Rešenje Ustavnog suda o nedopuštenosti ustavne žalbe oštećenog kao tužioca

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu oštećene kao tužioca, izjavljenu protiv rešenja kojima je odbijen zahtev za sprovođenje istrage. Sud je ponovio stav da pravo na pravično suđenje u krivičnom postupku pripada okrivljenom, a ne oštećenom.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4/2010
09.06.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Marije Vučković iz Negotina, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 9. juna 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Marije Vučković izjavljena protiv rešenja Okružnog suda u Negotinu Kv. 74/09 od 29. juna 2009. godine i rešenja Vrhovnog suda Srbije Kž. 2004/09 od 16. septembra 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Marija Vučković iz Beograda je, preko punomoćnika Ivice Radonjića iz Negotina, podnela Ustavnom sudu 31. decembra 2009. godine ustavnu žalbu protiv rešenja Okružnog suda u Negotinu Kv. 74/09 od 29. juna 2009. godine i rešenja Vrhovnog suda Srbije Kž. 2004/09 od 16. septembra 2009. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. i prava na naknadu štete iz člana 35. stav 2. Ustava.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadržinski je identična odredbi člana 170. Ustava.

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da su Ustavom zajemčena prava i slobode povređena ili uskraćena onom licu koje podnosi ustavnu žalbu.

3. Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku utvrdio da se podnositeljka ustavne žalbe Ustavnom sudu obraća nakon postupka koji je po njenom zahtevu za sprovođenje istrage vođen protiv J. Đ. - zamenika opštinskog javnog tužioca u Negotinu, koja je postupala u predmetima Kt. 343/2006, Kt. 364/07, Kt. 446/07, Kt. 133/07 i Ktr. 121/08, a u kojima je podnositeljka ustavne žalbe bila oštećena.

Osporenim rešenjem Okružnog suda u Negotinu Kv. 74/09 od 29. juna 2009. godine odlučeno je, povodom neslaganja istražnog sudije sa navedenim zahtevom za sprovođenje istrage, da nema mesta sprovođenju istrage protiv prijavljenog lica. Osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije Kž. 2004/09 od 16. septembra 2009. godine odbijena je kao neosnovana žalba oštećene, ovde podnositeljke ustavne žalbe, protiv navedenog prvostepenog rešenja Okružnog suda u Negotinu.

Podnositeljka ustavne žalbe smatra da joj je osporenim rešenjima povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno odredbama člana 32. Ustava na taj način što redovni sudovi u konkretnom krivičnom predmetu nisu prihvatili njen zahtev za sprovođenje istrage. Ustavni sud je utvrdio i da se navodi o povredi prava na jednaku zaštitu prava isključivo svode na isticanje povrede prava na pravično suđenje.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava zajemčeno je pravo na pravično suđenje tako što je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Kako se u krivičnom postupku odlučuje o osnovanosti sumnje koja je bila razlog da se protiv nekog lica pokrene krivični postupak i o optužbama koje se nekom licu stavljaju na teret, to se u ovom postupku, prema pravnom stavu Ustavnog suda, Ustavom zajemčeno pravo na pravično suđenje garantuje pre svega okrivljenom, odnosno optuženom licu. Ovakav stav Ustavnog suda potvrđuje i odredba člana 1. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 49/07, 122/08 i 72/09), kojom je propisano da se ovim zakonikom utvrđuju pravila da niko nevin ne bude osuđen, a da se učiniocu krivičnog dela izrekene krivična sankcija pod uslovima koje predviđa krivični zakon i na osnovu zakonito sprovedenog postupka.

Ustavni sud ocenjuje da iz navedenog sledi da oštećeni kao tužilac, kao ni privatni tužilac, a ni sam javni tužilac kada krivično gonjenje preduzima po službenoj dužnosti, nemaju ni zakonom, ni Ustavom zajemečno pravo da će se protiv trećeg lica pokrenuti istraga, da će se voditi krivični postupak, niti da će lice koje je okrivljeno biti i osuđeno, odnosno da će mu biti izrečena određena krivična sankcija. Stoga se oštećeni kao tužilac u ustavnoj žalbi ne može pozivati na to da mu je sudskom odlukom kojom je pravnosnažno odbijen njegov zahtev za sprovođenje istrage protiv trećeg okrivljenog lica, povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Ovakav pravni stav Ustavni sud je već izrazio u Rešenju Už-713/08 od 27. januara 2010. godine. Takođe, isti stav je zauzeo i Evropski sud za ljudska prava u Strazburu u presudi Krzak protiv Poljske, aplikacija broj 51515/99, st. 23. i 24, od 6. aprila 2004. godine, kada je utvrdio da Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda ne garantuje pravo da će se protiv trećeg lica pokrenuti krivični postupak, niti da će to lice biti osuđeno, te je odbacio žalbu zbog povrede prava na pravično suđenje, jer je ocenio da je ratione materiae inkompatibilna sa odredbama Konvencije.

Kako podnositeljka ustavne žalbe nije navela ustavopravne razloge za povredu prava na pravično suđenje, već je samo iskazala svoj interes da lice protiv koga je podnela zahtev za sprovođenje istrage bude i okrivljeno u krivičnom postupku, odnosno da bude i osuđeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio kao nedopuštenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu.

5. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje Ustavnog suda o nedopuštenosti ustavne žalbe oštećenog kao tužioca

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti