Odluka o povredi prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao skoro sedam godina. Podnosiocu je dosuđena naknada nematerijalne štete u iznosu od 700 evra zbog neefikasnog postupanja prvostepenog suda.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3986/2014
26.05.2016.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, Bratislav Đokić i dr Milan Marković , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. Đ. iz Leskovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 26. maja 201 6. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. Đ. i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu P. 498/11 (ranije predmet Opštinskog suda u Leskovcu P. 1336/07) povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. Đ. iz Leskovca podneo je Ustavnom sudu, 30. aprila 2014. godine, preko punomoćnika D. P, advokata iz Leskovca, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu P. 498/11 (ranije predmet Opštinskog suda u Leskovcu P. 1336/07).

Podnosilac ustavne žalbe je detaljno obrazložio tok predmetnog postupka i sadržinu sudskih odluka donetih tokom postupka, navodeći: da je 12. aprila 2007. godine podneo tužbu Opštinskom sudu u Leskovcu protiv tuženog Lj. G, radi naknade štete i da je postupak okončan presudom Višeg suda u Leskovcu Gž. 321/14 od 6. marta 2014. godine; da mu je zbog dužine trajanja postupka od sedam godina povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Zahtevao je naknadu štete i naknadu troškova za sastav ustavne žalbe.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Leskovcu P. 498/11, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je 12. aprila 2007. godine podneo tužbu Opštinskom sudu u Leskovcu protiv tuženog Lj. G, radi naknade štete. Predmet je dobio broj P. 1336/07.

Pred prvostepenim sudom bilo je održano šest ročišta dok četiri ročišta nisu bila održana, i to: dva zato što određeni sudski veštak nije u dostavio svoj dopunski nalaz i izjašnjenje na primedbe stranaka, jedno zbog odsustva tuženog i jedno na saglasan predlog stranaka kako bi se izjasnili na dopunski nalaz veštaka koji im je uručen na ročištu. Na održanim ročištima su saslušane parnične stranke, saslušani su svedoci, izvršeno je veštačenje i dopunsko veštačenje od strane dvojice različitih veštaka građevinske struke.

Presudom Opštinskog suda u Leskovcu P. 1336/07 od 1. aprila 2009. godine tužbeni zahtev je delimično usvojen, pa je obavezan tuženi da tužiocu na ime naknade štete plati iznos od 164.155,00, sa zateznom zakonskom kamatom i da mu naknadi parnične troškove, dok je preostali tužbeni zahtev, sa zakonskom zateznom kamatom, odbijen kao neosnovan.

Rešenjem Višeg suda u Leskovcu Gž. 2191/10 od 25. januara 2011. godine ukinuta je ožalbena prvostepena presuda Opštinskog suda u Leskovcu P. 1336/07 od 1. aprila 2009. godine i predmet je vraćen prvostepenom sudu, tada nadležnom Osnovnom sudu u Leskovcu na ponovni postupak. Spisi predmeta su 7. februara 2011. godine dostavljeni nadležnom prvostepenom sudu.

U ponovnom postupku pred prvostepenim sudom predmet je dobio broj P. 489/11 i prvo ročište je bilo zakazano za 21. septembar 2011. godine. Pred tim sudom je ukupno bilo održano četiri ročišta, dok šest ročišta nije bilo održano, i to pet ročišta zbog nedolaska veštaka, a jedno zato što je punomoćnik tuženog dostavio primedbe na nalaz veštaka neposredno pred zakazano ročište. Na održanim ročištima je izvršeno usaglašavanje nalaza i mišljenja veštaka i saslušane su parnične stranke.

Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P. 498/11 od 29. avgusta 2013. godine tužbeni zahtev je odbijen kao neosnovan i odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Višeg suda u Leskovcu Gž. 321/14 od 6. marta 2014. godine, donetom u žalbenom postupku, preinačena je presuda Osnovnog suda u Leskovcu P. 498/11 od 29. avgusta 2013. godine, tako što je obavezan tuženi da tužiocu na ime naknade štete prouzrokovane izvođenjem radova na fasadi kuće plati 164.155,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom i da mu naknadi troškove spora u iznosu od 139.316,00 dinara.

4. Za ocenu navoda i razloga iz ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenih prava na čiju se povredu podnosilac ustavne žalbe pozvao, od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09) bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku (član 10. stav 1.); da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. stav 2.); da je sud dužan da se stara da se predmet spora svestrano pretrese, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu (član 312. stav 2.).

5. Razumna dužina sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova i priroda zahteva, odnosno značaj predmeta spora za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču na ocenu razumne dužine sudskog postupka.

Ocenjujući sprovedeni postupak u predmetnoj građanskopravnoj stvari, polazeći pri tome od prakse i kriterijuma Ustavnog suda, kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio da nadležni sudovi nisu efikasno i delotvorno postupali kako bi se predmetni parnični postupak okončao u razumnom roku i da bi se o tužbi odlučilo bez nepotrebnog odugovlačenja.

Naime, za ukupno trajanje parničnog postupka od skoro sedam godina nema bilo kakvog opravdanja, te navedena dužina postupka predstavlja njegovo prekomerno trajanje, kako po praksi ovoga suda, tako i po kriterijumima i merilima međunarodnih organizacija za zaštitu ljudskih prava.

Ustavni sud nalazi da odgovornost za prekomerno trajanje postupka snosi prvostepeni sud koji je nakon što su mu spisi predmeta vraćeni na ponovno odlučivanje, prvo ročište zakazao posle sedam meseci. Takođe, u postupanju suda je bio prisutan i period izrazite neaktivnosti u trajanju od godinu dana, u kome sud nije održao nijedno ročište zbog nedolaska veštaka. Propusti prvostepenog suda se u tom smislu ogledaju u tome što nije vodio dovoljno računa o procesnoj disciplini učesnika u postupku i nije koristio procesne mere propisane Zakonom o parničnom postupku, da će sud da kazni veštaka novčanom kaznom ako ne dođe na ročište, iako je uredno pozvan, a izostanak ne opravda ili ako u ostavljenom roku ne podnese svoj nalaz i mišljenje. U predmetnom postupku prvostepeni sud je doneo dve presude, od kojih je prva presuda ukinuta zbog bitne povrede postupka iz člana 361. stav 2. tačka 12) Zakona o parničnom postupku, a druga presuda, kojom je tužbeni zahtev odbijen je preinačena presudom Višeg suda u Leskovcu Gž. 321/14 od 6. marta 2014. godine, tako što je tužbeni zahtev usvojen i tuženi obavezan da tužiocu naknadi štetu isplatom određenog novčanog iznosa sa zakonskom zateznom kamatom i da mu naknadi troškove postupka.

Ustavni sud konstatuje da je podnosilac ustavne žalbe imao legitiman interes da se predmetna parnica okonča u razumnom roku, i da svojim ponašanjem nije uticao na dužinu trajanja postupka.

Imajući u vidu navedeno, kao i da je sud organ koji rukovodi postupkom i čija je dužnost da se stara da se postupak okonča u razumnom roku, bez nepotrebnog odlaganja i odugovlačenja postupka, Ustavni sud je ocenio da u konkretnom slučaju parnica nije zadovoljila standard suđenja u razumnom roku, što je prvenstveno posledica neefikasnog i nedelotvornog postupanja prvostepenog suda.

Ustavni sud je ocenio da je predmetni postupak bio u izvesnoj meri činjenično složen, imajući u vidu da je, u cilju utvrđivanja činjeničnog stanja bitnog za presuđenje, obavljeno građevinsko veštačenje od strane dva veštaka, kao i dopunsko veštačnje.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu P. 498/11 (ranije predmet Opštinskog suda u Leskovcu P. 1336/07). Stoga je Ustavni sud, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 -Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), ustavnu žalbu usvojio, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosiocu ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, ostvari dosuđivanjem naknade nematerijalne štete u iznosu od 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Prilikom odučivanja o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno određivanje, posebno ukupnu dužinu trajanja osporenog postupka. Ustavni sud smatra da dosuđeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu kompenzaciju podnosiocu za utvrđenu povredu Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, učinjenu nedelotvornim postupanjem prvostepenog suda. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu kako sopstvenu, tako i praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

U pogledu zahteva podnosioca za određivanje naknade troškova za rad advokata za sastav ustavne žalbe, Ustavni sud ukazuje da nema uslova za određivanje tražene naknade troškova imajući u vidu da je članom 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu određeno da učesnici u postupku sami snose svoje troškove. Takođe, odredbom člana 83. stav 1. Zakona utvrđeno je da svako (poslovno sposobno) lice, uz ispunjenost i drugih uslova, može izjaviti ustavnu žalbu (i preduzimati druge radnje u postupku), što istovremeno znači i da nije obavezno da te radnje preduzima preko punomoćnika, uključujući i punomoćnika advokata. Odredbom člana 45. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13) predviđeno je da se ne odbacuju podnesci kojima se pokreće postupak pred Ustavnim sudom i kada isti ne sadrže podatke neophodne za vođenje postupka ili imaju druge nedostatke koji onemogućavaju postupanje u predmetu, već se podnosiocu daje mogućnost da te nedostatke naknadno otkloni. Takođe, licima koja žele da izjave ustavnu žalbu Sud pruža svojevrsnu pravnu pomoć kroz ustanovljeni obrazac ustavne žalbe i pisano uputstvo za popunjavanje obrasca ustavne žalbe, koji su dostupni preko internet stranice Ustavnog suda ili se na zahtev dostavljaju zainteresovanom licu.

7. S obzirom na izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka o povredi prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti