Povreda prava na pravično suđenje zbog odbacivanja prigovora za ubrzanje postupka

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava na pravično suđenje. Nižestepeni sud je neosnovano odbacio prigovor za ubrzanje izvršnog postupka, sa obrazloženjem da ne može postupati jer izvršenje sprovodi javni izvršitelj, što je ustavnopravno neprihvatljivo.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov i dr Milan Škulić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Gorice Stojković iz Vranja, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 17. juna 2021. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba G. S . i utvrđuje da je rešenjem Osnovnog suda u Vranju R4 -I. 7/19 od 6. marta 201 9. godine povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Osnovnog suda u Vranju R4-I. 7/19 od 6. marta 2019. godine i određuje da isti sud donese no vu odluku o prigovoru podnositeljke ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka koji se vodio pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu I. 5371/10.

3. Odbija se kao neosnovan zahtev podnositeljke ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. G . S . iz Vranja podnela je Ustavnom sudu , 10. aprila 2019. godine, preko punomoćnika A . S , advokata iz Vranja, ustavnu žalbu protiv rešenja Osnovnog suda u Vranju R4-I. 7/19 od 6. marta 2019. godine, zbog povrede načela zabrane diskriminacije, prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava, iz člana 21. st. 1. i 2, člana 32. stav 1. i člana 36. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Ustavnom žalbom osporeno je rešenje kojim je odbačen kao nedozvoljen prigovor podnositeljke ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka koji se vodio pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu I. 5371/10, iz razloga što je utvrđeno da su spisi predmeta 2016. godine dostavljeni javnom izvršitelju na dalje sprovođenje , te da stoga po predmetnom prigovoru ne može da se postupa.

Podnositeljka ustavne žalbe je istakla da je osporeno rešenje doneto na osnovu pogrešne primene materijalnog prava. U prilog tome, navela je da Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku ne ograničava mogućnost izjavljivanja prigovora u izvršnom postupku. Podnoisteljka je predložila da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu , utvrdi povredu označenih načela i prava, kao i da poništi osporeno rešenje i donese novu odluku o predmetnom zahtevu. Istkala je i zahtev za naknadu nematerijalne štete zbog povrede označenih ustavnih prava, kao i zahtev za naknadu troškova za sastav ustavne žalbe.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe G. S . podnela je Osnovnom sudu u Vranju prigovor radi ubrzavanja izvršnog postupka koji se vodio pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu I. 5371/10.

Osnovni sud u Vranju je osporenim rešenjem R4-I. 7/19 od 6. marta 201 9. godine odbacio predmetni prigovor kao nedozvoljen. U obrazloženju osporenog rešenja je , pored ostalog, navedeno : da je sud, u konkretnom slučaju, utvrdio da su spisi predmeta I. 5371/10 dostavljeni na dalje sprovođenje javnom izvršitelju S. F, dana 9. septembra 2016. godine; da kako je odredbom člana 11. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku predviđeno da predsednik suda ukazuje sudiji ili javnom tužiocu na razloge zbog kojih je povređeno pravo stranke i nalaže sudiji procesne radnje koje delotvorno ubrzavaju postpak, a u konkretnom slučaju izvršenje sprovodi javni izvršitelj, koji nije obuhvaćen ovom odredbom, niti je sud ovlašćen da vrši nadzor nad radom javnog izvršitelja, već nadzor vrši nadežno ministarstvo, u smislu člana 346. ZIO, to po predmetnom prigovoru za utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku i ubrzavanje postupka ne može da se postupa; da je imajući u vidu navedeno, odlučeno kao u izreci.

4. Odredbama Ustava, na čije se povrede poziva podnositeljka ustavne žalbe, utvrđeno je načelo zabrane diskriminacije (član 21.) i zajemčena su prava na pravično suđenje (član 32. stav 1.) i na jednaku zaštitu prava (član 36. stav 1.). Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15) propisano je: da pravo na suđenje u razumnom roku ima svaka stranka u sudskom postupku, što uključuje i izvršni postupak, svaki učesnik po zakonu kojim se uređuje vanparnični postupak, a oštećeni u krivičnom postupku, privatni tužilac i oštećeni kao tužilac samo ako su istakli imovinsko-pravni zahtev (u daljem tekstu: stranka) (član 2. stav 1.); da su pravna sredstva kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku prigovor radi ubrzavanja postupka (u daljem tekstu: prigovor), žalba i zahtev za pravično zadovoljenje (član 3. stav 1.); da se prigovor i žalba mogu podneti dok se postupak ne okonča (član 5. stav 1.); da stranka podnosi prigovor sudu koji vodi postupak ili sudu pred kojim se vodi postupak ako smatra da je javni tužilac povredio njeno pravo (član 7. stav 1.); da predsednik suda rešenjem odbacuje ili odbija prigovor bez ispitnog postupka, ili vodi ispitni postupak i da se prigovor odbacuje ako odsustvo nekog obaveznog elementa prigovora onemogućava da se po njemu postupa, zatim ako je prigovor podnelo neovlašćeno lice ili ako je preuranjen, te da protiv rešenja o odbacivanju prigovora nije dozvoljena žalba (član 8. st. 1. i 2.).

5. Razmatrajući navode ustavne žalbe sa stanovišta istaknute povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud podseća da u postupku po ustavnoj žalbi nije nadležan da ocenjuje pravilnost činjeničnih zaključaka redovnih sudova, jer bi u tom slučaju, postupajući kao instancioni sud, izašao iz granica svojih ovlašćenja. Jedini izuzetak od navedenog pravila postoji u situaciji kada su zaključci redovnih sudova očigledno proizvoljni i arbitrerni u toj meri da za posledicu imaju povredu ustavnih prava i sloboda. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje i na stav Evropskog suda za ljudska prava prema kojem g reška u primeni prava ili utvrđivanju činjenica učinjena od strane suda, koja je tako primetna da se može okarakterisati kao „očigledna greška“, može narušiti pravičnost postupka (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Bochan protiv Ukrajine, od 5. februara 2015. godine, broj predstavke 22251/08, stav 62.).

Ustavni sud, najpre, konstatuje da je ustavnom žalbom ospor eno rešenje Osnovnog suda u Vranju R4-I. 7/19 od 6. marta 2019. godine kojim je odbačen ka o nedozvoljen prigovor podnositeljke ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka koji se vodio pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu I. 5371/10, sa obrazloženjem da o predmetnom prigovoru , saglasno odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku , ne može da se postupa, jer je u toku postupak sprovođenja izvršenja pred javnim izvršiteljem.

U vazi sa iznetim, Ustavni sud ukazuje da je odredbom člana 75. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, broj 31/11, 99/11, 109/13-Odluka US, 55/14 i 139/14), koji je bio merodavan u konkretnom slučaju, bilo propisano da se izvršni postupak okončava obustavom ili zaključenjem. Predmetni izvršni postupak se prvo vodio pred Osnovnim sudom u Vranju, a od 2016. godine nastavljen je pred javnim izvršiteljem. Ustavni sud još jednom ukazuje da se faza sprovođenja izvršenja pred javnim izvršiteljem smatra sastavnim delom izvršnog postupka i da trajanje postupka pred javnim izvršiteljem može biti obuhvaćeno pravnim sredstvima iz Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku (videti, pored ostalih, Odluku Ustavnog suda Už-7451/2016 od 25. oktobra 2018 godine, dostupna na internet stranici Ustavnog suda: www.ustavni.sud.rs).

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da je pravno stanovište koje je zauzeto u osporenom rešenj u da je prigovor radi ubrzavanja predmetnog izvršnog postupka nedozvoljen, jer prema odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku sud ne može da postupa po prigovoru za ubrzavanje izvršnog postupka, čije sprovođenje je nastavljeno pred javnim izvršiteljem, ustavnopravno neprihvatljivo.

6. Polazeći od izloženog, saglasno odredbi člana 89. stav. 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, te je utvrdio da je osporenim rešenjem Osnovnog suda u Vranju R4-I. 7/19 od 6. marta 2019. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povrede navedenog ustavnog prava, u konkretnom slučaju, mogu otkloniti poništajem osporenog rešenja Osnovnog suda u Vranju R4-I. 7/19 od 6. marta 2019. godine i određivanjem da isti sud donese novu odluku o prigovoru podnosi teljke ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka koji se vodio pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu I. 5371/10, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u tački 2. izreke.

7. Kako je Ustavni sud utvrdio povredu prava na pravično suđenje i odredio otklanjanje štetnih posledica utvrđene povrede prava, to nije posebno razmatrao istaknute povrede načela i prava iz člana 21. st. 1. i 2. i člana 36. stav 1. Ustava.

8. Odlučujući o istaknutom zahtevu za naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud je ocenio da je, u konkretnom slučaju, utvrđivanje povrede prava na pravično suđenje dovoljno pravično zadovoljenje za podnositeljku. Pri tome, Ustavni sud je imao u vidu da je prethodno odredio da će se štetne posledice zbog učinjene povrede prava otkloniti poništajem osporenog akta. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 89. st. 2. i 3. Zakona o Ustavnom sudu, odbio ovaj zahtev kao neosnovan, odlučujući kao u tački 3. izreke.

9. U pogledu zahteva podnositeljke za naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da u, smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

10. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Povreda prava na pravično suđenje zbog odbacivanja prigovora za ubrzanje postupka

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti