Odbacivanje ustavne žalbe u sporu za isplatu otpremnine po ugovoru o privatizaciji

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu podnetu protiv presuda kojima je odbijen zahtev za isplatu otpremnine. Sud je utvrdio da podnositeljka nije dokazala da su odluke redovnih sudova proizvoljne ili da je došlo do pogrešne primene prava, već samo izražava neslaganje sa ishodom spora.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3976/2010
14.04.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Borke Krstonošić iz Sremske Mitrovice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 14. aprila 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Borke Krstonošić izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 1056/10 od 28. jula 2010. godine i presude Opštinskog suda u Sremskoj Mitrovici P1. 248/08 od 1. juna 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Borka Krstonošić iz Sremske Mitrovice izjavila je Ustavnom sudu 1. septembra 2010. godine, preko punomoćnika Zorice Cundra, advokata iz Sremske Mitrovice, ustavnu žalbu protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 1056/10 od 28. jula 2010. godine i presude Opštinskog suda u Sremskoj Mitrovici P1. 248/08 od 1. juna 2009. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. Ustava Republike Srbije.

Podnositeljka ustavne žalbe u ustavnoj žalbi navodi da je parnični postupak vođen povodom tužbe radi utvrđenja obaveze njenog bivšeg poslodavca za isplatu otpremnine nakon što joj je otkazom o radu prestao radni odnos. Takođe navodi da su otkazom povređeni kriterijumi tumačenja "nejasnih" odredaba ugovora o prodaji društvenog kapitala metodom javne aukcije kojim je izvršena privatizacija društvenog preduzeća tako što nije cenjen kao teretni ugovor.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna navedenom članu 170. Ustava.

3. U sprovedenom postupku Ustavni sud je utvrdio da je Opštinski sud u Sremskoj Mitrovici doneo osporenu presudu P1. 248/08 od 1. juna 2009. godine kojom je odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe, kojim je tražila da sud obaveže tuženog, kao bivšeg poslodavca tužilje, da joj isplati iznos od 637.452,00 dinara.

Tokom parničnog postupka je utvrđeno: da je 19. juna 2003. godine izvršena privatizacija tuženog nakon što je zaključen ugovor o prodaji društvenog kapitala metodom javne aukcije, prema kojem je kupac vlasnik 70% akcija; da je odredbom tačke 6.3.5. ugovora predviđeno da kupac mora da postupa u potpunosti u skladu sa Kolektivnim ugovorom koji su zaključeni sa subjektom privatizacije i u skladu sa svim radno-pravnim propisima, s tim što se kupac obavezuje: 1. da neće vršiti otpuštanje zaposlenih kao lica za čijim radom je prestala potreba u periodu od jedne godine od dana zaključenja ugovora, 2. da može otpustiti zaposlene kao lica za čijim radom je prestala potreba samo ukoliko svima koji budu otpušteni po tom osnovu, za svaku punu godinu radnog staža provedenu u subjektu isplati iznos prosečne bruto zarade tog zaposlenog koja je ostvarena u periodu poslednjih 6 meseci koji prethode mesecu u kojem je zaposleni otpušten, 3. da ukoliko kupac ne postupi u skladu sa Kolektivnim ugovorom ili otpusti zaposlene protivno prethodnom stavu, kupac se obavezuje da svakom zaposlenom, otpuštenom po ovom osnovu, plati iznos jednak iznosu id 36 bruto zarada tog zaposlenog u roku od mesec dana od dana donošenja akta kojim zaposlenom prestaje radni odnos; da je tuženi 12. avgusta 2004. godine doneo Pravilnik o radu kojim je uredio prava, obaveze, i odgovornosti iz oblasti rada i radnih odnosa; da član 58. stav 4. ovog Pravilnika predviđa visinu otpremnine koja se isplaćuje radniku prilikom prestanka radnog odnosa usled tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena; da je tužilja, ovde podnositeljka ustavne žalbe bila radnik tuženog; da je tuženi nakon donošenja novog Pravilnika tužilji otkazao ugovor o radu kao radniku za čijim radom je prestala potreba, na osnovu odluke br. 1309 od 26. avgusta 2004. godine, zaključno sa 30. avgustom 2004. godine; da joj je isplaćena otpremnina u iznosu od 88.535,00 dinara da je upućena radi ostvarivanja prava na novčanu naknadu i druga prava Nacionalnoj službi za zapošljavanje, Filijala u Sremskoj Mitrovici.

U postupku po žalbi Apelacioni sud u Novom Sadu je doneo osporenu presudu Gž1. 1056/10 od 28. jula 2010. godine kojom je žalbu tužilje odbio i potvrdio presudu Opštinskog suda u Sremskoj Mitrovici. U obrazloženju osporene drugostepene presude je navedeno: da je tužilji prestao radni odnos na osnovu rešenja kojim joj je otkazan ugovor o radu kao tehnološkom višku, u kome je utvrđen iznos otpremnine koji joj pripada u skladu sa donetim Pravilnikom; da je tužilja otpuštena nakon perioda u kome je ugovorom o privatizaciji zabranjeno tuženom da otpušta radnike i navedenim odredbama ugovora predviđene sankcije u slučaju nepoštovanja ove odredbe; da se sporna odredba ugovora o privatizaciji odnosi samo na one slučajeve kada poslodavac, odnosno kupac ne postupi u skladu sa kolektivnim ugovorom ili otpusti zaposlene u periodu u kome zabrana postoji, kada se obavezuje da plati iznos jednak iznosu od 36 bruto zarada tog zaposlenog u roku od mesec dana od dana donošenja akta kojim zaposlenom prestaje radni odnos; da tužilja suprotno nije dokazala; da tužilja tumači spornu odredbu ugovora o privatizaciji van konteksta i ostalih odredaba ugovora; da je obaveza koja je predviđena spornom odredbom ugovora o privatizaciji kazna za poslodavca ukoliko ne postupi u skladu sa Kolektivnim ugovorom.

4. Podnositeljka ustavne žalbe smatra da su joj osporenim presudama Apelacionog suda u Novom Sadu i Opštinskog suda u Sremskoj Mitrovici povređena prava zajemčena odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. Ustava.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava jemči se svakom pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Prema odredbi člana 36. stav 1. Ustava jemči se jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave.

5. Ustavni sud je ocenio da podnositeljka ustavne žalbe nije navela razloge, niti pružila dokaze za svoje navode da su joj osporenim presudama kojima je njen tužbeni zahtev odbijen povređena ustavna prava označena u ustavnoj žalbi. Naime, podnositeljki ustavne žalbe je u parničnom postupku odbijen tužbeni zahtev kojim je tražila da sud obaveže tuženog - bivšeg poslodavca podnositeljke da joj isplati iznos od 637.452,00 dinara, sa pripadajućom kamatom, s obzirom da joj je radni odnos prestao na osnovu odluke tuženog. Apelacioni sud je ocenio da je podnositeljki ustavne žalbe radni odnos prestao nakon perioda u kome je saglasno ugovoru o privatizaciji tuženom bilo zabranjeno da otpušta radnike i u osporenoj odluci naveo razloge zbog kojih je smatrao da je prvostepeni sud pravilno odlučio i odbio tužbeni zahtev, a podnositeljka ustavne žalbe nije navela razloge koji bi ukazivali na to da su osporene odluke donete proizvoljnim ili pogrešnim tumačenjem i primenom materijalnog prava, te da ne ispunjavaju zahteve pravičnosti iz člana 32. stav 1. Ustava. Podnositeljka u ustavnoj žalbi ponavlja razloge koje je već isticala u žalbi protiv prvostepene presude, a koji su, po nalaženju Ustavnog suda, u dovoljnoj meri ocenjeni u osporenoj drugostepenoj presudi. U odsustvu valjanih razloga iz kojih bi proizlazilo da su u parničnom postupku povređene ustavne garancije pravičnog suđenja, Ustavni sud ne može preispitivati ocenu redovnih sudova o tome da li je tuženi trebalo da isplati otpremninu kako je predviđena stavom 3. odredbe 6.3.5. ugovora o prodaji društvenog kapitala metodom javne aukcije.

Ustavni sud je cenio navode podnositeljke da joj u navedenom parničnom postupku nije obezbeđeno pravo na pravno sredstvo i konstatovao da je prvostepeni sud odlučio povodom podnete tužbe podnositeljke, kao i da je obezbeđena dvostepenost u parničnom postupku. Takođe, Ustavni sud je konstatovao da podnositeljka nije dostavila dokaze za navode da joj je osporenim presudama povređeno pravo na jednaku zaštitu prava. Naime, podnositeljka nije dostavila pravosnažne presude kojima bi dokazala svoju tvrdnju da su u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji sudovi tužbene zahteve usvajali, odnosno da je drugostepeni sud o istom spornom pravnom pitanju zauzeo drugačiji pravni stav.

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

6. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Odbacivanje ustavne žalbe u sporu za isplatu otpremnine po ugovoru o privatizaciji

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti