Povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku za smetanje poseda

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku radi smetanja poseda, koji je trajao skoro osam godina. S obzirom na hitnu prirodu državinskih sporova, ovako dugo trajanje je neprihvatljivo i pripisano je neefikasnom postupanju sudova.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, dr Nataša Plavšić, Vesna Ilić Prelić i Gordana Ajnšpiler Popović , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. R . iz Lapova , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 13. jula 2023. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. R . i utvrđuje da je u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Velikoj Plani u predmetu P. 1127/16 (ranije predmet O snovnog suda u Smederevu – Sudska jedinica u Velikoj Plani P. 1119/11) povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo M. R . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 900 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada nematerijalne štete se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se zahtev za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. R . iz Lapova je , 15. aprila 201 9. godine, preko punomoćnika R. D , advokata iz Žabara, Ustavnom sudu izjavila ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Smederevu Gž. 807/18 od 13. februara 2019. godine i rešenja Osnovnog suda u Velikoj Plani P. 1336/14 od 3. maja 2017. godine, ispravljeno rešenjem Osnovnog suda u Velikoj Plani P. 1127/16 od 18. avgusta 2017. godine, zbog povrede prava iz čl. 32. i 58. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku u kojem su osporen a rešenja doneta .

Podnositeljka u ustavnoj žalbi navodi da su osporena re šenja arbitrarna, kao i da joj je neopravdano dugim trajanjem postupka povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Podnositeljka od Ustavnog suda traži da usvoji ustavnu žalbu, utvrdi da su joj osporenim rešenjima povređen a naveden a ustavn a prav a, osporena re šenja poništi, kao i da joj dosudi naknad u materijalne štete u iznosu od 3000 evra, kao i nematerijalne štete u iznosu od 2000 evra zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku . Podnositeljka je takođe postavi la i zahtev za naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Velikoj Plani P. 1127/16, dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovom ustavnosudskom predmetu:

M. R . iz Lapova, ovde podnositeljka ustavne žalbe je 27. aprila 2011. godine podnela tužbu Osnovnom sudu u Smederevu – Sudska jedinica u Velikoj Plani protiv Privrednog društva …. „C .“ doo Kragujevac, ED „E .“, poslovnica Smederevo, pogon Velika Plana, radi smetanja poseda, kao i predlog da se donese privremena mera kojom će se naložiti tuženom da najkasnije u roku od 24 časa izvrši priključenje isključenog dovoda električne energije sa bandere na kuću tužilje.

Osnovni sud u Smederevu – Sudska jedinica u Velikoj Plani P. 1119/11 od 20. septembra 2011. godine je doneo rešenje kojim se odbija kao neosnovan predlog tužilje za određivanje privremene mere.

Parnični sud je u periodu od 30. maja 2011. godine do 23. maja 2014. godine, kada je doneo prvo prvostepeno rešenj e P. 1119/11 od 23. maja 2014. godine, zakazao 12 ročišta, od kojih tri nije održano (zbog sprečenosti sudije ili nedostataka procesnih pretpostavki) .

Osnovni sud u Velikoj Plani je doneo prvo prvostepeno rešenje P. 1119/11 od 23. maja 2014. godine , kojim je usvoj io tužbeni zahtev tužilje i utvr dio da je tužen o privredno društvo smetalo tužilju u poslednjem mirnom i faktičkom korišćenju električne energije na taj način što je 15. i 16. aprila 2011. godine, a što je tužilja saznala 17. aprila 2011. godine, tužilji obustavil o isporuku električne energije, prekinu vši dovod električne energije na kući tužilje . Navedenim rešenjem je prvostepeni sud nal ožio tuženo m privrednom društvu da odmah prestane sa smetnjom na ovakav ili sličan način, da se uzdrži od daljeg smetanja, da omogući tužilji nesmetano korišćenje električne energije i da u roku od 24 sata uspostavi pređašnje stanje na terenu sve pod pretnjom izvršenja i izricanja novčane kazne za svaki ponovljeni akt smetanja.

Postupajući po žalbi tuženog od 3. jula 2014. godine, Apelacioni sud u Beogradu je doneo rešenje Gž.6199/14 od 26. novembra 2014. godine, kojim se oglašava stvarno nenadležnim i predmet ustupa Više m sudu u Smederev u kao stvarno i mesno nadležnom.

Viši sud u Smederevu je doneo rešenje Gž. 804/14 od 25. marta 2015. godine, kojim vraća spise predmeta Osnovnom sudu u Velikoj Plani bez odluke o žalbi tuženog izjavljenoj na prvostepeno rešenje, jer je utvrdio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o izjavljenoj žalbi.

Osnovni sud u Velikoj Plani je doneo dopunsko rešenje P. 1119/14 od 14. oktobra 2015. godine, kojim se obavezuje tuženo privredno društvo da tužilji na ime parničnih troškova isplati iznos od 241.550,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 23. maja 20 14. godine kao dana presuđenja pa do isplate, sve u roku od osam dana po pravnosnažnosti rešenja, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Tuženi je na dopunsko rešenje izjavio žalbu 26. oktobra 20 15. godine.

Viši sud u Smederevu doneo je rešenje Gž. 296/16 od 25. aprila 2016. godine, kojim je ukinuo rešenje Osnovnog suda u Velikoj Plani P. 1119/11 od 23. maja 2014. godine i dopunsko rešenje tog suda P. 1119/14 od 14. oktobra 2014. godine. Istim rešenjem je predmet vraćen na ponovni postupak, jer je drugostepeni sud našao da je prvostepeno rešenje, kao i dopunsko rešenje zasnovano na pogrešnoj primeni materijalnog i procesnog prava, te zahvaćeno bitnom povredom parničnog postupka.

U ponovnom postupku, Osnovni sud u Velikoj Plani je nakon tri održana ročišta, na kojima je sproveo saslušanje tužilje u svojstvu parnične stranke, zaključio glavnu raspravu i doneo osporeno prvostepeno rešenje P. 1336/14 od 3. maja 2017. godine. Osporenim rešenje je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila utvrđenje da je tuženi smetao tužilju u poslednjem mirnom i faktičkom korišćenju električne energije, na taj način što je tužilji obustav io isporuk u električne energije i prekinu o dovod električne energije na kući tužilje, te da se naloži tuženo m da odmah prestane sa smetanjem na ovakav ili sličan način, kao i da omogući tužilji nesmetano korišćenje električne energije i da u roku od 24 sata uspostavi pređašnje stanje na terenu

U obrazloženju osporenog rešenja, prvostepeni sud je našao da tužilja u momentu isključenja nije bila registrovani kupac električne energije, a da Uredba o isporuci električne energije propisuje u kojim slučajevima je obavezna dostava pismenog upozorenja shodno članu 27. Uredbe što je i učinjeno na ime pokojnog ujaka tužilje, kao registrovanog kupca, te da je dalje postupanje tuženog bilo u skladu sa članom 28. stav 1. tačka 3) Uredbe, u kom slučaju nema obaveze prethodnog slanja opomene . Prvostepeni sud je našao da je tuženi shodno članu 157. Zakona o energetici bio dužan da objekat koji je samovlasno priključen na elektro-distributivnu mrežu suprotno članu 156. istog zakona odmah isključi sa elektro-distributivne mreže, što je i učinio . Shodno navedenom, prvostepeni sud je ocenio da je tuženi, kao energetski subjekt, postup io u skladu sa imperativnim pravnim normama.

Tužilja je prvostepenom sudu izjavila žalbu 15. maja 201 7. godine.

Osnovni sud u Velikoj Plani je doneo rešenje P. 1127/16 od 18. avgusta 2017. godine kojim je ispravio rešenje tog suda od 3. maja 2017. godine tako što u zaglavlju istog umesto: „P. 1336/14“, treba da stoji „P. 1127/16“.

Viši sud u Smederevu je doneo rešenje Gž. 807/18 od 31. avgusta 2018. godine, kojim vraća spise predmeta bez odluke po žalbi. Ovo iz razloga što nisu bili ispunjeni razlozi za odlučivanje po žalbi, jer nije bilo dokaza da je pobijano prvostepeno rešenje dostavljeno tuženom.

Viši sud u Smederevu je doneo osporeno drugostepeno rešenje Gž. 807/18 od 13. februara 2019. godine, kojim je odbio kao neosnovanu žalbu tužilje i potvrdio prvostepeno rešenje Osnovnog suda u Velikoj Plani P. 1336/14 od 3. maja 2017. godine.

Drugostepeni sud je našao da je prvostepeni sud za svoju odluku dao dovoljne i jasne razloge koje drugostepeni sud u svemu prihvata, te nalazi da se stoga neosnovano žalbom tužilje ističe da joj je isporuka električne energije bila bespravno obustavljena.

4. Odredbama Ustava, na čiju se povredu podnosilac ustavne žalbe poziva, utvrđeno je: da se svakom jemči pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.) ; da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakon a (član 58. stav 1. )

5. Razmatrajući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti , Ustavni sud je utvrdio da je predmetni parnični postupak, koji se vodio radi smetanja poseda, pokrenut 27. aprila 20 11. godine, podnošenjem tužbe Osnovnom sudu u Smederevu – Sudska jedinica u Velikoj Plani i da je okončan donošenjem osporenog drugostepenog re šenja Višeg suda u Smederevu Gž. 807/18 od 13. februara 2019. godine. Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak ukupno trajao sedam godina i devet i po meseci, što prima facie ukazuje da nije okončan u razumnom roku.

Ipak, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom sporu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja nadležnih sudova, kao i od značaja prava o kome se u postupku odlučuje za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dužinu trajanja parničnog postupka.

U tom smislu, Ustavni sud je ocenio da predmet spora nije bio složen u toj meri da bi mogao opravdati trajanje parničnog postupka od skoro osam godina.

Ocenjujući značaj predmeta spora za podnositeljku ustavne žalbe, Ustavni sud smatra da je ona imala legitiman pravni interes da se o njenom tužbenom zahtevu kojim je tražila da se utvrdi da je tuženi smetao u poslednjem mirnom i faktičkom korišćenju električne energije odluči u razumnom roku.

Ustavni sud ukazuje da podnositeljka ustavne žalbe svojim ponašanjem nije doprinela odugovlačenju postupka.

Osnovni razlog dugog trajanja parničnog postupka je postupanje sudova koji nisu preduzimali sve zakonom predviđene procesne mere koje su im stajale na raspolaganju da se postupak okonča efikasno i bez nepotrebnog odugovlačenja. Ovo posebno imajući u vidu da se radi o državinskom postupku koji je po svojoj prirodi hitan. S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da je dužnost sudova da postupak sprovedu bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reaguju i da blagovremeno preduzmu sve zakonske mere u cilju razjašnjenja činjeničnog stanja i donošenja odluke. Ustavni sud naglašava da je u pravnoj državi od izuzetne važnosti donošenje odluka bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom garantovanih prava i sloboda i kako bi se održalo poverenje građana u sudove.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Velikoj Plani u predmetu P. 1127/16.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ( „Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15 i 10/23 ), Ustavni sud je ustavnu žalbu, u tom delu, usvojio i odlučio kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, ostvari utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 900 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpela zbog učinjene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju , a posebno je cenio dužinu trajanja parničnog postupka, doprinos suda dužini trajanja postupka, kao i životni standa rd u državi, te činjenicu da će dosuđena naknada biti mnogo brže isplaćena na nacionalnom nivou, nego što je to slučaj ako o predmetu odlučuje Evropski sud za ljuska prava.

Pored toga, Ustavni sud je uzeo u obzir i noviju praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Savić i drugi protiv Srbije (predstavke br. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15, 634/15 i 1906/15 od 5. aprila 2016. godine), kao i više presuda donetih nakon toga, a koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Usklađujući svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda za ljudska prava, Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo . Ovakav stav Ustavni sud je zauzeo i u Odluci Už-2936/16 od 24. maja 2018. godine.

7. Ustavni sud je utvrdio da su parnični sudovi u osporenim re šenjima da li detaljne, jasne i dovoljne razloge za svoj e odluk e, koja obrazloženj a Ustavni sud ne smatra arbitrarnim, ni ti proizvoljnim, te je, polazeći od prethodno navedenog, ocenio da se navodi podnositeljke ne mogu prihvatiti kao ustavnopravni razlozi za tvrdnju o povredi prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. i prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud oceni zakonitost i pravilnost osporen ih ak ata.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i rešio kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. U pogledu zahteva podnositeljke ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, a da u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda za ljudska prava Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15, od 12. maja 2022. godine, stav 83). Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio zahtev, rešavajući kao u tački 3. izreke.

9. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.