Sudska praksa

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju nedopuštene ustavne žalbe

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje kao nedopuštenu ustavnu žalbu izjavljenu zbog povrede prava na pravično suđenje, suđenje u razumnom roku i prava na imovinu u parničnom postupku koji je u toku. Podnosilac nije naveo ustavnopravne razloge koji bi potkrepili tvrdnje o povredi prava.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Dragana Nikolića iz Bačke Palanke na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 5. maja 2011. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

 

Odbacuje se ustavna žalba Dragana Nikolića izjavljena zbog povrede prava na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku, zajemčenih odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Leskovcu u predmetu P. 2935/07, a sad se vodi pred Višim sudom u Leskovcu u predmetu Gž. 1665/10.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Dragan Nikolić iz Bačke Palanke izjavio je 30. avgusta 2010. godine ustavnu žalbu zbog povrede prava na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku i povrede prava na imovinu, učinjenih u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Leskovcu u predmetu P. 2935/07, a sad se vodi pred Višim sudom u Leskovcu, kao sudom drugog stepena, u predmetu Gž. 1665/10.

U ustavnoj žalbi navedeno je: da je podnosilac ustavne žalbe 18. oktobra 2007. godine pokrenuo predmetni parnični postupak; da je prvostepena presuda doneta 1. juna 2009. godine; da je izjavio žalbu protiv prvostepene presude i da drugostepeni sud o žalbi još uvek nije odlučio.

Podnosilac je predložio da Ustavni sud utvrdi da su mu u osporenom parničnom postupku povređena prava zajemčena odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadržinski je identična odredbi člana 170. Ustava, a odredbom stava 2. ovog člana Zakona propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

3. U sprovedenom prethodnom postupku, na osnovu sadržine ustavne žalbe i dokaza koji su uz nju dostavljeni, Ustavni sud je utvrdio: da je podnosilac 18. oktobra 2007. godine podneo tužbu Opštinskom sudu u Leskovcu koja je zavedena pod brojem P. 2935/07; da je prvostepena presuda doneta 1. juna 2009. godine; da je tužilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, izjavio žalbu protiv prvostepene presude; da su spisi parničnog predmeta dostaljeni Višem sudu u Leskovcu radi odlučivanja o žalbi, gde su zavedeni pod brojem Gž. 1665/10; da u vreme podnošenja ustavne žalbe nije doneta drugostepena odluka.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama.

Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

5. Ustavni sud ukazuje da samo formalno pozivanje na povrede odredaba Ustava kojima se jemče ljudska i manjinska prava i slobode, bez navođenja ustavnopravnih razloga koji bi mogli ukazivati da je Ustavom zajemčeno pravo zaista povređeno, ne čini ustavnu žalbu automatski dopuštenom.

Ispitijući navode ustavne žalbe kojima se ukazuje na obavezu sudova da postupaju u razumnom roku, Ustavni sud je ocenio da u ustavnoj žalbi nisu navedeni konkretni i činjenično utemeljeni razlozi koji se mogu dovesti u vezu sa postupanjem nadležnih sudova, složenošću predmeta, ponašanjem samog podnosioca i značajem koji predmet spora ima za njega, a što bi moglo predstavljati ustavnopravni razlog koji ukazuje na povredu prava na suđenje u razumnom roku, a samo trajanje osporenog parničnog postupka nije takvo da može ukazivati na povredu ovog Ustavom zajemčenog prava.

Ustavna žalba ne sadrži navode po kojima su zakonom ustanovljeni sudovi, koji su odlučivali, odnosno koji odlučuju, u konkretnom parničnom postupku, povredili procesne garancije prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

Imajući u vidu sadržinu zahteva koji je postavio podnosilac, kao i da ustavna žalba ne sadrži navode i razloge koji se mogu dovesti u vezu sa povredom podnosiočevog prava imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, Ustavni sud se nije upuštao u ocenu povrede tog ustavnog prava.

Kako podnosilac ustavne žalbe ne navodi ustavnopravne razloge koji bi mogli potkrepiti tvrdnju da su mu u osporenom postupku povređena označena ustavna prava, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio kao nedopuštenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu.

6. S obzirom na sve izloženo, Ustavni sud je na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

 

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Slični dokumenti

Semantička pretraga sudske prakse

Pronađite relevantne pravne dokumente koristeći veštačku inteligenciju.

Započni pretragu