne štete u iznosu od 700 evra.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov, dr Milan Škulić i Tatjana Đurkić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D. D . iz Bunuškog Čifluka kod Leskovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 11. aprila 2024. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba D . D . i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu I. 3113/10 (inicijalno predmet Opštinskog suda u Leskovcu I. 2024/08) povređeno pravo podnosioca na suđenje u razumnom roku, zaje mčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo D . D . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. D . iz Bunuškog Čifluka kod Leskovca podneo je Ustavnom sudu, 9. oktobra 2012. godine, preko punomoćnika Z , S, advokata iz Leskovca, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu I. 3113/10 (inicijalno predmet Opštinskog suda u Leskovcu I. 2024/08).

Podnosilac je u ustavnoj žalbi naveo da su mu zbog dugog trajanja osporenog postupka povređena označena ustavna prava. Istakao je zahtev za naknadu nematerijalne štete. Po ustavnoj žalbi formiran je predmet Už- 7842/2012.

Nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), kojima je za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan, predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležni sud, Ustavni sud je ustavnu žalbu ustupio na nadležnost nadležnom sudu.

Viši sud u Leskovcu je po okončanju postupka po ustupljenoj ustavnoj žalbi Ustavnom sudu vratio predmet, radi daljeg postupanja. Nakon toga je u Ustavnom sudu formiran predmet Už-3954/2019.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbama Ustava na čiju se povredu poziva podnosilac ustavne žalbe utvvđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu navoda ustavne žalbe , priložene dokumentacije i spisa predmeta Višeg suda u Leskovcu R4I. 107/14 , utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe, u svojstvu izvršnog poverioca, podneo je 26. maja 2008. godine Opštinskom sudu u Leskovcu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika Z. M. iz Bunuškog Čifluka kod Leskovca, radi naplate novčanog potraživanja u iznosu od 75.750,00 dinara, i to popisom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika. Opštinski sud u Leskovcu je usvojio predloženo izvršenje rešenjem I. 2024/08 od 28. maja 2008. godine.

Zaključkom Opštinskog suda u Leskovcu I. 2024/08 od 20. juna 2008. godine naloženo je izvršnom poverioca da uplati predujam za rad suda, te je izvršni poverilac u prilogu podneska od 23. jula iste godine sudu dostavio dokaz o uplati predujma.

Rešenjem Okružnog suda u Leskovcu Gž. 3264/08 od 23. februara 2009. godine odbijena je žalba izvršnog dužnika protiv rešenja o izvršenju Opštinskog suda u Leskovcu I. 2024/08 od 28. maja 2008. godine.

Nakon 1. januara 2010. godine, postupak je nastavljen pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu I. 3113/10.

Izvršni poverilac je 29. septembra 2010. godine, te 1. aprila i 7. jula 2011. godine urgirao nastavak postupka.

Rešenjem Osnovnog suda u Leskovcu I. 3113/10 od 27. juna 2014. godine zaključen je izvršni pos tupak zbog namirenja izvršnog poverioca.

Viši sud u Leskovcu se rešenjem R4I. 107/14 od 1. septembra 2014. godine oglasio nenadležnim za postupanje po zahtevu predlagača za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu I. 3113/10, imajući u vidu da je isti okončan, te je rešeno da se predmet ustupi Ustavnom sudu na dalje postupanje.

4. Razmatrajući osnovanost ustavne žalbe sa stanovišta istaknute povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da je osporeni izvršni postupak trajao šest godina i skoro jedan mesec . Naime, postupak je započeo podnošenjem predloga za izvršenje nadležnom sudu 26. maja 2008. godine, a okončan je donošenjem rešenja o zaključenju postupka Osnovnog suda u Leskovcu I. 3113/10 od 27. juna 2014. godine zbog namirenja izvršnog poverioca .

Razumna dužina trajanja jednog sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima, a najvažniji su: složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova i priroda zahteva, odnosno značaj prava o kome se u postupku raspravlja za podnosioca.

Po oceni Ustavnog suda, predmetni postupak nije bio činjenično i pravno složen.

Ustavni sud je ocenio da je ovaj postupak b io od značaja za podnosioca ustavne žalbe, jer se radilo o izvršnom postupku kojim je tražena naplata novčanog potraživanja.

Ispitujući ponašanje podnosioca u postupku, Ustavni sud je utvrdio da on nije doprineo dužem trajanju postupka. Naprotiv, podnosilac je tokom 2010. i 2011. godine tri puta urgirao nastavak postupka i sprovođenje izvršenja.

Ocenjujući postupanje nadležnih sudova, Ustavni sud nalazi da je dugom trajanju postupka doprinelo neefikasno postupanje nadležnih sudova. Naime, Opštinski sud u Leskovcu nije preduzimao radnje u cilju namirenja izvršnog poverioca, nakon što je rešenjem Okružnog suda u Leskovcu Gž. 3264/08 od 23. februara 2009. godine odbijena žalba izvršnog dužnika protiv rešenja o izvršenju Opštinskog suda u Leskovcu I. 2024/08 od 28. maja 2008. godine. Takođe, Osnovni sud u Leskovcu, nakon što je postupak pred tim sudom nastavljen od 1. januara 2010. godine, u toku 2010. i 2011. godine nije preduzeo radnje u cilju okončanja postupka.

Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je zaključio da je podnosiocu ustavne žalbe u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu I. 3113/10 (inicijalno predmet Opštinskog suda u Leskovcu I. 2024/08) povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te je stoga ustavnu žalbu usvojio, saglasno članu 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15-dr. zakon, 103/15 , 10/23 i 92/23), i odlučio kao u prvom delu tačke 1. izreke.

5. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog učinjene povrede ustavnog prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti koje su od uticaja u ovoj ustavnopravnoj stvari. Po oceni Suda, navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac pretrpela zbog neažurnog postupanja sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovog suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slu čajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

Pored toga, Ustavni sud je uzeo u obzir i noviju praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Savić i drugi protiv Srbije (predstavke br. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15, 634/15 i 1906/15, od 5. aprila 2016. godine), kao i više presuda donetih nakon toga, a koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Usklađujući svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda za ljudska prava, Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo.

6. Ispitujući pretpostavke za postupanje po ustavnoj žalbi u delu u kojem je istaknuta povreda prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, Ustavni sud je, imajući u vidu činjenicu da je predmetni izvršni postupak okončan zbog namirenja potraživanja izvršnog poverioca, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu u ovom delu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, te je rešio kao u drugom delu tačke 1. izreke.

7. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.