Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje u postupku restitucije

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu u postupku restitucije, utvrdivši povredu prava na pravično suđenje. Sudovi nisu na ustavnopravno prihvatljiv način obrazložili odluke o statusu stanara i nemogućnosti vraćanja zgrade kao celine, što je dovelo do proizvoljnosti.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3985/2010
29.05.2013.
Beograd

Ustavni sud , Veliko veće, u sastavu: zamenica predsednika Suda dr Marija Draškić, zamenica predsednika Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratisl av Đokić i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Mate Radmana iz sela Gornji Svilaj, opština Odžak , Bosna i Hercegovina, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 29. maja 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Mate Radmana i utvrđuje da je u postupku koji se vodio pred Prvim opštinskim sud om u Beogradu P. 4649/05, a sada se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 5337/12, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se Prvom osnovnom sudu u Beogradu da preduzm e sve neophodne mere kako bi se parnični postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

3. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

O b r a z l o ž e nj e

1. Mato Radman iz sela Gornji Svilaj, opština Odžak, Bosna i Hercegovina, podneo je Ustavnom sudu 3. septembra 2010. godine, preko punomoćnika Milana Cvetkovića, advokata iz Beograd a, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , u parničnom postupku koji se vodio pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 4649/05 .

Podnosilac ustavne žalbe je naveo da je 15 . jun a 2006. godine podneo Prvom opštinskom sudu u Beogradu tužbu protiv tužene – DZSCG radi naknade materijalne štete. Takođe je naveo da od dana podnošenja tužbe do dana podnošenja ustavne žalbe postupak nije pravnosnažno okončan, iako je proteklo više od pet godina .

Predložio je da Ustavni sud usvoji žalbu , utvrdi povredu označenog Ustavom garantovanog prava, naloži nadležnom sudu da predu zme sve mere kako bi se parnični postupak okončao u najkraćem roku , kao i da mu se utvr di pravo na naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (''Slu žbeni glasnik RS'', br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US ) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Prvog osnovnog suda u Bepogradu P. 5337/12 (ranije predmet Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 4649/05) i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnosilac ustavne žalbe poneo je 15. juna 2005 . godine Prvom opštinskom sudu u Beogradu tužbu za nadoknadu materijalne štete protiv tužene d ržavne zajednice Srbija i Crna Gora – Ministarstvo odbrane, kojom je tražio da sud obaveže tuženu da mu na ime izgubljene zarade za period e označen e u tužbi isplati opredeljene novčane iznose.

Tužba je u sudskom upisniku zavedena pod brojem P. 4649/05. Odgovor na tužbu je 14. jula 2005. godine primljen u tom sudu.

Nakon ročišta održanog 31. avgusta 2005. godine u odsustvu uredno pozvane tužene, Prvi opštinski sud u Beogradu je rešenjem P. 4649/05 od 31. avgusta 2005. godine odbio predlog tužioca za donošenje presude zbog izostanka. Protiv navedenog rešenja tužilac je izjavio žalbu.

Okružni sud u Beogradu je rešenjem Gž. 13764/05 od 16. februara 2006. godine ukinuo rešenje Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 4649/05 od 31. avgusta 2005. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na dalji postupak.

Tužilac je podneskom koji je 1. avgusta 2006. godine primljen u sudu uredio tužbu, saglasno nalogu suda od 26. juna 2006. godine i nastalim promenama u organizaciji državne zajednice Srbija i Crn a Gora, tako što je kao tuženu označio Republike Srbiju – Ministarstvo odbrane.

Nakon što je izvršio uvid u spise parničnog predmeta Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 4615/05, Prvi opštinski sud u Beogradu je rešenjem P. 4649/05 od 17. januara 2007. godine odbio predlog tužioca za donošenje presude zbog izostanka.

Okružni sud u Beogradu, rešavajući o žalbi tužioca, je doneo rešenje Gž. 3406/07 od 18. februara 2009. godine kojim je ukinuo rešenje Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 4649/05 od 17. januara 2007. godine i predmet vratio istom sudu ali drugom veću na dalji postupak.

Tužilac je podneskom od 18. maja 2009. godine tražio od suda da zakaže ročište i u što kraćem roku odluči o predlogu tužioca za donošenje presude zbog izostanka.

Prvi opštinski sud u Beogradu je 29. maja 2009. godine doneo presudu zbog izostanka P. 4649/05 kojom je usvojio tužbeni zahtev tužioca i ob avezao tuženu da tužiocu na ime naknade materijalne štete za periode označene u tužbi isplati opredeljene novčane iznose i da tužiocu naknadi parnične troškove.

Tužena je izjavila žalbu protiv navedene prvostepene presude.

Nakon ustanovljenja nove mreže sudova u Republici Srbiji počev od 1. januara 2010. godine, o izjavljenoj žalbi je odlučio Viši sud u Beogradu rešenjem Gž. 4855/10 od 8. februara 2012. godine tako što je ukinuo presudu zbog izostanka Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 4649/05 od 29. maja 2009. godine i predmet vratio Prvom osnovnom sudu u Beogradu na ponovno suđenje. U obrazloženju ovog rešenja je i zmeđu ostalog, navedeno da će prvostepeni sud u ponovnom postupku otkloniti učinjenu bitnu povredu odredaba parničnog postupka na koju mu je ukazano, pa će izvođenjem predloženih dokaza utvrditi relevantno činjenično stanje i pravilnom primenom materijalnog prava doneti novu na zakonu zasnovanu odluku.

Podneskom od 11. aprila 2012. godine tužilac je tražio da sud zakaže ročište za glavnu raspravu.

Prvi osnovni sud u Beogradu je održao ročište u predmetu P. 5337/12 od 24. septembra 2012. godine i rešenjem P. 5337/12 od 11. oktobra 2012. godine odredio izvođenje dokaza veštačenjem preko komisije sudskih veštaka medi cinske struke. Dopisom od P. 5337/12 od 9. novembra 2012. godine sud je pozvao veštaka da pristupi u sud ra di preuzimanja predmeta veštačenja.

Nalaz i mišljenje veštaka su 19. aprila 2013. godine dostavljeni sudu.

Spisi predmeta P. 5337/12 su 29. aprila 2013. godine prosleđeni Ustavnom sudu.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.).

Odredbama člana 10. Zakona o parničnom postupku (“ Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09) (u daljem tekstu: ZPP), koji je bio na snazi u vreme pokretanja parničnog postupka, bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom rok ( stav 1.); da je sud dužan da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova ( stav 2.).

5. Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud je utvrdio da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koji započinje pokretanjem postupka, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine i da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnosti roka uzme u obzir celokupan period trajanja predmetnog sudskog postupka, počev od podnošenja tužbe Prvom opštinskom sudu u Beogradu 15. juna 2005 . godine.

Ustavni sud je utvrdio da je od podnošenja tužbe do razmatranja ustavne žalbe proteklo preko sedam godina , a postupak je još u fazi prvostepenog odlučivanja .

Navedeno trajanje parničnog postupka samo po sebi ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. I pored ove konstatacije, Ustavni sud je kod ocene navoda iz ustavne žalbe pošao od činjenice da je razumna dužina trajanja sudskog postupka relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak, kao i priroda postavljenog zahteva, odnosno značaj prava o kome se raspravlja za podnosioca ustavne žalbe, su osnovni činioci koji utiču na ocenu dužine sudskog postupka i određuju da li je taj postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Ispitujući navedene kriterijume za utvrđivanje postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju, Ustavni sud je mišljenja da u ovom predmetu nije bilo tako složenih pravnih i činjeničnih pitanja koja bi zahtevala posebno obiman i dugotrajan dok azni postupak. Naime, tužilac je podnetom tužbom tražio da sud obaveže tuženu da mu na ime izgubljene zarade za periode označene u tužbi isplati opredeljene novčane iznose.

Imajući u vidu navedeno , Ustavni sud nalazi da je podnosilac ustavne žalbe nesumnjivo imao interes za efikasno odvijanje predmetnog parničnog postupka.

Ocenjujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je našao da podnosilac, kao tužilac, svojim ponašanjem nije doprineo neopravdano dugom trajanju parničnog postupka, da je izvršavao naloge suda i da je tokom trajanja postupka nekoliko puta tražio od suda da zakaže ročište za glavnu raspravu kako bi se parnični postupak što pre okončao.

Ocenjujući postupanje nadležnog suda u predmetnom parničnom postupku, Ustavni sud je i u ovom ustavnosudskom sporu konstatovao da je osnovna dužnost suda da obezbedi da se izbegne nepotrebno odugovlačenje i da se preduzimaju svrsishodne radnje u postupku koje imaju za cilj da se postupak sprovede brzo i efikasno. S tim u vezi , Ustavni sud je ocenio da postupak nije vođen prema načelima i odredbama Zakona o parničnom postupku koje nalažu preduzimanje odgovarajućih procesnih radnji, koncentraciju dokaza i ekonomičnost postupka.

Nedelotvorno i neopravdano pasivno postupanje Prvog opštinskog suda u Beograd u s e naročito ogleda u tome što je navedeni sud prvi put meri torno odlučio o podnetoj tužbi nakon gotovo pune četiri godine od njenog podnošenja presudom zbog izostanka P. 4649/05 od 29. maja 2009. godine. Do donošenja navedene presude prvostepeni sud je održao samo jedno ročište za glavnu raspravu 31. avgusta 2005. godine. Pri tome, navedena prvostepena presuda je ukinuta rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž. 4855/10 od 8. februara 2012. godine i predmet vraćen Prvom osnovnom sudu u Beogradu na ponovno suđenje, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja. Prvostepeni sud je tek na ročištu održanom 24. septembra 2012. godine u predmetu P. 5337/12 odredio izvođenje dokaza veštačenjem preko komisije sudskih veštaka medicinske struke na okolnosti navedene u tužbi, iako je tužba podneta još 15. juna 2005. godine.

Ustavni sud, i u ovom predmetu, konstatuje da je dužnost sudova da postupak sproved u bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reaguj u i da blagovremeno preduzmu sve zakonske mere u cilju razjašnjenja činjeničnog stanja i donošenja odluke, kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom garantovanih prava i sloboda i kako bi se vratilo i održalo poverenje građana u sudove.

Polazeći od navedenog i imajući u vidu da još nije okončan ni prvostepeni postupak, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku , zajemčeno od redbom člana 32. stav 1. Ustava, u parničnom postupku koji se vodio pred Prvim opštinskim sud om u Beogradu P. 4649/05, a sada se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 5337/12.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke naložio Prvom osnovnom sudu u Beogradu da preduzme sve neophodne mere kako bi se predmetni parnični postupak okončao u najkraćem roku.

7. Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, ostvari dosuđivanjem naknade nem aterijalne štete u iznosu od 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja u konkretnom slučaju, posebno predmet spora, postupanje sudova i ukupnu duž inu trajanja parničnog postupka. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstav lja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrp eo prevashodno zbog nedelotvornog i neažurnog postupanja suda.

8. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 4 2b stav 1. tačka 1) i člana 4 5. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

ZAMENICA

PREDSEDNIKA VEĆA

dr Marija Draškić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje u postupku restitucije

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti