Povreda prava na suđenje u razumnom roku zbog višestrukog ukidanja odluka

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku za usklađivanje penzije. Postupak je trajao pet godina uz višestruko ukidanje akata, što ukazuje na sistemski nedostatak. Dosuđena je naknada štete.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Dragana Kolarić, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. M . iz Beograda , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 26. aprila 2018 . godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. M . i utvrđuje da je u upravnom postupku koji j e vođen pred Republičkim fondom za penzijsko i invalidsko osiguranje - Služba filijale za grad Beograd u predmetu broj 181.6-2 73/16 podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. M . iz Beograda je, 18. juna 2015. godine, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu, a potom i dopune ustavne žalbe, između ostalog, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u upravnom postupku koji se vodi pred Republičkim fondom za penzijsko i invalidsko osiguranje - Služba filijale za grad Beograd u predmetu broj 181.6-2 73/16. Podnosilac je postavio zahtev za naknadu nematerijalne štete.

Podnosilac je 23. novembra 2017. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Upravnog suda U. 16992/16 od 16. oktobra 2017. godine, zbog povrede načela i prava iz čl. 21, 32, 36, 58. i 70. Ustava. Podnosilac se pozvao i na povredu zajemčenih čl. 6, 13. i 14. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda , kao i članom 1. Protokola 1 uz Evropsku konvenciju. Ustavni sud ukazuje da je sadržina prava garantovana označenim odredbama Evropske konvencije zajemčena odgovarajućim odredbama Ustava, zbog čega Ustavni sud postojanje njihove povred e ispituje u odnosu na odgovarajuće odredbe Ustava. Podnosilac je postavio zahtev za naknadu materijalne štete. Ova ustavna žalba je u Sudu zavedena pod brojem Už-10602/2017.

Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", broj 103/13), spojio postupke po ustavnim žalbama u navedenim predmetima, radi zajedničkog odlučivanja, tako što je predmet Už-10602/2017 pripojio predmetu Už-3972/2015.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, kao i u spise predmeta Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje - Služba filijala za grad Beograd D. 872541, na osnovu čega je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnosilac ustavne žalbe je 23. novembra 2009. godine podneo prvostepenom organu uprave zahtev za usklađivanje penzije za 11,06 %, počev od 1. januara 2008. godine.

Presudom Upravnog suda U. 13614/11 od 30. januara 2012. godine pravnosnažno je odbijen predmetni zahtev podnosioca.

Protiv ove presude podnosilac je 12. aprila 2012. godine izjavio ustavnu žalbu, koja je usvojena Odlukom Ustavnog suda Už-2981/2012 od 24. oktobra 2012. godine, te je naloženo nadležnom sudu da, u roku od 60 dana od dana dostavljanja Odluke Ustavnog suda, ponovi postupak po tužbi izjavljenoj protiv rešenja Komisije Skupštine Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika za reviziju i rešavanje u drugom stepenu o pravima iz penzijskog i invalidskog osiguranja vojnih osiguranika broj UP-2 broj 666/11 SP broj 504758 od 5. novembra 2011. godine. Navedena Odluka je dostavljena Upravnom sudu 2. novembra 2012. godine.

Upravni sud je na sednici održanoj 4. aprila 2013. godine doneo presudu U. 14212/12 kojom je, između ostalog, uvažena tužba podnosioca, poništeno rešenje Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje - Direkcija UP-2 broj 666/11 SP broj 504758 od 5. novembra 2011. godine i predmet vraćen nadležnom organu na ponovno odlučivanje.

Rešenjem drugostepenog organa uprave broj 1112 od 13. avgusta 2013. godine uvažena je žalba podnosioca i poništeno prvostepeno rešenje od 24. marta 2010. godine.

U ponovnom postupku, prvostepeni organ je doneo rešenje broj 181.6.2-1162/2013 od 23. avgusta 2013. godine kojim je odbijen zahtev podnosioca za usklađivanje penzije.

Protiv navedenog rešenja podnosilac je 13. septembra 2013. godine izjavio žalbu, koja je odbijena kao neosnovana rešenjem drugostepenog organa uprave broj 18877/13 od 30. septembra 2013. godine.

Podnosilac je 18. oktobra 2013. godine podneo tužbu protiv navedenog konačnog upravnog akta, koja je uvažena presudom Upravnog suda U. 16588/13 od 10. aprila 2014. godine i predmet vraćen na ponovno odlučivanje.

Podnosilac se 18. jula 2014. godine obratio drugostepenom organu uprave zahtevom za postupanje u izvršenju navedene presude suda.

Rešenjem drugostepenog organa broj 01-02/181.6.3 18877/13 od 18. novembra 2014. godine uvažena je žalba podnosioca i poništeno prvostepeno rešenje od 23. avgusta 2013. godine.

U ponovnom postupku, prvostepeni organ je doneo rešenje broj 181.6.2-592/2014 od 31. decembra 2014. godine kojim je odbijen zahtev podnosioca za usklađivanje penzije.

Protiv navedenog rešenja podnosilac je 15. januara 2015. godine izjavio žalbu, pa je drugostepeni organ rešenjem broj 01-02/181.6.3 6216/15 od 12. maja 2015. godine uvažio žalbu i poništio prvostepeno rešenje.

U ponovnom postupku, prvostepeni organ je doneo rešenje broj 181.6.2--430/15 od 23. juna 2015. godine kojim je odbijen zahtev podnosioca za usklađivanje penzije.

Protiv navedenog rešenja podnosilac je izjavio žalbu, koja je odbijena kao neosnovana rešenjem drugostepenog organa uprave broj 01-02/181.6.3 9706/15 od 21. septembra 2015. godine.

Podnosilac je podneo tužbu protiv navedenog konačnog upravnog akta, koja je uvažena presudom Upravnog suda U. 13854/15 od 26. novembra 2015. godine i predmet vraćen na ponovno odlučivanje.

Rešenjem drugostepenog organa uprave broj 01-02/181.6.3 9706/15 od 18. januara 2016. godine uvažena je žalba podnosioca i poništeno prvostepeno rešenje od 23. juna 2015. godine.

Rešenjem prvostepenog organa uprave broj 181.6-2 73/16 od 29. jula 2016. godine određeno je da podnosiocu usklađena penzija počev od 1. januara 2008. godine za 11.06% iznosi na dan donošenja rešenja 73.704,35 dinara, da je penzija usklađena zaključno sa 1,25% za decembar 2015. godine, a da će se o isplati usklađenog iznosa penzije odlučiti dopunskim rešenjem.

Protiv navedenog rešenja podnosilac je izjavio žalbu, koja je odbijena kao neosnovana rešenjem drugostepenog organa uprave broj 01-02/181.6.3 9278/16 od 27. septembra 2016. godine.

Podnosilac je protiv navedenog konačnog upravnog akta podneo tužbu 30. novembra 2016. godine, koja je odbijena kao neosnovana osporenom presudom Upravnog suda U. 16992/16 od 16. oktobra 2017. godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu podnosilac ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o opštem upravnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 33/97 i 31/01 i "Službeni glasnik RS", broj 30/10) bilo je propisano: da se postupak mora voditi bez odugovlačenja i sa što manje troškova za stranku i druge učesnike u postupku, ali tako da se pribave svi dokazi potrebni za pravilno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja i za donošenje zakonitog i pravilnog rešenja (član 14.); da kad se postupak pokreće povodom zahteva stranke, odnosno po službenoj dužnosti ako je to u interesu stranke, a pre donošenja rešenja nije potrebno sprovoditi poseban ispitni postupak, niti postoje drugi razlozi zbog kojih se ne može doneti rešenje bez odlaganja (rešavanje prethodnog pitanja i dr.), organ je dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci što pre, a najdocnije u roku od jednog meseca od dana predaje urednog zahteva, odnosno od dana pokretanja postupka po službenoj dužnosti, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok; da u ostalim slučajevima, kad se postupak pokreće povodom zahteva stranke, odnosno po službenoj dužnosti, ako je to u interesu stranke, organ je dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci najdocnije u roku od dva meseca, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok (član 208. stav 1.); da se rešenje po žalbi mora doneti i dostaviti stranci što pre, a najdocnije u roku od dva meseca od dana predaje žalbe, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok (član 237. stav 1.).

Zakonom o upravnim sporovima ("Službeni glasnik RS", broj 111/09) propisano je: da se upravni spor može se pokrenuti i kada nadležni organ o zahtevu, odnosno žalbi stranke nije doneo upravni akt, pod uslovima predviđenim ovim zakonom (član 15.); da ako drugostepeni organ, u roku od 60 dana od dana prijema žalbe ili u zakonom određenom kraćem roku, nije doneo rešenje po žalbi stranke protiv prvostepenog rešenja, a ne donese ga ni u daljem roku od sedam dana po naknadnom zahtevu stranke podnetom drugostepenom organu, stranka po isteku toga roka može podneti tužbu zbog nedonošenja zahtevanog akta (član 19. stav 1.).

5. Podnosilac ustavne žalbe smatra da mu je u postupku koji je pokrenut po njegovom zahtevu za usklađivanje penzije za 11,06 % počev od 1. januara 2008. godine , povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava.

Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud najpre ukazuje da upravni postupak koji je bio pravnosnažno okončan pre izjavljivanja ustavne žalbe od 12. aprila 2012. godine povodom koje je doneta Odluka Ustavnog suda Už-2981/2012 od 24. oktobra 2012. godine, nije deo postupka koji je pred Upravnim sudom i organima uprave usledio nakon donošenja navedene odluke Ustavnog suda, već se radi o posebnom postupku u kome se ta odluka Suda izvršava. Stoga je Ustavni sud, u konkretnom slučaju, cenio samo period od dostavljanja Odluke Ustavnog suda Už-2981/2012 od 24. oktobra 2012. godine Upravnom sudu, odnosno od 2. novembra 2012. godine, pa do pravnosnažnog okončanja predmetnog postupka. Saglasno svojoj dosadašnjoj praksi, Ustavni sud je u okviru navedenog perioda upravni postupak i upravni spor, posmatrao kao jedinstvenu celinu. Iz navedenog proizlazi da je osporeni postupak trajao pet godina.

Imajući u vidu da je pojam razumnog trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom postupku, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja upravnih organa koji vode postupak, odnosno sudova, kao i značaja istaknutog prava za podnosioca, Ustavni sud pri odlučivanju o povredi prava na suđenje u razumnom roku ispituje da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Ustavni sud je ocenio da u ovom upravnom postupku činjenično stanje nije bilo složeno, niti su se postavila složena pravna pitanja.

Po oceni Ustavnog suda, podnosilac ustavne žalbe je imao legitiman interes da se o njegovom zahtevu efikasno odluči, imajući u vidu prirodu prava o kome se odlučuje.

Ispitujući postupanje organa uprave u ovoj pravnoj stvari, odnosno Upravnog suda, Ustavni sud je ocenio da je njihovo postupanje prevashodno dovelo do dugog trajanja osporenog postupka. Ustavni sud konstatuje da je u osporenom postupku, nakon donošenja navedene odluke Ustavnog suda, doneto četiri rešenja prvostepenog organa uprave, sedam drugostepenih rešenja, te da su vođena četiri upravna spora. Prema stanovištu koje je izrazio i Evropski sud za ljudska prava, činjenica da se više puta nalaže ponavljanje razmatranja jednog predmeta pred nižom instancom može, sama po sebi, otkriti ozbiljan nedostatak u pravnom sistemu države (videti npr. predmet Pavlyulynets protiv Ukrajine, predstavka broj 70767/01 , od 6. septembra 2005. godine i Cvetković protiv Srbije, predstavka br oj 17271/04 , od 10. juna 2008. godine).

Prilikom ispitivanja da li je podnosilac ustavne žalbe svojim radnjama doprineo dugom trajanju osporenog postupka, Ustavni sud je imao u vidu specifičnost upravnog postupka, čiji tok u mnogome zavisi od aktivnosti stranke u tom postupku. Ustavni sud konstatuje da je podnosilac ustavne žalbe koristio procesna sredstva koja su mu stajala na raspolaganju za ubrzanje postupka.

Ustavnopravna ocena ukupnog postupka u ovoj upravnopravnoj stvari, zasnovana na dosadašnjoj praksi Ustavnog suda, potvrđuje da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio povredu navedenog ustavnog prava i usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15).

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosiocu ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstvo pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za utvrđivanje visine ove štete, posebno dužinu trajanja predmetnog postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog navedenog postupanja organa uprave i Upravnog suda . Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je, takođe, imao u vidu praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

7. Podnosilac u ustavnoj žalbi ukazuje da su mu osporenom presudom Upravnog suda U. 16992/16 od 16. oktobra 2017. godine povređena načela i prava koja je označio u ustavnoj žalbi.

Ustavni sud ukazuje da je u postupku po ustavnoj žalbi nadležan jedino da ispituje postojanje povreda ili uskraćivanja Ustavom zajemčenih prava i sloboda, te se stoga i navodi ustavne žalbe moraju zasnivati na ustavnopravnim razlozima kojima se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine označenog prava ili slobode, potkrepljuju tvrdnje o njegovoj povredi ili uskraćivanju. To istovremeno znači da Ustavni sud nije nadležan da, postupajući po ustavnoj žalbi, kao instancioni (viši) sud još jednom ispituje zakonitost osporenih akata ili radnji, pa iz tih razloga formalno pozivanje na povredu ustavnih prava i sloboda, samo po sebi, ustavnu žalbu ne čini dopuštenom.

Imajući u vidu navedenu sadržinu ustavne žalbe, a polazeći od nadležnosti Ustavnog suda i granica delovanja Ustavnog suda u ustavnosudskom postupku, Ustavni sud je ocenio da se navodima podnosioca od Ustavnog suda suštinski traži da, postupajući kao instancioni sud, još jednom ispita zakonitost odluka donetih u prethodno vođenom upravnosudskom postupku koji je okončan osporenom presudom Upravnog suda. Ovakvu ocenu Ustavnog suda potvrđuje i to da podnosilac u ustavnoj žalbi uglavnom ponavlja navode koje je isticao najpre u žalbi, a potom i u tužbi Upravnom sudu. S obzirom na navedeno, Ustavni sud ne može prihvatiti navode podnosioca kao ustavnopravne razloge kojima se argumentuju tvrdnje o povredi prava na pravično suđenje . Po oceni Ustavnog suda, Upravni sud je u osporenoj presudi dovoljno i na razumljiv način obrazložio zašto odbija tužbu podnosioca kao neosnovanu, te šta čini suštinske razloge na osnovu kojih je tako odlučeno.

Imajući u vidu da povredu ostalih načela i prava koja je označio u ustavnoj žalbi podnosilac izvodi iz povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud, polazeći od prethodno iznetog, ove navode nije posebno razmatrao, kao ni zahteve akcesorne prirode koje je postavio u ustavnoj žalbi.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. Polazeći od svega iznetog, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Povreda prava na suđenje u razumnom roku zbog višestrukog ukidanja odluka

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti