Povreda prava na suđenje u razumnom roku u stambeno-radnom sporu

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao preko dvanaest godina. Zbog neefikasnog postupanja sudova u hitnom stambeno-radnom sporu, podnositeljki je dosuđena naknada nematerijalne štete.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3970/2019
06.04.2023.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov, Lidija Đukić i dr Nataša Plavšić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi J. M . iz Beograda , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 6. aprila 2023. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba J. M . i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Trećim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P1. 495/15 povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo J. M . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.400 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. J. M . iz Beograda je , 17. aprila 2019. godine Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, iz člana 32. stav 1. Ustava, u parničnom postupku koji je vođen pred Trećim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P1. 495/15 .

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno da je postupak u stambeno-radnom sporu, koji je po svojoj prirodi hitan, trajao punih dvanaest godina, čime je podnositeljki nesumnjivo učinjena povre da prav a na suđenje u razumnom roku .

Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i podnositeljki prizna pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.200.000 dinara.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je izvršio uvid u spise parničnog predmeta Trećeg osnovnog suda u Beogradu P1. 495/15 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti koje su od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe je 9. avgusta 200 6. godine, u svojstvu tužilje, podnela Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu tužbu protiv tuženog privrednog društva „N.“ a.d. Novi Sad – O. „N .“ Beograd, radi poništaja deset prvostepenih odluka Stambene komisije tuženog od 10. aprila 2006. godine i drugostepene odluke Upravnog odbora tuženog od 7. juna 2006. godine, u delu kojim je odlučeno o prigovorima tužilje. Predmet je zaveden pod brojem P. 2398/06.

Podneskom od 20. oktobra 2006. godine tužilja je predložila da se tuženom privremenom merom zabrani realizacija pobijanih odluka, u smislu isplat e odobrenih kreditnih sredstava namenjenih za rešavanje stamben og pitanja zaposlenih.

Tuženi je odgovor na tužbu predao sudu 25. oktobra 200 6. godine. Rešenjem od 10. novembra 2006. godine odbijen je predlog tužilje za izdavanje privremene mere. Ovo rešenje je protekom roka za žalbu postalo pravnosnažno.

Pripremno ročišt e, koje je bilo zakazano za 9. februar 2007. godine, nije održano, jer tuženi nije bio uredno pozvan. Stoga je ovo ročište održano 13. aprila 200 7. godine. U periodu do prvog odlučivanja prvostepenog suda, zakazano je još 16 ročišta za glavnu raspravu , od kojih samo jedno nije održano, i to zbog štrajka zaposlenih u sudovima. Jedno ročište je odloženo pismenim putem, jer je svedok obavestio sud o svojoj sprečen osti. Vremenski intervali između ročišta kretali su se od tri do pet meseci, s tim da je u dva navrata taj period iznosio dva meseca. Izveden je dokaz saslušanjem tužilje, u svojstvu parnične stran ke, kao i petoro svedoka . Glavna rasprava je zaključena 30. marta 201 2. godine.

Nakon 1. januara 2010. godine, nadležnost Četvrtog opštinskog suda u Beogradu preuzeo je Prvi osnovni sud u Beogradu. Predmet je presigniran i dodeljen mu je broj P1. 3661/10.

Prvi osnovni sud u Beogradu je rešenjem P1. 3661/10 od 30. marta 201 2. godine odbacio tužbu tužilje, sa obrazloženjem da ona više nema pravni interes za pobijanje predmetnih akata, budući da joj je radni odnos kod tuženog prestao 30. septembra 2009. godine. Ovo rešenje je parničnim stranakama otpravljen o 13. jula 2012. godine.

Tužilja je 24. jula 2012. godine podne la žalbu. Spisi parničnog predmeta su Višem sudu u Beogradu, kao nadležnom drugostepenom sudu, dostavljeni 3. oktobra 2012. godine. Rešenjem Gž1. 678/12 od 5. februara 201 5. godine ukinuta je prvostepeno rešenje i predmet je 2. aprila 201 5. godine vraćen na ponovni postupak Trećem osnovnom sudu u Beogradu, koji je u međuvremenu, tačnije, 1. januara 2014. godine, preuzeo nadležnost Prvog osnovnog suda u Beogradu .

Predmet je u ponovnom postupku zaveden pod brojem P1. 495/15. Glavna rasprava je zakazan a za 17. decembar 2015. godine. U periodu do presuđenja bilo je osam održanih i tri neodržana ročišta za glavnu raspravu . Razlog za neodržavanje ročišta je sva tri puta bila sprečenost postupajućeg sudije. Najduži vremenski interval između ročišta iznosio je sedam meseci, dok su se ostali kretali u rasponu od jednog do četiri meseca. D okazni postupak obeležila je prepiska suda sa katastrom nepokretnosti i organom nadležnim za poslove legalizacije objekata, sve na okolnost da li je tužilja imala rešeno stambeno pitanje. Glavna rasprava je zaključena 21. decembra 2017. godine.

Presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu P1. 495/15 od 21. decembra 201 7. godine odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje u celini.

Tužilja je žalbu izjavila 12. februara 2018. godine. Spisi parničnog predmeta su Apelacionom sudu u Beogradu dostavljeni 29. marta 2018. godine. Presudom Gž1. 1366/18 od 2. novembra 201 8. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužilje, te je navedena prvostepena presuda u celini potvrđena.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ustavnom žalbom ukazuje, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09, 36/11 – dr.zakon i 53/13 – Odluka US), koji se primenjivao u vreme podnošenja tužbe, bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, da je sud dužan da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10); da je sud dužan da se stara da se predmet spora svestrano pretrese, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu (član 312. stav 2.); da se presuda mora pismeno izraditi u roku od osam dana od donošenja, te da u složenijim predmetima sud može odložiti pismenu izradu presude za još 15 dana (član 341. stav 1.); da će u postupku u parnicama iz radnih odnosa, a naročito prilikom određivanja rokova i ročišta, sud uvek obraćati naročitu pažnju na potrebu hitnog rešavanja radnih sporova (član 435.). Bitno slične odredbe sadrži i važeći Zakon o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 - Odluka US, 74/13 - Odluka US, 55/14 i 87/18), koji se u konkretnom slučaju primenjivao nakon ukidanja rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu P1. 3661/10 od 30. marta 2012. godine.

5. Razmatrajući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je utvrdio da je predmetni parnični postupak pokrenut 9. avgusta 200 6. godine, podnošenjem tužbe Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu, i da je okončan donošenjem presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 1366/18 od 2. novembra 2018. godine.

Ocenjujući period u odnosu na koji je nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud konstatuje da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje pokretanjem postupka, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine i da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene da li se trajanje postupka može smatrati razumnim ili ne, uzme u obzir celokupan period od podnošenja tužbe do okončanja postupka.

U tom smislu, Ustavni sud je utvrdio da je ovaj postupak trajao 12 godina i dva meseca . Napred izneto, samo po sebi , ukazuje na to da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. S tim u vezi, Ustavni sud nalazi da se i pored toga što je pojam razumne dužine trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca – složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, po stupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kome se u postupku raspravlja za podnosioca, to što je postupak u stambeno-radnom sporu, koji je po svojoj prirodi hitan, trajao preko 12 godina, ne može se opravdati nijednim od prethodno navedenih činilaca. Činjenice da prilikom zakazivanja ročišta, u pretežnom delu postupka, nije poštovano načelo hitnosti u rešavanju ove vrste spora, pri čemu posebno treba imati u vidu da je glavna rasprava zakazana šest meseci nakon prijema tužbe, a čak osam i po meseci nakon ukidanja prvostepene odluke i vraćanja predmeta na ponovni postupak , da je kod pismene izrade rešenja o odbacivanju tužbe, koje je doneto nakon održane glavne rasprave, evidentno prekoračen zakonom propisani rok, da je za sve vreme trajanja postupka izveden samo dokaz saslušanjem šestoro lica, uz sporadično traženje podataka na okolnost da li je podnositeljka imala rešeno stambeno pitanj e, što je suštinski jedin o bilo sporno između parničnih stranaka, po oceni Ustavnog suda, nesumnjivo potvrđuju da prvostepeni sud nije postupao efikasno i u skladu sa načel om hitnosti koje karakteriš e ovu vrstu spora . Ovo posebno ako se ima u vidu da podnositeljka ustavne žalbe svojim ponašanjem nije doprine la produžavanju trajanja postupka. Pored navedenog, Ustavni sud nalazi i da je trajanje žalbenog postupka pred Vipim sudom u Beogradu izvan granica razumnog roka, s obzirom na to da je pravni interes podnositeljke ustavne žalbe za dalje vođenje postupka bilo jedino sporno pravno pitanje pred drugostepenim sudom.

Na osnovu svega iznetog, Ustavni sud je ocenio da je, u konkretnom slučaju, povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, pa je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr.zakon, 103/15 i 10/23 ), odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je, u tački 2. izreke, odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.400 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju, ne samo dužinu trajanja parničnog postupka, već i ekonomsko-socijalne prilike, kao i činjenicu da će dosuđena naknada mnogo brže biti isplaćena nego što je to slučaj ako o predmetu odlučuje Evropski sud za ljudska prava (ovakav stav je Ustavni sud prvi put izrazio u Odluci Už-2936/2016 od 24. maja 2018. godine). Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpela zbog neefikasnog postupanja nadležnog suda.

7. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Povreda prava na suđenje u razumnom roku u stambeno-radnom sporu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti