Odluka o povredi prava na pravično suđenje u parničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio žalbu privrednog društva „D. D.“ d.o.o. zbog povrede prava na pravično suđenje. Osnovni sud u Smederevu je proizvoljno odbacio prigovor za ubrzavanje postupka, pogrešno smatrajući da je postupak okončan, iako je prigovor podnet pre drugostepene odluke.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3989/2022
19.03.2026.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Vladan Petrov, predsednik Veća i sudije dr Dobrosav Milovanović, dr Zoran Lončar, dr Ranka Vujović, Maja Popović, dr Nikola Banjac, dr Milan Rapajić i dr Mihajlo Rabrenović, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi privrednog društva „D. D.“ d.o.o. Aleksandrovac, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 19. marta 2026. godine 2026. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba privrednog društva „D. D.“ d.o.o. Aleksandrovac i utvrđuje da je rešenjem Osnovnog suda u Smederevu P4P. 1/22 od 10. marta 2022. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Poništava se rešenje Osnovnog suda u Smederevu P4P. 1/22 od 10. marta 2022. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o prigovoru podnosioca ustavne žalbe radi ubrzavanja parničnog postupka koji je vođen u predmetu Osnovnog suda u Smederevu P. 891/17.

3. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. Privredno društvo „D. D.“ d.o.o. Aleksandrovac podneo je Ustavnom sudu, 11. aprila 2022. godine, preko punomoćnika V. M, advokata iz Požarevca, ustavnu žalbu protiv rešenja Osnovnog suda u Smederevu P4P. 1/22 od 10. marta 2022. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. Podnosilac je istakao i povredu prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u parničnom postupku koji je vođen u predmetu Osnovnog suda u Smederevu P. 891/17.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da je osporenim rešenje odbačen prigovor podnosioca radi ubrzavanja parničnog postupka koji je vođen u predmetu Osnovnog suda u Smederevu P.891/17, sa obrazloženjem da je navedeni predmet u statusu pravnosnažnog, da je navedenom statusu prethodilo donošenje odluke od 26. februara 2018. godine, a da je prigovor podnet 13. januara 2022. godine po okončanju postupka u konktenom slučaju; da je, po mišljenju podnosioca, ovakav stav suda pogrešan, budući da je prigovor za ubrzavanje postupka podnet pre pravnosnažnog okončanja postupka; da je predmetni postupak pravnosnažno okončan tek sa donošenjem drugostepene odluke-rešenja Višeg suda u Smederevu Gž. 85/22 od 23. februara 2022. godine; dakle kada je podnet predmetni prigovor još uvek nije bio pravnosnažno okončan označen parnični postupak; da je osporeno rešenje doneto nakon dva meseca od dana podnošenja prigovora.

Podnosilac ustavne žalbe je predložio Ustavnom sudu da usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenog ustavnog prava i poništi osporeno rešenje. Tražio je naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u podatke na sajtu Portal pravosuđa Srbije i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Osnovni sud u Smederevu je osporenim rešenjem P4P. 1/22 od 10. marta 2022. godine odbacio prigovor podnosioca radi ubrzavanja parničnog postupka u predmetu Osnovnog suda u Smederevu P. 891/17. U obrazloženju osporenog akta je, između ostalog, navedeno: da je prema raspoloživim podacima utvrđeno da je navedeni predmet u statusu pravnosnažnog i da je navedenom statusu prethodilo donošenje odluke od 26. februara 2018. godine i ekspedovanje iste 23. marta 2018. godine; da je predmetni prigovor podnet 13. januara 2022. godine po okončanju postupka u konkretnom predmetu; budući da je predmet na koji se prigovor odnosi u statusu pravnosnažnog, predmetni prigovor ne ispunjava uslove za postupanje, jer je podnet u odnosu na postupak koji je okončan.

Ustavni sud je utvrdio i da je pravostepena odluka doneta 26. februara 2018. godine, da je ekspedovana 23. marta 2018. godine, da je žalba na prvostepenu odluku podneta 15. novembra 2018. godine i da je drugostepena odluka, kojom je postupak pravnosnažno okončan, doneta 23. februara 2022. godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15) propisano je: da su pravna sredstva kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku prigovor radi ubrzavanja postupka (u daljem tekstu: prigovor), žalba i zahtev za pravično zadovoljenje (član 3. stav 1.); da se prigovor i žalba mogu podneti dok se postupak ne okonča (član 5. stav 1.); da postupak u kome se štiti pravo na suđenje u razumnom roku počinje podnošenjem prigovora (član 6. stav 1.); da predsednik suda rešenjem odbacuje ili odbija prigovor bez ispitnog postupka, ili vodi ispitni postupak i da se prigovor odbacuje ako odsustvo nekog obaveznog elementa prigovora onemogućava da se po njemu postupa, zatim ako je prigovor podnelo neovlašćeno lice ili ako je preuranjen, te da protiv rešenja o odbacivanju prigovora nije dozvoljena žalba (član 8. st. 1. i 2.); da pravo na pravično zadovoljenje ima stranka čiji je prigovor usvojen, a koja nije podnela žalbu, zatim stranka čija je žalba odbijena uz potvrđivanje prvostepenog rešenja o usvajanju prigovora i stranka čija je žalba usvojena, kao i da stranka čiji je prigovor usvojen, a koja nije podnela žalbu i stranka čija je žalba odbijena uz potvrđivanje prvostepenog rešenja o usvajanju prigovora stiče pravo na pravično zadovoljenje kada istekne rok u kome je sudija ili javni tužilac bio dužan da preduzme naložene procesne radnje, a stranka čija je žalba usvojena - kada primi rešenje o usvajanju žalbe (član 22.).

5. Razmatrajući navode ustavne žalbe sa stanovišta istaknute povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud podseća da u postupku po ustavnoj žalbi nije nadležan da ocenjuje pravilnost činjeničnih zaključaka redovnih sudova, jer bi u tom slučaju, postupajući kao instancioni sud, izašao iz granica svojih ovlašćenja. Jedini izuzetak od navedenog pravila postoji u situaciji kada su zaključci redovnih sudova očigledno proizvoljni i arbitrerni u toj meri da za posledicu imaju povredu ustavnih prava i sloboda. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje i na stav Evropskog suda za ljudska prava, prema kojem greška u primeni prava ili utvrđivanju činjenica načinjena od strane suda, koja je tako primetna da se može okarakterisati kao „očigledna greška“, može narušiti pravičnost postupka (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Bochan protiv Ukrajine, od 5. februara 2015. godine, broj predstavke 22251/08, stav 62.).

Ustavni sud, najpre, konstatuje da se ustavnom žalbom osporava rešenje kojim je odbačen prigovor podnosioca radi ubrzavanja parničnog postupka koji je vođen u predmetu Osnovnog suda u Smederevu P. 891/17, sa obrazloženjem da je navedeni predmet u statusu pravnosnažnog i da je navedenom statusu prethodilo donošenje odluke od 26. februara 2018. godine i ekspedovanje iste 23. marta 2018. godine, a da je predmetni prigovor podnet 13. januara 2022. godine po okončanju postupka u konkretnom predmetu.

Ustavni sud najpre ukazuje da je kod prigovora radi ubrzavanja postupka od pravnog značaja kada je postupak pravnosnažno okončan, a ne kada je postupak pred prvostepenim sudom okončan (Ustavni sud se ovako izjasnio u Odlukama Už-2005/2018 od 29. septembra 2022. godine, Už-1507/2018 od 24. oktobra 2019. godine i Už-11078/2020 od 29. juna 2023. godine). U konkretnom predmetu prvostepena odluka je doneta 26. februara 2018. godine.

Zatim, Ustavni sud je konstatovao da je o prigovoru u konkretnom slučaju rešeno nakon pravnosnažnog okončanja parničnog postupka. Ispitujući da li je Osnovni sud u Smederevu proizvoljno ili arbitrerno primenio pravo na štetu podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je pre svega konstatovao da je odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku strankama pružena mogućnost da traže zaštitu ovog prava dok je postupak u kojem učestvuju još u toku. Na ovaj način stranka može da utiče da se što pre odluči o njenim pravima i obavezama. Za zaštitu ovog prava, strankama su na raspolaganju prigovor i žalba, a stranci koja uspe sa svojim zahtevom na raspolaganju je i zahtev za pravično zadovoljenje. Postupak zaštite prava na suđenje u razumnom roku počinje podnošenjem prigovora. Prigovor stranke mogu da podnesu od pokretanja postupka čija se dužina trajanja osporava, pa sve dok se taj postupak ne okonča i to u bilo kom trenutku kada smatraju da predmetni postupak nerazumno dugo traje, s tim da se prigovor podnosi onom sudu pred kojim postupak teče u momentu njegovog podnošenja. Sud kojem je ovo pravno sredstvo podneto prvo prethodno ispituje podnesak, u smislu postojanja procesnih pretpostavki da se po njemu postupa. Kako postupak po pravnom sredstvu otpočinje njegovim podnošenjem, to sud ispituje ispunjenost procesnih pretpostavki u odnosu na taj momenat (ovako se Ustavni sud izjasnio u Odluci Už-2750/2021 od 7. juna 2023. godine, videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

Primenjujući navedeno na konkretan slučaj, Ustavni sud je zaključio da Osnovni sud u Smederevu, prilikom odlučivanja o prigovoru, očigledno nije imao u vidu da je predmetni postupak pravnosnažno okončan 23. februara 2022. godine nakon podnošenja prigovora 13. januara 2022. godine.

Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je ocenio da stanovište izneto u osporenom rešenju nije zasnovano na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju merodavnog prava, pri čemu je takva primena bila na štetu podnosioca ustavne žalbe.

6. Polazeći od izloženog, saglasno odredbi člana 89. stav. 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio i utvrdio da je osporenim rešenjem Osnovnog suda u Smederevu P4P. 1/22 od 10. marta 2022. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povrede navedenog ustavnog prava mogu otkloniti samo poništajem osporenog rešenja i određenjem da Osnovni sud u Smederevu donese novu odluku o prigovoru podnosioca ustavne žalbe radi ubrzavanja parničnog postupka u predmetu tog suda P. 891/17, te je odlučio kao u tački 2. izreke, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu.

7. Kako je Ustavni sud utvrdio povredu prava na pravično suđenje i odredio otklanjanje štetnih posledica, odnosno kako je određeno da sud donese novu odluku o prigovoru podnosioca ustavne žalbe radi ubrzavanja parničnog postupka u predmetu Osnovnog suda u Smederevu P. 891/17, to je Ustavni sud odbacio ustavnu žalbu u delu u kojem se ističe povreda prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u parničnom postupku koji je vođen u predmetu Osnovnog suda u Smederevu P. 891/17, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. U vezi sa zahtevom podnosioca ustavne žalbe da mu Ustavni sud dosudi naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud ukazuje na to da će se o njegovom prigovoru radi ubrzavanja postupka ponovo odlučivati, a saglasno odredbi člana 26. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, stranka može da podnese tužbu protiv Republike Srbije za novčano obeštećenje za neimovinsku štetu u roku od jedne godine od dana kada je stekla pravo na pravično zadovoljenje, te da pravo na pravično zadovoljenje, saglasno ovom zakonu, ima stranka čiji je prigovor usvojen, a koja nije podnela žalbu, zatim stranka čija je žalba odbijena uz potvrđivanje prvostepenog rešenja o usvajanju prigovora i stranka čija je žalba usvojena (član 22. stav 1.) Imajući u vidu navedeno, Sud je odbacio zahtev za naknadu nematerijalne štete, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao u tački 3. izreke.

9. Na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46 tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Vladan Petrov, s.r.

Odluka o povredi prava na pravično suđenje u parničnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti