Ustavni sud utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao preko sedam godina. Podnosiocu je dosuđena naknada nematerijalne štete u iznosu od 600 evra.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi J. B. iz Čortanovaca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 9. juna 201 6. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba J. B. i utvrđuje da je u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Sremskoj Mitrovici – Sudska jedinica u Inđiji u predmetu P. 2941/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Inđiji P. 103/07) povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. J. B. iz Čortanovaca je, 30. aprila 2014. godine, preko punomoćnika N. J, advokata iz Inđije, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Sremskoj Mitrovici – Sudska jedinica u Inđiji u predmetu P. 2941/10. Podnosilac je naveo da mu je u predmetnom postupku povređeno i pravo iz člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo da je u predmetnom postupku, u kome je imao svojstvo tuženog, tužba podneta 9. februara 2007. godine a postupak je pravnosnažno okončan tek 26. marta 2014. godine, dakle posle duže od sedam godina, te da mu je zbog dužine trajanja postupka povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Zahtevao je naknadu nematerijalne štete i naknadu troškova za rad advokata za sastav ustavne žalbe.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici – Sudska jedinica u Inđiji P. 2941/10, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Javno preduzeće „N. p. F. G.“ iz Sremske Kamenice je 9. februara 2007. godine, podnelo tužbu Opštinskom sudu u Inđiji protiv podnosioca ustavne žalbe, radi predaje nepokretnosti i uklanjanja objekta. Predmet je dobio broj P. 103/07. Podnosilac je 9. marta 2007. godine dao odgovor na tužbu.

Nakon podnete tužbe i odgovora na tužbu prvostepeni sud je zakazao ročište za 27. mart 2007. godine na kome niko nije prisustvovao na strani tužioca iako je bio uredno pozvan, te je punomoćnik tuženog predložio da sud utvrdi da je tužba povučena. Rešenjem Opštinskog suda u Inđiji P. 103/07 od 27. marta 2007. godine utvrđeno je da je tužba povučena.

Tužilac je 10. aprila 2007. godine podneo sudu predlog za vraćanje u pređašnje stanje. Rešenjem Opštinskog suda u Inđiji P. 103/07 od 15. maja 2007. godine prihvaćen je predlog tužioca za vraćanje u pređašnje stanje, stavljeno je van snage rešenje P. 103/07 od 27. marta 2007. godine kojim je utvrđeno da je tužba povučena i određeno je da će se predmet dalje voditi pod brojem P. 364/07.

Pred prvostepenim sudom je bilo održano šest ročišta na kojima su saslušane parnične stranke, saslušani su svedoci, izvršen je uvid u određenu dokumentaciju, izvršeno je veštačenje od strane sudskog veštaka inženjera geodezije, dok jedno ročište nije bilo održano zbog sprečenosti postupajućeg sudije.

Presudom Opštinskog suda u Inđiji P. 364/07 od 27. maja 2008. godine, u stavu prvom izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tuženi da ukloni bespravno postavljeni objekat sa parcele broj …, KO Čortanovci, i preda je tužiocu; u stavu drugom izreke obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka.

Rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 320/10 od 16. februara 2010. godine usvojena je žalba tužioca, ukinuta je ožalbena presuda Opštinskog suda u Inđiji P. 364/07 od 27. maja 2008. godine i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

U ponovnom postupku pred tada nadležnim Osnovnim sudom u Sremskoj Mitrovici – Sudska jedinica u Inđiji predmet je dobio broj P. 2941/10 i pred tim sudom je održano šest ročišta na kojima je izvršen uvid u celokupne spise predmeta, saslušane su parnične stranke, izvršeno je veštačenje od strane Geodetske agencije „T.“ iz Stare Pazove, saslušan je veštak, dok četiri ročišta nije bilo održano, i to: jedno zbog nedolaska veštaka, jedno zbog nedostavljanja nalaza veštaka, jedno zbog odsustva tuženog, a jedno jer na strani tužioca niko nije pristupio.

Presudom Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici – Sudska jedinica u Inđiji P. 2941/10 od 29. marta 2013. godine usvojen je tužbeni zahtev pa je obavezan tuženi da ukloni bespravno postavljen objekat sa parcele broj …, KO Čortanovci , i preda tuž iocu uzurpirano zemljište, kao i da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 232.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana presuđenja 29. marta 2013. godine, pa do konačne isplate.

Rešenjem Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž. 42/14 od 26. marta 2014. godine, u stavu prvom izreke, delimično je uvažena žalba tuženog, pa je prvostepena presuda Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici - Sudska jedinica u Inđiji P. 2941/10 od 29. marta 2013. godine u pobijanom delu kojim je odlučeno o troškovima postupka preinačena, tako što je tuženi obavezan da tužiocu isplati iznos od 184.950,00 dinara na ime troškova parničnog postupka, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 29. marta 2013. godine kao dana presuđenja, pa do konačne isplate, dok je odbijen kao neosnovan preostali zahtev tužioca za naknadu parničnih troškova u iznosu od 47.550,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 29. marta 2013. godine do konačne isplate, a što čini razliku između dosuđenih 184.950,00 dinara, do traženih 232.500,00 dinara; u stavu drugom izreke obavez an je tužilac da tuženom isplati na ime troškova žalbenog postupka iznos od 2.454,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 26. marta 2014. godine do konačne isplate, dok je odbijen kao neosnovan preostali zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka u iznosu od 9.546,00 dinara, sa traženom zakonskom zateznom kamatom .

4. Za ocenu navoda i razloga iz ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenih prava na čiju se povredu podnosilac ustavne žalbe pozvao, od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09) bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku (član 10. stav 1.); da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. stav 2.); da je sud dužan da se stara da se predmet spora svestrano pretrese, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu (član 312. stav 2.).

5. Razumna dužina sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova i priroda zahteva, odnosno značaj predmeta spora za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču na ocenu razumne dužine sudskog postupka.

Ocenjujući sprovedeni postupak u predmetnoj građanskopravnoj stvari, polazeći pri tome od prakse i kriterijuma Ustavnog suda, kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio da nadležni sudovi u konkretnom parničnom postupku nisu delotvorno i efikasno postupali kako bi se osporeni parnični postupak okončao u razumnom roku i da bi se o tužbi protiv podnosioca odlučilo bez nepotrebnog odugovlačenja.

Ustavni sud nalazi da je predmetni postupak pred prvostepenim i drugostepenim sudom ukupno trajao preko sedam godina, što predstavlja nerazumno dugo trajanje parničnog postupka kako po stavovima ovoga suda, tako i po kriterijumima i merilima međunarodnih organizacija za zaštitu ljudskih prava i koje se ne može opravdati nijednim od prethodno navedenih činilaca koji mogu opredeljujuće uticati na njegovu dužinu.

Analizirajući postupanje nadležnih sudova, Ustavni sud ukazuje da odgovornost za duže trajanje postupka snosi prvostepeni sud koji je u ovoj pravnoj stvari doneo dve meritorne odluke, od kojih je prva presuda ukinuta zbog bitne povrede postupka iz člana 361. stav 2. tačka 12) Zakona o parničnom postupku, a druga presuda je preinačena odlukom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž. 42/14 od 26. marta 2014. godine u delu kojim je odlučeno o troškovima postupka, tako što je delimično uvažena žalba tuženog, ovde podnosioca ustavne žalbe.

Ustavni sud, i u ovom predmetu, konstatuje da je primarna dužnost sudova da postupak sprovedu bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reaguju u vršenju svojih procesnih ovlašćenja i da blagovremeno preduzmu sve raspoložive zakonske mere u cilju okončanja svakog pokrenutog postupka. Ustavni sud naglašava da je u pravnoj državi od izuzetne važnosti donošenje, a zatim i sprovođenje sudskih odluka bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom zajemčenih prava i sloboda i kako bi se održalo poverenje građana u sudove kao organe državne vlasti.

Ustavni sud nalazi da predmetni postupak nije bio složen jer tokom njegovog trajanja nije bilo posebno kompleksnih činjeničnih i pravnih pitanja koje bi postupajući sud trebalo da razjasni pre donošenja odluke , a podnosilac ustavne žalbe je kao tuženi imao legitiman interes da se predmetna parnica okonča u razumnom roku.

Ustavni sud konstatuje da je predmet spora za podnosioca bio od nesumnjivog materijalnog značaja, a ispitujući ponašanje podnosioca, Ustavni sud nalazi da je sam podnosilac u neznatnoj meri doprineo produženju trajanja postupka jer nije prisustvovao jednom ročištu, koje zbog toga nije održano.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud nalazi da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Sremskoj Mitrovici – Sudska jedinica u Inđiji u predmetu P. 2941/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Inđiji P. 103/07), te je saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 -Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava, ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju, a posebno dužinu trajanja predmetnog postupka, kao i doprinos podnosioca dužini trajanja postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo usled neefikasnog postupanja nadležnog suda. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu kako sopstvenu, tako i praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete koja oštećenim licima treba da pruži odgovarajuće zadovoljenje.

U vezi navoda podnosioca o povredi prava iz člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Ustavni sud ukazuje da se navedeno pravo sadržinski ne razlikuje od prava iz člana 32. stav 1. Ustava, te je povredu tog prava cenio u odnosu na ustavne odredbe.

U pogledu zahteva podnosioca za određivanje naknade troškova za rad advokata za sastav ustavne žalbe, Ustavni sud ukazuje da nema uslova za određivanje tražene naknade troškova imajući u vidu da je članom 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu određeno da učesnici u postupku sami snose svoje troškove. Takođe, odredbom člana 83. stav 1. Zakona utvrđeno je da svako (poslovno sposobno) lice, uz ispunjenost i drugih uslova, može izjaviti ustavnu žalbu (i preduzimati druge radnje u postupku), što istovremeno znači i da nije obavezno da te radnje preduzima preko punomoćnika, uključujući i punomoćnika advokata. Odredbom člana 45. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", broj 103/13) predviđeno je da se ne odbacuju podnesci kojima se pokreće postupak pred Ustavnim sudom i kada isti ne sadrže podatke neophodne za vođenje postupka ili imaju druge nedostatke koji onemogućavaju postupanje u predmetu, već se podnosiocu daje mogućnost da te nedostatke naknadno otkloni. Takođe, licima koja žele da izjave ustavnu žalbu Sud pruža svojevrsnu pravnu pomoć kroz ustanovljeni obrazac ustavne žalbe i pisano uputstvo za popunjavanje obrasca ustavne žalbe, koji su dostupni preko internet stranice Ustavnog suda ili se na zahtev dostavljaju zainteresovanom licu.

7. Na osnovu izloženog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Ustavni sud utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti